VIDOVDANSKA CESTITKA 1996.

Vojska Republike Srpske, kojoj je komandant general Ratko Mladic od pocetka, osnovana je 15. maja 1992. godine u jeku najbrutalnijeg rata protiv srpskog naroda u njegovoj istoriji. O jedinstvu ove Vojske govori i jedinstvena komanda Glavnog staba, ciji se sastav nije menjao za sve vreme rata. Ove, 1996. godine Vojska Republike Srpske proslavila je u miru Vidovdan svoju Slavu!

Tim povodom komandant VRS uputio je cestitku u kojoj je zapisano:

Gospodo oficiri, podoficiri, vojnici i radnici u Vojsci Republike Srpske. Cestitam Vam Vidovdan Slavu Vojske Republike Srpske, a srpskom narodu, pravoslavnom svestenstvu i organima vlasti veliki duhovni i drzavni praznik.

Vojska Republike Srpske, srpski narod, pravoslavno svestenstvo i Republika Srpska Vidovdan ,96. prvi put slave u miru i slobodi, casno i dostojanstveno cuvajuci i negujuci najlepse tradicije i obicaje srpskog naroda i obnavljajuci secanje na svetle trenutke njegove istorije. Mir, nacionalna i duhovna sloboda, cast i dostojanstvo i Republika Srpska rezultat su i dela cetvorogodisnje borbe srpskog naroda i njegove Vojske, junacki i odvazno vodjene u neravnopravnom odnosu snaga i protiv visestrukog neprijatelja. Srpski narod i njegova Vojska briljantno su se oduprli najezdi muslimanske vojske, Hrvatskog vijeca odbrane, vojske Republike Hrvatske i vojske, sada jedine i najjace svjetske vojne organizacije, NATO-a obezbedjenih, do sada nevidjenom, politickom, diplomatskom, psiholosko-propagandnom i materijalnom podrskom svetskih mocnika krojaca "novog svetskog poretka" a istovremeno bez prijatelja i saveznika i njihove bilo kakve pomoci osim brace iz Savezne Republike Jugoslavije i casnih izuzetaka iz sveta. Istina koju smo znali i za koju smo se borili, a istina je: da nismo hteli nista vise, ali ni nista manje od onoga sto su nasi neprijatelji dobili pravo na samoopredeljenje i drzavnost i ideje u koje smo verovali i u koje verujemo nikakva sila nije mogla obezvrediti. Podvrgavanje savremenoj kombinaciji pretnje, upotrebe sile i obecanja stvarni je pad coveka i naroda, a oboje i podvrgavanje sili i duhovni i moralni pad neprimereni su tradiciji srpskog naroda i nadahnjivalo nas je.

U toj neravnopravnoj borbi Vojska Republike Srpske ostvarila je briljantne rezultate za sta Vam i ovom prilikom odajem priznanje, a poginulim duzno postovanje. Mir u kojem se sada srpski narod i Republika Srpska nalaze nestabilan je i nesiguran, jer nasi neprijatelji pomognuti svetskim nosiocima moci, nisu ostvarili zeljene ciljeve, a i nosioci moci takodje. Zato u narednom periodu, znanjem i iskustvom, visokom organizacijom rada, upornoscu i pozrtvovanoscu teziste nasih aktivnosti moramo usmeriti na obuku i osposobljavanje staresina i komandi, vojnika i jedinica za uspesno izvrsavanje zadataka u odbrani slobode i integriteta Republike Srpske i interesa srpskog naroda.

Neka Vas u izvrsavanju ovih mirnodopskih zadataka nadahnjuju: duh Vidovdana, pravoslavna vera i Svetosavlje, ostvareni rezultati cetvorogodisnjeg rata i steceno u njemu, poverenje, drugarstvo, iskustvo i tradicije jedinica.

Neka vam je srecna slava, neka vas razum vodi i savest opominje, sa zeljom da naredne Vidovdane proslavljamo sve zadovoljniji, srecniji i bogatiji u snaznoj, mocnoj, mirnoj i jedinstvenoj drzavi srpskog naroda.

KOMANDANTgeneral-pukovnikRatko Mladic

Ali, nije ni duh ni savest u svakog Srbina u duhu Svetosavlja, i nije svakom Srbinu "novi svetski poredak" doneo samo stradanja. Neke novinske agencija uznemirise sve savesne i plemenite ljude, sve ljude dobre volje, po svetu i u ovoj zemlji, gromoglasnim lansiranjem vesti o teskoj bolesti Generala Mladica! Da nije opako, rekla bih babi se snilo sta joj bilo milo. Ovako, razumela sam da je novinarstvo jos jednom dozivelo tezak mozdani udar, a sve u poslusnickoj sluzbi mocnim platisama. Dok je komandant prionuo da svoju vojsku pod jos tezim uslovima osposobi za mirnodopsko funkcionisanje, uz lecenje svih vojnickih i ratnih rana, medijski bojovnici pokusali su da ovog omiljenog generala-vojnika-narodnog sina bar obole, ako ga ne mogu prineti prljavoj, bestidnoj haskoj pljuvaonici!

Utoliko je dragocenija njegova izjava, objavljena u SRPSKOJ VOJSCI 26. juna ,96. godine.

