"Ima lice dobrocudnog svestenika, a oci orla. Upitan u intervjuu datom za casopis "Tajm" sta bi ucinio da ga saveznici napadnu, odgovorio je veselo: "Ako oni mene bombarduju, ja cu bombardovati London i Vasington". Inace on odbija da puca iz oruzja objasnjavajuci: "Moj je posao da vodim ljude a ne da ih ubijam". General Ratko Mladic, star pedeset godina, kaze da je obican, jednostavan covek.

- Nikad ne zelim da se izdignem iznad naroda. Sve potice i proizilazi iz naroda sve sto je dobro i sve sto je lose. Ja sam jedan od takvih.

Visok, snazan profesionalni vojnik i oficir armije rodjen je u selu Kalinoviku u jugoistocnoj Bosni 12. marta 1943. NJegov otac je ubijen dve godine kasnije u bici sa ustasama. Mladic je unapredjen u cin generala Jugoslovenske armije 19. oktobra 1991. kao jedan od cetvorice koji su dobili oficirske cinove za zasluge na bojnom polju. Stidljivo priznaje da ima trenutaka kad oseca svojih pedeset godina:

- Mladi se bore nemilosrdno. NJih nista ne moze da zaustavi. Oni toliko imaju u sebi energije i patriotske vatrenosti. Tesko je sa njima drzati korak. Ipak, osetio sam jos pre vise godina da ako covek daje sve od sebe za ono u sta istinski veruje, nikad nece ostariti. Tako ja mislim o sebi cak i kad me kosti ponekad bole.

General je izrazio i svoj stav da su svi ljudi Republike Srpske njegovi vojnici, bez obzira ko od njih nosi oruzje, a ko uniformu. Istinitost njegove izjave bila je ocigledna.

LJudi provode vreme izmedju rada i obavljanja vojnickog posla. Cim su u vazduhu tenzije ili nevolje, oni se automatski pojavljuju sa oruzjem. Kad se situacija smiri, oni znaju ko moze da ide kuci a ko ne. Vojnici nisu samo drugovi nego su obicno susedi i prijatelji. To je armija gradjana kojima nisu potrebne infuzije patriotizma. Oni se doslovce bore za svoje domove, svoju imovinu, svoje porodice i svoj opstanak...

- Morate da shvatite sustinu ovog konflikta. Napali su nas nasi susedi, ljudi sa kojima smo ziveli citavog zivota. Zaboravite na klevete sto su napisali novinari koji dojure i odjure i nemaju ni trunke razumevanja za nase prostore. To je rat suseda i bivsih prijatelja koji su se jednog dana probudili i poceli da se ubijaju.

O Jugoslaviji je Mladic govorio sa mesavinom nostalgije i ljutnje:

- Niko nema zasluge za kreiranje nove Jugoslavije, jer je istorija dva puta pokazala da su najpre Srbi zrtvovani. Godine 1918. jedan od trojice Srba bio je ubijen, 56 odsto muskaraca. A onda je u Drugom svetskom ratu 11 odsto stanovnistva poginulo, preko 90 odsto njih su bili Srbi.

- Od Tita pa nadalje Srbi su bili gradjani drugog reda u sopstvenoj zemlji. Nama su vladali Muslimani i Hrvati jer je bas tako zeleo Tito i on je koristio Komunisticku partiju da postigne svoje ciljeve. Pogledajte samo kako je bilo u zemlji pre nego sto se razjedinila. Ante Markovic, premijer, bio je Hrvat. Ministar spoljnih poslova, bio je Hrvat. Covek na celu Komunisticke partije i vecina ljudi koje je on naimenovao na vrhunske polozaje bili su Hrvati. Glavni i odgovorni za nacionalnu bezbednost bio je Hrvat, kao i komandant vazduhoplovnih snaga.

- Ali uprkos svemu mi smo i tada bili spremni da nastavimo kao Jugosloveni. To je mana nase prirode. Mi oprastamo odvise brzo. Srbi su drzali izmedju 16 i 30 nemackih divizija na Balkanu za vreme Drugog svetskog rata. Prema studiji americke centralne obavestajne sluzbe 78.000 Srba u Drugom svetskom ratu su ubili Nemci, 28.000 Italijani, a 750.000 Hrvati i muslimani. Ustase su zapanjile cak i Nemce. Nije bilo u pitanju samo ubijanje, nego ubijanje sa krajnjim sadizmom. Ustase su se takmicile u tome ko moze da ubije vise Srba na sto okrutniji nacin.

