DUSANOV ZAKONIK Zakon blagovernoga cara Stefana, leta 6857, indikt 2, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, meseca maja, 21. dan. Ovaj Zakon postavljamo od pravoslavnoga sabora naseg, s preosvecenim patrijarhom, kir Joanikijem, i svima arhijerejima i crkovnicima malima i velikima, i sa mnom, blagovernim carem Stefanom, i svom vlastelom Carstva mi, malom i velikom. Ovim zakonima bi sastav : 1. O hriscanstvu Najpre za hriscanstvo. Ovim nacinom da se ocisti hriscanstvo. 2. Vlastela i ostali ljudi da se ne zene bez blagoslova svog arhijereja, ili da ih blagoslove oni koje su arhijereji izabrali i postavili za duhovnike. 3. i nijedna svadba da se ne ucini bez vencanja. Ako li se ucini bez blagoslova i pitanja crkve, takvi da se razluce. 4. O duhovnim stvarima I za duhovne stvari, svaki covek da se povinuje i da bude poslusan svome arhijereju. Ako li se ko nadje da je sagresio crkvi, ili da je prestupio bilo sta od ovoga Zakona, namerno ili nehoticno, da se povinuje i pokori crkvi. Ako li ne poslusa, i ukloni se od crkve, i ako ne ushtedne da izvrsi naredjenja crkve, da se tada odluci od crkve. 5. Svetitelji da ne proklinju hriscane za sagresenje duhovno; da posalje dvaput i triput, ka onome da ga oblici. i ako ne poslusa i ne ushtedne da se ispravi po zapovesti duhovnoj, da se potom odluci. 6. I za jeres latinsku: Hriscani koji su se obratili u azimstvo da se vrate opet u hriscanstvo. Ako li se ko nadje da nije poslusao i nije se vratio u hriscanstvo, da se kazni kako pise u Zakoniku svetih otaca. 7. I da postavi Crkva velika protopope po svim trgovima, da vrate hriscane iz jeresi latinske, koji su se obratili u veru latinsku, i da im dadu zapovest duhovnu te da se svaki vrati u hriscanstvo. 8. I pop latinski ako se nadje da je obratio hriscanina u veru latinsku, da se kazni po Zakonu svetih otaca. 9. I ako se nadje poluverac ozenjen hriscankom, da se krsti u hriscanstvo ako ushtedne. Ako li se ne krsti, da mu se oduzmu zena i deca, i da im da deo od kuce, a on da se odagna. 10. i koji se jeretik nadje da zivi medju hriscanima, da se zeze po obrazu i da se progna, a ko bi ga krio, i taj da se zeze. 11. O duhovnicima. I svetitelji da postave duhovnike po svim inorijama njihovim, i po gradovima i po selima. i ti duhovnici da budu oni koji su od svojih arhijereja primili blagoslov na duhovnistvo, da vezuju i razresuju. i da ih slusa svako po zakonu crkvenom. A oni duhovnici koji nisu postavljeni za duhovnike, da se izagnaju, da ih crkva kazni po zakonu. 12. O sudu I u duhovnoj stvari kozmici da ne sude. A ko se od kozmika nadje da je sudio u crkvenoj stvari, da plati 300 perpera. Samo crkva da sudi. 13. O episkopima Ni mitropoliti, ni episkopi, ni igumani mitom da se ne postavljaju. i ko od sada postavi mitom ili mitropolita, ili episkopa, ili igumana, da je proklet i anatema da bude. I ako se nadje bilo ko da je mitom postavljen, da se obojica svrgnu sa cina, i onaj koji je postavio i postavljeni. 14. O igumanima Igumani da se ne odstranjuju bez crkvenoga razloga. 15. Za igumane po manastirima da se postavljaju dobri ljudi, koji ce podizati dom Boziji. 16. Igumani da zive u kinovijama po zakonu, dogovarajuci se sa starcima. 17. I na tisucu kuca da se hrani u manastirima 50 kaludjera. 18. O kaludjerima I kaludjeri i kaludjerice koji se postrigu na zive u svojim kucama, da se izagnaju i da zive po manastirima. 19. I kaludjeri topici iz metohije one crkve u kojoj su se postrigli, da ne zive u toj crkvi nego da idu u druge manastire, da im se da hrana. 20. Kaludjer koji zbaci rasu da se drzi u tamnici dok se ne obrati opet u poslusnost, i da se kazni. 21. O jeresnicima koji telesa mrtvih pale i ljude s vradzbinom vade iz groba te ih sazizu, ono selo koje to ucini da plati vrazdu, a ako bi pop na to dosao da mu se oduzme popovstvo. 22. I ko proda hriscanina u inovernu veru, da se osakati i jezik da mu se odreze. 23. O crkvenim ljudima Ljudi vlasteoski koji se nalaze po crkvenim selima i katunima, da idu svaki svome gospodaru. 24. Crkvama da ne bude obaveze ponosa, osim kada car kuda ide, onda da ga nose. 25. I ako se nadje koji upravitelj crkveni da je primio mito, da mu se raspe sve sto ima. 26. Crkvama da vlada Gospodin car, i patrijarh, i logotet, a drugi niko. 27. Sve crkve sto se nalaze u zemlji Carstva mi oslobodi Carstvo mi od svih rabota, malih i velikih. 28. Crkve carske da se ne potcinjavaju crkvama velikim. 29. i po svim crkvama da se hrane ubogi, kako je propisano od ktitora. Ako ih neko od mitropolita, ili od episkopa, ili od igumana ne ushrani, da se odluci od cina. 30. I kaludjeri da ne zive izvan manastira. 