Pocetkom 1996., IFOR u kome preovladuju NATO (Implementacione snage) ustanovio se kao dominantna vojna sila u Bosni i Hercegovini kao i potencijalno najvise destabilizujuci katalizator za buducu eskalaciju sukoba. Ova dinamika je posledica samog prisustva IFOR-a, neposredno pogodenog gmizanjem njegove misije i uloga zbog politickih razloga. Da se sadasnji razvoj uloge IFOR-a razlikuje od predvidene uloge - kao i nacela i glavnih smernica opercija IFOR-a tokom njegovog jednogodisnjeg boravka u Bosni i Hercegovini - zasad je potpuno nebitno. Bujica reci o "stvarnoj" ulozi i operacijama IFOR-a prigrljenog od Klintonove administracije i od Sjedinjenih Drzava stvorenih laznih ocekivanja u Sarajevu, izrodila se u pritiske na snage u zemlji da bi se ispunila obecanja Sjedinjenih Drzava. Nesposobnost IFOR-a da dejstvuje, i zbog operativnnih i zbog zakonskih razloga, tako je, do sredine 1996., postala izvor velike svade izmedu Sarajeva i medunarodne snage ustanovljene da ga brani. Pocetkom proleca 1996., napetost je narasla do tacke kad su i najmanji incident ili provokacija mogli da izazovu velik sukob izmedu snaga bosanskih muslimana i njihovih IFOR zastitnika.

Rasporedivanje IFOR-a je otpocelo decembra 1995. Ovlascena sporazumima Dejton-Pariz za jednogodisnju primenu sporazuma, IFOR je medunarodna snaga u kojoj preovladuje NATO od oko 60.000 vojnika u Bosni i Hercegovini. Vise od 35.000 dodatnih vojnika - uglavnom efektiva mornarice i avijacije, kao i servisne sluzbe i jedinice za podrsku - rasporedeno je u i Italiji, na Jadranu, u Madarskoj i Hrvatskoj. IFOR se nadzire preko spiralnog komandnog sastava u kome preovladuju Amerikanci. On ukljucuje i delove odgovorne NATO-u i druge, preko bilateralnih "sporazuma" sa Sjedinjenim Drzavama, sto podrazumeva i prisustvo i delovanje ruskog kontingenta. Ovakva stvarnost je stvorila nizove rupa u komandovanju i ovlascenjima kroz koje zainteresovane strane - posebno Klintovova administracija - mogu da osujete ovlascenje i nameru IFOR-a.

U skladu sa sporazumima Dejton-Pariz, IFOR je rasporeden u tri zone, a u svakoj od njih preovladuje glavna sila NATO-a koja je odgovorna za sprovodenje sporazuma u toj odredenoj zoni. Te tri zone su:

- Severna zona u kojoj dominira 1. oklopna divizija Sjedinjenih Drzava stacionirana u Tuzli.

- Jugozapadna zona u kojoj dominira britanska 3. divizija stacionirana u Gornjem Vakufu. U prolece 1996, britanski zahtev da svoj stab presele u bolji objekat u Banja Luci odbile su Sjedinjene Drzave s obrazlozenjem da bi to dalo legitimitet bosanskim Srbima i ohrabrilo ih.

- Jugoistocna zona u kojoj dominira francuska 6. laka oklopna divizija stacionirana u Mostaru. Sarajevo, najspornija oblast u BiH, nalazi se u francuskoj zoni.

Dok je americki deo snaga rasporeden iz Nemacke, glavni francuski, britanski i drugi medunarodni delovi su formirani na osnovu procene njihovog udela u UNPROFOR-u i Snagama za brzo dejstvo organizovanim sredinom 1995.

Delovi IFOR kopnenih snaga u Bosni i Hercegovini imaju podrsku velikih snaga NATO avijacije smestene uglavnom u Italiji i na nosacima aviona u Jadranu. Druge obavestajne posade i posade za podrsku dolecu cak iz Nemacke i Velike Britanije.

