U leto 1996., Klintonova administracija se aktivno priprema za izbore u Bosni i Hercegovini, koji su tada bili najavljeni za septembar. Politicari Sjedinjenih Drzava su smatrali da ce ti izbori biti vrhunsko dostignuce sporazuma Dejton-Pariz. Poblize razmatranje situacije u nekadasnjoj Jugoslaviji, ne samo Bosni i Hercegovini, pokazuje, medutim, da je situacija upravo suprotna. U leto 1996., citava nekadasnja Jugoslavija se pretvarala u "ekspres lonac": proces podizanja unutrasnjeg pritiska koji je mogao da dovede do zestoke erupcije.

Zajednicki pokazatelj za sve regionalne krizne tacke - njihovu ulogu potencijalnih katalizatora i varnica za obnovu borbi - bila je uverenost Sarajeva da ce samo maksimalisticko resenje doneti spasenje za bosanske muslimane.

Sarajevo je pojacavalo pripreme za obnovu neprijateljstava od pocetka aprila 1996. Izetbegovic i njegova klika su verovali da je opsezna borba neizbezna ako su i Hrvati i Srbi reseni da ih sprece da ustanove muslimansku drzavu u Bosni i Hercegovini. Strah Sarajeva je bio pogorsan uvidanjem da bi inostrani pokrovitelji mogli da im ne obezbede zastitu i vojnu podrsku koja je bila ocekivana.

Tacka preokreta se moze pratiti do kraja marta 1996., s pojavljivanjem niza izvestaja o odrzivosti Bosne i Hercegovine u kontekstu "federacije" posle sporazuma Dejton-Pariz. Sto je vazno, ti izvestaji su bili pripremljeni za nemacku vladu: najblizeg saveznika Hrvatske s najvecim politickim uticajem na zagrebacku elitu. Sarajevo je prema tome moglo da sluti da prihvatanje tih izvestaja, a narocito njihovih preporuka, od strane Bona, najverovatnije znaci da ce Zagreb takode raditi na sprovodenju tih preporuka. Svi izvestaji su nudili vrlo sumornu procenu o odrzivosti sporazuma Dejton-Pariz i politicki polozaj koji su oni zahtevali da se stvori na Balkanu.

Jedan izvestaj je upozroavo Bon, i Zapad u celosti, da "cilj sadasnjih muslimanskih voda u Sarajevu nije multietnicka vec pre islamisticka Bosna". Da bi se osigurala njena moc da nametne takvu "islamisticku Bosnu" vecinskim hriscanima, Sarajevo se sve vise oslanjalo na "prodor islamistickog fundamentalizma" da bi oblikovalo drustvo. Izvestaj je izdvajao bosanske Hrvate, zato sto su oni deo "federacije", kao najugrozeniji deo naroda u Bosni i Hercegovini. Ta spoznaja stvarnih ciljeva Sarajeva, isticao je izvestaj, trebalo bi da posluzi kao kamen temeljac zapadne politike u nekadasnjoj Jugoslaviji.

Drugi izvestaj je navodio da je najbolji ishod kom se Zapad moago nadati da Bosna i Hercegovina postane "drugi Kipar": odnosno nepovratno podeljena zemlja po kojoj patroliraju medunarodne snage ali bez nasilja i borbi. Ta studija se usredsredila na izglede za sprovodenje civilne obnove u okviru Dejtona-Pariza. Studija je prepoznala samo potojanje "federacije" kao glavnu prepreku za dugorocnu stabilnost na Balkanu. Nametnuta od Sjedinjenih Drzava i stvarajuci medunarodne pritiske samim svojim postojanjem, "federacija" nema legitimitet, vrednost ili buducnost. Sve do svoje neizbezne ostavke, "federacija" ce nastaviti da izaziva dalje tenzije spremne da provale u nasilje posto Hrvati nastoje da se otrgnu ali nemaju hrabrosti da se suprotstave Vasingtonu. Studija je preporucila da se nemacka vlada drzi podalje od "federacije" kako se ne bi dovodila u vezu s ishodom erupcije.

Ako se Sarajevo nadalo da Sjedinjene Drzave veruju u "federaciju" i da su resene da je podrze i da bi prevlast Sarajeva u Bosni i Hercegovini prevagnula nad sve vecim evropskim skepticizmom i neprijateljstvom, onda u maju nije bilo tako sigurno cak ni u to. Strah Sarajeva od zavere protiv muslimanske Bosne pojacao se sredinom maja 1996. posle objavljivanja jedne americke skice Nacionalne Obavestajne Procene (NOP) o Bosni i Hercegovini. Americki obavestajni eksperti su takode uvideli da je muslimansko-hrvatska "federacija" bila najveca prepreka za postizanje stabilnosti. Cak su i eksperti Sjedinjenih Drzava sada zakljucili da "federacija" "ostaje u velikoj meri izmisljotina americke uobrazilje". Za Izetbegovica i sarajevsku elitu, sokantan aspekt ovog otkrica nije bio njihov stav o ocitom, vec ono sto su oni smatrali potvrdom da se cak i Klintonova administracija, koja je izmislila i nametnula "federaciju", sada pridruzila antiislamistickoj zaveri.

Ne cudi mnogo sto su, krajem maja, zapadne diplomate u Sarajevu zapazale da su sve veci delovi vladajuce SDA bili uvereni da samo islamisticka Bosna, u kojoj bi samo muslimani mogli da budu punopravni gradani, njima obezbedila zastitu i spasenje, kao i osigurala da oni ostanu na vlasti. "Najtvrdokorniji (SDA) nastoje da stvore etnicki cistu drzavu", objasnile su evropske diplomate iz Sarajeva. "Oni su kratkovidi i njihova zatucanost ce na kraju izazvati novi sukob, ali posle ovog stravicnog rata oni osecaju da je jedini nacin da muslimani mogu da budu bezbedni taj da oni imaju potpunu kontrolu nad Bosnom."