Slava nase vojske Vidovdan, koju vec cetvrtu godinu slavimo u ratnim uslovima, je vracanje nasoj drevnoj istoriji i tradiciji. Ona podseca na svetle trenutke srpske istorije od Kosova do danasnjih dana. U teskoj trogodisnjoj borbi i iskusenjima, zahvaljuci nesebicnoj podrsci naseg naroda i svim njegovim strukturama, kao i izdasnoj pomoci nase matice Srbije i Crne Gore stvorili smo Republiku. Srpski narod je opet, ko zna po koji put u svojoj istoriji, prinudjen da se bori za pravo na zivot i postojanje, za svoju slobodu, samostalnost i veru pravoslavnu. U ovom veku vodimo peti rat za odbranu svojih vekovnih ognjista koji nam je nametnut od strane islamsko-zapadne alijanse. Nametnuli su nam tu nacionalnu sudbu, sami je nismo izabrali. Na nju smo bili prinudjeni. U svim ratovima branili smo svoj ponos, cast, krst i slobodu. Sve su nam te vrednosti nebrojeno puta bile ugrozene. Upravo zbog dostojanstva i casti, sa kojom smo izlazili iz svih tih stradanja i ratnih okrsaja, hteli su da nas zauvek zatru. To zele i danas. A Vidovdan, taj istorijski srpski medjas ima veliki znacaj u nasoj istoriji, oko koga se ispleo najlepsi oreol legendi, koji je stvorio dar i mastu srpskog naroda i nase svetiste. Vidovdan je i po znanju i predanju znak i srpske tragedije i srpske slave. Tragedije zbog ispoljene nesloge i propasti velicine srpske, a slave zbog nenadmasnog inata srpskih vitezova koji, iako padose, zaustavise silno arabijsko more koje je pretilo nasem narodu i Evropi da je potopi. Tragika sacinjena o Vidovdanu cini nas jednim od prepoznatljivih naroda u svetskoj zajednici koji joj, i pored toga sto se po Vidovdanu izdvaja, pripada. Ipak, nosimo nesto u svojoj istoriji cime se odupiremo necivilizacijskim i antiljudskim tvorevinama savremenog sveta. Upravo zbog toga sto na Vidovdan, i pored pogibije, slavimo svoju pobedu i uznesenje drugi ne mogu da shvate, niti ce shvatiti velicinu i sustinu naseg ponosa i otpora danas. Sam Vidovdan, po svojoj sustini i moralnom dometu i znacaju, kao temeljni kamen nase istorije, pokazuje kakav su Srbi narod. Mi smo Srbi, jednostavno, na rat prinudjeni, jer ne zelimo da gazimo svoj ponos i dostojanstvo i sve Vidovdane koje smo do sada preziveli. Utemeljenost Vidovdana u nasoj istoriji iskazuje nam se na danasnjoj pozornici kao otpor pokoravanju. I mnogima to izgleda kao suvisno i neshvatljivo. Ali, mi ne upozoravamo svet na nasu istoriju da bi nas shvatili, nego da nas iz toga svoga neshvatanja ne ugrozavaju i ne pokoravaju. Pokoriti nas nikada nece moci, bez obzira na sredstva sa kojima to pokusavaju, bila ona vojna, politicka, ili neka druga, vise ili manje skrivena i podla. Ali, mi shvatamo svet tako da nije tacna konstatacija koja se cesto moze cuti da ne postoji komunikacija izmedju nas i sveta. To je, jednostavno laz, jer Srbi ne prihvataju lazne i tudje vrednosti. Srbi od svojih nacionalnih vrednosti ne odustaju, iako su ih neprijatelji, kroz istoriju, bezbroj puta pokusavali od toga odvojiti. Kad god nisu uspeli milom, pokusali su silom. Zbog odlucnosti i resenosti da budemo svoji na svome, neprijatelj nam se, nazalost, ponavlja. Otuda je samo nama Srbima, izgleda, jasno, otkuda takvo znacenje Vidovdana u nasoj istoriji. Osecam da su mnogi teoreticari pokusavali da dodju do tacke na kojoj bi mogli da razumeju srpsku istoriju, kulturu, politiku, a time i nas narod. Malo ih je kojima je to na sustinski nacin i uspelo. Otuda i danas velike greske u proceni kako ce srpski narod postupati u ovom istorijski znacajnom trenutku. Nesto vise od 6 vekova deli nas od onoga dana kada je knez Lazar poginuo na Kosovu u borbi protiv Turaka. Po narodnom predanju Knez je pricestio svoju vojsku i priklonio se carstvu nebeskom, braneci otadzbinu, veru, slobodu i cast srpskog naroda. Stoga je logicno i prirodno sto mi na danasnji dan pominjemo to slavno ime srpskog naroda. Razumeli smo njegovu sustinu zrtve i izvukli istorijske pouke. Mi, danas, stvaramo pobednicku vojsku, a Lazarevu zrtvu nismo pretvorili u zaslepljujuci mit zrtvovanja. Mi nismo kamikaze, niti zaslepljeni robovi koji suludim zrtvama zaslepljujemo svoj narod. Nama je stalo do svakog naseg coveka i mi smo u tome u velikoj prednosti nad nasim neprijateljem. Sve sto radimo u ime tih vidovdanskih vrednosti, casti, vere i slobode, moramo to raditi mudro i znalacki. Mi dobro znamo da rat nije jedini put kojim se stvaraju te vrednosti. Ali, ako su te vrednosti temeljno ugrozene, kao sto je to slucaj danas, rat je jedini put na koji su nas drugi prisilili da ih branimo i odbranimo. Sve sto nas u tome sprecava shvatamo kao nepravdu i prisilu. A, to nam je jasno i za svet razumljivo.

