Razlicite teroristicke baze usmerene prema IFOR-u najvaznije su za buduce usmeravanje situacije u Bosni i Hercegovini. Pripreme u tim bazama se vode pod pokroviteljstvom AID, nove obavestajne sluzbe Bosne i Hercegovine.

Krajem januara 1996., Bakir Alispahic, nekadasnji visoki sluzbenik stare komunisticke jugoslovenske tajne policije, SDB, i drzavnih bezbednosnih organa i nekadasnji ministar unutrasnjih poslova Bosne i Hercegovine, bio je naimenovan za sefa Agencije za istrazivanje i dokumentaciju (AID) bosanske sluzbe bezbednosti. Skrojena prema starim jugoslovenskim komunistickim tajnim sluzbama, AID je odgovoran i za unutrasnju i za spoljnu bezbednost. Alispahic je bio neposredno odgovoran Izetbegovicu i redovno mu je podnosio izvestaje.

Zvanicno, najveca pretnja s kojom se AID suocava su "Cetnici", odnosno srpsko nepristajanje na predaju. Srpsku agresiju, a ne islamisticki terorizam, AID je oznacio kao glavnu pretnju za IFOR. AID smatra da je "neodrzivost" federacije s Hrvatskom "najveci teret" zato sto, hrvatsko ometanje dotura opreme i eksperata zahteva da se AID potpomogne, narocito s Bliskog Istoka.

U stvarnosti, prvenstveni zadatak AID jeste da osigura uspostavljanje islamisticke drzave sirom citave Bosne i Hercegovine. Predsednistvo Bosne i Hercegovine je ustanovilo Agenciju za istrazivanje i dokumentaciju Bosne i Hercegovine (AID) 12. januara 1996. Kao centralizovana bezbednosna i obavestajna sluzba AID zamenjuje bezbroj tajnih i bezbednosnih sluzbi nasledenih iz prethodne Jugoslavije i postepeno prilagodavanih tokom devedesetih godina osobenim potrebama Sarajeva, uz podrsku iranskih obavestajnih eksperata. AID je postao, kao sto je planirano, Izetbegoviceva licna sluzba bezbednosti: politicka tajna policija zakleta da uspostavi "potpunu kontrolu" nad Bosnom i Hercegovinom.

Najbolji izraz ovog cilja jeste naslede njenih prethodnica. Do leta 1994., tokom najjace opsade Sarajeva, prethodnica AID-a su odrzavali dosijee priblizno 160.000 pojedinaca u gradu, uglavnom da bi kontrolisali crnu berzu i druge sitne prestupe. Uprkos vojnim pretnjama bosanskih Srba i neprestanoj opsadi, Izetbegovic je nalozio sveobuhvatno razvrstavanje ljudstva i novcanih sredstava radi neposrednog nadzora pretezno muslimanskog stanovnistva. Medu "zlocincima" koje je istrazivala i progonila tajna policija bio je slucaj nekolicine nemuslimanskih vojnika (i hrvatskih i srpskih) u vojsci 1. korpusa koji su ulovili divljeg vepra u vreme kada nije bilo hrane u zimu 1993-94. Oficiri bosanskih muslimanskih jedinica naredili su unistenje mesa, a nadlezni je izvestio sluzbu bezbednosti i uverio je da ce pocinioci biti kaznjeni u skladu sa smernicama tajne policije. Do 1995., prema opreznim i suzdrzanim procenama, tajna policija je vec imala preko cetvrt miliona dosijea samo na podrucju Sarajeva.

Najvaznija grana tajne policije bila je odgovorna jednom od najvisih sluzbenika tajne vojne policije 1. korpusa bosansko-hercegovacke armije. Njihovi pripadnici su se jednako prepoznavali po svojim crnim uniformama i novim novcatim oruzjem - kao sto je Hekler i Koh MP5 automat - koji je "nekako" dospeo u Sarajevo uprkos opsadi i na stetu osetno ljute nestasice hrane. U isto vreme, tajna policija je takode uspostavila zamasan kompjuterizovan sistem dosijea kao glavni deo novog kompjuterskog sistema i centra tajne policije. Novi kompjuteri su takode dospeli u Sarajevo uprkos opsadi. Istovremeno, tajna policija je koristila mnogo "tradicionalnije" metode unutar Sarajeva da bi osigurala stabilnost Izetbegoviceve vlasti. Prema hrvatskim obavestajnim ekspertima, "izvrsioci su bili kriminalci i profesionalne ubice koji su nagradivani pustanjem iz zatvora" za uklanjanje Izetbegovicevih neprijatelja u Sarajevu.

