Mnoge obavestajne sluzbe aktivne u nekadasnjoj Jugoslaviji, pocev od sredine februara 1996., pocele su da dizu uzbunu zbog tekucih priprema za islamisticke teroristicke napade protiv osoblja IFOR-a, a posebno Sjedinjenih Drzava.

15-16. februara 1996., hrvatska obavestajna sluzba u Vitezu, u Bosni i Hercegovini, upozorila je da se "pripadnici jedinica mudzahedina, od kojih je vecina ostala u Bosni, pripremaju da izazovu ozbiljne incidente predstavnicima IFOR-a, za koje bi onda optuzili hrvatsku stranu. O tome je IFOR bio obavesten". Hrvatska strana se pozalila da su zvanicnici Sjedinjenih Drzava kojima je upozorenje bilo uruceno bili spori i opirali su se da preduzmu akciju.

U isto vreme, izvor u italijanskoj vojnoj obavestajnoj sluzbi pri IFOR-u upozorila je da je "zvanicno povlacenje jednog broja islamistickih 'vojnih savetnika' bilo praceno dolaskom novih ljudi povezanih sa fundamentalistickim teroristickim grupama. A ovog puta meta napada ne bi bile milicije bosanskih Srba vec, pre, NATO snage".

Krajem februara, izvestaj Grcke obavestajne sluzbe (EIP) pri IFOR-u upozorio je da bi "bosanski muslimani mogli da napadnu grcke vojnike unutar IFOR-a i da ucine da izgleda kao da su to izvrsili Srbi... Takve akcije smeraju da izazovu intervenciju IFOR-a protiv Srba". "Muslimani su najveca pretnja IFOR-u", navodio je izvestaj. EIP izvor je naglasio da se americki obavestajni zvanicnici na terenu slazu s tom procenom, ali visi americki krugovi u NATO-u sprecavaju akciju. To najvise uznemirava, prema izvestaju EIP-a, zato sto su obavestajni podaci vec upotrebljivi. "I grcka i americka obavestajna sluzba su potvrdile da su se grupe bosanskih muslimana spremale da izvedu teroristicke napade".

Pocetkom marta, britanska obavestajna sluzba je imala specificne izvestaje da su najvisi krugovi vlade u Sarajevu vec odlucili da ce, cim odredena kolicina oruzja bude isporucena, snage bosanskih muslimana zapoceti operacije i konacno pokrenuti rat protiv I-FOR-a. U slucaju da zalihe oruzja sa zapada ne budu stigle, Sarajevo je spremno da odobri upotrebu spektakularnog islamistickog terorizma da bi podstakao sukobe s IFOR-om.

Sredinom marta 1996., obavestajne sluzbe Jugoslavije i bosanskih Srba prenele su upozorenja da se teroristi mudzahedina i bosanskih muslimana aktivno pripremaju za operacije u sirem podrucju Doboja. Finalne pripreme za diverzantske operacije odrzavaju se u Teslicu, Petrovu, Modrici, Bosanskom Samcu, Bosanskom Brodu i Derventi. Prvobitne mete napada su I-FOR i objekti medunarodnih humanitaraca. Islamisti planiraju da pokrenu antisrpske operacije kako bi zapoceli sukobe s IFOR-om, kao i da stvore javni nemir u oblastima koje drze bosanski Srbi. Kao sto je ranije receno, 379. motorizovana brigada je formirana aprila 1996. da bi osigurala podrsku za rastucu islamisticku teroristicku infrastrukturu na podrucju Doboj-Tesanj.

Krajem marta 1996., jugoslovenska obavestajna sluzba je ocekivala pocetak islamistickih teroristickih operacija iza linija bosanskih Srba. Beograd je dosao do veoma pouzdanih informacija prema kojima "cim se linija razdvajanja ocisti od mina, grupe od tri do cetiri mudzahedina ce prodreti duboko u (bosansku) srpsku teritoriju i otpoceti napade na vojnike IFOR-a, narocito Amerikance. Oni planiraju da postave mine na putevima kojima se krecu trupe IFOR-a, a isto tako da povedu direktne napade na njihove komandne polozaje".

