Nepopustljivost Sarajeva u ocuvanju i sirenju svojih bliskih odnosa sa islamistima - posebno sa Islamskom Republikom Iran - neprestano je naglasavana i demonstrirana tokom dejtonskih pregovora. Od kraja novembra 1995., Sarajevo je isticalo svoje bliske odnose sa Iranom i svoju predanost islamistickoj stvari. Ove aktivnosti su vodene u dva glavna pravca: a) politicke aktivnosti na visokom nivou u kojima su bili naglasavani sarajevska zahvalnost Teheranu i resenost da se daje poboljsavaju i sire odnosi; i b) mnostvo tajnih i polutajnih aktivnosti u kojima su bili jasno demonstrirani pripravnost Sarajeva i resenost da se nastavi sa islamistickim dihadom u Bosni i Hercegovini. Kasnije aktivnosti su najznacajnije zato sto su u ocitoj suprotnosti sa obecanjem Sarajeva Vasingtonu da ce proterati sve mudzahedine do sredine januara 1996.

Vec sredinom novembra 1995., bosansko-muslimanski izvori u Dejtonu i sirom Bliskog Istoka otkrili su da je, tokom pregovora, delegacija Sjedinjenih Drzava cinila ucestale i uzaludne napore da pritisne Sarajevo da svede nivo svojih bliskih odnosa sa Iranom. Sarajevo ne samo da je to odbilo, vec je pohitalo da demonstrira svoju vezanost za Teheran. Uoci potpisivanja sporazuma u Dejtonu, 21. novembra, bosanski ambasador u Teheranu, Omar Bahman, uveravao je vladu da su veze Teheran-Sarajevo bile "duboke i sveobuhvatne" i da on "nije cuo ni za kakav izvestaj (iz Sarajeva) o secenju ili ogranicenju odnosa sa Iranom". On je neprestano ponavljao sarajevsku vezanost za politicku saglasnost sa Teheranom.

Ambasador Bahman je takode rutinski izvestavao Teheran o toku i karakteru dejtonskih pregovora. Sustina Bahmanovog, pa prema tome i sarajevskog tumacenja dejtonskog procesa, odrazavao se u analizi sporazuma proislamskih krugova u Teheranu od 23. novembra. Oni ukazuju da je sporazum nametnut Sarajevu putem pretnji i pritisaka Sjedinjenih Drzava. Ovi krugovi, veoma bliski stanovistu vodstva Pasdarana (Iranska revolucionarna garda) i VAVEK-a (Iranska obavestajna sluzba), zbog toga predvidaju nastavak borbi u Bosni i Hercegovini. "Surova priroda sporazuma nametnutog u Ohaju otkriva zasto taj sporazum ima mnogo disidenata medu politicarima, borcima i stanovnistvom u Bosni i Hercegovini. Niko ne zna da li bosanski narod i borci pretpostavljaju nepravedne sporazume ratu. Bosanska kriza se nece zavrsiti sa sporazumom iz Ohaja. On ce tinjati pod pepelom i izbiti u veliki pozar pre ili kasnije." Teheran, uveravaju oni, iskreno ce podrzati snage bosanskih muslimana u slucaju obnove islamisticke borbe u Bosni i Hercegovini.

U meduvremenu, reakcije zvanicnog Teherana na vest o sporazumu u Dejtonu bile su odmerene i mirne, odrazavajuci unutrasnju spoznaju i uverenje da ce stvari produziti teheranskim putem. Kamal Karazi, iranski ambasador pri UN i visi obavestajni oficir Pasdarana umesan u pokroviteljstvo terorizma, izjavio je da Teheran "deli osecanje koje su izrazili Bosanci da mada sporazum (potpisan u Dejtonu) nije pravedan, on jeste korak da se spreci dalje krvoprolice u Bosni i Hercegovini". U Teheranu, pomocnik ministra inostranih poslova Mahmud Vaezi naglasio je podrsku Teherana Izetbegovicu. Ako je Izetbegovic zadovoljan sporazumom, Teheran ce ga podrzati. Isti pristup je izrazen u cestitki koju je Izetbegovicu uputio iranski predsednik Hasemi Rafsandzani.

Ali iranska sarada nije dugo potrajala. Ebrahim Rahimpur, visoki zvanicnik ministarstva inostranih poslova, 27. novembra 1995. naglasio je resenost Teherana da osigura islamski karakter Bosne i Hercegovine. Sporazum nametnut od strane Sjedinjenih Drzava ima svoje mane, objasnio je Rahimpur, od kojih je najvaznija nastojanje da se ugusi islamski karakter zemlje. "Bosna je opstala zahvaljujuci zrtvama njenih muslimanskih gradana i pomocu njenih prijatelja, narocito Irana", naglasio je on. Kao posledica dejtonskog sporazuma, "obaveza muslimanskih zemalja prema Bosni i njenom muslimanskom stanovnistvu postala je dublja nego pre".