Sredinom februara 1996., suoceni sa primenom sporazuma Dejton-Pariz, hrvatski eksperti su upozorili na stvaran karakter sarajevske centralizovane tajne sluzbe u formiranju; novoustanovljene AID. Oni su naglasili da su postojali "jasni dokazi da je od pocetka rata Izetbegovic gradio svoj bezbednosni sistem na nacelima KOS-a (kontra-obavestajna sluzba) i SDB (sluzba drzavne bezbednosti) organizacija koje su postojale u prethodnoj Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji". Hrvatski eksperti su posebno bili zabrinuti takvim razvojem s obzirom na Izetbegovicevu licnu i politicku pozadinu. Posto je odabrao da zadrzi svoj polozaj na taj nacin, tragajuci za glavnim neprijateljima u vlastitom narodu, cak iako je rat besneo, on je "ocigledno zaboravio da je i sam bio zrtva istog sistema". Ovaj trend se samo pogorsavao zato sto su s ustanovljavanjem AID, januara 1996., "sve Izetbegoviceve obavestajne i kontra-obavestajne sluzbe bile tako ujedinjene pod jednom upravom". Hrvatski eksperti su zakljucili da skorasnja evolucija tajnih sluzbi Bosne i Hercegovine predstavlja tacan odraz ranije dinamike u Sarajevu:

"Posebno je zabrinjavajuca, ipak, cinjenica da je AID ustanovljena posto je vodstvo vladajuce partije i zapovednistvo bosansko-hercegovacke armije bilo ocisceno od svih onih koji se nisu slagali s onima koji su zastupali cvrstu muslimansku liniju, cak i posto je postalo poznato u Dejtonu da ce se ubrzo odrzati izbori u Bosni i Hercegovini. Voda AID upozorava da je to prakticno pretvorilo AID u obavestajnu agenciju i - imajuci na umu sadasnje iskustvo sa slicnim Izetbegovicevim sluzbama - takode u represivno telo Stranke demokratske akcije (SDA).

Sve nas to navodi da zakljucimo da se potpun nadzor gradana na teritoriji pod kontrolom Bosne i Hercegovine, koja je izvedena na nacelima KOS-a i SDB prethodne SFRJ - mozda opravdan u vreme rata - nastavlja za vreme mira. Jedina rzalika lezi u formi i imenu iza kog su ljudi zaduzeni za 'zastitu' gradana skriveni. Cinjenica je da sada kontrolu sprovode verne pristalice Alije Izetbegovica i njegovi sledbenici, sto vodi zakljucku da je SDA zapocela okrutnu borbu protiv svakog. Oni nisu zainteresovani ni za Dejton, ni za Federaciju Bosne i Hercegovine, niti za svoje gradane; to je puka bora za vlast, za odrzanje njihovog rezima."

Prvobitno vodstvo AID potvrdilo je hrvatske analize i strepnje. Prvi sef AID-a, Bakir Alispahic, bio je verni sluzbenik SDB pre rata koji ga je preobratio u "predanog izvrsioca" Izetbegovicevih licnih naredenja, kao i drugih "delikatnih zadataka" za SDA tokom rata. Preuzimajuci svoju novu duznost, Alispahic je istakao da ce primarni zadatak AID-a biti "da stiti i razvija cinioce za integraciju citave Bosne i Hercegovine".

Drugi kljucni sluzbenici u AID dosli su iz redova aparata stare jugoslovenske tajne policije. Fikret Muslimovic, veteran oficir KOS-a vise od dvadeset godina sluzbe, bio je zaduzen za bezbednost i kontra-obavestajne sluzbe u armiji Bosne i Hercegovine za vreme rata pre prelaska u AID. Enver Mujezinovic, takode sa dvadeset godina sluzbovanja u KOS-u, bio je odgovoran za iste zadatke u Ministarstvu unutrasnjih poslova.