31. I od sada nikakva vlast da ne dirne kaludjera ili coveka crkvenog; i ko narusi ovo za zivota i po smrti Carstva mi, da nije blagosloven. Ako je ko sto kome kriv, neka iste sudom i pravdom, po zakonu; ako li ga dirne bez suda, ili omete koga, da plati sedmostruko. 32. O popovima i popovi bastinici da imaju svoju bastinsku zemlju, da su slobodni, a ostalim popovima, koji nemaju bastine, da se dadu 3 njive po zakonu, i da je kapa popovska slobodna. Ako li uzme vise, neka za te zemlje rabota crkvama po zakonu. 33. Bilo koji pop od svoga gospodara nikamo da ne odlazi. Ako li ga gospodar ne bude hranio po zakonu, da dodje k svom arhijereju, i arhijerej da rece onome vlastelinu da hrani popa po zakonu; pa ako onaj gospodar ne bude poslusao, da je pop slobodan ici kuda hoce. Ako li pop bude bastinik, da ga gospodar nije vlastan odagnati, samo da je slobodan. 34. O ljudima crkvenim Ljudi cpkveni koji drze crkvena sela i zemlje crkvene a prognali su merophe crkvene ili Vlahe, oni koji su razagnali ljude da se svezu, i da im se uzmu zemlja i ljudi, i da ih drzi crkva dok ne skupe ljude koje su razagnali. 35. Crkveni ljudi u svakom sporu da se sude pred svojim mitropolitima, i pred episkopima, i igumanima. i kad su obojica ljudi jedne crkve, da se sude pred svojom crkvom; ako li budu od dve crkve 2 coveka koja se parnice, da im sude obe crkve. 36. I sto su sela crkvena i ljudi crkveni, da ne idu u meropsine Carstva mi, ni na seno, ni na oranje, ni na vinograd, niti na jednu rabotu, ni malu ni veliku. Od svih rabota oslobodi ih Carstvo mi, samo da rabotaju crkvi. Ko li se nadje da je metohiju isterao na meropsinu, i ne poslusa zakon carski, tome samovlasniku da se raspe sve sto ima i da se kazni. 37. I jos o igumanima I predade Carstvo mi crkve igumanima, da raspolazu svom kucom, kobilama, i konjima, i ovcama, i svim drugim, da su u svemu vlasni sto je prilicno, uputno i po pravdi, kako pise hrisovul svetih ktitora. 38. I da uvedu po crkvama zakon kinovijskn za kaludjere i u manastirima, prema tome kakav je koji mavastir. 39. I kozmici da ne budu egzarsi; da ih mitropoliti ne salju popovima, nego da mitropoliti salju po dvojicu kaludjera od popa do popa, da obavljaju duhovne poslove i da dohodak crkveni, koji je od bastine, uzmu od popova. 40. O hrisovulima I svi hrisovuli i prostagme i sto ih je kome izdalo Carstvo mi i sto ce kome izdati, i te bastine da su tvrde kao i prethodnih pravovernih careva, da su vlasni nad njima: ili ih dati crkvi, ili za dusu ostaviti, ili prodati kome bilo. 41. O umrloj vlasteli Koji vlastelin bude imao dece, ili pak ne bude imao dece, te umre, i po njegovoj smrti bastina pusta ostane, gde se nadje od njegova roda do treceg bratuceda onaj da ima njegovu bastinu. 42. I bastine sve da su slobodne od svih rabota i danaka Carstva mi, osim da daju soce, i vojsku da vojuju po zakonu. 43. I da nije vlastan Gospodin car, ili kralj, ili Gospodja carica nikome uzeti bastinu silom, ni kupiti ni zameniti, osim ako ko sam hoce. 44. I vlastela i drugi ljudi koji imaju crkve bastinske u svojim bastinama, da nije vlastan Gospodin car, ni patrijarh ni drugi svetitelj te crkve potciniti Velikoj crkvi, nego je bastinik vlastan da postavi svoga kaludjera i da ga dovede k svetitelju te da ga blagoslovi svetitelj u cijoj bude inoriji; i da upravlja svetitelj u toj crkvi duhovnim poslovima. 45. I vlastelin koji se nadje da je svoju crkvu potcinio drugoj crkvi, da nad tom crkvom vise nema vlasti. 46. I otroke sto ih ko ima, da ih ima u bastinu, i njihovu decu u bastinu vecnu. Ali otrok u prciju da se ne daje nikada. 47. I jos: otroci sto ih imaju vlastela, da im budu u bastinu. Samo sto vlastelin, ili zena mu, ili sin njegov oslobode, to da je slobodno, a drugo nista. 48. O umrloj vlasteli Kada umre vlastelin, konj dobri i oruzje da se daje caru, a svitu veliku bisernu i zlatni pojas da ima sin njegov, i da mu car ne uzme. Ako li nema sina, nego ima kcer, da je kci vlasna nad tim, ili prodati ili dati slobodno. 49. O uvredi Vlastelin koji uvredi i osramoti vlastelicica da plati 100 perpera, a vlastelicic ako uvredi vlastelina da plati 100 perpera i da se bije stapovima. 50. I ako vlastelin ili vlastelicic uvredi sebra, da plati 100 perpera; ako li sebar uvredi vlastelin ili vlastelica, da plati 100 perpera i da se osmudi. 51. O nasilju Ako koji vlastelin uzme vlastelit na silu, da mu se obe ruke odseku i nos odreze. Ako li sebar uzme vlastelit na silu, da se obesi; ako li sebi ravnu uzme, da mu se obe ruke odseku i nos odreze. 52. Ako li vlastelinka blud ucini sa svojim covekom, da im se oboma ruke odseku i nos odreze. 