U intervjuu pod naslovom "Sta hoce bosanski Srbi" Jovanu Janjicuza NIN, jos 12. februara 1993. godine General Mladic je tumacio korenerata i predvidjao posledice, odgovarajuci na sledeca pitanja:

Gospodine generale, da li je ovaj rat bio neizbezan?

- Pravo da vam kazem, i ja cesto sebi postavljam to pitanje. Kategorickimogu da tvrdim da rat nije izazvan voljom i zeljom srpskog naroda. Srpskinarod ga nije zeleo, u to sam ubedjen. Mogu cak verovati da ga, mozda,i vecina drugih naroda nije zelela. On je prosto dosao kao nepovoljanvetar na ove prostore. Nenadano. Donesen je zeljama nekih posebnihsnaga, koje su planirale rasturanje Jugoslavije jer je ocigledno nekimcentrima van bivse Jugoslavije smetala takva drzavna zajednica.

Ali, ti planeri rata nasli su saveznike i u Jugoslaviji!

- Jesu, nazalost. Rat je bio neizbezan bas zbog toga sto je bilo dostanezdravog tkiva u toj bivsoj Jugoslaviji. Dok smo mi bili uspavanilovorikama vecnog mira, mnogi su se pripremali za taj brutalni obracun.

Vi ste vise puta govorili o planovima za razbijanje Jugoslavijekoji su sacinjeni izvan granica Jugoslavije, one bivse i ove sadasnje.Mozete li nam nesto vise reci o tim scenarijima rata?

- Nije to vise nikakva tajna. I dobro je istrazeno. U poslednjih deset-dvadesetgodina cak i na pojedinim visokim vojnim skolama nekih velikih siladetaljno su razradjivani planovi, pa cak i proigravane mirnodopske ratneigre na nasim prostorima, od Kosova pa nadalje. Sve to bilo je dostazakamuflirano. Paznja je locirana na jednom prostoru a fakticki jedetaljno razradjen plan razaranja Jugoslavije, kao drzavne zajednice.Nazalost, po tom scenariju i dalje se sve odigrava. Ide progresivno,ne zaustavlja se.

Da Srbi u Republici Srpskoj krajini i Republici Srpskojnisu pruzili otpor "novom poretku", verujete li da bi vec odavno doslodo rata u Srbiji i Crnoj Gori?

- Snage koje su planirale razbijanje Jugoslavije i ucestvovale u njemuiznenadjene su otporom srpskog stanovnistva u Republici Srpskoj Krajinii Republici Srpskoj. Ovo sto se sada dogadja nije nimalo bezopasnopo ostali svet koji zivi u miru. Mnoge zemlje, posredno ili neposredno,ucesnice su u ratu na prostorima bivse Jugoslavije. Cak i neke velikesile... Tokom boravka u Zenevi, na pregovorima, primetio sam velikuzabrinutost kod obicnih ljudi zbog ovog sto se kod nas desava. Ljudisu uplaseni. Oni sasvim realno gledaju na sadasnju situaciju. Rat kojije nas zadesio moze se lako preneti i na njih, pogotovo ukoliko bidoslo do nekakve strane vojne intervencije na nasim prostorima.

ta ako kojim slucajem dodje do vojne intervencije? Kakoce Srbi odgovoriti?

- Pitanje vojne intervencije cesto se spominje, cak i u sali za pregovaranjeu Zenevi, nazalost. Ona je sasvim moguca, jer medjunarodna zajednicakoristi mere pritiska da bi privolela strane u sukobu, a pogotovonasu, srpsku stranu, da prihvate ponudjena resenja. Mi cemo ucinitizaista sve da se do resenja krize dodje kroz politicke pregovore i miroljubivimsredstvima, da to ne bude na stetu nijednog naroda na prostorima bivseBosne i Hercegovine. Medjutim, vrlo smo precizno, na pregovorima uZenevi, stavili do znanja kopredsednicima Konferencije da se mora postovatinekoliko uslova ukoliko se zeli pristupiti pravednom resavanju situacijeu bivsoj Bosni i Hercegovini.