Oni su doveli poverljive kolege da vode obavestajnu sluzbu za Izetbegovica. Krajem maja 1996., Avdo Hebib, ministar unutrasnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine, naglasio je postojanu vaznost ovih obavestajnih veterana za Izetbegovicev bezbednosni aparat: "Samo znam da su se dogodile neke kvalitetne promene s dolaskom novog direktora, Kemala Ademovica, velicanstvenog borca za Bosnu i Hercegovinu. Cinjenica je da je odreden broj ljudi koji su radili za obavestajnu sluzbu prethodne JNA (Jugoslovenske narodne armije) radio u Agenciji. Posto ja licno poznajem te ljude, reci cu vam da su oni na vreme napustili JNA i stavili se u sluzbu vlastitog naroda. Prema tome, nije fer praviti optuzbe protiv tih ljudi zato sto su bili clanovi KOS-a i UDB-e".

Zagreb nije imao iluzija u vezi sa stvarnim ciljevima AID. Sredinom februara 1996., hrvatski obavestajni zvanicnici u Zagrebu zlurado su uzivali sto je jedna od prvih kriza i glavobolja bilo to sto su "zapadne obavestajne sluzbe dobile informacije o infiltriranju mudzahedina u armiju Bosne i Hercegovine". Izetbegovic je nalozio da se problem brzo resi i sprece buduca neugodna odavanja tajni prakticno po svaku cenu. Posle francuskog napustanja teroristicke baze u Fojnici (o cemu ce kasnije biti reci), pitanje mudzahedina ce postati glavni razlog za premestanja u vrhu mladane AID.

15. marta 1996., posle pritisaka iz NATO zemalja u vezi s ociglednom povezanoscu teroristicke baze s AID i stalnim prisustvom mudzahedina u Bosni i Hercegovini, aktuelni predsednik Ejup Ganic je otpustio Bakira Alispahica sa mesta sefa AID i umesto njega postavio Kemala Ademovica. Taj "premestaj" nije bio samo kozmeticke prirode, vec je demonstrirao stalnu vezanost Sarajeva za islamisticki terorizam. Ademovic je bio zapovednik brigade specijalnih snaga u ministarstvu unutrasnjih poslova: jedinice mudzahedina. On je preveo tu brigadu, skupa sa kljucnim delovima Handzar divizije, u AID po svom naimenovanju za sefa AID.

U isto vreme, Zija Dizdarevic, vodeci provladin komentator, optuzio je Sjedinjene Drzave zbog otpustanja Alispahica. Alispahic je morao da ode "pod pritiskom iz Vasingtona", zbog sumnji da je "bio neposredno zaduzen za odrzavanje iranske veze." Dizdarevic je protestovao, ali nije poricao, optuzbe Zapada da AID sluzi interesima Izetbegoviceve SDA u svojstvu "stranacke (tajne) policije koja odrzava posebne veze s iranskom obavestajnom sluzbom".

Jedan drugi odani sledbenik Izetbegovica u Sarajevu podvukao je da nisu samo Sjedinjene Drzave bile iza tih promena, vec su one sprovedene prema najboljoj proceni Sarajeva. On je istakao da su cistke bile "rezultat sugestija i pritisaka mocnih prijatelja iza scene, prvenstveno Sjedinjenih Drzava. Bakir Alispahic je bio uklonjen sa cela AID-a pod pritiskom iz Sjedinjenih Drzava". Uz to, njegovi najblizi saradnici, Nedzad Ugljen, Enver Mujezinovic i Irfan Ljevakovic bili su takode premesteni kao "deo istog paketa". On je naglasio da je cistka u vrhu AID-a sprovedena iskljucivo zbog otkrica logora za obuku terorista sredinom februara, a da ni Sjedinjene Drzave ni njihovi NATO saveznici nisu imali nikakvog drugog razloga da protestvuju zbog operacija i dela AID-a.