Teheran je do sada bio na celu vise nego samo islamske solidarnosti. Jedinstven polozaj Irana u muslimanskom svetu u bosanskom pitanju bio je jasno demonstriran u vanrednom okupljanju u Teheranu Mobilizacione grupe islamskih zemalja za pomoc Bosni. Prisustvovali su ministri inostranih poslova ukljucujuci i one iz Egipta, Jordana i Saudijske Arabije, a svi su navodno priznavali nadmoc i vodecu ulogu Irana.

Kao odraz istinske vaznosti konferencije, predstavnik Sarajeva bio je Rasim Delic, bosanski sef generalstaba i tvorac njihove dugorocne vojne strategije.

Uoci konferencije, u odvojenom susretu s iranskim ministrom inostranih poslova Velajatijem, Delic je definisao dejtonski sporazum kao "nepravedan" i "preporucivao ustrajnu podrsku islamskih zemalja bosanskom narodu". On je izdvojio Iran zbog njegove "bezrezervne podrske" Sarajevu i izrazio uverenje da ce se takva pomoc nastaviti. Velajati je uverio Delica da ce se iranska podrska, narocito vojna, samo uvecati.

Zaista, u svom obracanju na teheranskoj konferenciji, Delic je ponovio svoj argument da je "dejtonski mir bio nepravedan prema bosanskim muslimanima" i nagovarao "islamske zemlje da uvecaju svoju podrsku Bosni i Hercegovini narocito u vojnoj oblasti". Delic je nagovestio vojni sukob da bi zakljucio da je to "zato sto nepravedan mir moze izazvati nove sukobe u buducnosti". Prema tome, nastavio je Delic, "pod sadasnjim okolnostima Bosna i Hercegovina treba da nastavi da bude strateska oblast za sve islamske zemlje i te (islamske) drzave treba da uvecaju svoju politicku i vojnu pomoc Bosni da ublaze pritiske koji su primenjeni na nju".

Kao odgovor, predsedavajuci konferencije, Xafar Kamal iz Malezije, ponovo je potvrdio obavezu islamskih drzava da obezbede opseznu politicku i vojnu podrsku muslimanima iz Bosne i Hercegovine. Vojni faktor je dominirao u kljucnim govorima. U svom govoru, Haseni Rafsandzani je naglasio da je podrska "muslimanskoj Bosni" uvek bila "islamska duznost". "Uspostavljanje vojne ravnoteze u Bosni i Hercegovini da bi se garantovao trajan mir... jeste prvenstvena duznost ove grupe", izjavio je iranski ministar inostranih poslova Velajati. "Poruka koju ovaj skup treba da prenese jeste da smo svi mi kao pripadnici jedinstvenog islamskog Ummah (naroda) osetljivi na buducnost i napredak drugih clanova". Zaista, konferencija je odlucila da obezbedi "novu vojnu podrsku" Bosni i Hercegovini.

Teheran je Konferenciju zakljucio izjavom: "Islamske zemlje ne treba da stede napore da pojacaju odbrambenu sposobnost Bosne kao i da aktivno sudeluju u obnovi te zemlje".

U meduvremenu, Konferencija mobilizacione grupe islamskih zemalja za pomoc Bosni posluzila je takode kao pokrice za daleko znacajnije susrete izmedu Delica i njegovih pomocnika sa vodama terorista i obavestajnih sluzbi i visih komandanata iz Irana, Libije, Sirije, Libana, kao i predstavnika iz Sudana, Pakistana i Avganistnaa, ukljucujuci i vise vode Hizb-Alaha i Arapsko-avganistanske grupe. Njihova promisljanja su bila posvecena borbama koje predstoje, nagovestavajuci naglasenu eskalaciju pre nego eru mira. Oni su raspravljali o prebacivanju dodatnih boraca-terorista i oruzja u Bosnu i Hercegovinu da bi bila u stanju da se nosi s "invazijom" NATO-a i zahtevima kasnije eskalacije islamistickog dihada u Zapadnoj Evropi.

Kao odjek tih odluka, proislamisticki krugovi u Teheranu su naglasili antiislamski karakter sporazuma iz Dejtona. "Zapad samo misli na to da ... spreci da jedna islamska drzava uhvati koren u Bosni", uveravali su oni. Svestrana podrska iz citavog muslimanskog sveta treba da obezbedi da se takav plan ne ostvari.