- Sve te zlocine Tito je pokusao da prikrije. Konacno on sam je bio Hrvat. Nama nije bilo dozvoljeno cak ni da se secamo stida, nacionalnog ponizenja, mucenja. Tito je stitio ustase tokom citavog svog zivota. Bosanske muslimane je nagradio za masakr Srba nacinivsi ih nacijom. Ipak, uprkos svemu tome, ubedio nas je da zrtvujemo nase srpsko nasledje za Jugoslaviju. U popisu od 1960. naveo sam da sam po nacionalnosti Jugosloven. I ne ponosim se tom odlukom. Moje jedino opravdanje je da sam bio mlad...

Kao i u svemu drugom sto sam doziveo na Palama i u ovom razgovoru dominirala je opustena neformalnost. Dok smo General i ja razgovarali, oficiri su dolazili i odlazili, radoznali sto vide stranca iz Sjedinjenih Americkih Drzava koji povremeno zivi i u Izraelu i u Grckoj.

- U pocetku nisam zeleo da verujem da Hrvati i muslimani jos jednom sluze kao oruzje Nemackoj. Bilo sta da je Tito govorio ili cinio, muslimani nikad nisu bili nacija, a jedini koji je Hrvatima dao drzavu bio je Adolf Hitler. A sto se tice Franje Tudjmana, on ce, verujem, zavrsiti unistavajuci sopstveni narod.

- Ja vidim kako se pojavljuje i nastaje veoma kompleksna geopoliticka situacija u ovom delu sveta, a kao i obicno kljuc je Nemacka. Odjednom svet je zastrasen. Vidi tu strasnu, novu silu kako se ponovo izdize i ne zna kako da je zaustavi. Naravno, Amerika snosi dosta krivice za to. Amerika je omogucila ponovno ujedinjenje Nemacke i stvorila uslove za ono sto se dogodilo. Posle sloma Sovjetskog Saveza Amerika je zelela svoju protivtezu Evropskoj zajednici koja bi, ukoliko se Evropa zaista ujedini postala najmocnija politicka i ekonomska sila na svetu. Amerika je bila spremna da Nemackoj da Evropu da bi ona preuzela kontrolu nad svetom. Ali, Amerikanci su slabi istoricari, Nemacka nikad nece prihvatiti drugo mesto u bilo cemu. Nemci su nemilosrdan, agresivan narod. Koliko jos ratova treba da se vodi da bi se to shvatilo?

- I dok se ovo politicko vucenje konopca odvija izmedju Evrope i Amerike, Balkan strada kao zrtva, a muslimani opet krecu ka Severu...

Posto smo se dotakli islama zanimalo me je kakva je uloga islamskih dobrovoljaca mudzahedina u ratu. Mladic je potvrdio da u Bosni ima nekoliko hiljada muslimanskih dobrovoljaca, dodajuci da su u Turskoj, Iranu, Saudijskoj Arabiji i Pakistanu postojali tajni centri za njihovu obuku i da je Turska odigrala podmuklu ulogu na Balkanu.

Prema generalovim recima u Hrvatskoj je bilo 13.000 najamnika koji su sluzili kao dobrovoljci iz Nemacke, Kanade, Argentine, Venecuele, Velike Britanije, Sudana i Brazila. NJihova pocetna plata bila je izmedju tri i pet hiljada maraka mesecno, ali je potom skresana na deset odsto. Cak i sa smanjenom nadoknadom, ocenjuje Mladic, bilo je dosta novih najamnika u iscekivanju da se angazuju u Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji...

- Republika Srpska ne racuna na dobrovoljce. Oni joj nisu potrebni. U mom narodu postoji ratnicka tradicija, duboko u nasoj krvi. Za stvari u koje mi verujemo spremni smo da trpimo i patimo da umremo ako je potrebno. Nasa istorija nas je ocelicila.

