"Rat je nastavljanje politike drugim sredstvima."Karl fon Klauzevic: O ratu

"Pocetkom 1989. Francuska, Engleska i narocito SAD, ostro su se suprotstavile raspadu Jugoslavije. Naprotiv, nemacka vlada, pod pritiskom svojeg javnog mnjenja, bila je tome sklona, iako je ocigledno da su izmesanost naroda, samovoljno iscrtane granice od strane Tita, secanje na strasne masakre iz Drugog svetskog rata izvrsene nad Srbima, isto toliko prepreka brzom resenju bez pregovora o nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. Nemacka vlada ce se ipak u potpunosti uplesti u proces rasparcavanja Jugoslavije..."

Nemacka politika

"... Od nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, nemacka politika, narocito posle odlaska g. Gensera, progresivno je gubila interesovanje za jugoslovensko pitanje...

Americka politika

"Tim americkih savetnika koji obradjuje i analizira jugoslovenski konflikt obuhvata Stejt Department, Belu kucu i Savet nacionalne bezbednosti..." To je tim koga je oformio Bus, ali se nije menjao dolaskom Klintona "jedinstven i pasionirani antisrpski tim", koji cine tri struje: "struja koja povlascuje Nemacku kao partnera u Evropi", struja "koja trazi simpatije, podrsku, pristanak i razumevanje muslimanskih zemalja" ("s obzirom na privilegovane veze izmedju SAD i Izraela, treba dati odgovarajuce ,kompenzacije, svim muslimanskim zemljama") i ona koja se uzda u to da "SAD imaju, na bitnom delu planete, u geografskoj i istorijskoj povezanosti vise civilizacije, jednog povlascenog saveznika: Tursku".

Kada je Klinton dosao u Belu kucu, 20. januara 1993. dogadja se napad Hrvata na Krajinu, podseca Bodson, jer, osim sto je tim iz Vasingtona sklon muslimanima, sklon je i Hrvatima, zahvaljujuci "postojanju hrvatskog lobija, koji je veoma aktivan u americkoj prestonici i opstoj liniji u Vatikanu u korist dve katolicke drzave".

Od leta 1992. godine stav svih zapadnih generalstabova bio je "da se nista ne menja" ("no variatur"). Radilo se, pre svega, o drzanju i analizi generalstaba americke armije, na osnovu analiza generala Mekenzija, ranijeg glavnog komandanta plavih slemova: "nije se radilo o tome da se suprotstavljaju jednoj agresiji, intervenciji strane vojne sile, koju treba odbiti na drugu stranu granice (vrsta rata u Zalivu), nego se uplesti u gradjanski rat, nastao iz neprijateljstva tri naoruzana, mobilisana naroda koji brane svoje kuce, svoja sela, svoje porodice". Medjutim, Klinton se izjasnjava za vojnu operaciju i to isto trazi od Engleza i od Francuza "da izvrse vojnu operaciju na tlu".

Zatim, "delujuci u smislu neintervenisanja" Dvanaestorica Evropske zajednice jednoglasno se odlucuju za podrsku Vens-Ovenovog plana. O tome Bodson pise:

"Istina, zemlje EZZ su umorne od stanja u Jugoslaviji. Svi znaju da se islo ,prerano, predaleko, prebrzo,; i da Dvanestorica nose strasnu odgovornost, koju su preuzeli u Mastrihtu decembra 1991. i koja se moze rezimirati ovako: ,Nezavisnost za sve, odmah!, Ono za sta su se uhvatila Dvanaestorica, a sa njima i Medjunarodna zajednica, to je princip odrzanja granica. Naravno, oni su odlucno narusili taj princip rusenjem medjunarodnih jugoslovenskih granica i pretvaranjem administrativnih granica u drzavne. Oni su se zatvorili u taj princip i ostaju uokvireni u istom ponasanju. Medjutim, Vens-Ovenov plan zadrzava nediranje u granice Bosne i Hercegovine. To je fikcija koju treba ocuvati. Neka bude autonomnih oblasti, centralne vlade, ili neka ih ne bude; na kraju krajeva, nije vazno! Ono sto je vazno, to je da se time zavrsi, osim sto ce kasnije..."

Tako se Klinton nasao pred znatnim teskocama: da preuzme odgovornost i preduzme vojne mere prema Srbima. Muku uvecava odlucnost Rusije, koja "prvi put od raspada sovjetskog carstva", kada je u pitanju Jugoslavija, ne popustaju: Oni ne zele da stoje iza ratne operacije protiv Srba!