NEKI BI PREKO VOJSKE, DA ZAUZDAJU NARODE

"Dejton je postigao cilj nametnuo je mir na ove prostore, a najvecu cenu toga mira platio je srpski narod. Ipak, misli, da sansu treba dati miru, mada nas zabrinjavaju militantne izjave brojnih muslimanskih lidera na celu sa Alijom Izetbegovicem, i akcije islamskih zemalja, pa nazalost, i Amerike u neprekidnom naoruzavanju muslimana sto moze biti ozbiljna pretnja miru.

Vojni deo sporazuma je sa nase strane sproveden bez ikakvih teskoca. Mi smo obostrano, uz velike napore i zajedno sa IFOR-om izvrsili taj zadatak.

Nas je narod bio uvucen u ovaj rat. Do njega nije doslo ni voljom ni zeljom srpskog naroda. Naprotiv, rat je dosao voljom muslimana i Hrvata. Mi smo morali voditi oslobodilacki i odbrambeni rat. Srbi su u prvoj i drugoj Jugoslaviji imali svoju drzavnost, svoju drzavu, Hrvati i muslimani su izmedju tih ratova dobro ziveli u Jugoslaviji. Oni su hteli da Jugoslavija ne postoji i nasilno se otcepili i razorili je. Srpski narod u celini, posebno u BiH i Hrvatskoj ostao je i dalje da zivi sa Jugoslavijom.

Republika Srpska je rezultat ovog rata. Doduse, ima razlicitih politickih i drugih apetita. Ja smatram da je srpski narod jedan i jedinstven. Imamo istu veru, jezik, istu teritoriju... Pa, ako se moze dozvoliti ujedinjenje Hrvata, muslimana, sto bi to bila smetnja svetskoj zajednici da prizna srpskom narodu pravo da bude zajedno sa obe strane Drine. Pokusaj nekih medjunarodnih faktora da ponovo u istu vrecu strpa Srbe, Hrvate i muslimane je kontraproduktivan. To je pokazala istorija 20 veka. Takva zajednica nije mogla ziveti na jugoslovenskom prostoru, a kako ocekuju da ce onda ziveti u mini drzavici koja bi se zvala Bosna. Neka nam priroda bude pouka: orlovi ne zive i ne lete u jatu sa vranama. Svako se gnezdi i leti u svom jatu. Tako i srpski narod zeli da zivi u svome jatu.

Haski tribunal je politicki sud koji namece tudju volju. Mocnici moraju da znaju da braniti svoj narod nije nikakav greh. Naproti, to je najuzviseniji cilj! Mi nismo vodili osvajacki rat, kako su svetski mediji punili glave svom stanovnistvu. Branili smo samo ono sto je nase. A desilo se, sto nam nisu mogli uzeti u ratu, uzeli su u Dejtonu. Isto tako, mozda na sudu u Hagu ima pilota oficira koji su bombardovali srpski narod i sad hoce da sude Srbima. NJima se ne sudi u Hagu. Navodno bi trebalo meni suditi koji sam se branio cak i od americkih, engleskih i drugih aviona, od muslimanskih mudzahedina, Hrvata a gde je za njih sud? Bombardovali su nas narod, nase crkve i sad kazu bila je zabuna. To je njihova pravda. Ja priznajem samo sud mog naroda. Cim su me optuzili u Hagu, znaci da sam u pravu. Ocito je da oni sude po principu osmanlijskog carstva: kadija te tuzi, kadija ti sudi. Oni ce suditi onako kako kaze Olbrajtova. Medjutim, mene to ne brine.

Vojska pripada svome narodu i ne moze biti politicki instrument u visestranackom sistemu ni jedne stranke pojedinacno. Ja sam deo te vojske i tog naroda i protiv sam da tu vojsku pretvore u politicku partiju. Vojska ne sme da se zloupotrebljava i ne sme biti instrument pomoci koga ce se zauzdati i uzjahati narod. Treba stvoriti normalnu klimu da narod slobodno bira svoje predstavnike, a narod ce birati, ne po lepoti, vec po onome sta mu ko nudi.

Klima je kod nas da pojedini lideri zele da njima pripadne i narod i vojska. Mene nece iznenaditi ako na Balkanu ponovo podignu piramide kao Keopsova, da pojedinci zele da se mumificiraju, da budu vecni i na ovom i na onom svetu... Politicari zele da budu neka osa oko koje ce se okretati zemlja, narodi i drzave. Moji saradnici cene da sam bio mnogo korektniji prema svim politicarima pojedinacno nego sto su oni zajedno bili prema meni.

Srpski narod preko Drine ulagao je maksimalne napore da pomogne braci sa ove strane reke Drine i mi mu zbog toga moramo biti zahvalni. Srpski narod nije mogao sam protiv tolike svetske sile, posebno bez jedinstvenog nacionalnog programa, a o pravoslavnom programu da i ne govorim. Ocekujem da ce uz razumijevanje svih zainteresovanih i jednak odnos prema stranama Dejtonski mir doneti prosperitet srpskom narodu, a nadam se i drugim narodima u nasem okruzenju."

KRAJ