Kada se povela rec o oruzju u glasu generala Ratka Mladica primetio sam prizvuk gorcine:

- Jugoslavija je bila sesta medju najmocnijim proizvodjacima oruzja u svetu. Ovde smo takoreci sve proizvodili. Ali cetiri petine glavnih postrojenja za izradu oruzja bile su izvan srpskih teritorija. U Bosni skoro sve vazne fabrike pale su u sake muslimanima. U bivsoj Jugoslaviji vecina novih fabrika bile su predate Hrvatskoj i Sloveniji. Tudjman i Izetbegovic vikali su na sav glas da je Jugoslovenska armija veliki deo svog oruzja ostavila Srbima, ali niko ih nikad nije cuo da govore o tome kako se najvaznije fabrike i pogoni za proizvodnju oruzja nalaze u njihovim rukama.

Po tradiciji tolikih generala od Aleksandra do Vingejta Mladic sve vise sa filozofskog stanovista posmatra svoj zivot i ulogu koja mu je dodeljena.

- Godine 1991. jedan momak je stao izmedju mene i bacene granate. Bio je tesko ranjen, a ja sam bio potresen dozivljenim, ne blizinom smrti, nego spremnoscu nekog drugog da umre umesto mene. Dugo sam se osecao nesposobnim, nedovoljno zrelim da to razumem. A onda sam jednog dana shvatio da je sve bilo veoma jednostavno. Svaki covek ima dve majke, onu koja ga je rodila i domovinu. Sve je zavisilo od obe majke. Svet je pokusao da mi oduzme jednu od njih ukidajuci moju zemlju, ali u tome nikad nece uspeti. Iz pepela stare Jugoslavije izdigla se Republika Srpska. Niko mi nece oduzeti tu majku.

Tokom 27 godina provedenih u armiji Mladic je sluzio na svakoj od postojecih duznosti.

- Zato sto sam bio Srbin obicno sam dobijao najprljaviji posao a isto se dogadjalo i mojim srpskim kolegama. To je bilo dobro na izvestan nacin. Ocelicilo nas je, ucinilo jacim i prilagodljivijim. Zbog etnickih obzira stara Jugoslovenska armija je bila pomijara intriga. Bila je nedelotvorna jer covek u njoj nije bio ocenjivan po svojim vojnickim sposobnostima, vec po etnickom identifikovanju. Sve skole za obuku u zemlji bile su locirane u Hrvatskoj. Jedini izuzetak bila je vojna skola u Nisu, u Srbiji za pse.

Mladic je zastao, pa smo dva puta nazdravili. Pojavio se bol u njegovim ocima dok se pripremao da nastavi.

- Tragedija srpskog naroda je da mi imamo Srbe koji se bore i umiru svakog dana i Srbe koji posmatraju sa strane. Duboko saosecam sa mojom bracom koji su pod medjunarodnom blokadom i koji pate zbog sankcija. To je zlocin koji je protiv njih pocinila hipokritska medjunarodna zajednica. Ali ja takodje ne mogu da oprostim mojoj braci zbog indiferentnosti prema krvavom ratu koji nas je sve zahvatio.

- Juna 1992. bosanski Srbi su umirali. Vise od stotinu sela je gorelo na nasoj strani Drine mesta koja vise ne postoje kao Ratkovici, Fakovici, Skelani... Zene i deca su ubijani. Stariji ljudi su zivi bacani u plamen koji je buktao na mestu gde su nekad bili njihovi domovi...

- U helikopteru sam preleteo najzesca poprista borbi da bih vodio bitku. Cak i moje otvrdle oci nisu mogle da veruju kako je sve dole bilo strasno. A onda, odjednom paznju sam usmerio na drugu stranu Drine razdaljina od svega stotinak metara i video moje sunarodnike Srbe kako igraju fudbal. Gledaoci su tapsali i klicali svojim timovima. Mladici su stajali zagrljeni sa svojim devojkama. Tada sam zamalo prekrsio zavet da necu koristiti oruzje. Da sam imao bombi, bacio bih je na njih. Shvatio sam u ocaju da mi Srbi nemamo nacionalni program, da nismo dovoljno objedinjeni. Borili smo se sest stotina godina protiv Turaka, a onda dva puta protiv Nemaca ali se nikad nismo dovoljno stopili u nasim srcima...