Koji su to uslovi?

- U prvom redu, treba da se u potpunosti sprovede Rezolucija 787 Savetabezbednosti UN da se hrvatske oruzane snage bezuslovno povukusa prostora bivse Bosne i Hercegovine. Njihove oruzane snage u ma kakvomkontingentu nemaju nikakve potrebe da budu na tim prostorima. Onesu izazvale rat.

- Sledeci uslov je da dodje do raskida ugovora, odnosno sporazuma,o zajednickom ratu protiv srpskog naroda izmedju Tudjmana i Izetbegovica.Taj sporazum morace da padne, narocito posle najnovijih njihovih medjusobnihsukoba u centralnoj Bosni. Ali, taj sporazum mora fakticki da se obelodanipred medjunarodnom zajednicom i da se osudi, jer on je doneo rat srpskomnarodu u BiH. Sledeci uslov je da Alija Izetbegovic stavi van snagesvoju odluku o proglasenju ratnog stanja i objavi rata srpskom narodu.Tek u tim okolnostima steci ce se uslovi da se realno pregovara omiru i da se situacija svede na tri strane u sukobu RepublikaSrpska, hrvatska zajednica Herceg-Bosna i muslimanski deo bivse Bosnei Hercegovine. Sada, mi imamo prisutnu jednu stranu silu, medjunarodnopriznatu drzavnu zajednicu Hrvatsku, koja je agresor na ovim prostorima.

Pomenuli ste Zenevu, vi ste tamo ucestvovali kao zvanicnipredstavnik Vojske Republike Srpske. Da li ste bili pod pritiskomda prihvatite ponudjeni koncept ustavnog uredjenja Bosne i Hercegovinei predlozene mape?

- Do sada nisam imao takvih pregovarackih iskustava. Ali, iznenadilome je da oni (kopredsednici) decidirano isticu posledice koje moguproizaci ako se ne postupi po tome i tome. Sam taj metod je za diskusiju.Tako, recimo, donesu se dokumenti u cijoj izradi nisu ucestvovalipredstavnici naseg naroda pa se oni (ti dokumenti) ponude kao svrsenastvar. Vrlo tesko je bilo sta u njima promeniti. Ne prihvata se faktickostanje, ili realna situacija kakva je bila, jeste ili ce biti. To jesvojevrstan pritisak.

S obzirom na to da ste vi, kao komandant jedne jake vojske,u nekim medjunarodnim krugovima oznaceni kao glavna smetnja za ostvarenjenjihovih planova na nasim prostorima, interesuje me da li su na vaslicno vrseni nekakvi pritisci?

- Nasa delegacija ima jedinstvenu platformu i ona je veoma homogena,na celu sa predsednikom dr Radovanom Karadzicem. Mi smo veoma upornida, do kraja i onako kako nam to nalazu obaveze pred nasim narodom,ostvarimo usvojenu politiku. Na tim pregovorima polazimo od interesasrpskog naroda i od zvanicno donetih dokumenata Skupstine RepublikeSrpske. Odluke Skupstine za nas su platforma od koje ne mozemo daodstupamo.

Na prethodnoj rundi razgovora, u vojnoj grupi, u uvodnim izlaganjimakopredsednika i generala Satisa Nambijara stavljeno je do znanja, veomajasno, ali, doduse u jednom vrlo finom tonu, kako prilici tako visokimdiplomatama, sta bi se eventualno moglo ocekivati ukoliko se ne prihvatiplan Sajrusa Vensa i lorda Ovena za resavanje krize na prostorima Bosnei Hercegovine. Medjutim, mi ne mozemo ici na stetu svoga naroda i sopstvenihinteresa. To smo jasno stavili do znanja. Na kraju krajeva, nista senije desilo ni onima koji su razarali Jugoslaviju, a Jugoslavija jebila jedan od osnivaca i Lige naroda, i Ujedinjenih nacija. Ako jeona mogla da se rasparca na male delove, na drzavice, i da se na brzinuizbrise kao da nije postojala zasto se ne bi po istom principupostupilo i u slucaju Bosne i Hercegovine? Srpski narod na prostorimabivse BiH ne trazi nista vise nego sto su dobili drugi narodi na prostorimabivse Jugoslavije, a to je pravo na svoju drzavnu zajednicu.