Jos jedna IFOR-u srodna snaga UN od 6.700 vojnika morala je da bude rasporedena u Hrvatskoj da bi stvorila tampon izmedu Srba u Istocnoj Slavoniji i snaga hrvatske armije do izvrsenja jednogodisnje predaje vlasti Zagrebu u skladu s odvojenim sporazumom koji je nusprodukt Dejtonskog sporazuma (vise o pitanju Slavonije u daljem tekstu).

Po svim namerama i namenama, IFOR je okupaciona sila koja dominira glavnim saobracajnicama i strateskom infrastrukturom u Bosni i Hercegovini, kao sto regulise aktivnosti razlicitih oruzanih snaga lokalnih frakcija. Prvi zadatak IFOR-a jeste da nadgleda povlacenje ratnih frakcija na novu "Liniju mirovnog sporazuma" i da uspostvi 4 km siroku demilitarizovanu zonu razdvajanja izmedu njih.

Ovaj zadatak je vec u velikoj meri ispunjen bez nekih velikih teskoca. Faza razoruzavanja, sto ukljucuje okupljanje dogovorenih arsenala i jedinica u posebnim kasarnama i nastanjenim zonama, kao i unistenje viska teskog naoruzanja, jos uvek se odvija s mnogo iznenadnih udara duz puta ali bez velikih kriza.

Kad je razdvajanje snaga dovrseno, IFOR se ustalio na rutinske patrole i kontrolne tacke. Ipak, pocetkom 1996., doslo je do ekspanzije aktivnosti IFOR-a koji se sve vise mesao u gonjenje srpskih "ratnih zlocinaca" kao sto je obilazio mesta na kojima se sumnjalo da su masovne grobnice pretpostavljenih muslimanskih zrtvi koje su navodno pobili bosanski Srbi. Ove dodatne aktivnosti i zadaci direktno su vodile u sve veci broj incidenata trvenja i borbi izmedu IFOR-a i lokalnih naoruzanih grupa. Dok se velika vecina ovih incidenata do sada zavrsila mirno i bez pribegavanja upotrebi sile, naglasen rast ovakvih incidenata povecava verovatnocu da lokalizovani sukobi izmaknu kontroli i brzo eskaliraju u sukob vecih razmera pre nego dospeju da se obuzdaju.

Potencijalno najvise destabilizujuca su pravila o angazovanju, narocito ona data snagama Sjedinjenih Drzava. Njih je ukratko izlozio predsednik Klinton: "Ako vam preti napad mozete odgovoriti odmah i odlucno". Na terenu sa malo opreme i pesadijskim naoruzanjem, svaki pozar povlaci sa sobom potezanje oruzja koje se lako uperi u nekog. Svako takvo lacanje oruzja u blizini IFOR-a moze se protumaciti kao neprijateljska namera i izazvati brzu reakciju neiskusnog mladog vojnika. Sama takva mogucnost stvara otvoreno polje za provokacije, nesporazume i nekontrolisanu eskalaciju. Ne bi trebalo sumnjati da bi IFOR, sa nadmocnom vatrenom moci i pokretljivoscu, brzo izasao kao pobednik. Ali ostaje kao posledica toga mogucnost eskalacije iz osvete i produzenih sukoba. Bosna i Hercegovina je, uostalom, zemlja ogrubela zbog krajnje surovog bratoubilackog rata koji je trajao vise od cetiri godine i u kom su sve strane nametnule i podnele stravican broj zrtava. Pretnja masovnim vojnim odmazdama nije tako delotvorna kao sto moze izgledati iz Vasingtona, a politicki uticaj nagomilanih zrtava u prestonicama Zapada moze da deluje razorno na politiku Klintonove administracije.