Poblize ispitivanje sarajevske elite, medutim, pokazuje da su cistke bile sasvim kozmeticke prirode. Bakir Alispahic je bio naimenovan za zamenika ministra inostranih poslova zaduzenog za odnose sa muslimanskim svetom, narocito sa Iranom i drugim islamistickim silama. Za sve namere i ciljeve, on je nastavio da dominira inostranim obavestajnim sluzbama i aktivnostima koje se ticu islamista. Slicno njemu, Irfan Ljevakovic, nekadasnji oficir SDB, premesten je sa mesta pomocnika direktora AID na polozaj "savetnika" novog sefa AID. Enver Mujezinovic i njegov zastitnik, Fikret Muslimovic, oba nekadasnji KOS-ovci, izgubili su ranije polozaje ali su im ponudeni ugledni "alternativni" polozaji.

Jedini visi sluzbenik AID, uostalom, koji je kaznjen "za primer" bio je Munir Alibabic-Munja - nekadasnji sef CSB (Centra sluzbe bezbednosti) Sarajeva. On je odavno bio poznat po onom sto su upuceni u Sarajevu zvali "sukobom s Bakirom Alispahicem" kako zbog licne moci tako i zbog politickih pitanja. Njegova cistka je posluzila kao "lekcija i upozorenje svima", ne zbog znacaja AID-a, nego da struktura moci i mreza licnih odanosti koju je Alispahic ustanovio ne bude narusena njegovim premestajem iz AID-a.

Zaista, novi direktor AID-a, Kemo Ademovic, samo je pojacao nametanje islamizacije. Kemo Ademovic je nekadasnji ministar unutrasnjih poslova i zapovednik njegovih specijalnih snaga. On je bliski saradnik Izetbegovica i ima bliske veze s Iranom. Bitne promene medu osobljem AID-a koje su usledile tokom proleca 1996. dalje su ucvrstile dominaciju Izetbegovicevih prisnih prijatelja koji su bili bliski Teheranu koliko i Sarajevu. U prolece 1996., ukupna velicina osoblja AID-a prelazila je 10.000.

Prema hrvatskim obavestajnim izvorima, u prolece 1996., AID je imao 1.400 dobro uvezbanih operativaca. Poredenja radi, na vrhuncu Titove vladavine, njegova UDB-a je imala samo oko 350 operativaca u istoj oblasti. Uz to, AID uposljava neke od najiskusnijih nekadasnjih "udbasa". Zadatak ovih operativaca AID-a jeste "da sprovode likvidaciju istaknutih politicara i inostranih drzavljana".

U tu svrhu, AID je "vezan" za tajne vojne logore za obuku, koje vode muslimanski borci iz Irana, koji su mogli da planiraju napade na vojnike Sjedinjenih Drzava". Glavni instruktori su oficiri VEVAK-a (iranska obavestajna sluzba), mnogi sa prakticnim iskustvom u ubijanju neprijatelja Teherana u Evropi. Turski obavestajni zvanicnici su identifikovali neke od iranskih instruktora AID kao oficire VEVAK-a koji su bili umesani u "neposredno ubijanje iranskih disidenata u Turskoj". Ohrabreni od Sarajeva, instruktori VEVAK-a su regrutovali vise desetina kljucnih oficira AID-a, obucenih kao operativci u Bosni i Hercegovini, pa su ih poslali na dugorocnu naprednu obuku u Iran. U meduvremenu, Sarajevo je vec organizovalo i aktiviralo ubilacke i teroristicke odrede obucene od Iranaca. Ovi timovi AID-a su skrojeni prema teheranskim vrhunskim timovima koji su delovali sasvim uspesno sirom Evrope i Bliskog Istoka.

Druga glavna obaveza AID-a jeste da obezbedi zaklon za tvrdo jezgro mudzahedina cije proterivanje je Sarajevo obecalo. AID je ovim mudzahedinima obezbedila novi identitet i odgovarajuca bosansko-hercegovacka dokumenta i pasose. Kljucnim clanovima jedinice El Mudzahid, na primer, koja je bila osnovana u zenickom predgradu Pobrezje, nedavno je obezbedena maska, bosansko drzavljanstvo i smestaj u okolnim selima: oblast poznata kao "zeleni trougao". Neki od tih mudzahedina su bili sakriveni u konfiskovanim kucama u obliznjim hrvatskim selima pod kontrolom Bosne i Hercegovine kako bi mogli da osiguraju lojalnost hrvatskih seljaka Sarajevu i konacno da ih islamizuju. U proseku, tu je 30 do 50 mudzahedina, uz lokalne zene i decu, u svakom selu. Jedna od tih grupa jos uvek boravi u kuci Ante Tavica u Pobrezju. Drugi odredi mudzahedina su skriveni u selima Orasac i Mehuric, nastanjenim Hrvatima, blizu Travnika. Nedavni regrutni odredi mudzahedina su preneti u Mehuric. U centralnoj Bosni i Hercegovini mudzahedini su skriveni u Han Bilu i nekoliko drugih sela. Jos jedna skupina sela u kojima se kriju mudzahedini postoji oko Zavidovica.

