Do sredine februara 1996., sve vise nekadasnjih mudzahedina, narocito clanovi elitnih jedinica Armije Bosne i Hercegovine, prelazilo je u "humanitarne radnike" u organizacijama akreditovanim kod medunarodnih tela i podrzavanih od vlasti u Sarajevu. Izvestaj hrvatske obavestajne sluzbe o nedavnim incidentima podigao je uzbunu u vezi s uplivom islamistickih teroristickih aktivnosti pod maskom humanitarnih atktivnosti.

Pocetkom februara 1996., hrvatska policija je u Travniku uhapsila Ahmada Z.S. Zuhairija, saudijskog drzavljanina koji je putovao od Bihaca u Sarajevo, u Nisanu koji pripada Saudijskom Komitetu, humanitarnoj organizaciji. U kolima su otkrili tri AK-47, bombe i bodez. Jedina dokumenta koje je Zuhairi imao pri sebi bio je saudijski pasos i dozvola Bosanske armije "da se iseli iz centra jedinice" izdata od VJ 5680 u Travniku i s pecatom "Izvidacko-diverzantskog bataljona 7. korpusa armije Bosne i Hercegovine", jedinice specijalnih snaga. Pasos je bio pun pecata koji su ukazivali da je mnogo putovao po Pakistanu, Jordanu, Siriji, Sloveniji, Italiji i Hrvatskoj, ali nije bilo traga o formalnom ulazu u, ili izlazu iz Bosne i Hercegovine. Mada ozenjen i otac petoro dece u Saudijskoj Arabiji, Zuhairi je rekao hrvatskoj policiji da uskoro ocekuje da dobije bosanska dokumenta, posto je takode ozenio jednu Bosanku, koja je vec bila trudna. Zuhairi je isto tako priznao da je bio clan saudijske "Organizacije za Islamsku Revoluciju na Arabijskom poluostrvu", islamisticke organizacije udruzene sa Kartumom i Teheranom.

10. februara, HVO je uhapsio cetvoricu mudzahedina na putu Kresevo-Kiseljak dok su vozili Nisan UN za koju se sumnjalo da je ukraden. Bili su to Ahmad bin-Muhamed al-Nusajrat (iz Jordana, a sluzbenik UNPROFOR-a), Hermas Sami (iz Konjica, Bosna i Hercegovina, od oca Jordanca i majke bosanske muslimanke, a sa jordanskim pasosem), Al-Rajis Husain bin-Ramadan Ramadan (roden u Gazi, sluzi u lekarskoj jedinici Armije Bosne i Hercegovine) i Muhamed bin-Ali al-Humani (iz Jordana, nekadasnji sluzbenik UNPROFOR-a u Sarajevu, sada tamo nastanjen). Vozilo je bilo uzeto od UN/IFOR-a bez dozvole i trebalo je da se iskoristi za krijumcarenje ljudi u Sarajevo.

16. februara, na jednom kontrolnom mestu IFOR-a blizu Sarajeva uhapsen je saudijski mudzahid u vozilu UN krcatom oruzjem i eksplozivom. On je bio na voznji za snabdevanje islamisticke mreze na sirem podrucju Sarajeva.

17. februara, hrvatska policija je uhapsila devet Iranaca u Jajcu (zapadna Bosna pod kontrolom Hrvata). Njih sedmorica su putovali autobusom od Tesnja do Bihaca, a druga dvojica u autu iza autobusa. Oni su stigli u Bosnu i Hercegovinu petnaest dana pre toga i imali su dokumenta studenata i profesora. U vozilima nije pronadeno oruzje. Iranci su nosili mnogo propagandnog materijala i "kontrolne tehnicke opreme koja se uglavnom koristi u obavestajne svrhe". Utvrdeno je da su oni bili deo islamisticke grupe za agitaciju s podrucja Viteza koja je poslata u Bosnu da pojacaju kampanju islamizacije. Ova "kulturna" aktivnost ukljucuje kontraobavestajne aktivnosti protiv antiislamistickih elemenata. Kada je bila zaustavljena, iranska grupa se zaputila na proslavu godisnjice Homeinijeve Revolucije koju je u Bihacu organizovao general Atif Dudakovic, zapovednik 5. korpusa. Posto su bili nenaoruzani, Iranci su predati IFOR-u koji ih je prebacio u iransku ambasadu u Sarajevu.

Otkrivanje ovih i slicnih "humanitarnih radnika" nije zastrasilo Sarajevo i Teheran. Zaista, islamisticke "humanitarne" mreze nastavljaju da se sire kroz Bosnu i Hercegovinu. Do sredine marta 1996., Iranci su drzali "humanitarne" kancelarije u Mostaru, Zenici, Bihacu, Visokom i Sarajevu. Pocetkom juna 1996., Iran je otvorio veliki medicinski centar u Bihacu sa iranskim osobljem. Kancelarija u Tuzli je nedavno zatvorena usled "komunikacionih poteskoca". Umesto toga, marta 1996., mudzahid veteran poznat kao "Abu-Sulejman" (jedan od prvih mudzahedina koji su stigli u Bosnu jos u jesen 1992.), vodi islamisticku "organizaciju za pomoc" u Tuzli udruzenu s lokalnim Dar al-Fatvom. "Abu-Sulejmanov" centar ne obezbeduje humanitarnu i religijsku pomoc samo lokalnoj zajednici, nego isto tako i mnogim "inostranim borcima" koji jos uvek sluze u "sedam brigada poznatih kao 'Islamisticke brigade'" bosanske armije. Prema "Abu-Sulejmanu", ove brigade su rasporedene u Tuzli, Zenici, Sarajevu, Konjicu i Bihacu.