A mogucnosti takvih sukoba i zrtava nastavlja da raste. Kao sto se, krajem aprila 1996., IFOR zatekao usred napora bosanskih muslimana da udese masovne povratke, kasnije nazvane "posete", na teritoriju koju drze Srbi u strateski najvaznijim podrucjima. Ove "spontane" demonstracije izbeglica, koje je dobro organizovao AID, vodile su uglavnom ka tome da se izazovu sukobi sa bosanskim Srbima, ili, ako uspeju, da se jednostrano trazi imovina koju sada drze bosanski Srbi. Namera je bila Sarajeva da se ti "posetioci" nastane u mestima koja drze bosanski Srbi. Tu bi oni neizbezno bili napadnuti od Srba - bilo spontano od ulicne svetine ili u racijama vlasti nebitno je - a onda pozvan IFOR i snage bosanskih muslimana da ih brane od bosanskih Srba. Ova vrsta intervencije IFOR-a je kao stvorena da podstakne sukobe sirih razmera izmedu IFOR-a i bosanskih Srba, kao i da Sarajevu obezbedi "opravdanje" da otpremi muslimanske snage na teritoriju koju drze bosanski Srbi da bi branile "izbeglice". Sama cinjenica da su se sve te demonstracije "izbeglica" aprila 1996. odrzale u oblastima kojima je patrolirala vojska Sjeidnjenih Drzava, za koju se zna da je naklonjena bosanskim muslimanima, po sebi je alarmantna.

Do sada, postoje jaki i nepobitni dokazi da se duboko neprijateljstvo i nepoverenje izmedu zaracenih strana nije smanjilo potpisivanjem sporazuma Dejton-Pariz. Nekoliko segmenata sprovodenja vojnih delova sporazuma - delova za koje su sve strane bile zainteresovane - ukljucujuci civile jasno pokazuje intenzitet neprijateljstava. Medu tim incidentima je politika spaljene zemlje koju su primenjivale hrvatske snage povlaceci se iz podrucja zapadne Bosne koje su morale da vrate bosanskim Srbima, kao i grubo i tragicno samoproterivanje bosanskih Srba iz predgrada Sarajeva - koja su predata muslimanima - jednostavno zato sto nisu zeleli da ostanu pod vlascu Sarajeva. Nastali sukobi koje su podstakle "izbeglice" bosanskih muslimana, dolazeci povrh ranijih incidenata, pokazali su da se uprkos obustave borbi razlicite zajednice protive svakom znacajnijem pomirenju i zajednickom zivotu.

Ne cudi mnogo sto je marta 1996. cak i americka obavestajna sluzba postepeno prihvatila stav koji su dugo zastupali evropski eksperti pri IFOR-u. Zvanicni Vasington je sve vise zabrinut za buducnost Bosne i Hercegovine. Americka obavestajna sluzba sada ocekuje da ce "obilazak okoline" IFOR- u u Bosni i Hercegovini "postati komplikovaniji" u mesecima sto dolaze prvensteno zbog nezainteresovanosti svih strana da postignu trajan "mir".

Eksperti Pentagona su upozorili da izgledi za mir u Bosni i Hercegovini rapidno opadaju. General-pukovnik Patrik Hjudz, direktor Odbrambene obavestajne agencije Sjedinjenih Drzava (OOA), rekao je 24. jula 1996. americkim senatorima da ce, bez stalnog prisustva IFOR-a u Bosni i Hercegovini, "ranije zaracene strane ponovo krenuti u zestok sukob u ocekivanju da postignu svoje ciljeve". Zvanicno, Vasington se jos uvek drzi stava da bi zamasan program obnove, usmeren preko Sarajeva, okupio sve strane zbog vlastitog interesa da iskoriste dotok pomoci za obnovu. Ipak, skepticni i iskusniji Evorpljani su pokazali odbojnost prema prikupljanju zamasne medunarodne pomoci koju zahteva obnova bosanske privrede i politickih institucija. Uz to, sa donatorima s Bliskog Istoka koji insistiraju da se njihovi prilozi trose samo na bosanske muslimane, i s americkim uskracivanjem medunarodne pomoci bosanskim Srbima u vidu dodatne privole da izruce svoje vode kao ratne zlocince, mamac inostrane pomoci je bio iluzoran. Marta 1996., dinamika civilnih poslova se prakticno zaustavila i nije bilo nade na vidiku za povratak izbeglica ili opste izbore. Pod takvim okolnostima, mirovni napor, za razliku od privremene obustave borbi, mogao je sasvim lepo propasti. Prema tome, postoji potencijalna mogucnost za erupciju zapaljenu bilo kakvim incidentom ili provokacijom. Zaista, americki i evropski obvaestajni eksperti se slazu da ce se Bosna i Hercegovina raspasti posle povlacenja IFOR-a krajem 1996.