Ne bi trebalo sumnjati u to da ti mudzahedini, preobraceni u bosanske drzavljane, ostaju zakleti u svoj islamisticki dihad. Mnogi od njih drze da je njihov sadasnji izmestaj kratko medurazdoblje izmedu raznih faza njihovog Svetog Rata. Marta 1996., na primer, mladi arapski stanovnik zelenog trougla smatrao je da muslimansku Bosnu ocekuje jos nevolja i patnji. "Jedino Alah zna sta ce se dogoditi s Bosnom. Ako su muslimani u Bosni zdovoljni s ovom situacijom, a mi cemo biti s nasim narodom, Alah ce sigurno obezbediti neko resenje. Moramo biti svesni, ipak, da nevernici nece odustati od svog krajnjeg cilja: da posade krst u Meki i da sluze misu u Medini. Oni nece biti zadovoljni sve dok mi ne prihvatimo njihovu veru. Moramo se nadati da ce muslimani uvideti da je Islam njihova jedina podrska i snaga i da nece prodati i odbaciti svoju veru." Lokalna zajednica mudzahedina je resena kao i uvek da nastavi svoj dihad sve dok Alahov Zakon ne bude ustanovljen u Bosni i Hercegovini. U meduvremenu, ti "Bosnjaci" su ukljuceni u opsezan islamisticki obrazovni program ciji je cilj da uspostavi islamisticki nacin zivota u citavoj oblasti.

Hrvatski obavestajni izvori isticu vaznost puke upotrebe AID-a i njenih mudzahedina da bi se osigurala lojalnost i islamizacija oblasti Bosne i Hercegovine za razumevanje istinskih ciljeva Sarajeva. "Iluzorno je ocekivati da ce se Izetbegovic odreci AID-a, koji osigurava njegovu kontrolu nad politickim procesom u sopstvenom narodu", naglasavaju oni. Ono sto AID izvrsava u Bosni i Hercegovini "jednostavno obuhvata transfer iranskog koncepta paradrzavne vojne policije uz ciju pomoc zemlja odrzava kontrolu nad vlastitom populacijom i obezbeduje uticaj medu cuvenim teroristickim grupama u Egiptu (Ðama-al-Islamija), Izraelu (Hamas), Libanu (Hizb-Alah), itd. AID bi sluzio toj svrsi u Bosni, odnosno Evropi.

Hrvatski izvori beleze slicnost izmedu stvarne strukture moci AID-a i iranskog obavestajnog carstva. U obe zemlje, "mozgovi citave sluzbe su zapravo u islamskim verskim zajednicama i u diplomatiji". Nije cudo sto, kao zamenik ministra inostranih poslova, Bakir Alispahic nastavlja da vrsi dominantan uticaj nad bosanskim obavestajnim sistemom. Uz blisku podrsku iz VEVAK-a, AID nastavlja da sledi "ostvarenje ciljeva zbog kojih je bio ustanovljen, to jest stvaranje muslimanske drzave na odredenoj teritoriji Bosne i Hercegovine, sa unutrasnjom organizacijom koja bi odrazavala iranski koncept islamske drzave".

Ipak, beleze Hrvati, pod zapadnim pritiskom da obezbedi privid demokratizacije, "ostvarenje Izetbegovicevih ideja" je poremeceno opozicijom od strane "partija i politicara medu muslimanima koji se zalazu za sekularno unutrasnje uredenje turskog tipa". AID je prvenstveni instrument Sarajeva da brzo neutralise opoziciju, narocito kad Vasington ocekuje da Sarajevo sprovede slobodne izbore narednog leta. Vaznost potencijalnog doprinosa AID-a ucvrscenju Izetbegoviceve moci jasno je demonstrirana u Hrvatskoj.

