Cinilo se da je klizanje prema ratu u prethodnoj Jugoslaviji bilo zaustavljeno i cak preokrenuto 21. novembra 1995. Potpisivanje nacrta sporazuma "resenja" u Dejtonu, Ohajo, kao posledice tronedeljnih intenzivnih pregovora nametnutih od Sjedinjenih Drzava, bilo je predstavljeno kao prekretnica. Ubrzo potom, 14. decembra 1995., u Parizu je potpisana konacna verzija tih sporazuma. S tim je otpocelo rasporedivanje 60.000 ljudi IFOR (Implementation Force - izvrsne snage) u kom preovladuje NATO. Trecina te sile bile su trupe SAD, pa su Sjedinjene Drzave ostvarile kontrolu nad njima.

Valjanost, odrzivost i legitimnost sporazuma Dejton-Pariz kao kamena temeljca za mirovno resenje gorkog rata u Bosni i Hercegovini daleko je od izvesnosti. Slicno tome, sposobnost IFOR-a u kome sve vise dominiraju Sjedinjene Drzave - cak i ako bi to moglo biti nepristrasno - da nametne mirovni proces trebalo bi da bude odmerena na osnovu situacije u Bosni i Hercegovini i spremnosti kljucnih lokalnih ucesnika da prihvate mirovni proces. Pomnije istrazivanje dinamika u prethodnoj Jugoslaviji od jeseni 1995. pohranjuje ozbiljnu sumnju u logiku koja stoji iza toga i odrzivost procesa Dejton-Pariz.

Od kraja 1995., doslo je do glavne polarizacije situacije u prethodnoj Jugoslaviji i na citavom Balkanu. Taj tok je pogorsan aktivnim sprovodenjem sporazuma Dejton-Pariz. U Bosni i Hercegovini se odvojeno ali paralelno odvijaju dva razlicita sukoba. Kljucna tacka trvenja za oba jeste propast muslimansko-hrvatske federacije koju je izmislio i nametnuo Vasington. Te dve krize su:

- 1. Islamizacija i radikalizacija Bosne i Hercegovine, ukljucujuci konsolidaciju infrastrukture islamistickog terorizma narocito usmerenog prema IFOR-u. Glavni cilj tog procesa jeste da se osigura islamisticki karakter Bosne i nadalje razvoj globalnog islamistickog dihada. Da bi ostvarila ovaj program, Izetbegoviceva administracija u Sarajevu obilno se oslonila na stalno prisustvo vise od 10.000 inostranih mudzahedina kao i vise desetina hiljada bosanskih muslimana preobracenih u militantne islamiste i najlojalnije cvrsto jezgro oruzanih snaga, obavestajnih i bezbednosnih organa. Uzimajuci u obzir ovaj razlicit karakter odbrambenog uredenja bosanskih muslimana, bice nemoguce za bilo kog lidera u Sarajevu da se oslobodi zavisnosti od islamista cak i ako taj lider to stvarno bude zeleo.

- 2. Eskalacija trke u naoruzanju izmedu Hrvatske i ostatka Jugoslavije u pripremi za regionalni rat da bi se odlucila sudbina Balkana posle krize. Jedina stvar gde su izgleda saglasni Zagreb (Hrvatska) i Beograd (Jugoslavija) jeste neizbeznost podele Bosne i Hercegovine: odnosno, eliminacija muslimanskog politickog entiteta. Razlike u vojnom ustrojstvu u novoj Jugoslaviji i Hrvatskoj jesu odraz nastajucih nacionalnih prioriteta ova dva kljucna aktera na Balkanu. Oba su ujedinjena u svom pristajanju na koegzistenciju na novom Balkanu, posto su prethodno tranzirali Bosnu i Hercegovinu izmedu sebe.

Dramatican razvoj dogadaja nije se dogodio iznenada ili u vakuumu. Pre bi se moglo reci da su oni posledica glavnog razdora - nametanja sporazuma Dejton-Pariz od strane Sjedinjenih Drzava - da bi eskalirale unutrasnje tenzije i pokretacke sile u prethodnoj Jugoslaviji. Ovaj proces, vec po sebi opasan i destabilizujuci, evoluirao je s pocetka devedesetih godina u i oko Bosne i Hercegovine. Kao sto je opisano u prethodnoj knjizi ovog autora, OFANZIVA NA BALKAN, resenost sarajevskog vodstva da prizna i prihvati zelju kljucnih nacionalnih grupacija prethodne Jugoslavije - Srba i Hrvata - da ostvare svoju potragu za nacionalnim samoodredenjem i odlucnu kampanju nastranog saveznistva Sjedinjenih Drzava i islamista pod vodstvom Irana da ucvrste muslimansku upravu nad citavom Bosnom i Hercegovinom, vec je vodila u produzenje i eskalaciju bratoubilacke borbe tokom cetiri godine. Dosad, nametanje "mira" posredstvom Sjedinjenih Drzava samo je ohrabrilo Sarajevo da pojaca svoju borbu za maksimalisticko resenje terajuci druge regionalne sile da pokusaju da ostvare njihove vlastite ciljeve pre nego se sporazumi preobrate u novu regionalnu stvarnost: od Sjedinjenih Drzava nametnut novi bosanski poredak.