Uprkos svemu tome, opet, razne medjunarodne organizacijeza rat na prostorima bivse Bosne i Hercegovine okrivljuju Srbe, kao"glavne krivce"!

- Jeste. Za to smo dosta mozda i sami krivi. Krivi smo zato sto nismodovoljno poznavali svet kojim smo okruzeni. Jednostavno, nismo znalimetodologiju i strukturu na kojima pociva savremeni svet. Cesto seprica da su Hrvati dobili medijski rat. Taj rat oni jos nisu dobili.Medijskim ratom oni kod svog naroda oblikuju strogo dirigovano i usmerenomisljenje. Jednostavno, svom narodu prikazuju samo "istine" koje suza njih interesantne. Nije nikakva tajna da je Hrvatska dala velikinovac za propagandu. Kuvajt je u ratu s Irakom ulozio oko 13 milionadolara, a Hrvatska je tu cifru vise nego duplo premasila, ulozilaje preko 30 miliona dolara da bi se pisalo onako kako to odgovaraciljevima Franje Tudjmana i njegove ekstremne stranke HDZ. Medjutim, minismo ulagali sredstva u takvu propagandu, nas takve iskonstruisaneistine ne interesuju.

Prilikom boravka u Zenevi gledao sam razne kanale zapadnoevropskihtelevizija. Oni imaju vrlo usmerenu semu. U prvom delu svojih informativnihemisija daju sve ono sto je lepo u njihovoj zemlji. A kad hoce nestozaostalo, kao da je iz prvobitne ljudske zajednice, onda idu na Balkanili u azijski deo kontinenta, gde nalaze ono sto je najbednije, sirotinju.A sirotinje na Zapadu ima jos gore, ali se ona ne prikazuje. Zapadje shvatio da je ljudski mozak ogranicenog kapaciteta pa ga oblikujekao dobro umeseno testo. Po tom sistemu rade i razne placene organizacijekoje izmisljaju gnusne lazi o srpskom narodu, o srpskoj vojsci, kojenas satanizuju. Medjutim, to su hici kratkog dometa.

Posebno je velika povika na Srbe zbog polozaja koje drzeoko Sarajeva!

- Srbi ne drze nista sto je tudje.

tavise, u Sarajevu i oko njega nedrzimo ni sve sto je nase. U Sarajevo su najvise ulozili Srbi, jerje ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji.

Cesto se govori o bombardovanju Sarajeva. Kad se to kaze,onda se obicno misli da to cine Srbi!

- Svet se nije zapanjivao na one scene ubijanja vojnika, ubijanja srpskihsvatova, rusenje srpskih kuca, ubijanje Srba. Kada su neduzni vojniciiz one kolone bivse Druge vojne oblasti danima plivali po Miljackiili bili rasuti po trotoarima, svet se nije uzasavao. Takodje, nijese uzasavao ni kada su Alijini bojovnici predvodjeni Jukom Prazinomi drugim kriminalcima, raketirali vojnu bolnicu, kasarne. Medjutim,kada je srpski narod uzvratio merom kojom je trebalo uzvratiti, ondaje veoma brzo satanizovan i proglasen krivcem. Mnoga muslimanska nedelaubijanja cak se i danas, na raznim evropskim televizijama, pripisujuSrbima. Podsetimo se samo onog insceniranog slucaja u sarajevskojulici Vase Miskina ili onih uzasnih slika u Dobrovoljackoj ulici kadsu se koristila cak i vozila Unprofora.

U Sarajevu je ostalo dosta Srba.

ta se s njima sada desava?