8. aprila 1996., hapsenje jedne grupe bosanskih muslimana od strane hrvatskih vlasti koja je bila na putu "da izvrsi akt drzavnog terorizma" trebalo bi da rasprsi svaku preostalu sumnju u vezi sa umesanoscu Sarajeva u terorizam. Hrvatske snage bezbednosti su otkrile grupu od sest bosanskih muslimana (pet muskaraca i jedna zena) koju su identifikovali kao "teroristicku grupu poslatu iz Bosne" da ubije Fikreta Abdica, nekadasnjeg i jos uvek veoma popularnog vodu iz podrucja Bihaca.

Hrvatske snage bezbednosti su uhapsile petoro zaverenika kraj Senja na jadranskoj obali, 80 km juzno od Rijeke samo zbog saobracajnog prekrsaja. Istraga koju je sprovela hrvatska sluzba bezbednosti otkrila je da ti bosanski muslimani rade za bosansku policiju i/ili obavestajnu sluzbu s podrucja Bihaca. Teroristi su planirali da ispale RPG (granate na raketni pogon) na Abdicev automobil na prometnom putu izmedu industrijske luke u Rijeci i turistickog naselja Opatija na jadranskoj obali.

Petoro uhapsenih su bili operativni kadar. Sesti osumnjiceni, poznat kao visi oficir AID-a, pobegao je. Hrvatska obavestajna sluzba je saznala da su iza operacije stajali mozgovi "iz bihacke Stranke demokratske akcije (SDA) koji su hteli fizicki da se oslobode Fikreta Abdica, opasnog politickog protivnika". Operaciju je planirala i izvela bihacka AID prema odredenim instrukcijama iz Sarajeva.

Neki clanovi mreze su bili bosanski drzavljani koji su izvesno vreme ziveli Hrvatskoj. Oni su vec uspeli da pridu Abdicu u desetak situacija ali nisu imali priliku da ispale svoja oruzja ili aktiviraju bombe.

Prema hrvatskoj sluzbi bezbednosti, grupa je imala veliku zalihu oruzja skrivenog u Hrvatskoj, ukljucujuci veliku kolicinu eksploziva, granatnih lansera, automata kao i antitenkovskih i rucnih bombi. Deo zaplenjenog skrovista oruzja je ukljucivao dva portabl raketna lansera sa cetiri granate, cetiri rucne bombe, masniku kalibra 7,62 mm i 14 kotura municije, pet rasprskavajucih protivtenkovskih rucnih bombi, kilogram plasticnog eksploziva i tri rucne bombe. Oruzje je bilo skriveno u sumici zvanoj Kostabela kraj logora Preluka duz puta Rijeka-Opatija. Druga skrovista za koja se zna da ih je AID unapred bio pripremio za licnu podrsku tek treba da budu otkrivena. Samo postojanje takvog sistema skrovista oruzja ukazuje da AID ima vecu i rasprostranjeniju mrezu terorista i operativaca u Hrvatskoj.

U meduvremenu, sestoro zaverenika je bilo optuzeno (jedan in absentia) 10. aprila u Rijeci za "drzavni terorizam" u formi aktivnih priprema za ubistvo Abdica.

Ne cudi mnogo, ipak, sto hrvatski obavestajni izvori sada brinu zbog dugorocnog grananja "muslimanskog drzavnog terorizma" izvezenog iz Bosne i Hercegovine. Oni naglasavaju da "islamisticki terorizam, koji izgleda da zadobija snagu u ovoj oblasti, nije samo hrvatski problem". Posto su islamisticki gardisti iz SDA koji drze vlast u Bosni i Hercegovini jednako zakleti u sirenje islamistickog dihada sirom sveta, sada je dosao red na druge!" Hrvatski obavestajni izvori ne ostavljaju sumnju u njihovo iscitavanje situacije u Bosni i Hercegovini: "Medunarodna zajednica je zigosala samo nekoliko zemalja kao one koje podrzavaju i finansiraju medunarodni terorizam. Iranu i Libiji bi sada takode trebalo pridodati Bosnu i Hercegovinu, odnosno, da budemo tacni, muslimanske vlasti iz Sarajeva".