(Nije bez znacaja citirati i ovom prilikom sta je francuski istoricar napisao o polozaju Rusije na kraju 20. veka:

"Rusija je ostala bez spoljne politike bar dve godine... Dopustila je da se izvrsi ujedinjenje Nemacke, raspad Jugoslavije i Cehoslovacke. Zrtvovala je svoje teritorijalno jedinstvo, dopustila da se rasturi Savez Sovjetskih Republika, zapocela evakuaciju sovjetskih trupa iz Nemacke, Poljske, Cehoslovacke itd. SEV je pokopan, Varsavski pakt ne postoji vise. Ona je sve napustila, sve zrtvovala na oltar trzisne ekonomije, boljeg zivota, buduceg blagostanja koje se gubi na horizontu buducih generacija... Rezultat je ne samo negativan, on je katastrofalan...")

Najzad, Klinton prihvata Vens-Ovenov plan, a Rusija treba da dobije ustupke od Srba. Krajem januara 1993. Klinton usto izjavljuje "jasno i glasno da je potrebno dovesti do rezolucije o stvaranju medjunarodnog suda i da ce blokada Srbije biti pojacana".

"Americka administracija je i dalje podeljena u pogledu mera koje treba preduzeti. Predsednik Klinton balansira izmedju dve strane: intervencionisticka tendencija sa sekretarom odbrane Les Aspinom, sefom Nacionalnog saveta bezbednosti Antoni Lejkom, Stej Departmentom, predstavnicom SAD u OUN, Madlen Olbrajt i s druge strane, neintervencionisti: drzavni sekretar Voren Kristofer, general Pauel i Pentagon uopste..."

Francuska politika

"Ona se sastoji od dvosmislenoti i zaljenja... Zali sto je Jugoslavija nestala i sto se nije ucinilo dovoljno da se ona sacuva. Francuska se pridruzila nemackoj politici i zali sto je to ucinila.. Francuska glasa za osudu Srbije kao agresora (Rezolucija 757 od 30. maja 1992), na pocetku svih daljih katastrofa. Ona takodje glasa za sve tekstove o blokadi...

...Politika Francuske je doprinela da se podrzi teza o ,spoljnoj agresiji,, i da je krivac Srbija. U to vreme francuske novine govore o ,srpskoj agresiji u Bosni i Hercegovini,..."

Engleska politika

"Obelezena je nepoverenjem prema Nemackoj... Englezi su bili duboko nepoverljivi prema ma kakvoj vojnoj avanturi u Jugoslaviji... Osim toga, engleska stampa je slobodna. To je tradicija i snazna obaveza. Ova stampa je bila, kao i citava medjunarodna stampa, vrlo nepovoljna za Srbe. Ali ona je ipak, u leto 1992, dok je svuda bila jaka kampanja o koncentracionim logorima, objavila citavu seriju reportaza koje su bile takodje kriticke prema muslimanima iz Bosne i, narocito, ona je prva objavila izvestaj OUN, koji ukljucuje muslimane u atentat u pekari u Sarajevu, dana 27. maja 1992. Stoga englesko javno mnjenje nije bilo toliko jednodusno, jednostrano i bezuslovno podsticano protiv Srba..."

Autor ove knjige, g. Zerar Bodson pokusava da organizuje sastanak za mir i demokratiju u bivsoj Jugoslaviji, uveren da bi neka resenja mogla uticati da se izbegne velika nesreca koju je predvidjao, a konstatuje sledece stanje:

"Aprila i maja 1992. rat se nastavlja i siri i u Bosnu i Hercegovinu, a u Hrvatskoj prestaje, Rezolucija Saveta bezbednosti 757 od 30. maja namece embargo Srbiji i Crnoj Gori u vrlo specificnim okolnostima atentat na pijaci Markale u Sarajevu nije delo Srba, vec muslimana i ne vodi se racuna o prisustvu regularne hrvatske vojske u Bosni, a razmatra se mogucnost vojne intervencije..."

Bodson ucestvuje u pripremi Zenevske konferencije, na kojoj se doslo do Vens-Ovenovog plana... Pa ipak, "rizici od vojne intervencije Amerikanaca, OUN ili Nato-a sve vise rastu. Protivno svim vojnim misljenjima, politicki odgovorni ljudi na svim nivoima i u svim zemljama, pozivaju na vojnu intervenciju. Postoji pravo slepilo citave politicke klase, kojoj je bila vaznija briga da se dopadne misljenjima javnosti ,zagrejanim do usijanja, posredstvom medija, nego da pruze dokaze o realnosti...

... Dejvid Oven, evropski posrednik nije morao da kaze nista drugo maja 1993.: ,To je prvenstveno gradjanski rat, a verovanje da mozete resiti gradjanski rat iz vazduha je iluzija,...