Americka obavestajna sluzba se sada slaze s analizom Evropljana da je de facto koalicija bosanskih Hrvata i bosanskih Srba proizasla iz zajednicke resenosti da sprece, prakticno po svaku cenu, sposobnost muslimanske vlasti u Sarajevu da ucvrsti svoju vlast nad preostlaim delom Bosne i Hercegovine. Svakom pokusaju muslimana da nametnu svoju moc najverovatnije bi se silom oduprli i Hrvati i Srbi.

Uprkos rasprostranjenom ponizavanju i optuzivanju njihovih voda za ratne zlocine, Republika Srpska nastavlja da funkcionise. Ona se sve vise pokazuje kao entitet sposoban za zivot, gradeci blize - mada jos uvek na dugom stapu - odnose s Jugoslavijom i izrazavajuci resenost da opstane kao srpski entitet. Uz to, hrvatska Herceg-Bosna je vec de facto integrisana u Hrvatsku. Zagreb je nesporna dominantna sila u tom delu Bosne i Hercegovine. U tome, Sarajevo je potpuno nemocno. Ta stvarnost sada uliva nadu bosanskim Srbima da ce i oni konacno biti u stanju da urade isto, verovatno se prikljucivsi novoj Jugoslaviji kao nezavisna Republika. Povrh toga, pocetkom 1996., muslimansko-hrvatske tenzije su narasle do te mere da je odrzivost "federacije" dosla u pitanje. (Vise o tome u daljem tekstu.)

U prolece 1996., uz sok bombardovanja Srba od strane NATO-a predvodenog Sjedinjenim Drzavama, krutog nametanja sporazuma Dejton-Pariz i buduceg prisilnog rasporedivanja IFOR-a, domace vodstvo u Bosni i Hercegovini se vratilo pracenju ciljeva zbog kojih je toliko njihovih ljudi bilo ubijeno i umrlo. Prema tome, krajnji ciljevi i strateska odredista zaracenih strana ostali su isti: sporazum Dejton-Pariz ili ne. Nema znakova da je bilo koji voda ili odbornik voljan da odustane od svojih maksimalistickih ciljeva. "Godina IFOR-a" se pokazuje sve vise kao meduigra - da se odmore iscrpljene snage, prikupi oruzje i malcice ojaca lokalna privreda - pre nego da se iskusa "mir".

Kljucni vojni zapovednici u Bosni i Hercegovini ne pokazuju zanimanje za preuranjenu obnovu borbi. Zaista, visi zapovednici IFOR-a ostaju sasvim uvereni da ce zaracene strane, narocitocito Hrvati i Srbi, nastaviti da istrajavaju na vojnim aspektima sporazuma Dejton-Pariz. Oni takode sve vise shvataju da ce se, dogod se to tice bosanskih Srba i Hrvata, borbe rasplamsati tek posle povlacenja IFOR-a. Niti vlada ima interesa da narusava tampon IFOR-a koji obezbeduje odredeni stepen stabilnosti za vreme koje nailazi. Planovi vodstva bosanskih Muslimana nisu tako izvesni i zapravo mogu biti potpuno razliciti.