53. Vlastela krajisnici: kad koja vojska predje granicu i pleni zemlju carevu, pa opet prodje kroz njihovu zemlju, sve da plate ta vlastela kroz ciju zemlju prodje. 54. I ko pred sina ili brata na dvor, i upita ga car: "Hocu li mu verovati?" - i rece: "Veruj mu koliko meni", ako koje zlo ucini, da plati onaj koji ga je predao. Ako li tako bude sluzio kao sto sluze u palati carevoj, sto sagresi da plati sam. 55. O neveri Za neveru, za svako sagresenje, brat za brata i otac za sina, rodjak za rodjaka, koji su odvojeni od onoga krivca u svojim kucama, ako nisu sagresili ti nista da ne plate; nego onaj koji je sagresio, njegova kuca i da plati. 56. Vlastelin o veceri da se ne poziva, vec da se poziva pre rucka preko pristava, i ako ne dodje do rucka, da bude kriv. i prestoj vlastelinu 6 volova. 57. Kad dodje vlastelin s vojske kuci, ili bilo koji vojnik ako ga ko pozove na sud, da ostane kod kuce 3 nedelje i potom da ide na sud. 58. Vlastela velika da se pozivaju pismom sudijinim, a ostali uz pecat. 59. O zlu Koji vlastelin na priselici kome iz pizme kakvo zlo ucini, zemlje opleni ili kuce popali ili bilo kakvo zlo ucini, takvome da se ta oblast oduzme, a druga da mu se ne da. 60. Koji umre, a ima jedno selo u zupi ili medju zupama, sto se zlo ucini tome selu, paljevinom ili bilo cim, tom selu sve ovo zlo da plati okolina. 61. O proniji Proniju da nije vlastan prodati ni kupiti niko ko nema bastine. Od pronijarske zemlje da nije vlastan ko podloziti pod crkvu; ako li podlozi, da nije punovazno. 62. O caru Cara svako da prenosi kuda god ide, grad svaki do zupe, i zupa do grada. 63. O cefalijama Cefalije sto su po gradovima da uzimaju svoj dohodak zakonit, da im se prodaje zita, i vina, i mesa, za dinar koliko drugom za dva. Ali to gradjanin da mu prodaje, a drugi niko. 64. O sirotama Sirota prelja da je slobodna isto kao i pop. 65. O sudskom parnicenju Braca koja su zajedno u jednoj kuci, kada ih ko pozove na domu, onaj koji od njih dodje taj da odgovara. Ako li ga nadje na dvoru carevom ili sudijinom da je dosao i rekao: "Dacu starijega brata na sud", da ga da, a ne sme se prisiliti da odgovara. 66. O otrocima i meropsima Otroci i meropsi koji se nalaze zajedno u jednom selu, svako placanje koje dospeva da placaju svi zajedno, po ljudima, kako placanja placaju i rabotu rabotaju, tako i zemlju da drze. 67. O zakonu Za merophe zakon po celoj zemlji: u nedelji da rabotaju dva dana pronijaru i da mu daju godisnje perperu carevu, i zamanicom da mu kose seno jedan dan, i vinograd jedan dan; a ko nema vinograda, a oni da mu rabotaju druge rabote dan. i sto rabota meropah to sve pronijar da zadrzi i nista drugo mimo zakona da mu se ne uzme. 68. I ko se nadje u jednoj kuci odvojen hlebom i imanjem, ili braca, ili otac od sinova, ili ko drugi, ako bude na jednom ognjistu a u onome odvojen, da rabota kao ostali mali ljudi. 69. I ko ucini zlo, brat, ili sin, ili rodjak, koji su u jednoj kuci sve da plati gospodar kuce, ili da da onoga koji je zlo ucinio. 70. O zboru sebrovu Sebrova zbora da ne bude. Ko li se nadje zbornik, da mu se usi odrezu, a kolovodje da se osmude. 71. Sirota koja nije u stanju da se parnici ili brani, neka da zastupnika koji ce se parniciti za nju. 72. O pasi Selo sa selom da pase: kuda jedno selo tuda i drugo. Samo zabele zakonite i livade da ne pase niko. 73. Zupa zupi da ne popase stokom nista. Ako li se nadje u nekoj zupi jedno selo, bilo kog vlastelina da je, ili je Carstva mi, ili je crkveno, ili vlastelincica, onome selu niko da ne zabrani pasti; da pase kuda i zupa. 74. Za popasu Ako ko popase zito, ili vinograd, ili livadu greskom, tu popasu da plati sto reknu dusevnici koji cene. Ako li navalice popase, da plati popasu i 6 volova. 75. Za potku Potka medju selima 50 perpera, a Vlasima i Arbanasima 100 perpera. I od te potke caru polovina, a polovina gospodaru cije bude celo. 76. O sudskom parnicenju O zemlji i o ljudima crkvenim, sto crkve imaju sud s kime, ako taj pokaze milosno pismo ili rece: "Milosnika imam", tom pismu i tome milosniku nikakva vrednost da se ne prizna vec da se sudi po zakonu crkvenom i carskom; ali da upitaju cara. 77. O medjama A za medje zemlje oko kojih se spore sela medju sobom, da istu sudom Svetoga kralja iz godine kada se prestavio. Ako ko iznese milost carevu i rece: "Dao mi je Gospodin car kako je drzao moj drug pre mene", ako da milost carevu da bude tako; da drzi, osim ako je crkveno. 78. Za medje seoske A za medje seoske, da obojica parnicara dadu svedoke, ovaj polovinu i onaj polovinu po zakonu, pa kuda reknu svedoci toga da bude. 79. O planinama Planine sto su po zemlji Carstva mi, sto su planine careve da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske vlasteli. 