"Zenevska konferencija pocinje 2. januara 1993. godine. Okuplja tri strane u bosanskom sukobu Srbe sa Radovanom Karadzicem, Hrvate sa Bobanom, muslimane sa predsednikom Izetbegovicem, pod okriljem Sajrus Vensa (OUN) i lorda Ovena (EZZ) koji im predlazu plan, cije su vaznije tacke sledece:

1. Bosna i Hercegovina ce biti decentralizovana drzava u kojoj ce vecinu drzavnih funkcija obavljati njene provincije.

2. Provincije nece imati medjunarodnu pravnu licnost.

3. Ustavom ce se priznati tri vecinske etnicke grupe kao sastavne drzavne jedinice.

4. Svi subjekti od vitalnog znacaja za bilo koju od sastavnih jedinica bice regulisani Ustavom, a svaki amandman na ova pitanja zahtevace konsenzus sve tri strane.

5. Provincije i centralna vlada dobice demokratski izabrane parlamente i demokratski birane izvrsne organe.

6. Bosna i Hercegovina ce se postepeno demilitarizovati.

Odmah su izbila zestoka neslaganja izmedju Srba i muslimana po pitanju Ustava, ali takodje i narocito po pitanju mape. Hrvati procenjuju da je projekat prihvatljiv (posto se tri hrvatske provincije granice sa Hrvatskom i lako ih je kasnije ,pripojiti, Hrvatskoj).

Pregovori ce biti prekinuti i nastavice se posle pravoslavnog Bozica (6. januar) u petak 8. januara. Trajace do 12. januara, uoci pravoslavne Nove godine. Strasni pritisci ce se vrsiti na Srbe da prihvate ovaj plan, koji ce do poslednjeg momenta odbacivati. Na kraju ce Radovan Karadzic prihvatiti plan kojim se garantuje, prema njemu ,puna jednakost srpskog naroda, kao konstitutivnog naroda,, ali pod uslovom da ,srpski parlament u Bosni, prihvati ovaj sporazum u roku od sedam dana. To ce biti ucinjeno u sredu 20. januara. Pregovori se nastavljaju 23. januara. Uoci toga dana hrvatske snage krecu u munjeviti napad na rejon Knina, ,kako ih ne bi zaboravili,. Najzad, jedino Hrvati prihvataju da potpisu sva tri dela plana (ustavni, vojni i mape), Srbi i muslimani osporavaju granice na mapi. Muslimani odbacuju i rokove za prekid vatre, koje su Srbi prihvatili. Tri strane su prihvatile ustavne principe (koje razlicito tumace) koji bi trebalo da urede buducu bosansku drzavu.

Pregovori u Zenevi su okoncani, premestaju se u Njujork, a Savet bezbednosti ce sredinom februara odobriti Vens-Ovenov plan, posto ga prethodno bude prihvatio Bil Klinton..."

U Zenevi je, "dakle, stvoreno cudoviste! Drzava Bosna i Hercegovina je bez presedana u istoriji covecanstva! Centralna vlada vodi samo inostrane poslove i poslove ,od danas do sutra,. Nema vojske, a pravosudje i policija su u nadleznosti samih provincija. Ovo je drzava fikcija a hrvatski predsednik Tudjman se o njoj veoma jasno izrazio u intervjuu za "Figaro". Prema njemu, federalna Jugoslavija je mrtva i isto ce biti i sa federalnom ili konfederalnom Bosnom."

"Tragikomedija na Palama" jeste naslov poglavlja u knjizi "Evropa ludaka", a rezimira vreme kada "general Morijon 21. maja 1993. u Beogradu dobija od g. Milosevica njegovu pomoc da se Srbi iz Bosne nateraju da prihvate Vens-Ovenov plan.

Sastanak na vrhu, na kome su se okupili svi protagonisti, dogodio se u Atini 1. i 2. maja, na poziv grckog predsednika vlade K. Micotakisa. Prisutna su i dva pregovaraca: srpski predsednik Milosevic, jugoslovenski predsednik Cosic i, naravno, g. Karadzic. Grcka koristi svoj ugled, pa ce g. A. Papandreu, sef socijalisticke opozicije reci: ,Grcka ne treba da izda Srbe, svog tradicionalnog prijatelja, jer bi poraz Srba favorizovao Tursku na regionalnom planu!,

G. Karadzic je na kraju prihvatio plan, koridor od deset kilometara sirine na severu Bosne, kojim se mogu povezati srpske zone medju sobom. Sporazum je ipak ostao uslovljen odobravanjem srpskog parlamenta na Palama, sazvanog za 15. maj. Ovaj ce Parlament odbiti da ratifikuje potpis stavljen na Vens-Ovenov plan od strane R. Karadzica, na zaprepascenje Beograda, koji je poslao tri predsednika: Jugoslavije, Srbije i Crne Gore da bi ga ubedili. ,Ovo je poraz politike razuma, (Cosic). ,Bicu direktan i posten. Nema alternative miru, (Milosevic). Srbi iz Bosne ce 15. maja odbiti referendumom Vens- Ovenov plan.