- To su mucenici dvadesetog veka. Srpsko stanovnistvo u Sarajevu izlozenoje najbrutalnijim postupcima Alijine vojske. Mnogi zive od milosti,na srecu, jos ponekog dobrog komsije muslimana (a ima i takvih kojistite pojedine porodice). Medjutim, mnoge porodice su zasvagda nestale.Samo oni koji uspeju da izadju iz Sarajeva, ili koji ce izaci, moguispricati verno tragediju koju su doziveli. Mnogi su na ivici egzistencije.Prema podacima kojima mi raspolazemo, od sto odsto humanitarne pomocikoja dodje u Sarajevo, mali gotovo neznatan deo negde oko desetodsto deli se srpskom stanovnistvu, mada je ono sada, po svojprilici, najbrojnije, jer su Hrvati, Jevreji, Slovenci i masa muslimanskogstanovnistva izasli. Ostali su Srbi i Alijine "zelene beretke", nazalost.Tamo se u privatnim zatvorima Srbi muce, siluju nase zene, sestrei majke. Srbi se ubijaju ili izlaze kao kosturi, kao lesevi. Oni suostali bez imovine, decenijama i vekovima sticane. Sve sto su njihovipreci i oni, posle njih stvarali unisteno je, oteto ili opljackano.

Kako ocenjujete drzanje Unprofora?

- Prvo, moramo poci od toga da najveci broj oficira i vojnika Unproforaveoma cestito i posteno obavljaju svoju funkciju, nastoje i trude seda svoje zadatke obavljaju u skladu sa poverenim mandatom. Nazalost,ima slucajeva zloupotrebe od strane pojedinaca, pomaganja Alijinojvojsci.

Na koji sve nacin?

- Na razne nacine. Pojedinci su se pretvorili u taksi-sluzbu Alijinihfunkcionera, setkaraju ih od aerodroma do Sarajeva, Zagreba ili drugihcentara... Ali, na kraju krajeva, mi, ipak moramo da podjemo od togada su snage Unprofora snage mira. Medjutim, isto tako mora se uzetiu obzir i cinjenica da je, pored tih snaga mira, Alijinoj vojsci doslodosta municije, goriva i drugih potreba za vodjenje rata. Oni nisu imaliniti sada imaju mogucnosti da proizvode municiju u Sarajevu, a i daljevode borbu i to sa sve vecom zestinom. Svaki dan imaju sve vise municije.Necu da kazem da to njima daje Unprofor. Ako to rade pojedinci, tone radi Unprofor kao Unprofor. Ali, preko raznih humanitarnih konvoja,narocito onih koje organizuju "Merhamet" ili "Karitas" Alijinavojska dobija gotovo sve sto joj je potrebno.

Da li je to slucaj samo sa Sarajevom?

- Ne. Humanitarni konvoji su naoruzali i Gorazde. U humanitarnim konvojimaprotura se municija muslimanskim jedinicama i u Srebrenici. Da negovorim da se preko humanitarnih konvoja i na druge nacine, narocitovazdusnim putem, doturaju ogromne kolicine ratnog materijala Alijinojvojsci u Cazinskoj krajini. Iz Hrvatske, preko zapadne Hercegovine,u centralnu Bosnu legalno dolaze konvoji naoruzanja, municije i drugihpotreba. To je sada malo reducirano najnovijim muslimansko-hrvatskimsukobima oko Gornjeg Vakufa, Konjica, Mostara, Prozora, Bugojna...

Pomenuli ste Gorazde. U javnosti je bilo raznih komentaraoko povlacenja Vojske Republike Srpske sa polozaja oko ovog grada.

ta je istina?

- Najbolje je da istinu kaze narod Gorazda. Vojska Republike Srpskenije se povukla od Gorazda. Povukli su se oni koji su bili malodusniu odredjenom trenutku.

Jedan srpski vojnik, kome su mudzahedini zaklali nekolikoclanova porodice, nedavno je na sarajevskom aerodromu ubio potpredsednikamuslimanske vlade Hakiju Turajlica, koji je trebalo da "zvanicno"saceka sezdeset turskih oficira. Turajlic je bio u vozilu Unprofora!