- Sudbina je povezala Srbe i Jevreje. Ni mi ne mozemo da izgubimo bitku jer bi to znacilo nase izumiranje. Imam li ja prava na sopstvenu zemlju? Zasto sam ja drugaciji od Francuza ili Velsanina, ili Grka, ili Italijana? Ja ne zelim nicega da lisim muslimane. Neka imaju svoju zemlju. Ali, ja hocu da me ostave na miru. Ja sam priteran uza zid. Ne plasim se da se borim za ono u sta verujem. Ako izgubim ovaj rat, ja gubim sve.

- Ko odlucuje da li cete imati svoju drzavu ili ne? Medjunarodna zajednica! Ali po kom pravu neko drugi odlucuje o mojoj sudbini, presudjuje za mene... Zar ce Nemci da mi kazu hocu li da zivim ili umirem? Dva puta su pokusali. Nisu uspeli.

Mladic, General, kao mlad covek bio je obdaren pesnik, sto je karakteristicno za njegov narod. Godine vojne sluzbe ocigledno nisu narusile taj talenat.

- Ja sam srecan covek. Mislim da je jedino zena na zemlji sveta. Ja imam majku, sestru, suprugu i kcer. I sto je podjednako vazno, imam otadzbinu. Ulozio sam sve sto sam imao i sve o cemu sam sanjao u moju rodnu zemlju. Nema te sile na svetu koja moze da unisti Republiku Srpsku...

Bilo je pomalo tesko zaspati te noci, delom zato sto je bilo odvise hladno, a ja sam bio potpuno nepripremljen za takvu temperaturu pocetkom jula. Bio sam takodje uzbudjen zbog odlaska na Grbavicu planiranog za naredni dan.

Ali te noci moje misli su bile usredsredjene i na Ameriku. Nedelju dana ranije proveo sam zanimljiva dva sata sa dr Milanom Bulajicem, medjunarodno priznatim ekspertom za pitanja ratnih zlocina, a takodje diplomatom na sluzbi u SAD vise od deset godina. On mi je rekao da su Amerika i Srbija bili bliski saveznici od Ugovora iz 1881, da su dodatni savezi potpisani sa Kraljevinom Srbijom 1901. i Crnom Gorom 1905, i da je Amerika bila prva zemlja koja je zvanicno priznala Jugoslaviju kada se ona izdigla iz pepela Prvog svetskog rata 1918. Tokom 112 godina prijateljstva izmedju Jugoslavije i SAD nije bilo ni jednog slucaja neprijateljstva.

O Americi i intervjuu sa dr Bulajicem mislio sam satima pre spustanja u Sarajevo zbog snaznog utiska koji je na mene ostavio General Mladic. Sa svom njegovom srpskom vatrenoscu bilo je neceg americkog u njemu.

Da li su Sjedinjene Americke Drzave postupile u sopstvenom interesu podrzavajuci Nemacku koja je dva puta ukrstila maceve sa Amerikom samo u jednom stolecu, a zrtvujuci Jugoslaviju koja je izdata da bi je zatim raskomadao ostatak Evrope? Bilo je raznih zlocina na hiljade njih ali nad njima ne drze monopol ni Srbija ni bosanski Srbi. Bilo je dokumenata i svedocenja za obe strane. Silovanja, ubijanja, pljacke nisu ograniceni ni samo na hriscane niti samo na muslimane. Niko nije nevin.

A onda tu je i pitanje komunizma. U svim mojim licnim susretima i dozivljajima u Jugoslaviji nisam sreo ni jednog Srbina koji bi mi rekao: "Bio sam komunist i ponosim se time". Zasto onda Amerika nije razumela? General Mladic privrzeniji je idealima SAD vise nego sto ce to ikad moci da bude kancelar Helmut Kol...

Te noci sam lose spavao jer sam toliko zeleo da kazem Bilu Klintonu: "Pogledajte jos jednom u istoriju pre nego sto kompromitujete Ameriku. Nemojte izneveriti poverenje u ljubav. Ne odbacujte vise od stotinu godina dokazanog prijateljstva, naklonosti i uvazavanja citavog jednog naroda".

I tada sam najzad zaspao, ali to ipak nije bio dobar san...

