Mozda je najznacajniji strateski aspekt tekuce runde sukoba u prethodnoj Jugoslaviji bila kombinacija tuposti, pometnje i pogresnog usmerenja koje je prozelo javnost sirom sveta i politicke stavove - pa prema tome i udruzeno nacionalno donosenje odluka u svim zemljama - kao rezultat najuspesnijih nizova poduhvata psiholoskog ratovanja posle Drugog svetskog rata. Na mnogo nacina, psiholoske strategije i izvrsenja bili su najsofisticiraniji ikad videni i istinski su odrazavali doba kojim dominiraju informativne tehnologije.

Jasno je da je sukob, od propasti prethodne Jugoslavije, bio obelezen sa dva znacajna cinioca:

- Pobednici su vodili rat kao psiho-politicki sukob, sa svim konvencionalnim ratnim sredstvima i drugim incidentima koje su oni preduzimali i kontrolisali kao deo sire vazne strategije. Za njih, konvencionalno ratno sredstvo, ukljucujuci odbranu teritorije i gradana, bilo je podredeno visim, spolja nametnutim politickim ciljevima odredenih uticajnih grupa velesila.

- Gubitnici su bili oni koji su sukob vodili sa "klasicnog" stanovista: koristeci mobilizovano drustvo da brane i ucvrste teritoriju svoje domovine i kulture trazeci snagu i uzajamnu zastitu unutar sebe.

Neki od ucesnika - oni povezani u to vreme s "pobednicima" - delovali su s pretpostavkom da ce pobeda proisteci iz toga kako medunarodna zajednica sagleda "istinu" i "pravednost" situacije i da ce oni prema tome odrediti upravo kako ce "istina" i "pravda" biti predstavljeni. U tu svrhu, njihovi napori su bili usredsredeni na kontrolisanje krajnje osnovice oblasti sukoba: percepcija i oruda koja grade tu percepciju.

Pa ipak, drugi ucesnici - oni koji su bili ocrnjeni i koji su izgubili najvise teritorija i pretrpeli najvise gubitaka i progona, sa sigurnim izgledima da ce se jos toga desiti - delovali su s pretpostavkom da ce braniti svoju zemlju, kulturu, religiju i istoriju svojim zivotima, zeleci radije da tako urade sami i izolovani. Njihovo stanoviste da ce "istina na kraju izaci na videlo" i da ce, konacno, "pravda prevladati", bilo je zasnovano na nemoci da sagledaju da su njihovi protivnici instinktivno znali: istoriju, istinu i pravdu pisu i odreduju pobednici. Istorija je zaboravila civilizacije koje nisu trijumfovale.

Josef Bodanski, koji je napisao knjigu OFANZIVA NA BALKANU: MOGUCNOST ZA IZBIJANjE SIREG RATA KAO POSLEDICA INOSTRANE INTERVENCIJE U BOSNI I HERCEGOVINI, koju je objavilo Drustvo za medunarodne strateske studije (International Strategic Studies Association - ISSA), novembra 1995., nastavio je svoja pomna istrazivanja balkanskog sukoba kao dela sveobuhvatnog studijskog programa ISSA. Knjiga NEKI TO ZOVU MIR: U ISCEKIVANjU RATA NA BALKANU, jeste jedna jos podrobnija studija o tome kako situacija u prethodnoj Jugoslaviji i dalje ceka na resenje.

G. Bodanski, temeljan i ozbiljan istrazivac sa snaznim poimanjem istorije, pokazuje u ovoj studiji kako su se kratkorocni politicki ciljevi u administraciji Sjedinjenih Drzava tako tesno priljubili uz dugorocne politicke ciljeve iranske vlade, i drugih, da bi omogucili klimu da budu ostvareni, sto ce voditi u dalji i jos tragicniji rat u prethodnoj Jugoslaviji. On zasigurno jasno pokazuje istinske strukturne promasaje, iz cega proizlazi da je potpuno cinican pokusaj da se "iznudi" u osnovi nefunkcionalan mir u Bosni i Hercegovini samo da bi se udovoljilo politickom programu administracije Sjedinjenih Drzava koja traga za "pobedama" napolju da bi se to odrazilo na biracko telo kod kuce.

Obimno i nepristrasno istrazivanje i analiza koju je preduzeo Bodanski cini ovu knjigu temeljnom literaturom za vise vladine sluzbenike sirom sveta, zato sto je balkanska kriza - ako sasvim zanemarimo koliko je u ekonomskom smislu vec kostala clanice Ujedinjenih Nacija - vec imala snazan uticaj na oblikovanje posthladnoratovskog sveta. Jos vise znacajnih grananja usledice tokom godina.

Kriticko odobravanje OFANZIVE NA BALKAN i njen politicki uticaj sirom sveta ohrabrio je ISSA da nastavi s izucavanjem sukoba. NEKI TO ZOVU MIR je knjiga koja ne zahteva da je citalac vec upoznat s knjigom OFANZIVA NA BALKAN, ali ove dve knjige dobro upotpunjuju jedna drugu. U ovom najnovijem delu Bodanski iscrpno pokazuje da je ono sto se danas dogodilo na Balkanu sastavni deo temeljnih globalnih strateskih tokova koji ce uticati na ravnotezu sutrasnjice.

Sukob u prethodnoj Jugoslaviji je vec ozbiljno uticao na americko-evropske odnose, ukljucujuci i odnose Sjedinjenih Drzava sa Rusijom i drugim ranijim sovjetskim drzavama. On je ozbiljno uticao i na "specijalne odnose" izmedu Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Drzava. Isto tako, mozda jos dublje, sukob se sasvim dobro moze istorijski sagledati kao razvode koje je obezbedilo politicki raskol koji je predupredio politicku saglasnost evropskih drzava. Rat koji se simbolicno usredsredio u velikoj meri oko Sarajeva 1990. jeste vulkanska grmljavina u poredenju s udarom groma sto je bilo ubistvo nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu 1914. Ali oba dogadaja su se stekla da osiguraju da mir ostane varljiv za veci deo sveta u buducnosti.

Ovoga puta, medutim, balkanski sukob u svojoj srzi sadrzi jedan bitan momenat koji ga vezuje za strateske ambicije i realnosti drzave koje su dalje na Istoku: Iran i iranske strateske partnere, kao sto je Kina. I za druge islamske zemlje. Balkanski sukob ce takode imati dubok uticaj na to da li je Iran u stanju da odrzi svoju stratesku ofanzivu, ne samo u Evropi, vec isto tako sirom Arapskog poluostrva, u Severnoj Africi, Podsaharskoj Africi i u drugim oblastima.

Ako "nijedan covek nije ostrvo", onda je jos vise tacno da se nijedan sukob dugo ne nastavlja a da nema znacajnog uticaja izvan svog neposrednog podrucja. A istorija pokazuje da efekti sukoba ostavljaju oziljak na ljudski napredak na nacine nesagledive za stoleca pa cak i milenijume koji dolaze.

Balkanski sukob nece moci da bude sprecen sve dok cinioci o kojima ovde raspravlja Bodanski ne budu uzete u obzir. A malo je prilika - zbog uspeha psiho-politicke kampanje koja se jos uvek odvija - da se dobiju te sustinske, uravnotezujuce informacije iz drugih izvora. S te strane, delo Josifa Bodanskog od vitalne je vaznosti za sve nas.

Gregori G. Koupli.

Predsednik ISSA,

Aleksandrija, Virdzinija,

Avgust 1996.