Na toj skupstini General Mladic odrzao je presudan i zapamcen govor, koji u celini glasi:

BRISUCI LETOVI NAD VENS-OVENOVIM MAPAMA

"Vase preosvestenstvo, postovani predsjednice, postovani narodni poslanici, dragi gosti, ja bih zelio u ime Glavnog staba i Vojske Republike Srpske da dam neka moja vidjenja situacije. Zamolio bih vas za strpljenje jer cu vam pokazati jednu kartu... Moramo prisutnim da malo docaramo sadasnje vrijeme. Ne vide to svi iz blizine, kao mi vojnici.

Gospodo, ovo je fakticka situacija od juce u 12 sati na prostorima bivse BiH. Ovo je rezultat nametnutog rata srpskom narodu, ne samo na prostorima bivse republike BiH, ovo je rezultat nasega rukovodstva, nasega naroda i nase vojske. Ovo je karta Vens-Ovenovog plana. Ja zelim kao vojnik da u ovom momentu svima nama i nasim gostima kazem da ovako sudbonosnu odluku po nas narod donosimo u veoma slozenim okolnostima, i u momentu kada je iznad nasih glava nekoliko aparata najsavremenije avijacije zapadnih zemalja, kad se iznad nasih glava demonstrira silom. Nama se, gospodo, ne preti silom, nad nama se u ovom trenutku sila vec primenjuje. Avioni americki, engleski i francuski, vodjeni njemackim strucnjacima iz avaksa, nadlecu nasa sela i gradove u brisucem letu. Pod tom presijom nikad nas narod nije bio. Nas narod nikada nije bio napadnut vecom silom nego sto je ova sada i nas narod nikada nije bio ugrozavan od opasnijeg neprijatelja. Nas narod je napadnut najsavremenijim oruzjem koga je ljudski um stvorio. Nas narod je napadnut od dojucerasnjih sugradjana iz solitera, drugova iz skola i preduzeca, iako se nije pripremao za takav rat, niti je mogao sanjati da ce imati takvog neprijatelja.

Srpski narod dise na slamku

Ovo je gradjanski i verski rat u kome smo mi isterani na vetrometinu i proglaseni "Zlikovcima" za ceo svet. A isti taj svet, kao i medjunarodna zajednica, nisu osudili neljudske i brutalne postupke slovenackih i hrvatskih secesionista kad su ubijali neduznu decu u sivo-maslinastim uniformama, ne gledajuci da li su srpska ili neka druga. Svet nije uvodio sankcije kad su vojnici JNA mesecima bili bez vode, struje i hrane u blokiranim kasarnama. Svet je precutao istinu da su se Hrvati i muslimani decenijama spremali za ovaj rat. I nije tacno da su nenaoruzani. Naoruzani su bolje nego armije svih ovdje prisutnih predsjednika ukljucujuci i nase. Jer u njihovim je rukama najsavremenije i pesadijsko, artiljerijsko i raketno oruzje. A i da to nisu obezbedili prije ovog rata, dovoljno je sto imaju devet fabrika na teritorijama koje kontrolise hrvatsko-muslimanska koalicija u dolini reke Neretve i Bosne.

Sve fabrike municije, aviona, tenkova koje su proizvodile ova ubojita sredstva u njihovim su rukama, od Slavonskog Broda do Gruda. Srpski narod nema nista. Nas vojnike zabrinjava sto je medjunarodna zajednica prihvatila ovo podrucje Srebrenice kao svetsku pozornicu. Sve muslimansko stanovnistvo iz Srebrenice moglo bi da stane u nekoliko solitera u kojima su blokirani Srbi od Sarajeva preko Zenice, Tuzle, Mostara do Livna, itd.

Sve humanitarne organizacije apeluju da se Srebrenica snabde vodom, a ne osvrcu se na to sto mi godinu dana govorimo da je srpski narod i bez struje, i bez vode, i bez mogucnosti da proizvodi hranu. Nas su blokirali, ne mozemo uvoziti ni lekove, ni naftu za poljoprivredu. Zato mi vojnici u ovom planu vidimo opasnost visestruku.