"Teroristicke grupe su dobro opremljene da opstanu dugo vremena na neprijateljskoj teritoriji. Naredenje koje su primili glasi (izricito) da ni jednog teroristu neprijatelj ne sme da zarobi zivog. U slucaju moguceg zarobljavanja, ipak, ocekuje se da oni pocine samoubistvo aktiviranjem eksplozivne naprave usivene u njihovu odecu. Oni (mudzahedini) koji uspesno obave svoj zadatak mogu da ocekuju visoku novcanu nagradu - nagrada za ubistvo americkog vojnika se krece od 5.000 do 50.000 dolara po glavi, u zavisnosti od zrtvinog cina."

Ovi izvestaji ne bi trebalo da su iznenadili IFOR. Krajem marta, zapadni obavestajni izvori su potvrdili da su znali za oko 10 malih, tajnih logora za obuku terorista, uglavnom u centralnoj i severocentralnoj Bosni. Pet od sedam ovih logora, koji su svi u centralnoj Bosni, tajni su vojni logori za obuku i pripremu mudzahedina za napade na IFOR. Ovi logori pripadaju AID-u, ali ih vode iranski oficiri VEVAK-a, neki sa bosanskim drzavljanstvom, a drugi sa iranskim diploomatskim papirima akreditovani za ambasadu u Sarajevu. Sredinom aprila, islamisticki teroristi su ustanovili napredne baze za operacije iza linija bosankih Srba. Najvazniji su objekti "G" snaga kraj Kalesije, u istocnoj Bosni, za operacije protiv glavnih linija za snabdevanje iz Srbije, i u Tesnju, u centralnoj Bosni, za operacije u strateski presudnoj dobojskoj oblasti.

U meduvremenu, pocevsi od sredine marta 1996., sarajevski zvanicni mediji su nastavili da isticu ne samo toboznju laznost u izvestajima o prisustvu inostranih mudzahedina i Iranaca u Bosni i Hercegovini, vec i da sve jace pripisuju takve izvestaje antimuslimanskim zaverama podsticanim od strane Sjedinjenih Drzava. Ljiljan je posebno ismevao americka "strahovanja" od navodnog prisustva Kevina Holta u Bosni i Hercegovini.

Krajem marta, Zija Dizdarevic, provladin komentator u Sarajevu, kritikovao je pritisak Sjedinjenih Drzava na Sarajevo da prekine svoje veze sa Iranom kao preduslov za obimniju americku pomoc. On smatra da, ako se prisili da bira izmedu Teherana i Vasingtona, Izetbegoviceva vlada ce stati uz one prve. Vasington ne brine o dobrobiti muslimanske Bosne i njegove zamerke na tesne veze Sarajeva sa Teheranom zasnovane su na antimuslimanskoj politici. "Sve u svemu, za Sjedinjene Drzave, Iran je opasan ideoloski protivnik koji dovodi u opasnost njegove globalne interese i cak preti teroristickim akcijama u Sjedinjenim Drzavama." Nasuprot tome, Iran ima neokaljan zapisan trag o opseznoj potpunoj podrsci Bosni i Hercegovini tokom njenih teskih vremena. "Tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu, Iran je bio nas najuporniji i najpouzdaniji saveznik. Iranci ne samo da su nas pomagali oruzjem, nego isto tako i politickim akcijama. Oni su posredovali u poboljsanju odnosa izmedu Zagreba i Sarajeva i u uspostavljanju posrednih kontakata sa Beogradom." Prema tome, zakljucuje Dizdarevic, Izetbegovicevo Sarajevo mora da ostane trajno lojalno svojim dokazanim saveznicima pre nego da postane zrtva vasingtonskih manipulacija.

Nece trebati dugo vremena za prosarajevske posmatrace da nagoveste rastuce pritiske da poboljsaju mandat IFOR-a da postane izrazito probosansko-muslimanska snaga. Propust NATO-a da udovolji zeljama Sarajeva mogao se izroditi u krizu. Pocetkom aprila, na primer, slovenacki komentator Šuro Kozar upozorio je da "IFOR-u nije potrebno mnogo provokacija da postane neugodan u izvrsenju svog mandata". Zapad je zloupotrebio "opravdanje mudzahedina" do te mere da prisustvo IFOR-a cini kontraproduktivnim, narocito otkad je srpska vojna pretnja popustila. S obzirom na konkurentski rast vojne moci bosanskih muslimana, Kozar je preporucio da bi "Sarajevo trebalo da inicira ispravke u mandatu IFOR-a i trebalo bi da zahteva smanjenje njegovog sadasnjeg naoruzanja i ljudstva. Ne bi trebalo dozvoliti da status ljuo predugo potraje".