80. O Vlasima i Arbanasima U selu gde se Vlah ili Arbanas zaustavi, u tome selu da se ne zadrzi drugi koji za njim ide. Ako se zadrzi na silu, da plati potku i sto je ispasao. 81. O pismima milosnim Gde se iznesu dva pisma careva za jednu ipotes, za zemlju, ko sada drzi, do vremena ovog sabora, njegova da bude, a milost da se ne ospori. 82. O kotlu Za onog ko je vadio iz kotla, sudjenja ni pravdanja da ne bude nikakvog. Ko se opravda, da sudijama ne daje opravdanje. Ruke na sudu da ne bude, ni opadanja, ni udave. Samo da se sudi po zakonu. 83. O babunskoj reci I ko rece babunsku rec, ako bude vlastelin da plati 100 perpera, ako li bude sebar da plati 12 perpera i da se bije stapovima. 84. O ubistvu Ko nije dosao navalice, na silu, a ucini ubistvo, da plati 300 perpera. Ako li bude dosao navalice, da mu se obe ruke odseku. I gde se dogodi ubistvo, onaj koji je zapoceo boj da je kriv ako i bude ubijen. 85. O jemstvu Kada se parnice vlastela, ko u cemu pokrene parnicu, da daje jemce. 86. O pozivanju Ko pozove krivca pred sudije pa pozvavsi ga ne dodje na sud nego sedi doma, onaj koji je pozvan ako dodje o roku pred sudije i odstoji po zakonu taj da je slobodan od one krivice za koju je bio pozvan, jer onaj sto ga pozva doma sedi. 87. O zalogama Zaloge gde se nadju da se otkupljuju. 88. O parnicenju Kada se dvojica parnice, ako rece jedan od njih: "Imam pristava ovde na dvoru carevom, ili na sudijinom", neka ga da. Kada ga potrazi i ne nadje ga onde na dvoru, tog casa da dodje na sud i rece: "Ne nadjoh pristava". Ako je o rucku, da mu je rok do veceri; neka ga da sutradan do rucka. Ako li ga bude poslao car ili sudija na rabotu, toga pristava, da nije kriv onaj koji ga daje; da mu postave rok dok onaj pristav ne dodje, da ga dovede pred sudije. 89. O prepoznavanju predmeta Ako ko prepozna predmet u coveka, a bude u gori, na pustom mestu, da ga povede u obliznje selo i preda selu, i pozove da ga dadu pred sudije. Ako li ga selo ne da pred sudije, sto odredi sud da plati to selo. 90. O provodjenju coveka drugog vlastelina Ko provodi necijeg coveka u tudju zemlju, da mu ga vrati sa jos sestoricom. 91. O ubistvu Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u zupi, ili u katunu, da plati tisucu perpera. Ako li sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke odseku i da plati 300 perpera. 92. O uvredi Ako ko uvredi svetitelja, ili kaludjera, ili popa, da plati 100 perpera. 93. O ubistvu Ko se nadje da je ubio svetitelja, ili kaludjera, ili popa, taj da se ubije i obesi. 94. Ko se nadje da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili cedo svoje, taj ubica da se sazeze na ognju. 95. O cupanju brade Ko se nadje da je pocupao bradu vlastelinu ili dobrom coveku, da se tome ruka odsece. 96. Ako se pocupaju dva sebra, da je mehoskubina 6 perpera. 97. O paljevini Ko se nadje da je zapalio kucu, ili gumno, ili slamu, ili seno, iz pizme kome, da se taj palikuca cazeze na ognju. Ako li se ne nadje, da to selo preda palikucu. Ako li ga ne preda, da plati to selo sto bi palikuca platio. 98. Ako li ko zapali izvan sela gumno ili seno, da plati okolina ili da preda palikucu. 99. O najezdi Nasilja da ne bude nikome ni za kakvu stvar u zemlji carskoj. Ako li ga snadje najezda ili sila obesna, oni konji najezni svi da se oduzmu, polovina caru, a polovina onome na koga su nasrnuli; i ljudi najeznici da budu kaznjeni kako pise u Zakonu svetih otaca, u Gradskim granama; da bude mucen kao i namerni ubica. 100. O zajemcivanju Zajemcivanja da ne bude nikome ni u cemu. Ko bi se podjemcio za sto da plati sedmostruko. 101. O sudu A sto su otroci, da se sude pred svojim gospodarima, kako hoce, za svoje krivice, a za carske da idu pred sudije: za krv, za vrazdu, za kradju, za razbojnistvo, za skrivanje tudjega coveka. 102. O pozivanju I da se pristav ne upucuje k zeni kada muz nije kod kuce, niti da se poziva zena bez muza, vec neka zena izvesti muza da ide na sud. u tome muz da ne bude kriv dok ga ne izvesti. 103. O pismima carevim Pisma careva koja se donose pred sudije bilo za sto, a obesnazuje ih Zakon carev, sto je car bilo kome napisao pismo, ta pisma ciju bi nistavost sud ustanovio, ona pisma da uzmu sudije i da ih donesu pred cara. 104. O dvoranima Dvorani vlasteoski, ako ucini koje zlo neko od njih, ko bude pronijarevic da ga opravda oceva druzina porotom; ako li je sebar, da zahvati u kotao. 