Samo oni koji hoce da nas zatru nece da uvaze nasu istinsku i neoborivu argumentaciju. Imamo pravo, kao i svaki drugi narod sveta, i da zivimo na svojoj zemlji i u jednoj drzavi. To pravo se osporava samo nama Srbima. Jedino Srbima hoce da isprekidaju drzavnu teritoriju i da ih, u tim malim drzavicama, proglase nacionalnim manjinama. Nama je jasno da se to radi samo onim narodima koji su predvidjeni za unistenje. Nemacka je ,41. uradila ono sto danas zele da urade po istim savovima, ali na drugi nacin i uz pomoc drugih mentora. Upravo ti svetski mocnici hoce da nas rastoce, razdvoje i oslabe nasu ukupnu snagu. Tako je napravljena jos jedna velika greska. Svima su na bivsim teritorijama Jugoslavije dali drzavu i priznali ih. Srbima niko nije dao drzavu, oni su je imali. Na zalost, danas nijedna srpska drzava nije priznata. Najbolji put je da nas priznaju ujedinjenjem u jednoj drzavi. Tek tako bi bila zadovoljena pravda prema srpskom narodu. Svi u svetu, pa i na bivsim teritorijama Jugoslavije imaju pravo na odbranu, i cak ih u tome i pomazu, samo se Srbima oduzima pravo na samoodrzavanje i cini se sve da bi nas potrli. Mirovne snage, koje bi trebale biti namenjene za odrzavanje mira, na ove prostore su dovedene da ga nametnu silom, a na stetu naseg naroda. One bi trebalo da budu neutralne, a ponasaju se pristrasno, stite, pomazu, podrzavaju i podsticu nase neprijatelje, ne samo politickim sredstvima nego i vojnim. Najveci paradoks je da Ujedinjene nacije stoje iza jednog vojnog bloka cije se akcije i vojno delovanje odvijaju pod okriljem Saveta bezbednosti. Svima se otvaraju putevi, omogucuje i obezbedjuje nesmetano komuniciranje sa svojim narodima i svetom. Jedino se Srbima uvode blokade, embarga, cak i sprecava komunikacija izmedju sopstvenog naroda. To je zbog toga da se oslabi srpski otpor, nasa resenost da se istraje na svom putu. Srpskom narodu je ovaj rat nametnut, odbrambeni i oslobodilacki, iako se za njega nije spremao, ipak, ga je spremno docekao. Rane i jame iz proslosti, kao bolne i teska opomena, produbile su osecanja ugrozenosti i potrebu odlucne brobe za opstanak. Srpski narod se organizovao za odbranu i stvorio svoju vojsku koja je, zajedno sa njim, sprecila planirani i pripremani genocid, zastitila najveci deo istorijskih srpskih teritorija, oslobodila vecinu okupiranih prostora i stvorila pretpostavke da Srbi, konacno, stvore svoju jedinstvenu drzavu. Za sve sto smo ostvarili pale su mnoge zrtve koje nas obavezuju da cuvamo uspomenu na njihovo junastvo i hrabrost, obavezuju nas na dalje napore i slavne bitke koje je vodila nasa vojska za odbranu naroda i stvaranje Republike Srpske. Kroz ratna iskusenja nasa vojska je izrasla u respektivnu vojnu silu, stekla je bogato ratno iskustvo i dalje je spremna i resena da zastiti ostvarene rezultate i obezbedi uspesno privodjenje rata kraju. Borci i staresine i vojske u celini, koji su u dosadasnjem toku rata pokazali najvisi nivo patriotizma i spremnosti za pobedu u slamanju najnovijih muslimansko-hrvatskih ofanziva, pokazuju masovno junastvo. Oni su svesni da, i pored svih problema, ovaj rat moraju voditi i zavrsiti ga pobedom i pravednim mirom. Srpski narod od kada postoji nije vodio tezi, slozeniji i opasniji rat protiv jaceg, bolje opremljenog i bolje podrzavanog neprijatelja koji je opremljen najsavremenijom tehnikom i naoruzanjem. Iako smo izlozeni brojnim ucenama, iskusenjima i pritiscima, mi cemo izdrzati i izaci kao pobednici. Cine se napori da svi resursi budu jos vise u funkciji rata, da se racionalno iskoriste sve snage naseg naroda i naseg drustva. I ovom prilikom, u ime svih pripadnika vojske, koji najneposrednije nose teret rata u interesu srpskog naroda ovdje i u celini, izrazavam zahvalnost za ogromnu podrsku i pomoc svim srpskim patriotama i simpatizerima nase pravedne, odbrambene i oslobodilacke borbe kazao je General Mladic, dodavsi na kraju i ovo:

- Naredni period je vrlo vazan, a moze biti i odlucujuci za ishod ovoga rata. Vojska Republike Srpske i snage MUP-a ce uciniti sve da stvore uslove i neposredno usmere sve sto je od znacaja za uspesnost oruzane borbe i ocuvanje srpske teritorije, naroda i drzave, za sto brzi mir na pravednim osnovama. Ocekujemo u ovom teskom periodu ucvrscivanje srpske sloge na svim nivoima. Ostvareni rezultati i pale zrtve ne daju nikome za pravo da slabi nasu borbenu moc, i da se ponasa po svom sebicnom interesu. Moramo sve i svakoga podrediti borbi i za borbu dati sve. Samo slozni i uvereni u pravednost borbe doci cemo do pravednog mira. U to ime zelim da delujemo svi skupa i zajedno, jer nas na to obavezuju zrtve od Kosova do danasnjih dana. Tada ce i svet razumeti smisao nase borbe i smisao rata koji su nam nametnuli. S verom u nasu slogu i pobedu zelim da naredni Vidovdan, veliki praznik srpskog naroda docekamo u slobodi, miru i jedinstvenoj srpskoj drzavi.

Zivela Republika Srpska!

P.S.

Ovogodisnja centralna proslava Vidovdana, slave Vojske Republike Srpske odrzana je u Bijeljini. Na svecanoj akademiji, u prisustvu najvisih predstavnika drzavno-politickih i vojnih institucija o aktuelnom trenutku odbrane nase samostalnosti i do sada predjenom putu slavne srpske vojske, govorio je komandant Glavnog staba general- pukovnik Ratko Mladic. Tom prilikom predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadzic odlikovao je medaljom "Petra Mrkonjica" jedan broj jedinica VRS.

Svetu arhijerejsku liturgiju sluzio je u Hramu Svetog Velikomucenika Georgija u Bijeljini episkop zvornicko-tuzlanski Vasilije uz prisustvo najvisih predstavnika civilnih i vojnih struktura Republike Srpske i mnostvo naroda koji se okupio da bi prisluzio svecu svim srpskim zrtvama od Kosova do danas.

Kao i u drugim gradovima nase drzave Vidovdan je i u Bijeljini obelezen mnogobrojnim kulturnim i sportskim manifestacijama, dostojanstveno i skromno, u skladu sa bremenom ovog ratnog vremena.