Zbog toga postoji duboka razlika u sagledavanju bliske buducnosti kljucnih aktera kao posledice sporazuma Dejton-Pariz. Zagreb predsednika Franje Tudmana veruje da se ne moze izbeci znacajniji rat pre nego sto se uspostavi novo pregrupisavanje snaga na teritoriji prethodne Jugoslavije. Beograd predsednika Slobodana Milosevica se jos uvek nada da ce biti u stanju pregovorima da obezbedi priznanje Zapada za pojavu nove Jugoslavije u kojoj dominiraju Srbi i nove Hrvatske, koje dominiraju teritorijom prethodne Jugoslavije, ukljucujuci podelu Bosne i Hercegovine izmedu njih. Nova Jugoslavija je iscrpljena sankcijama i klonuloscu srpskog duha. Hrvatska je, u zestokom kontrastu, podmladena uspehom ofanzive u Krajini i Bosni i Hercegovini, narocito zapadnom tolerancijom etnickog ciscenja Srba koje je usledilo. Tudman je ophrvan borbenim duhom, uveren da ce Zagreb biti u stanju da ostvari svoje regionalne aspiracije snagom oruzja.

U ovom procesu Sarajevo nije upadljivo. Potpuno svesno velicine pretnje za vlastito postojanje, Izetbegoviceva administracija je nepopustljiva u podsticanju kriza da bi SAD/NATO snage unistile Srbe i Hrvate za njih tako da ne postoji pretnja Sarajevu. Sarajevo ima krupniji cilj na umu: da razvije regionalnu dinamiku, a narocito da uspostavi potpuno zauzimanje Sjedinjenih Drzava za Sarajevo, sto ce odvratiti Berlin i Moskvu od mesanja i olaksanja svojim sticenicima eliminaciju muslimanskog entiteta. Izetbegovic i njegovi najblizi pomocnici, narocito general Rasim Delic, uvereni su da se na Klintonovu administraciju moze uticati da odigra tu ulogu cak uprkos ocitim pripremama i aktivnoj podrsci antievropskom islamistickom terorizmu sa teritorije koju kontrolise Sarajevo.

Islamisticke aktivnosti su, ukljucujuci i manipulaciju Klintonovom administracijom, glavni destabilizujuci cinilac koji preti izgledima za uspostavljanje dugotrajnog mira u prethodnoj Jugoslaviji. Sarajevo je reseno da oslobodi varnicu koja moze da zapali region i tako da postane katalizator eskalacije svake erupcije u ostatku Evrope.

* * *

Ispitujuci i analizirajuci ove pokretacke sile, knjiga NEKI TO ZOVU MIR: U ISCEKIVANjU RATA NA BALKANU podeljena je na tri dela:

Deo I - ISLAMISTICKI MIR - podrobno analizira islamisticke aktivnosti u Bosni i Hercegovini u pripremama za sporazume Dejton-Pariz i u svetlu njihovih posledica. Ovaj deo ukljucuje i podroban opis sadasnje infrastrukture islamistickog terorizma i mudzahedina u Bosni i Hercegovini, otvoreno krsenje sporazuma i pripreme za islamisticke teroristicke napade na IFOR i Zapadnu Evropu.

Deo II - REGIONALNO VOJNO NAORUZANjE I DINAMIKA - analizira vojno naoruzanje u Hrvatskoj, ostatku Jugoslavije i Bosni i Hercegovini. Posebna paznja je posvecena nastojanjima Zagreba da profitira u krizi u Istocnoj Slavoniji kao katalizator za regionalni rat cija se objava ocekivala u novoj podeli moci u prethodnoj Jugoslaviji. Takode je analizirano i hrvatsko naoruzanje u iscekivanju odlucnog sukoba sa snagama bosanskih Muslimana, koji ce zapaliti sukob u Mostaru.

Deo III - POSLE EKSPERIMENTA - zakljucuje knjigu analizom sudara istinskih dinamika moci u prethodnoj Jugoslaviji, kao i opasnosti povezanih s velikim jazom izmedu strateske stvarnosti na Balkanu i pozeljne politike koju slede Sjedinjene Drzave. Posebna paznja je posvecena islamistickim pripremama za eskalaciju subverzivnih aktivnosti i terorizma u srpskoj pokrajini Kosovo, u Jugoslaviji. Izucavano je i dugorocnije povlacenje IFOR-a. Posebna paznja je posvecena globalnom grananju sporazuma Dejton-Pariz. - arbitrarnog nametanja "resenja" od strane Sjedinjenih Drzava - i narocito reakcije na neprijateljske sile u muslimanskom svetu i Istocnoj Aziji, kao i lekcije naucene od njih.

* * *

Kao i OFANZIVA NA BALKAN, ova knjiga naglasava potpunu razliku izmedu islamsko-muslimanskih naroda i vlada, uglavnom umerene prirode, i onih oznacenih kao islamisti: islamisti upotrebljavaju - ili zloupotrebljavaju - Islam kao ulepsanje ili pokrice za svoj radikalan politicki program.