Ja cu da govorim cinjenicama, kao vojnik. Ne da bih na vas uticao, vec da bih vam prezentovao opasnosti i posledice, a vi cete odluciti u interesu naroda. Rata izmedju Hrvata i muslimana nije bilo dok nije obostrano potpisan plan. Oni su imali koaliciju i Franjo Tudjman je docekivao Aliju Izetbegovica sa pocasnom cetom. U Zagrebu su imali vise susreta pred svetskim medijima. I jedan i drugi su objavili rat ne samo srpskom narodu na prostoru bivse BiH, vec su doneli i zajednicku deklaraciju o ratnim dejstvima protiv naseg naroda. Alija Izetbegovic je otisao korak dalje i objavio rat Srbiji, Crnoj Gori i JNA. Takve monstruozne odluke, i pored tolike prolivene krvi, ni do danas nisu povucene. I mi ne ocekujemo da one budu povucene u buducnosti. Ali smo od medjunarodne zajednice ocekivali osudu takvih zlocinackih akata.

Gospodo, srpskog vojnika Vojske Republike Srpske nema van prostora bivse BiH, mi smo na svojim prostorima, na ovome prostoru. Gospodine Micotakis, obracam se Vama i gospodinu predsjedniku Cosicu. Srpski narod godinu dana dise na slamku, bez struje, vode i proizvodnje. Na herojskom Ozrenu ima vise od 100.000 Srba izbeglih iz gradova tuzlanskog basena, srednje Bosne, Zenice, Varesa itd. Nase muke i nevolje ne znaju ni svi poslanici na ovom prostoru, jer nemaju mogucnost da dodju tamo. Tu se nalaze dva veoma stara srpska manastira, Tumare i Petrovo selo i Vozuca, to su nasa svetilista. U dolini reke Neretve postoje manastiri srpski stariji od Kosovske bitke, kao i manastir Kolani i Krka u Republici Srpskoj Krajini. Na zalost, ovaj je bio potopljen izgradnjom vestackog jezera na srpskoj zemlji, izgradnjom brane Peruca. U dolini reke Neretve u selu Prebilovcima najvece je svetiliste naseg naroda novije istorije. U njemu su sahranjeni posmrtni ostaci samo dela pobijenih Srba u zapadnoj Hercegovini i u dolini Neretve u Drugom svetskom ratu.

Pogledajte kome su pripala nasa svetilista. U provinciji broj 8 su Hrvati, u provinciji broj 5 i 9 su muslimani. Ovo je jedna knjiga koju mi je poklonio jedan istoricar, izvesni Ante Valenta, Hrvat iz Viteza, prilikom moga drugog boravka u Zenevi na pregovorima sa nasim predsednicima. Knjiga nosi naziv "Podela Bosne i borba za celovitost", izdata 1991. godine. Na strani 37 je karta koja je gotovo identicna sa Vens-Ovenovom. Nedostaje joj samo ono sto je legalizovano Vens- Ovenovim planom hrvatsko osvajanje u prostoru trebinjske opstine. Molim vas, ja sam ucesnik dogadjaja oko Knina, bio sam komandant korpusa i na brojnim duznostima prije ovog rata. Borio sam se sa tim narodom.

Tu, kod Drnisa nalazi se selo Siritovci, u trouglu reke Cikole i Krke, tu je nova jama srpskih boraca i srpskog naroda, nastala nakon odlaska moga i dela oficira sa ovih prostora, kad su predate ove teritorije pod zastitu Unprofora. To je drzao kenijski bataljon i 58 vojnika RSK, odnosno milicionera koji su tu ubijeni i baceni u jamu. Ko je za to odgovarao? Na ruzicaste zone oko Benkovca i Obrovca napala je Hrvatska u januaru ove godine, pobila je tu oko 800 srpskih glava, civila. Francuski ekspedicioni bataljon legionara pobegao je sa tog prostora. Da li je medjunarodna zajednica osudila agresiju Hrvatske i da li je Francuska kaznila svoje oficire i vojnike koji su ostavili srpski narod nezasticen i izlozili ga klanju? Gospodo, nije, zato mi necemo ruzicaste zone i necemo da nas stite strani placenici.

Mi smo zastitili svoj narod i imamo pravo da ga stitimo i dalje. Ni jednog naseg vojnika nema na prostorima Hrvatske, ni jedna nasa jedinica nije na bilo kojoj evropskoj zemlji, a jos manje iznad Amerike. Mi imamo dva ratna aerodroma u Banjaluci. Posle donosenja Rezolucije Saveta bezbednosti 781 postavljeni su posmatraci UN na terenu. Svi clanovi Saveta bezbednosti znaju da mi postujemo Rezoluciju i da ne letimo, jer oficiri UN imaju 24-casovno dezurstvo. I pored rigorozne kontrole Nato avioni lete iznad naseg vazdusnog prostora.