105. Za odboj Ko se nadje da je odbio sudijina poslanika ili pristava, da se opleni; sve da mu se uzme sto ima. 106. O izdavi I o izdavi ovako da bude: Izdava od zemlje pristavu 3 perpere, od sela 3 perpere, od mlina 3 perpere, od zupe od svakog sela 3 perpere, od grada konj i svite, od vinograda 3 perpere, od konja perpera, od kobile 6 dinara, od goveceta 4 dinara, od brava 2 dinara. 107. O sudijama Kuda god sudija ide po zemlji carevoj i svojoj oblasti, da nije vlastan uzeti obroka silom, ni bilo sto drugo osim poklona sto mu ko pokloni od svoje volje. 108. Ko se nadje da je sudiju osramotio, ako bude vlastelin da mu se sve oduzme, a ako selo - da se raspe i opleni. 109. O suznjima Koji covek utece iz suzanjstva, sa cime dodje na dvor carev, bilo da je carev covek, ili crkveni, ili vlasteoski, sa time da je slobodan. A sto je ostavio u onog coveka od koga je utekao, to da pripadne onome od koga je utekao. 110. Koji se suzanj drzi u dvoru crkvenom te utece u carevu palatu, da je slobodan. Takodje i suzanj koji utece na dvor patrijarhov, da je slobodan. 111. O ljudima vlasteoskim Ljudi koji se vracaju iz tudje zemlje u zemlju carevu, ko bude pobegao od jemstva, oni jemci koji su jemstvo preuzeli za takvoga coveka nista da ne plate. 112. I ko je cijega coveka primio iz tudje zemlje, a on je pobegao od svoga gospodara, od suda, ako da pismo milosno carevo, da se ovo ne ponisti. Ako li ne da milosno pismo, da se vrati onome ciji bude. 113. O nadjenom Ko sto nadje u carevoj zemlji da ne uzme te da ne rece: "Vraticu ako ko pozna". Te ako prigrabi ili uzme, da plati kao lopov i razbojnik. A sto nadje u tudjoj zemlji na vojsci, da vodi i nosi pred cara i vojvode. 114. Sto je kome preslo u carevu zemlju, ili od grada ili od zupe, sto je do preuzimanja Gospodina cara, dok nije bilo carevo nego je bilo drugoga gospodara, iz toga vremena, bio covek ili drugo pravo, da se ne trazi. Ako je preslo posle preuzimanja Gospodina cara, to da se trazi. 115. O trgu Trgovce koji idu po carevoj zemlji da nije vlastan nijedan vlastelin, niti bilo koji covek ometati silom ili prigrabiti robu a novac mu silom naturiti. Ko se nadje da je silom rastovario ili rasturio, da plati 5 stotina perpera. 116. Trgovci skerletom i potrebnom malom i velikom robom da idu po zemlji carevoj, da prodaju i kupuju kako im trg donosi. 117. Carinik carev da nije vlastan omesti ili zadrzati trgovca da bi mu koju robu prodao u bescenje. Svako slobodno da prolazi po svim trgovima, i po volji da se krece sa svojom robom. Da nije vlastan vlastelin, ni mali ni veliki ni bilo koji drugi, zadrzati ili spreciti svoje ljude ili druge trgovce da ne idu na trgove careve, nego da ide svaki slobodno. 118. Ako li vlastelin zadrzi trgovca, da plati 300 perpera. Ako li ga carinik zadrzi, da plati 300 perpera. 119. O hrisovulima Gradovi grcki koje je zauzeo Gospodin car, sto im je napisao hrisovule i prostagme, sto imaju i drze do ovoga sabora - to da drze, da im je tvrdo i da im se ne uzme nista. 120. O priselicama Gradovima da ne bude priselice, nego ko dodje, da dohodi gostionicaru, bilo mali ili veliki da ide gostionicaru, da mu preda konja i prtljag sav da ga gostionicar sacuva u celosti. I kada podje onaj gost, da mu gostionicar preda sve sto mu bude predao gost. Ako li mu bude sto propalo, sve da mu plati. 121. Gradska zemlja sto je oko grada, sto se na njoj opljacka ili ukrade, da sve to plati okolina. 122. O zidanju grada I gde se grad srusi, ili kula, da ga oprave gradjani toga grada i zupa sto je toga grada. 123. Gospodin car kad ima da zeni sina ili da krsti i bude mu potrebno graditi dvor i kuce, da svako pomogne, mali i veliki. 124. O vojskama Na svakoj vojsci vojvode da imaju vlasti koliko car. Sto reknu, da se slusa. Ako li ih neko u cemu ne poslusa, da mu je osuda ista kao i onima koji cara ne bi poslusali. U sudskim stvarima na vojsci, malim i velikim, da im sude vojvode, i niko drugi. 125. Crkvu ko srusi na vojsci, da se ubije ili obesi. 126. O svadji Na vojsci svadje da ne bude. Ako li se posvadjaju dvojica, da se biju, a niko drugi od vojnika da im ne pomogne u tuci. Ako li ko potece i pomogne u tuci, da se kazne, ruke da im se odseku. 127. Ko kupi sto iz tudje zemlje od plena, sto bude zaplenjeno po carevoj zemlji, da je vlastan kupiti od toga plena kao da je u tudjoj zemlji. Ako li ga ko optuzi, govoreci: "To je moje", da ga opravda porota po zakonu, jer je kupio u tudjoj zemlji, a nije mu ni lopov, ni posrednik, ni saucesnik. Tako da ga ima kao svoje. 