Jedinice IFOR-a su 16. decembra 1996. formalno preuzele odgovornost za nametanje niza prisilnih razdvajanja milicija i za pregrupisavanje lokalnih snaga, u skladu s odredbama sporazuma Dejton-Pariz. Od pocetka je bilo jasno da je IFOR, mada formalno snaga NATO-a, bio zapravo instrument za sprovodenje bosanske politike Klintonove administracije. Ta razlika ce odrediti citav opseg vojnih i subverzivnih aktivnosti snaga bosanskih muslimana i njihovih islamistickih saveznika: mudzahedina. U meduvremenu, prisustvo islamistickih terorista otvoreno spremnih da se suprotstave Sjedinjenim Drzavama i uspostave islamisticku drzavu u Bosni priznavano je kao jedna od najvecih pretnji s kojom se suocavalo rasporedivanje snaga Sjedinjenih Drzava u Bosni i Hercegovini.

A Sarajevo je, od pocetka, umanjivalo opseg islamistickog prisustva i njihove potencijalne pretnje. Klintonova administracija je zudela da veruje Sarajevu. 29. decembra 1995., zvanicnik Bele kuce je rekao da se bosanski ministar inostranih poslova Muhamed Sacirbej sreo sa savetnikom za bezbednost Sjedinjenih Drzava Entoni Lejkom i uverio ga da ce "izmedu 400 i 500 islamistickih fundamentalistickih boraca poreklom iz Irana, Egipta i Turske napustiti Bosnu, kao sto je planirano, do sredine januara".

NATO/IFOR je, 31. januara 1996., formalno objavio uspesnu evakuaciju mudzahedina: "Poslednja grupa islamskih mudzahedina, koji su se borili na strani pretezno muslimanske armije u trogodisnjem bosanskom ratu, napustila je zemlju". Ipak, kad se uzmu u obzir pripreme islamista - mudzahedina kao i njihovih bosanskih muslimanskih pokrovitelja - da se suprotstave IFOR-u, takvo poverenje se pokazalo kao veoma prenagljeno.

Ne bi trebalo biti sumnje u to da su islamisti i njihovi bosanski muslimanski zastitnici bili reseni da napadaju IFOR i posebno snage Sjedinjenih Drzava. To su neprestano razjasnjavali najmerodavniji islamisticki lideri.

Vec krajem decembra 1995., medunarodno islamisticko vodstvo je objavilo svoje prvo otvoreno upozorenje Sjedinjenim Drzavama u vezi s prisustvom NATO snaga u Bosni i Hercegovini. Kominike je upozoravao da bas kao sto je mocno oruzje islamisticke zrtve bilo tako efikasno upotrebljeno protiv Srba i Hrvata, mocno oruzje mucenistva - samoubilacki terorizam - moze takode biti direktno usmereno protiv Sjedinjenih Drzava. "Ovde je oruzje mucenistva i smrti u slavu Alaha jos jednom visoko vrednovano - smrtonosno oruzje koje brine Sjedinjene Drzave."

Sredinom januara 1996., islamisticko vodstvo je emitovalo propoved seika Amar Abd-al-Rahmana sacinjenu uoci njegove osude (zbog njegove vodece uloge u mrezama islamistickih terorista u Njujorku u 1993.). Ta propoved je naglasavala sredisno mesto Bosne za islamisticku stvar i posebno je pretila Sjedinjenim Drzavama terorizmom s tim u vezi.

"Amerika je neumorno radila na slabljenju Muslimana u Bosni... takva akcija cini Ameriku saucesnikom Srba u ubijanju stotina hiljada muslimana, kao i u silovanju zena i unistavanju dece. Ako Nemacka podrzava Hrvate, a Rusija ojacava Srbe, mi shvatamo da su se svi, predvodeni Amerikom, ujedinili da izoluju i oslabe muslimane, a citav plan je da se uniste muslimani na Balkanu.

"Vidi, citavi svete, slusaj! Islam se ne moze zaustaviti nasiljem, ratom, trosenjem miliona dolara, lazima, prevarom, korupcijom i fabrikovanjem sudenja poput ovog... Sjedinjene Drzave, sa svojom moci i uticajem, ne smeju unistavati sebe zaustavljanjem ovih islamskih snaga, a sta god da one rade prema tom cilju samo ce sebi naskoditi i dovesce sebe do bankrotstva i kpropasti ako pokusaju da zaustave Islam".

Prizivanje izjave seika Abd-al-Rahmana imalo je nameru da dalje inspirise i motivise teroriste koji pripremaju napade na IFOR. U drugoj polovini januara 1996., arapski islamisti koji su prolazili uglavnom kroz Egipatsku islamisticku zajednicu u Becu, u Austriji - dobro organizovano telo vec umesano, izmedu ostalih stvari, u podrsku islamistickom terorizmu u Njujorku 1993. - izvestili su da arapski mudzahedini s bosanskim pasosima "kuju smrtnu osvetu vojnicima Sjedinjenih Drzava", kako zbog zlocina protiv Islama pocinjenih u Bosni i Hercegovini, tako i zbog smtne presude izrecene seiku Umar Abd-al-Rahmanu u Njujorku. Ti Arapi nemaju nameru da napuste Bosnu i Hercegovinu dogod je tu IFOR i dogod na vlast u Sarajevu ne dode islamska vlada. Oni smatraju da je svako nastojanje da se u Bosni ustanovi sekularna multietnicka vlada, kako je odredeno sproazumima Dejton-Pariz, ozbiljan zlocin protiv Islama. Kao sto ce se kasnije videti, poklonici seika Umara Abd-al-Rahmana igraju jedinstvene i kljucne uloge u sirenju islamisticke teroristicke infrastrukture na Balkanu.