Danas ih gospodine predsednice Micotakis, nema na ovom prostoru radi ove skupstine, ali ih ima u rejonu Srebrenice. Medjunarodna zajednica je dala legitimitet Americi da izvede operaciju "Padobran", da muslimanima dostavlja hranu iz vazduha. Slike onih kojima smo dozvolili da se izvuku odavde pokazuju da su uhranjeniji nego mi. Predsednik Klinton je tu operaciju najavio na svim medijima i rekao da ce pruziti pomoc svim narodima na ovom prostoru. Ja sam u jednom momentu trazio preko oficira Unprofora da pojedine strane zemlje makar bacaju prazne pakete srpskom narodu, da mogu ovome narodu Birca da objasnim da shvati neduzne zrtve, a tu je muslimanska ruka poklala vise od 1.350 srpske nejaci, zena, dece i staraca.

Dug prema Srbima iz SR Jugoslavije

Ovo je, gospodine Micotakis, selo Tegar na samoj granici sa Srbijom. U junu mesecu sam gledao nevidjenu sliku. Moram je reci ovde i radi gospodina predsednika Cosica i Milosevica i radi ovih poslanika. Selo Tegar je gorelo, jer su ga muslimani unistili i spalili, a sa druge strane Drine, u srpskom selu, deca su u isto vreme igrala fudbal. Srbi smo jedni i drugi. Procenite jesu li opravdani pritisci i blokada ovog dela srpskog naroda. Ja se ne slazem ni sa jednim poslanikom koji napada bilo koga nasega coveka, a pogotovo nase goste. Mi se nikada necemo oduziti ni srpskom, ni crnogorskom, ni vasem narodu, narocito Srbima u Srbiji i Crnoj Gori, Crnogorcima, zato sto su nam prihvatili nasu nejac iz gradova i sela koja su zaposeli muslimani i Hrvati. Zato sto su nam lecili ranjenike i sto su nam pomogli sa humanitarnom pomoci.

Molim vas da shvatite, humanitarni konvoj, koji je predvodio otac Filaret u organizaciji Srpske pravoslavne crkve, iako je najavljen Unproforu, napadnut je na ocigled Unprofora na aerodromu, na srpskoj zemlji koju smo ustupili za humanitarnu pomoc, gde su cetiri vozaca ranjena. Ja vas molim da shvatite i to da muslimane u Cazinskoj krajini, Sarajevu, Srebrenici, Zepi i Gorazdu i ovoga momenta naoruzava Karitas i "Merhamet". To naoruzavanje, na zalost, i dalje traje, jer se koriste konvoji koje obezbedjuju snage Unprofora. Takav je slucaj bio i u Sarajevu, gde je u duplo dno kontejnera stavljena municija. Od maja meseca front je ovakav oko Sarajeva, ovde ne izvire ni nafta, niti se prave arapska ni germanska municija i oruzje. Sada je gusca i jaca vatra muslimana u Sarajevu nego sto je bila kada smo poceli rat.

Sledece na sta moram da kazem, u dolini reke Neretve, u gornjem toku reke Vrbasa i u dolini reke Bosne od medjunarodne javnosti je skriven obostrani genocid koalicije Hrvata nad muslimanskim stanovnistvom i obratno. Reci cu vam i to da sam naredio i to ostvario da spasimo svu nejac, pa cak i ranjenike, i jedne i druge strane, a iz prostora Srebrenice smo omogucili da se preko UNHCR-a izvuce 12.500 muslimanskih zena, djece, staraca i 489 njihovih ranjenika medju kojima je masa onih koje je za zlocine pocinjene nad srpskim narodom trebalo izvesti pred sud. Ja se ponosim sto sam u Vojsci koja je omogucila neprijatelju koji je odbio da leci svoje ranjenike u nasim bolnicama, da ih beli helikopteri izvuku za Tuzlu.

Ovo je nasa zemlja

Nama, gospodo, nije do rata. Niti je bilo niti je sad. Ja nisam ovde da pozivam u rat. Nama je rat nametnut i mi smo se morali braniti. Nama je rata dosta. Ne zato sto smo se umorili, vec zato sto smo mnoge strahote videli, a ja cu dozvoliti sebi slobodu da vas upoznam samo sa jednom. Nasao sam se u selu Drinjaci kada je prolazio konvoj UNHCR-a a od deset do petnaest kamiona iz Srebrenice, sa oko 850 muslimanskih zena i dece, kada dva milicionera nisu mogla da zadrze majku jedanaestogodisnjeg decaka Slobodana Stojanovica, koga je izvesna muslimanka Kosovka Mula iz Vlasenice naterala da iskopa sopstveni grob u selu Kasaba, a posle ga je na najsvirepiji nacin umorila odsecajuci mu prvo prste i da ne pricam ostale grozote. Ovo sam vam rekao da shvatite argumentovano da nas je napao najstrasniji neprijatelj, jer ga nismo ocekivali. Mi ne zelimo da rat u Bosni i Hercegovini resimo vojnickim putem. Vojnicko resenje moze biti katastrofalno, mnogo gore od katastrofe koja je do sad zadesila prostore bivse Jugoslavije. Mi ne zelimo da uvlacimo druge narode u nove nevolje. Mi zelimo da doprinesemo iznalazenju politickog resenja mirnim putem, politickog resenja koje je prihvatljivo i nije na stetu ni jednog naroda. Ovu mapu su crtali predstavnici Vatikana i oni koji su planirali raspad Jugoslavije. Nasem rukovodstvu i Glavnom stabu i meni licno nisu nepoznati ti planovi. Takvi planovi postoje i istocno od ovih prostora, i zato mi ne mozemo prihvatiti zdravo za gotovo. Ovaj prostor nije hrvatska zemlja. Na ovom prostoru postoje karte koje govore da su 400 godina Srbi tu placali porez.