Arnold Serman

P.S Autor je publicista iz SAD "koji povremeno zivi i u Izraelu i u Grckoj". Feljton je objavljen u "Vecernjim novostima" oktobra 1993.

AVIONI NATO BACAJU ORUZJEI BENZIN MUSLIMANIMA

Madrid, 5. novembra 1993. : Pedesetogodisnji bivsi general JNA i sadasnji vrhovni komandant bosanskih Srba Ratko Mladic je harizmaticna licnost za svoje sunarodnike, a omrazena licnost za Hrvate i muslimane.

On nije covek koji zaboravlja i ima nerasciscene racune sa svojim neprijateljima...

"Nasi sadasnji neprijatelji bili su i neprijatelji nasih oceva i dedova", istice General Mladic, misleci na Prvi i Drugi svetski rat. On takodje misli na Hrvate i muslimane... i Nemce. Po njegovom misljenju, neosporna je velika odgovornost nemacke vlade za sve ono sto se desilo u bivsoj Jugoslaviji. On cak misli da muslimani nece potpisati medjunarodni mirovni plan zato sto su oni "samo orudje u rukama svojih gospodara".

Pitanje: Kada kazete gospodari na koje zemlje mislite?

Odgovor: Na nemacki blok kojim rukovodi Nemacka i na islamski blok kojim rukovodi Turska. Nemci zele da stignu na Istok, a Turci zele da prodru u zapadnu Evropu. Kao islamski fundamentalista, Izetbegovic je verovao da je nasao srenji put i da moze spojiti oba ova interesa u Bosni. Sva zla za Srbe, danas kao i u proslosti, dolaze od Nemacke. Posle ujedinjenja Nemacke porasli su apetiti njenih lidera koji su iskoristili nesuglasice izmedju SAD i Evrope.

Pitanje: Sta po Vama predstavlja izlaz iz rata u Bosni?

Odgovor: To je resenje mirnim putem. Medjunarodna zajednica mora da zaustavi ubijanja i prekine patnje svih naroda na Balkanu, a ne samo u Bosni. Ipak, treba da budu svesni svojih gresaka, jer jedna medjunarodno priznata zemlja koja je bila osnivac UN ne moze se na takav nacin raspasti. Paradoksalno je da Srbi koji su cinili 50% stanovnistva u Jugoslaviji ne postoje na papiru i nemaju sopstvenu drzavu. Slovenci, kojih ima manje nego Srba u Bosni, prvi put u svojoj istoriji imaju drzavu. Prvi put od kada postoji rec drzava Srbi nemaju drzavu.

Pitanje: Vi, dakle, kao minimum predlazete etnicku drzavu, a kao maksimum veliku Srbiju, tj. "svi Srbi u jednoj drzavi".

Odgovor: Mi ne zelimo etnicku drzavu. U Srbiji mirno zivi na hiljade muslimana i Hrvata. Zar nije logicno da svi Srbi zele da zive zajedno? Mi nismo krivi za negativno misljenje koje svet ima o Srbima.Krivci su neke evropske demokratske zemlje koje su resile da preko sredstava informisanja uniste nasu zemlju. TV mreza traga za temama koje interesuju Amerikance. Zar je ubijanje Somalijaca ili ono sto cini Jeljcin demokratija? Ipak, moram priznati je korektnija od nekih evropskih TV stanica.

Pitanje: Kakve vojne operacije planirate ove zime?

Odgovor: Mislim da su zavrsene nase vojne operacije u ratu koji nam je nametnut. Mi smo od prvih dana zeleli mir zato sto smo branili nase porodice, decu i zemlju. Medjutim, Hrvati i muslimani su zeleli rat.

Pitanje: Zasto su oni zeleli rat?

Odgovor: Hrvati su zeleli da stvore veliku Hrvatsku, do Drine. Oni su prevarili muslimane: obecali su im muslimansku drzavu u Bosni, pod uslovom da eliminisu Srbe. Posto nas nisu mogli izbaciti ni iz Krajine ni iz Bosne, sada vode rat izmedju sebe. To je apsurd. U ovom trenutku u Bosni i Hercegovini se nalazi 90.000 hrvatskih vojnika.

Pitanje: U cemu je interes muslimana?