- Jeste. Mislim da je tom nemilom dogadjaju znatno doprineo jedan oficirfrancuskog bataljona, koji je, ne znam iz kojih razloga i po cijemodobrenju, prevozio gospodina Turajlica na susret sa placenicima izTurske. U svakom slucaju, pojedinacni akti nasilja moraju da se osude.Taj slucaj nam je pred drugu rundu razgovora u Zenevi znatno otezaopregovaracku poziciju. Medjutim, mi moramo da shvatimo da je tome mladicusamo pre nekoliko dana na surov nacin stradala gotovo cela familijaod strane muslimanskih vojnika. Verovatno je da se on u jednom momenturastrojstva, kada je bio vredjan od gospodina Turajlica, odlucio natako drastican potez. Pravosudni organi Vojske Republike Srpske tajslucaj sada ispituju i mislim da ce on biti rasvetljen u celini.

U Bosnu je pristigao veliki broj mudzahedina. Zna li setaj broj?

- To verovatno zna onaj ko ih angazuje. Oni svakog dana dolaze. Cenise da ih trenutno ima oko deset hiljada, iz raznih islamskih zemalja.

Amerikanci, Hrvati i muslimani proglasili su Vas za ratnogzlocinca. Da li ste pogodjeni zbog toga?

- Bio bih zabrinut kad bi u Francuskoj ili u Americi bila objavljenalista ratnih zlocinaca koji su napravili zlocine kod Dijen Bijen Fua,po Vijetnamu, po Kambodzi i drugim mestima. Ja nisam otisao da ratujemni u Vijetnam niti na Okinavu, vec branim svoj narod. Svoj narod branim,jer mi je to i duznost i obaveza, kao oficira.

A sto me muslimani i Hrvati proglasavaju ratnim zlocincem, tome nepridajem ni pet para.

Neki vas optuzuju da stvarate "veliku Srbiju". Medju njimaje i kopredsednik Konferencije o Jugoslaviji britanski diplomata lordDejvid Oven.

- U ovom momentu nas osnovni interes jeste da zastitimo svoj narodod istrebljenja sa njegovih vekovnih ognjista i da mu stvorimo usloveda moze u miru ziveti i raditi. A narodna je volja i demokratsko pravos kim ce taj narod da se udruzuje i u kakve oblike zajednice ce dastupa. Na kraju krajeva, moram da vam kazem da smo veoma zainteresovanida ne nastupamo kao neke male celine srpskog naroda. Veoma dobro bibilo da Srbi kao celina imaju jedinstven nacionalni program i da satim programom jasno izadju na svetlo dana, da to svetu saopste. I nesamo to, mislim da je sazrelo vreme i da se na siroj platformi povezujemo.Islamske zemlje vec godinama i decenijama odrzavaju islamske konferencijei skupove. To im niko ne zamera. Takodje, pojedine zapadne zemlje ukljucilesu se u razne saveze i udruzenja, i njima se to ne zamera. A zasto,recimo, pravoslane zemlje ne bi mogle imati neki svoj skup, gde bisvetu jasno stavile do znanja sta mi zelimo, gde je nase mesto i kakoga mi vidimo u savremenom svetu.

Novinari su potom oznacili kao najkriticniju ratnu noc u bivsoj BiHnoc izmedju 17. i 18. aprila 1993. godine. Tako je tada i mogla izgledati,jer jos nije bilo docnijih. Pod naslovom "Sati odluke na sarajevskomaerodromu", "Politikini" izvestaci opisali su na pravi dokumentaristickinacin ono sta se desavalo i sta je prethodilo "slucaju Srebrenice",koji je takodje poseban deo optuznice protiv generala Ratka Mladicai dr Karadzica. A bivalo je, pise, ovako:

Pale, 18. aprila

Brizljivi hronicari ce noc izmedju 17. i 18. aprila zabeleziti kao jednuod najkriticnijih u ratu koji se vodi na prostorima bivse Bosne iHercegovine. Posle tri neuspela pokusaja, na sarajevskom aerodromusu se sastale delegacije Vojske Republike Srpske i muslimanske vojskekako bi pod pokroviteljstvom Unprofora pokusale da se dogovore okomirnog resenja u Bosni i Hercegovini, kao i trenutno najkriticnijegpitanja, pitanja Srebrenice.