U nekadasnjem Bosanskom Brodu video sam jos jednu od strahota ovoga rata. U sportskoj dvorani, prilikom oslobadjanja grada, naisao sam na vise od 2.000 kompleta decije, zenske i muske odece bez vlasnika. Od svih novinara samo je japanski novinar to snimio ali nigde nije objavljeno. U Bosanskom Brodu zivelo je ,91. godine 4.140 muslimana, 11.844 Srba i 3.609 Jugoslovena koji su vecinom ili po pravilu Srbi. Ako se zna da je Hrvata bilo 13.923, onda je jasno da je Srba bilo najvise. Najvise ih je bilo u Derventi, Modrici i Samcu. Orasje je vecinsko Hrvatsko i mi ne trazimo da bude nase. Ovo je srpska zemlja i ne moze biti koridor. Koridor je ako bi mi isli kroz Orasje, jer je to njihovo, mi njihovo necemo, ali necemo dati ni nase.

Gospodo, ovaj prostor u Hercegovini, u dolini Neretve, nisu zauzeli muslimani i Hrvati iz Bosne. Ovaj prostor su zauzele hrvatske oruzane snage nakon povlacenja JNA na prostor SRJ, prethodno se koncentrisuci na prostor Konavla, koji je bio pod zastitom snaga UN. Tu je 38 srpskih sela potpuno do temelja unisteno, kao i Prebilovci gde su sahranjene kosti nasih mucenika u Drugom svetskom ratu. Hrvatska je objedinila hrvatski narod u Medjugorju, proglasavajuci da se na jednom brdu pojavila Gospa. Na tome mestu decenijama su se okupljali fratri iz Vatikana i citavog sveta, i ustaski emigranti ciji su ocevi pocinili zlocine, i istrebili srpski narod na ovim prostorima, kao i u zapadnoj Hercegovini. Na tom brdu gde se pojavila Gospa, vidi se devet jama u koje su Srbe bacali, a ni jedna nije primila manje od 1.000 nasih nesretnika. Mi to nismo mogli prepoznati jer su nasi ljudi, koji su to trebali ispricati, bacani u jame i to je nesreca naseg naroda, jer su nam ratovi odnosili one koji su na mladje mogli da prenesu svoju spoznaju o ratu. Zato nas cilj nije da porazimo Hrvate i muslimane. Nas cilj je da sacuvamo svoj narod, da ne dozvolimo da ga ponovo bacaju u jame. Uostalom, ni Unprofor se na prostorima bivse BiH ne moze braniti bez saradnje sa rukovodstvom Republike Srpske.

Ne zelim da uticem na odluku poslanika

Gospodo poslanici, Amerika je velika sila, ne mozemo mi njoj ici prstom u oko, a Nato pakt je jos veca sila, njemu jos manje, ali ja vas mogu uveriti da ni oni ne mogu nama ici prstom u oko.