U meduvremenu, 29. novembra 1995., na osnovu odluka teheranske konferencije, iranski ministar inostranih poslova, Ali Akbar Velajati, otputovao je u Zagreb i Sarajevo na celu delegacije na visokom nivou.

Na njihovom sastanku, hrvatski predsednik Franjo Tudman je zamolio Velajatija da Teheran posreduje u neresenim sporovima sa Sarajevom da bi se poboljsali odnosi izmedu sve tri zemlje. Tudman je naglasio da Zagreb uvazava jedinstven polozaj Teherana u Sarajevu.

Najvazniji deo Velajatijeve posete bilo je raspravljanje bilateralnih - iransko-hrvatskih - strateskih odnosa. Te razgovore je Velajati vodio sa Gojkom Susakom, hrvatskim ministrom odbrane. Iran se slozio da proda jeftinu naftu Hrvatskoj i kupi brodove iz hrvatskih brodogradilista kao deo pospesenja iranskog doprinosa "obnovi" i "ucvrscenju" bosanskih muslimana: narocito prebacivanja oruzja i osoblja preko Hrvatske. Zagreb je naglasio vaznost "vojne saradnje izmedu Bosne, Irana i Hrvatske" slazuci se sa Velajatijem. Pre nego sto ce napustiti Zagreb, Velajati je objavio da ce Iran i Hrvatska zakljuciti ugovor o vojnoj saradnji pre kraja 1995.

Velajati je 30. novembra stigao u Sarajevo avionom UN. Odbijen je njegov zahtev da leti u specijalnom avionu iranske vazduhoplovne kompanije da se ne bi naljutili Srbi. Teheran je ovaj incident istakao kao primer antimuslimanskog stava UN i NATO.

Zvanican razlog Velajatijeve posete Sarajevu bila je inauguracija novog velikog kompleksa iranske ambasade. Predsednik Alija Izetbegovic i prakticno citava sarajevska elita prisustvovali su ceremoniji. U svom obracanju, Izetbegovic je naglasio vaznost stalnih bliskih odnosa izmedu Irana i Bosne i Hercegovine. Karakteristicno je da kompleks nove ambasade obuhvata i glavni komunikacioni centar, kao i golemi kompleks za pokroviteljstvo obavestajnog rata i terorizma. Ti objekti su bili izgradeni u skladu sa sporazumom o iransko-bosanskoj saradnji koji je Bakir Izetbegovic, sin Alije Izetbegovica, potpisao u Teheranu jos u novembru 1994. Danas taj kompleks iranske ambasade sluzi takode i kao "legalno" pokrice za brojne (blizu 100) vise iranske eksperte koji su pre toga polutajno delovali u redovima vojne i obavestajne sluzbe bosanskih muslimana.

U Sarajevu, Velajati je vodio duge razgovore sa Izetbegovicem o regionalnoj i strateskoj situaciji, njihovoj zajednickoj reakciji na dejtonski sporazum i izazovima koji su pred njima. Velajati je neprestano ponavljao iransku sveopstu podrsku, narocito vojnu, za sarajevsko vodstvo. Velajati se takode sreo i sa bosanskim ministrom inostranih poslova Muhamedom Sacirbejem i clanom predsednistva Ejupom Ganicem.

Tokom Velajatijeve posete, Teheran i Sarajevo su ostvarili novi memorandum o razumevanju izmedu njihovih zemalja. Oni su se saglasili da Iran treba da igra znacajnu ulogu u obnovi i osiguranju muslimanske Bosne, cak i ako to bude "izvor nezadovoljstva" za neke vlade, narocito Sjedinjene Drzave.

Velajati i iranska delegacija su se takode sreli i sa bosanskim muslimanskim verskim vodama predvodenim Reis-ul-Ulemom Mustafom Efendi Cericem i Hadzi Haset Ismet Efendi Spahicem da bi razgovarali o polozaju bosanskih muslimana u regionu i iranskoj podrsci da se ojaca Islam u Bosni i Hercegovini i na Balkanu u celini.

Velajati se vratio u Teheran uveren da iranski odnosi i sa Hrvatskom i sa Bosnom i Hercegovinom "imaju nadalje svetlije izglede nego u proslosti".

Glavni razlog za optimizam Teherana bilo je brzo izvodenje vojno-teroristickih priprema u Bosni i Hercegovini uprkos dejtonskih sporazuma. Bosanske specijalne snage, ukljucujuci mudzahedine, igraju centralnu ulogu u tim aktivnostima.