Okupljeni novinari na aerodromu su cekali ishod sastanka, a uporedos tim strujale su vesti oko nevidjene medijske kampanje u svetu kojase pravila protiv srpskog naroda. Sastanak je poceo oko 13 casova.Delegaciju Vojske Republike Srpske predvodio je komandant Glavnogstaba general-potpukovnik Ratko Mladic, dok je na celu muslimanskedelegacije bio Sefer Halilovic. Muslimani su kasnili vise od jednogsata, no preko toga se preslo. Vec na samom pocetku komandant snagaUjedinjenih nacija za bivsu Jugoslaviju general Valgren suocio se sateskocama, jer je muslimanska delegacija odbila direktne pregovore,tako da su razgovarali odvojeno.

Posle zahteva za odvojenim razgovorima, delagacija Vojske RepublikeSrpske bila je smestena u krajnje neadekvatnu prostoriju i prema recimagenerala Milana Gvere jednog od clanova srpskog pregovarackog tima,to je ucinjeno namerno kako bi se srpski oficiri povukli i napustilirazgovore. Posle protesta upucenog predstavnicima "plavih slemova"srpska delegacija je smestena u odgovarajuce prostorije.

Informacije o toku razgovora su bile oskudne. Medjutim, odmah na pocetkuje bilo jasno da muslimanski predstavnici zele da razgovaraju samoo Srebrenici, jer su tamo u izgubljenoj poziciji, pred totalnim vojnimporazom. Svesni reakcije u svetu, zahtevali su totalno povlacenje srpskihsnaga iz ovog regiona, a postavljali ultimatum za ultimatumom. Poslepunih osam casova mukotrpnih razgovora nacinjena je pauza, u izjavikoju je potom dao, General Mladic je potvrdio da je muslimanska stranata koja ima stalno zahteve, te da ce nastavak pregovora biti vrlotezak, ali da se nada iznalazenju prakticnog resenja tim pre sto susrpski stavovi jasni, a predlozi decidni.

Posle pauze sastanak je nastavljen i trajao je sve do tri casa posleponoci, a ishod je sporazum o demilitarizaciji Srebrenice. GeneralRatko Mladic je po zavrsetku pregovora, komentarisuci potpisani dokument,naglasio da ce pripadnici medjunarodnih organizacija, koji su se obavezalida posreduju pri realizaciji sporazuma, morati striktno da ga se pridrzavaju,a sto se srpske strane tice bice ispostovan do kraja.

Prema recima Mladica, srpska strana je zahtevala da posle predajeoruzja muslimanski vojnici u Srebrenici postanu ratni zarobljenici.No, na insistiranje nekih visokih politickih licnosti i na insistiranjeUnprofora napravljen je ustupak, pa je dogovoreno da se ranjenici evakuisu,oruzje preda, a sve to pod kontrolom nizih vojnih grupa. Prema njegovimrecima, posle ce se suditi ratnim zlocincima. Srpska strana je nasastanku predlozila i da se predato oruzje unisti pred kamerama srpskei muslimanske televizije, a posto su predstavnici Unprofora zahtevalida tom cinu prisustvuju i mnoge strane televizijske stanice i od toganaprave medijski spektakl, od te ideje se odustalo.

- Mi tacno znamo koliko oni cevi imaju, cak i po brojevima. Sve morajupredati. Unprofor je odgovoran za svakog naoruzanog muskarca i zenuu Srebrenici rekao je Mladic. Za eventualnu vojnu intervenciju,komandant Glavnog staba Vojske Republike Srpske je rekao da nema nikakvograzloga, jer Srbi imaju pravo da zive na ovim prostorima, ali da cese u slucaju intervencije srpska vojska i narod braniti.

U prisustvu generala Valgrena generali Mladic i Halilovic potpisalisu Sporazum o demilitarizaciji Srebrenice

Na sastanku odrzanom 17. 4. 1993. u Sarajevu, general- potpukovnikMladic i general Halilovic u prisustvu general-potpukovnika Valgrenapredstavnika Unprofora, koji je imao ulogu posrednika, slozili suse o sledecem:

1. Totalni prekid vatre u zoni Srebrenice stupa na snagu u 04,59 c.18. aprila 1993. Zamrzavanje svih borbenih akcija na dostignutim linijamasukobljavanja ukljucujuci artiljeriju za podrsku i rakete.