Gospodine predsednice i gospodo, mi smo dali Aerodrom Sarajevo, nasu teritoriju, i ja sam odatle povukao nase brigade. Tone humanitarne pomoci stizu svaki dan, ali nemamo evidenciju da li to dobijaju srpski suznji, a ima ih izmedju 70.000 i 100.000 u Sarajevu. A kakva je situacija u ostalim gradovima koji su pod kontrolom Hrvata to jos manje znamo. Ne slazem se s onima koji su govorili "vi pobednici". Mi pobednici necemo da budemo i nama nije cilj da pobedimo muslimane i Hrvate, nama je cilj da spasimo svoj narod koji je blokiran u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Mostaru, do Zagreba. I u Zagrebu Srbi nisu ljudi. Oni su ljudi za odstrel. U Tomislavgradu, u stvari u selu Rascani, Srbi su prvo blokirani, pa popljackani i pobijeni. U selu Gornji i Donji Guber kod Livna, a u samom Livnu i selu Zasinju tamo je vise od 4.000 Srba. Malo ih se spasilo bezanjem na nasu teritoriju. Niko ne pita da li oni imaju hranu, vodu, struju. Ja se samo cudim sto gospodin Bosiljcic i gospoda poslanici sa Ilidze nisu kritikovali mene, a imaju na to pravo. Ni jedan srpski ranjenik sa Ilidze, otkako smo dali Aerodrom Unproforu, nije izvucen i spasen, jer smo ga do kvalifikovane medicinske pomoci morali izvlaciti 13 sati. Nismo imali toliko krvi da oni izdrze tako tezak transport. Ni jednog naseg ranjenika Unprofor nije izvukao, a Unprofor se u sukobu koalicije pretvorio u logistiku cas Alije cas Tudjmana i Bobana. I onaj general Stjuart, Englez, hvali se kako sa svojim bataljonom pod vatrom izvlaci mrtve i ranjene. Kad je izvukao mrtvog ili ranjenog Srbina? Nije, gospodo, ni zivog i mi to od njih i ne trazimo. Nemaju mandat na to. Imali su mandat da zastite srpski narod u ruzicastim zonama. Nisu ga zastitili. Nisu imali mandat da idu po bilo koju cenu u Srebrenicu. Otisli su. Pustili smo ih ne zato sto smo se bojali medjunarodne intervencije, nas narod se ne boji nikakve intervencije, za nas je ovamo totalni rat, jer neprijatelji nemaju milosti ni za nasu nejac i decu. Koga god uhvate toga masakriraju na najbrutalniji nacin. Unprofor je odavde izvukao na hiljade muslimana, a Srbi su i dalje u zatocenistvu i ne mogu se osloniti na njegovu pomoc. U centralnoj Bosni pruza medicinske usluge i jednoj i drugoj strani. Kako onda nasem narodu da objasnimo da ce ga Unprofor zastititi na ovim prostorima. Verujte da nema coveka zdravog razuma koji u to moze poverovati na ovim prostorima. Vens-Ovenov plan predvidja progresivnu demilitarizaciju na ovim prostorima, ali da se prvo razoruza srpska vojska, po principu kako je razoruzana vojska Republike Srpske Krajine. A ja vas molim da se informisete ili da vas informisem u vasem slobodnom vremenu o tome kakve su stravicne posledice. Na Maslenickom mostu, na aerodromu Zemunik ili u trouglu reke, Krke i Cikole. Ja vam se zahvaljujem na paznji, ovo nisam izneo da bi uticao na vasu odluku. Vojska RS i nas narod znaju da ce nasi poslanici uciniti sve da zastite svoj narod."

A Bodson zapisuje dalje: "Odbacivanje plana dovelo je do zatvaranja srpsko-bosanske granice, a izmedju Srba doslo je do ozbiljnih neslaganja. Ali u isto vreme plan je bacio svetlost na dve veoma vazne stvari. Prvo, sukob u Bosni je pravi gradjanski rat, spontani ustanak bosanskih Srba, a ne agresija Srbije na Bosnu, sto predstavlja osnovu rezolucije OUN od 30. maja 1992, kojom se zavodi embargo. Nema nuznog znaka jednakosti izmedju SRBI IZ BOSNE SRBI IZ SRBIJE. Najzad, narod koji je vec u ratu nema sta da izgubi."

Sta je iz svega, izmedju ostalog, zakljucio Bodson:

"... Zbog projekta evropskog jedinstva, a radi odrzavanja mira u svojoj kuci, ali narocito zbog neizdrzivog pritiska Nemacke da se ubrza dezintegracija Jugoslavije i dobije ishitreno priznanje novostvorenih drzava Hrvatske, Slovenije i Bosne Evropa je, zapravo, gurnula Jugoslaviju u gradjanski rat...

... Od pocetka dogadjaja u Evropi, zapadna politika je bila obelezena jednom fundamentalnom greskom: dobijanjem da se uzme u obzir snazna zelja Srba da zive zajedno u zajednickoj drzavi. Svako trajno resenje za sadasnje sukobe polazi neizostavno od priznanja ovog prava Srbima. Nije rec o pracenju srpske politike u svim njenim zahtevima, vec o davanju i srpskom narodu onog sto je drugima velikodusno dato: pravo izbora...

Politika ultimatuma koji se ponavljaju, imala je kao rezultat ratove. Za razresenje krize koja preti citavom Balkanu treba prestati sa odrzavanjem fikcije o jedinoj srpskoj odgovornosti u jugoslovenskoj drami Hrvati i muslimani takodje snose dobar deo krivice. Evropa je, a na ubedljivo prvom mestu Nemacka, doprinela izbijanju i vodjenju rata..."

Sve teze francuskog istoricara Zerara Bodsona podrzavaju i potkrepljuju istinitost i zasnovanost teza generala Ratka Mladica o uzrocima, korenima i karakteru rata u BiH.