Zasad je predvideno da se IFOR povuce krajem 1996. Ipak, Vasington, uprkos eksplicitnim uveravanjima u suprotno predsednika Klintona i njegovih najvisih pomocnika, sada razmislja o produzenju mandata IFOR-a i veceg ukljucivanja u civilne zadatke - od obnove do politicke "rekonstrukcije" i "ponovne nagodbe" - kao jedine alternative prakticno neizbezne zestoke i grcevite propasti americkog "mira".

Sredinom marta 1996., Klintonova administracija je otvoreno upozorila da ce "krhki bosanski mir" najverovatnije propasti onog trenutka kada se IFOR povuce. Vise civilnih humanitarnih agencija udruzilo se u nagovaranju da se obezbedi prisustvo NATO vojnika u Bosni i Hercegovini i po isteku godine dana kako je predvideno sporazumom Dejton-Pariz. Niko se nije potrudio da priupita ma kog lokalnog vodu da li bi se slozio s tako drasticnom izmenom dokumenta ciji su oni potpisnici.

Dok Klintonova administracija nastavlja s pritiskom da se zadrze barem svedene NATO snage u Bosni i Hercegovini, drugi glavni ucesnici u snagama - Britanci i Francuzi - insistirali su krajem leta 1996. da oni odu kad i Sjedinjene Drzave. I London i Pariz su bili nepopustljivi po tom pitanju uprkos pritisku iz Vasingtona da oni ostanu duze. Nezaplasena, Klintonova administracija govori Evropljanima o "sili za nastavak" sastavljenoj od evropskih vojnika i propisnom vatrenom, vazdusnom i logistickom podrskom od obliznjih americkih snaga. Uprkos onome sto su evropski zvanicnici opisali koa "nesustao americki pritisak", zapadnoevropske vlade su odbile da kupe takvu politiku.

Krajem marta 1996., zapadnoevropske vlade su razmatrale ranije datume da zapocnu sa povlacenjem. Uvidevsi rastuci pritisak unutar Bosne i Hercegovine i propast cak i privida zelje za pomirenjem, Evropljani su tragali za "dostojnim" planom za ranije povlacenje, koje bi se moglo predstaviti kao ispunjenje duznosti. Sada, bosanski izbori su smatrani prekretnicom vrednom zurnog povlacenja. "Sve mora da ostane do bosanskih izbora, koji moraju da se odrze sredinom ili krajem septembra", objasnio je visi francuski zvanicnik. "Posle toga, svi odlazimo ako Amerikanci odu." Ali kako su stvari stajale aprila 1996., nije bilo garancija da ce biti opstih izbora zbog reakcija na kampanju islamizacije koju je vodila Izetbegoviceva SDA i sledstvenog zidanja nepoverenja i Hrvata i Srba. To strahovanje je bilo vazno zato sto su Hrvati bili sve zeljniji da se oslobode "federacije", zvanicno kljuca za buducu multietnicku Bosnu.

Nezaplasena, Klintonova administracija je natavila da pritiska da se dalje ojaca moc Sarajeva pod bubnjevima IFOR-a. IFOR je morao to da ostvari pojacavajuci lov na srpske "ratne zlocince i namecuci civilnu vlast na teritoriji koju drze bosanski Srbi preko pokreta izbeglica. Evropski, pa cak i americki visi oficiri stalno su iznosili svoje zamerke na te nove zadatke, navodeci i originalno ovlascenje IFOR-a i svoj strah od sukoba s lokalnim dobro naoruzanim stanovnistvom. U meduvremenu, kako se razvijala ta dinamika i privlacila politicku i javnu paznju na Zapadu, daleko vaznija vojna aktivnost se odvijala sirom prethodne Jugoslavije. Odigrale su se groznicave vojne pripreme za dan kada ce IFOR otici. Glavni ocekivani dogadaj je kada ce regionalne sile koje su se spremale - Hrvatska i Jugoslavija - krenuti da brane polozaje svojih snaga. Potpuno svesno ove dinamike, Sarajevo nije sedelo skrstenih ruku: islamisticko vodstvo je razmisljalo da preuzme inicijativu preduhitrivsi neprijatelja napadom.