128. O poklisarima Poklisar sto ide iz tudje zemlje k caru ili od Gospodina cara k svome gospodinu, gde dodje u bilo cije selo da mu se cini cast, da mu je svega dovoljno, ali da obeduje ili vecera pa neka ide dalje u druga sela. 129. O pisanju isprava I sto zapise Gospodin car ispravu za bastinu, kome zapise selo u bastinu neka je logotetu 20 perpera za hrisovul; a kome zupu, od svakog sela po 20 perpera, a dijaku za pisanje 6 perpera. 130. O vojsci Vojska koja ide po zemlji carevoj gde padne u kome selu, druga sto za njom ide da ne padne u istom selu. Leta 6862, indikt sedmi 131. Pismo carevo da se poslusa gde dodje, bilo Gospodji carici, ili kralju, ili vlasteli velikoj i maloj, i svakome coveku. Niko da se ne oglusi o ono sto pise pismo carevo. Ako li bude takvog pisma sto ga taj ne moze izvrsiti ili nema da da onoga casa, da ide opet s pismom k caru, da izvesti cara. 132. O hrisovulima Hrisovuli carevi sto su izdati gradovima carevim: sto im pise da im nije vlastan osporiti ni Gospodin car niti ko drugi. Da su hrisovuli carski tvrdi. 133. O laznom pisanju Ako se nadje u cijem hrisovulu rec lazno prepisana i nadju se reci izmenjene i kazivanje preinaceno na nesto drugo sto nije naredio Gospodin car, da se ti hrisovuli razderu, a onaj da vise nema bastine. 134. Meropsima u zemlji carevoj da nije vlastan nijedan gospodar protiv zakona nista uciniti; samo sto je car zapisao u Zakoniku, to da mu rabota i daje. Ako li mu ucini sto nezakonito, Gospodin car naredjuje da je svaki meropah vlastan parniciti se sa svojim gospodarem, ili sa carem, ili sa Gospodjom caricom, ili sa crkvom, ili s vlastelom carevom, i bilo s kim; da ne bude vlastan zadrzati ga od suda careva, nego da mu sudije sude po pravdi. I ako meropah dobije parnicu protiv gospodara, da ga ujemci sudija carev kako da gospodar plati merophu sve u roku; potom da nije vlastan taj gospodar nikakvo zlo uciniti merophu. 135. O primanju tudjega coveka Naredba carska: niko nicijega coveka da ne primi, ni car, ni crkva, ni vlastelin, niti bilo koji drugi covek, da ne prime nicijega coveka bez pisma careva. Da se kazni, ma ko to bio, kao i izdajnik. 136. Takodje i trgovi, i knezevi, i po gradovima, cijega coveka prime, na isti nacin da se kazne i ovoga izdadu. 137. O vlasteli koja zatiru svoj posed Vlasteli i vlastelicicima kojima je car dao zemlju i gradove: ako se ko od njih nadje da je oplenio sela i ljude i zatro mimo zakona careva sto ga je uzakonio na saboru, da mu se uzme posed i sto bude satro da sve plati op svoga i pa se kazni kao prebeglica. 138. O razbojnicima I ako se nadje razbojnik da je prosao kroz oblast krajisnika, i opleni gde god, i opet se vrati s plenom, da plati krajisnik sedmostruko. 139. O beguncima Ako li se nadje vlastelin ili vlastelicic kao begunac i bilo ko drugi carev, te ustanu okolna sela ili zupa da pljackaju njegovu kucu i njegovu stoku sto bude ostavio, oni koji to ucine da se kazne kao izdajnici carevi. 140. O lopovima i razbojnicima Naredba carska: Po svim zemljama, i po gradovima, i po zupama, i po krajistima, razbojnika i lopova da ne bude ni u cijem podrucju. I na ovaj nacin da se prekrati kradja i razbojnistvo: u kome se selu nadje lopov ili razbojnik, to selo da se raspe, a razbojnik da se obesi strmoglavce, a lopov da se oslepi, i gospodar sela toga da se dovede svezan k caru da plati sve sto je ucinio lopov i razbojnik od pocetka, i opet da se kazni kao lopov i razbojnik. 141. Takodje i knezevi, i premicuri, i upravitelji, i predstojnici, i celnici koji se nadju da selima i katunima upravljaju, ti svi da se kazne nacinom gore opisanim akose nadje u njih lopov ili razbojnik. 142. Ako li su upravitelji izvestili gospodare, a gospodari se napravili da ne znaju, da se ti gospodari kazne kao razbojnik i lopov. 143. O sudijama Sudije koje je car postavio zemlji da sude, ako pisu za bilo sto, za razbojnika i lopove, ili za bilo kakvu odluku sudsku, pa crkva, ili vlastelin, ili bilo koji covek u zemlji carevoj ne poslusa pismo sudije carevog, ti svi da se osude kao neposlusnici carevi. 144. O lopovima i razbojnicima Na ovaj nacin da se kazni lopov i razbojnik obliceni - a oblicenje je ako se sto gde neposredno uhvati u njih; ili ako se uhvati u razbojnistvu, ili u kradji; ili ih predadu zupe, ili sela, ili gospodari, ili vlastela koja su nad njima, k ako je gore napisano, ti razbojnici i lopovi da se ne pomiluju nego da se oslepe ili obese. 145. I ako ko potera sudom razbojnika i lopova, a ne bude oblicenja, da im je opravdanje zelezo sto je odredio car; da ga uzmu na vratima crkvenim iz ognja, da ga postave na svetu trpezu. 