2. Rasporedjivanje jedne cete Unprofora u Srebrenicu do 11,oo c. 18.aprila 1993. Obe strane garantuju ovoj ceti siguran i neometan prolaziz Tuzle za Srebrenicu.

3. Otvaranje vazdusnog koridora izmedju Tuzle i Srebrenice preko Zvornikaza evakuaciju tesko ranjenih i bolesnih. Vazdusni koridor se otvarau 12,00 c. 18. aprila 1993. i nastavlja se 19. aprila 1993. zavisnood vremenskih prilika, sve dok se svi postojeci tesko ranjeni i bolesnine evakuisu. Helikopteri ce leteti iz Tuzle za Srebrenicu sa sletanjemu Zvorniku zbog kontrole koja nece izazivati nepotrebno odlaganje evakuacije.Unprofor ce, u prisustvu po dva lekara sa obe strane i predstavnikaMedjunarodnog crvenog krsta, izvrsiti identifikaciju tesko ranjenihi bolesnih koje treba evakuisati. Sve kategorije tesko ranjenih i teskobolesnih ce biti nesmetano od obe strane, evakuisane vazdusnim putem.Veruje se da tesko ranjenih i bolesnih ima priblizno 500. Ovo ce bitipotvrdjeno 18. aprila od strane Unprofora a konacan broj ce biti poznatobema stranama.

4. Demilitarizacija Srebrenice ce se zavrsiti u roku od 72 casa podolasku cete Unprofora u Srebrenicu (11,00 casova 18. aprila 1993,ako stigne kasnije vreme se pomera). Sve oruzje, municija, mine, eksplozivii borbene zalihe (osim lekova) unutar Srebrenice ce biti prikupljenoi predato Unproforu uz nadgledanje po tri oficira sa obe strane; dokce Unprofor vrsiti kontrolu. Nakon zavrsetka procesa demilitarizacijeu gradu nece ostati ni jedna naoruzana osoba ni jedinica, osim snagaUnprofora. Odgovornost za proces demilitarizacije snosi Unprofor.

5. Osnovace se radna grupa koja ce odlucivati o detaljima oko demilitarizacijeSrebrenice. Ova grupa ce posebno razmatrati: kakva ce se akcija preduzetiukoliko se demilitarizacija ne zavrsi u roku od 72 casa i korektnosttretmana za sve osobe koje predaju svoje oruzje Unproforu. Radna grupace izvestavati generala Valgrena, Generala Mladica i generala Halilovica.Prvi izvestaj ce biti podnesen na sastanku koji treba da se odrzina Sarajevskom aerodromu u ponedeljak 19. aprila 1993. u 12,00 casova.

6. Obe strane treba da Unproforu predaju izvestaje o minskimpoljima i eksplozivnim preprekama na podrucju Srebrenice. Svaka stranatreba da ocisti svoja minska polja uz nadgledanje Unprofora.

7. Nijedna strana ne treba da sprecava slobodu kretanja.Visoki komesarijat UN za izbeglice i Medjunarodni crveni krst trebaposebno da istraze tvrdnje o sprecavanju slobode kretanja u Srebrenicii Tuzli.

8. Dozvolice se dopremanje humanitarne pomoci u grad poplanu.

9. Oficiri i lekari koji ce nadgledati proces demilitarizacijesu pod zastavom Unprofora, njihovu bezbednost treba da garantuju obestrane u sukobu.

10. Radna grupa treba da preporuci nacin razmene zarobljenika, poginulihi ranjenih na podrucju Srebrenice, po principu "svi za sve" u rokuod 10 dana. Ovo ce kontrolisati Medjunarodni crveni krst.

11. Sva sporna pitanja treba da resi mesovita vojna radna grupa ilida se rese na sastancima delegacija na najvisem nivou u kojima posredujegeneral Valgren.