Tako se zove zapis, deo dnevnika reportera Visnje Orasanin, koji jeobjavio casopis SRPSKA VOJSKA 25. juna ,96. godine a u spomendejtonskim poklicima o miru i civilizacijskoj buducnosti, koje supotpisnici tamosnjih sporazuma svecarski prenosili uzavrelom i nagrdjenomBalkanu. Narocito su uveravali srpski narod u Republici Srpskoj daga ceka neopisiva dejtonska lepota u miru u zajednickoj drzavi saHrvatima i muslimanima, mada na smanjenom prostoru, bez Sarajeva, bezOzrena, sa spiskom njihovih najomiljenijih junaka, kojima su dejtoncipripremili haske tamnice proglasivsi ih ratnim zlocincima bez suda.

Mnoge su suze zalile ovu najavljenu radost. Kao da Srbi vise ne umejuda prepoznaju sta je za njih lepo. Mnogo je neobjavljenih tekstova inovinskih zapisa o pogromu nad Srbima, koji je doneo dejtonski sporazum.Postalo je sudbinski i ideoloski i politicki neophodno da se svi kojizele dobar status danas u Srbiji izjasne povoljno, sa sto bogatijimi visprenijim kvalifikacijama "istorijskog znacaja" dejtonskog zaloga...

Neprezaljene pobede meni nepoznate koleginice po peru svedoceo sustinskoj istini s kojom se srpski narod nosi po prostorima suzeneRepublike Srpske. Pod okupacijom napirlitanih pripadnika dobro nampoznatih ratnickih placenickih jedinica, koje imaju jasno imePSI RATA! Istoga dana, ovog vrelog jula 96. kada su desetine blindiranihoklopnih bornih kola navalile na vojsku Republike Srpske sasvim blizuGlavnog staba Generala Mladica, objavljena je vest da je Stejt Departmentuputio 160 novih ucitelja Alijinih mudzahedina u Bosnu! Da pojacajusnagu Dejtona. Ili, kako rece jedan od Nato bojovnika da asistirajuSrbima u sprovodjenju dejtonskih obaveza, da im donesu mir! Oruzjemi gazenjem dostojanstva naroda, jurisima malih zelenih nadzidzanih vazdanspravicama blindiranih vojnika na samog Generala Mladica, na predsednikaKaradzica je li?!

Mali zapis budi velike emocije. A glasi:

Gromoglasno su nam javili iz Dejtona 21. novembra ,95.godine da je rat zavrsen. Cast da nam saopsti najvazniju vest s krajaveka i sveta, pripala je Vilijemu Xefersonu Klintonu, 42. predsednikuSAD-a. Nema Srbina koji nije naucio da se pored Dejtona nalazi vazduhoplovnabaza Rajt Peterson koja je u finalu rata usla u srpsku istoriju. Inije cudo da je za mesto rodjenja bosanskog mira izabrana bas americkavazduhoplovna baza. Americka avijacija je u drugom poluvremenu rataodigrala presudnu ulogu u "mirovnom resenju" bombardujuci srpske ciljeve,srpsku istoriju i srpski narod. Jest, da su nas tukli i s kopnai s mora, prekretnica rata je ipak ucinjena s neba, a da Nebo i Bognisu imali s tim nikakve veze. Da su imali ne bi bilo preko pola milionasrpskih izbjeglica. Prema recima pomenutog Bila Klintona bio je touvod u mir: "Bio sam ubedjen da dramaticne promene na terenu, zajednosa obnavljanjem upotrebe vazdusnih udara od strane Natoa u Bosni, otvarajumogucnost za postizanje sveobuhvatnog resenja koje konacno moze resitisukob". Nakon "dramaticnih promena na terenu" usledio je Dejton.

Tako je napravljen ovaj padobranski mir spusten s neba nabosanske prostore na kojima se rat jos nije (bio) zavrsio. Zato jeposlato 60 hiljada vojnika Nato-pakta da cuva i sprovode mir po bosanskimbrdima na kojima se nikada nisu primile ni mnogo jednostavnije kulturedonosene iz Amerike i belog sveta od kukuruza do kivija.

Mir (posebno za Sarajevo) nije imao alternativu, pa jedobio. Odlazak ili smrt. I krenuse Srbi iz istorije u nigde. U kamionima,kolonama, peske i preko brda.

Mlada zena, majka dvoje dece R. P., u ratu ostala bez muza raznese se bombom. Stariji covek ubija se u bolnici pistoljem,drugi puskom u kuci, opet mlada majka sa bombama u podrumu kuce...Decembar, januar, februar, mart Srpsko Sarajevo posle Dejtona pistolji, bombe, puske... spratovi nebodera... srca koja naprasnootkazuju u sred pakovanja. Zivi i mrtvi Srbi napustaju Sarajevo. Srpskiizbor izmedju putnog i mrtvackog kovcega, kako to predvide, i bi smenjen,francuski oficir na kraju mandata Unprofora. Umire se usput, u kolonama,na privremenim stanistima i odredistima.

Secam se vojnika koji nije imao snage da iznese pusku izrovova koje je srpska vojska napustala na Vrbanji pred predaju linijarazgranicenja Iforu. Poneli su mu pusku sapinjuci se kroz decembarskisneg, zanemeli i postidjeni pred vojnickom suzom i "mirom" koji jesnasao ovaj narod. Decembra ,95. plakalo je citavo Srpsko Sarajevo.Odbranjeno, pa izgubljeno.

Plakala je i starica u crnini 18. marta ,96. naautobuskoj stanici na Palama nudeci nevesto cigarete na prodaju:"Jos danas mi je, sine kuca na srpskoj zemlji i vise nikad."

Sutradan, 19. marta poslednja stopa Srpskog Sarajeva preslaje pod muslimansku vlast. D+90 po Dejtonu nije kasnio. Implementacijamirovnog sporazuma odvijala se bez zastoja i bez obzira na srpskekolone, suze i smrt.

A u Sokocu na novom groblju, na koje su danima i kamionimapristizali ekshumirani posmrtni ostaci srpskih boraca sa sarajevskihgrobalja, 19. marta 1996. godine, Jela Djuricic, izbegla iz Vogosce,po drugi put sahranila porodicu. Sinove Milana, Milomira i suprugaBoska izginule u ovom ratu, u odbrani Srpskog Sarajeva.

Visnja Orasanin