146. O poroti Naredba carska: Od sada unapred da bude porota za mnogo i za malo. Za veliko delo da su 24 porotnika, a za manju stvar da je 12 porotnika, a za malo delo 6 porotnika. i ovi porotnici da nisu vlasni nikoga izmiriti, nego da oglase pravim ili, pak, krivim. I da je svaka porota u crkvi, i pop u rizama da ih zakune, i u poroti na sto se vecina zakune i koga vecina oglasi pravim, njoj da se veruje. 147. Kao sto je bio zakon u deda carevog, u Svetog kralja, da su velikoj vlasteli velika vlastela porotnici, a srednjim ljudima prema njima druzina, a sebrdiji njihova druzina da su porotnici. I da u poroti ne bude srodnika ni pizmatara. 148. Zakon Inovercima i trgovcima porotnici polovina hriscani, a polovina iz njihove druzine, po zakonu Svetoga kralja. 149. Zakon Koji se porotnici zakunu i oglase pravim koga po zakonu, ako se posle tog opravdanja nadje istiniti dokaz krivice u onoga opravdanoga koga su oglasili pravim, da uzme car od tih porotnika vrazdu po tisucu perpera, a potom da se tim porotnicima vise ne veruje. I ako se iznadje da su znajuci krivo opravdali, ili dali, ili neko mito uzeli, kad plate ono sto je napred receno da se zatoce u drugom kraju nepoznatom. 150. O priselicama Od sada i unapred priselice da ne bude ni pratnje nikakve, nego ako se zadesi veliki vlastelin stegonosa u zupi, ili manji vlastelin, koji drze zasebno svoj posed i nemaju nikakve zajednice medju sobom i medju svojim posedom, oni da placaju. 151. Na zemlji carevoj, to jest na meropsinama, da ne uzimaju vlastela priselice ni kakvu drugu platu nego da placaju od svoga. 152. Gde se nalaze zupe mesovite, sa selima crkvenim, i carevim, i vlasteoskim, i budu mesovita sela, i ne bude nad tom zupom jednoga gospodara, vec ako budu cefalije i sudije careve koje je postavio car, da postave straze po svim putovima i cefalijama da predadu putove da ih cuvaju sa strazama; pa ako koga napadnu razbojnici ili mu se sto ukrade ili se kazvo zlo ucini, tog casa da idu cefalijama, da im plate od svoga, a cefalije da istu od straza, i razbojnika i lopova. 153. O strazama Ako je brdo pusto medju zupama, okolna sela koja su oko tog brda da cuvaju strazu. Ako li ne uscuvaju strazu, sto se ucini na tome brdu, na pustom mestu, steta, ili razbojnistvo, ili kradja, ili koje zlo, da placaju okolna sela kojima je receno da cuvaju put. 154. O trgovcima Trgovce koji prolaze nocu na prenociste gde dodju, ako ih ne pusti upravitelj ili gospodar toga sela da prenoce u selu trgovci, po zakonu carevu, kako je u Zakoniku, ako sto izgubi putnik sve da plati onaj gospodar, i upravitelj, i selo, jer ih nisu u selo pustili. 155. O gostima i o razbojnicima Ako se gde dogodi bilo kome gostu ili trgovcu ili kaludjeru, te mu uzme sto razbojnik ili lopov, ili bilo kakva smetnja, da svi ti idu k caru, da im plati car sto budu izgubili. A car da iste od cefalija i vlastele kojima bude put bio predan i straze predane. I svaki gost, i trgovac, i Latin, da se obrati prvoj strazi sa svim sto ima i nosi, da ga sprovedu; i straza strazi da ga predaje sa svime. Ako li se zgodi te sto izgube, da su im porota verodostojni ljudi: sto po dusi reknu da su izgubili, to da plate cefalije i straze. 156. O parnicenju sudskom Koji se parnicari sude na sudu, jedan koji je pokrenuo parnicu za svoju stvar, i drugi, tuzenik, koji se brani od tuzbe, da tuzenik ne bude vlastan potvorno teretiti svog protivnika nekakvom drugom tuzbom, niti za neveru, niti za drugu stvar, vec samo da mu odgovara. A kada se svrsi spor, ako sto ima, neka posle toga govori s njim pred sudijama carevim; ali da mu se ne veruje ni u cemu sto govori dok se parnica ne svrsi. 157. Pristavi bez pisma sudijina, ili bez pisma careva, nikamo da ne idu, nego kud god ih salju sudije, da im daju pismo, i da ne preduzima pristav sto drugo osim sto pise u pismu. A sudije da drze takodje pisma kakva su dali pristavima koje su poslali da vrse poslove po zemlji, pa ako pristavi budu osumnjiceni da su ucinili sto drugo nego sto pise pismo, ili ako budu preinacili pisma, da im to sluzi za opravdanje: da idu pred sudije, i ako su postupili onako kako pise u sudijinom pismu koje sudije drze, da su pravi; ako li se nadje da su preinacili sudsku odluku, da im se ruke odseku ili jezik odreze. 158. Svaki sudija sto sudi da ispisuje presude i drzi kod sebe, a drugu presudu, napisavsi je, da da onome koji se bude opravdao na sudu. 159. Sudije da salju pristave dobre, prave i verodostojne. 160. O potvornicima Ako se nadje bilo koji potvornik, da goni koga potvorom, i lazi, i obmanom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik. 161. O pijanicama Pijanica kad odnekud dodje i napadne koga, ili posece, ili okrvavi, a ne do smrti, takvome pijanici da se oko izvadi i ruka odsece. Ako li pijan nasrne, ili kapu kome skine, ili drugu sramotu ucini, a ne okrvavi, da ga biju: sto stapova, to jest 100 puta da se udari stapovima i da se vrgne u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se opet bije i pusti. 