Dok su javna i medijska paznja na Zapadu zaokupljene situacijom u Bosni i Hercegovini, vazni strategijski razvoji se odvijaju u drugim delovima prethodne Jugoslavije. Zaista, implementacija nevojnog aspekta sporazuma Dejton-Pariz - od "lova" na navodne ratne zlocince do otkrivanja i ocuvanja novih stratista - jesu samo nebitne sporedne predstave u odnosu na stvarnu dinamiku u regionu. Dubok proces od kljucnog znacaja za buducu stabilnost i model prethodne Jugoslavije poprima oblik. Sustina tog procesa jeste da se kljucni igraci pripremaju za uspostavljanje status ljuo-a i strateskog stanja a kojim mogu da zive tako da mogu da se usredsrede na poratnu obnovu. Sto je karakteristicno, svi pretpostavljeni kljucni dogadaji u ovom procesu planirani su za danas posle pretpostavljenog povlacenja IFOR-a. Drugim recima, dogod se to tice regionalnih sila, samo prisustvo IFOR-a predstavlja prepreku za njihovu sposobnost da ostvare oblik nenasilne koegzistencije i stabilnosti.

Ipak, dve dominantne lokalne sile - Srbi i Hrvati - sve vise shvataju da ce morati da produ kroz regionalni rat strasniji od bosanskog rata pre nego uspeju da dosegnu opipljivo resenje za prethodnu Jugoslaviju. Zudnja za resenjem Beograd-Zagreb preovladavalo je u obe prestonice tokom citavog rata. Danas postoji sumorna jasna spoznaja u obe prestonice da bi samo zestok i u sustini nepotreban rat prisilio Sjedinjene Drzave, a u manjoj meri i druge zapadne zemlje, da dopuste vecinskim narodima prethodne Jugoslavije da rese vlastite sudbine. Kao u jesen 1996., u isto vreme dok je svetska paznja bila usredsredena na proces "stvaranje mira" u Dejtonu, lokalne sile su se upustile u intenzivno vojno naoruzavanje. Njihovi istovremeni strateski manevri jasno su demonstrirali resenost Zagreba, a u manjoj meri i Beograda, da se upuste u regionalni rat cim se uvere da bi to mogla da bude jedina mogucnost da se prisili Vasington da uvazi njihovo najpozeljnije dugorocno resenje za region.

Prema tome, dugorocno, dominantan strateski pravac u prethodnoj Jugoslaviji jeste eskalacija trke u naoruzavanju izmedu Hrvatske i ostatka Jugoslavije. Ovo vojno naoruzavanje je priprema za regionalni rat da bi se resila sudbina Balkana posle krize. Jedina stvar u kojoj su Zagreb i Beograd saglasni jeste neizbeznost podele Bosne i Hercegovine izmedu njih: eliminacija muslimanskog politickog entiteta. Razlike u vojnom ustrojstvu odraz su nastalih nacionalnih prioriteta ova dva kljucna igraca. Oba su ujedinjena u svojoj resenosti da koegzistiraju na novom Balkanu, posto razdele Bosnu i Hercegovinu izmedu sebe. Ipak, pre nego dospeju da pripreme vlastite sudbine, i Zagreb i Beograd moraju prvo da se uhvate u kostac s prisustvom mocne medunarodne sile - IFOR-a - rasporedenom u Bosni i Hercegovini narocito zato da bi potpomogla i ucvrstila islamisticku vlast u Sarajevu i omogucila da ona zadrzi vlast nad citavom teritorijom Bosne i Hercegovine.