162. O sudiji, o parnicarima Kad parnicari izadju na sud carev, koju rec izgovore u prvi mah, tim recima da se veruje i po tim recima da se sudi, a po potonjim nista. 163. O zlatarima Zlatara u zupama i u zemlji carevoj nigde da ne bude, osim u trgovima gde je odredio car da se novac kuje. 164. I u gradovima carevim da prebivaju zlatari, i da kuju druge potrebne predmete. 165. I ako se nadje zlatar u gradu da kuje novac tajno, da se zlatar sazeze, a grad da plati globu sto rece car. 166. Ako li se nadje u selu, da se selo raspe, a zlatar da se sazeze. 167. O pravdi Naredba carska: Ako car napise pismo ili iz srdzbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo narusava Zakonik i nije po pravdi i po zakonu, kako pise Zakon, sudije tom pismu da ne veruju, samo da sude i vrse po pravdi. 168. Sve sudije da sude po Zakonu, pravo, kako pise u Zakoniku, a da ne sude po strahu od cara. 169. O pratiocima Vlastela i vlastelicici koji idu u dvor carev, bilo Grk, ili Nemac, ili Srbin, ili bilo koji drugi vlastelin, ako dovede sa sobom razbojnika ili lopova, da se onaj gospodar kazni kao lopov i razbojnik. 170. O bastinama Ljudi ratari koji imaju svoju bastinsku zemlju, i vinograde, i kupljenice, da su vlasni od svojih vinograda i od zemlje u prciju dati, ili crkvi podloziti, ili prodati, ali uvek na tome mestu da bude rabotnika onome gospodaru cije bude selo. Ako li ne bude rabotnika na onom mestu, da je slobodan uzeti one vinograde i njive. 171. O sudijama Sudija koji je u dvoru carevu, kad se ucini koje zlo on neka i presudi. Ako se parnicari zadese slucajno na dvoru carevom, da im presudi sudija dvorski, a niko da se ne poziva na dvor carev mimo nadleznosti sudija koje je postavio car, nego svaki da ide pred svoga sudiju. 172. O zakonu Svi gradovi po zemlji carevoj da su na zakonu kako su bili u predjasnjih careva. Za sporove sto imaju medju sobom, da se sude pred upraviteljima gradskim i pred crkvenim klirom. Ako koji zupljanin tuzi gradjanina, da ga tuzi pred upraviteljem gradskim i pred klirom crkvenim po zakonu. 173. O dvorskom sudu Koji vlastelin bude stalno u kuci carevoj, ako ih ko tuzi pred sudijom dvorskim, a niko drugi da im ne sudi. 174. Sudije kuda salju pristave i pisma, ako ko ne poslusa i odbije pristava, da pisu sudije pisma cefalijama i vlasteli u cijoj budu oblasti oni neposlusnici da o tome izvrse naloge sto pisu sudije. Ako li ne izvrse naloge, da se kazne kao neposlusnici. 175. Sudije da idu po zemlji kuda je kome oblast, da nadziravaju i da cine pravdu ubogim i nistim. 176. O prepoznavanju predmeta I ako ko sto uhvati opljackano, ili ukradeno, ili silom uzeto, i to samu tu stvar, svaki o tome da da svod. Ako ko bude kupio gde bilo, ili u zemlji carevoj ili u drugoj zemlji, uvek da da o tome svod. Ako li ne da svoda, da placa po zakonu. 177. Naredba carska sudijama: Ako se pojavi veliko delo i ne uzmognu raspraviti i presuditi, bilo koji veliki sud da bude, jedan od sudija da ide sa oba ona parnicara pred cara. I sto dzohe sudije kome da sude, svaku presudu da upisuju, kako ne bi bilo nekoje potvore, da se postupa po Zakonu carevu. 178. Ko je u oblasti odredjenih sudija, da nijedan covek nije vlastan pozivati na dvor carev ili kuda drugo, nego svaki da ide pred svoga sudiju u cijoj bude oblasti da se raspravi po zakonu. 179. Stanici carevi da idu pred sudije kada se spore medju sobom: za vrazdu, za razbojnistvo, za kradju, za skrivanje tudjih ljudi, za krv, za zemlju. 180. Vlastela i cefalije careve koji drze gradove i trgove, niko od njih da ne primi nicijega coveka u tamnicu bez pisma careva. Ako li ga ko primi mimo zapovest carevu, da plati 5 stotina perpera. 181. Na isti nacin, ko drzi tamnice careve da nikoga ne primi, nicijega coveka, bez naredbe careve. 182. Kuda car i carica, ili stanovi, ili konji carevi, u kom selu prenoce, posle toga nijedan stanik da ne prenoci u tome selu. Ako li se ko nadje i prenoci u tome selu, protiv Zakona i naredbe careve, onaj koji je staresina stanova da se preda vezan onom selu; sto bude satrveno, sve da plati sedmostruko. 183. O konjima i psima Kuda idu konji i psi i stanovi carevi, sto im se pise u pismu carevu, da im se to izda, a drugo nista. 184. O globarima Globari koji se nalaze pri sudijama, sto sude sudije i upisavsi dadu globarima, te globe da uzmu globari, a sto ne presude sudije i upisavsi ne dadu globarima, da nisu vlasni globari nikome nista zadrzati.