Odgovor: Kao tvrdokorni fundamentalista Alija Izetbegovic zanemario je jednu znacajnu cinjenicu: nemogucnost da muslimanima sa evropskim navikama nametne Kuran. Niti je Bosna Iran, niti je Sarajevo Teheran.

Pitanje: Vi ste pobedili zato sto ste posedovali bolje oruzje?

Odgovor: Delimicno. Imali smo samo sopstveno naoruzanje. Sto se tice muslimana i Hrvata, oni su i pored embarga na isporuke oruzja, dobijali oruzje iz Austrije, Nemacke, Turske, Argentine, Ceskoslovacke i drugih zemalja.

Pitanje: Kuda je to oruzje stizalo?

Odgovor: Sve dok nije izbio sukob izmedju muslimana i Hrvata, oruzje je stizalo preko Rijeke, Ploca, Splita i Sibenika. Takodje je dolazilo preko Slovenije i Madjarske. Cak je i predsednik slovenacke vlade umesan u ovakav posao.

Pitanje: Komisija americkog senata pripremila je izvestaj o tome da se Hrvatska bavi svercom nuklearnog materijala.

Odgovor: To je velika opasnost za citav svet. Hrvatska je razvila mrezu sverca nuklearnog materijala iz republika bivseg Sovjetskog Saveza. Krajnje odrediste je Turska. Ipak, jedan deo ovog materijala ostaje u islamskom svetu.

Pitanje: To se desavalo pre dve godine kada je objavljen izvestaj.

Odgovor: Uveravam Vas da ovaj sverc nuklearnog materijala i dalje traje. Istrazivacki institut "Rudzer Boskovic" iz Zagreba poseduje sirovinu za proizvodnju sopstvene bombe. Oni raspolazu odgovarajucim tehnickim i naucnim sredstvima i punom parom rade na tome.

Pitanje: Zar ne preuvelicavate ulogu Nemaca i Turaka u ovom sukobu?

Odgovor: Oni zele da obnove nemacki fasizam, zato sto veruju da treba da vladaju Evropom. Da bi to ostvarili oni moraju pregaziti Srbe, zato sto se mi nalazimo u centru Evrope. Uveravam Vas da bi rat na Balkanu predstavljao opasnost i za Skandinavsko i Iberijsko poluostrvo.

Pitanje: A Turci?

Odgovor: Fundamentalizam je stigao do Pariza. Na jugu Spanije, na samim vratima Evrope, nalazi se 150 miliona muslimana koji ne mogu da zive od svoje zemlje i moraju da se prosire. Za 50 godina bice tri puta vise muslimana nego danas. Preko Dardanela, juga Bugarske, Albanije i Bosne i Hercegovine oni ce prodreti u Zapadnu Evropu. Taj ulaz oni zovu zelena transferzala (Zetra). Na Zimskim olimpijskim igrama 1984. u Sarajevu oni su definisali ovu zelenu transferzalu. Tek sada, posle 8 godina, saznali smo sta znaci rec Zetra (Zelena transferzala: Iran-Evropa prim. LJ.B.)

Pitanje: Da li ste zadovoljni ulogom pripadnika Unprofora?

Odgovor: Snage Unprofora su u sustini hrvatske i muslimanske logisticke snage. Sem toga, oni obavljaju taksi-usluge za Izetbegovica i Tudjmana.

Pitanje: To je veoma ostra osuda generale. Da li imate dokaze?

Odgovor: Na nedavnoj skupstini bosanske vlade u Sarajevu muslimani su stizali iz sedam razlicitih enklava zato sto im je Unprofor obezbedio prevoz helikopterima. Sem toga, odakle stize nafta? U Sarajevu nema fabrike oruzja, a prepuno je nemacke, austrijske, argentinske ili juznoafricke municije. Preko medjunarodnih organizacija, pa i Unprofora oni stalno dobijaju oruzje i municiju.

Pitanje: Mozete li da dokazete to o cemu govorite?

Odgovor: To smo vec dokazali prosle godine kada smo razotkrili sverc oruzja kojim se bavio francuski bataljon. Recicu vam jos nesto: neke organizacije, pa i Unprofor, doturaju nemacke marke muslimanima u Zepi, Gorazdu i Sarajevu.

Pitanje: Zar medjunarodne snage nisu neutralne?

Odgovor: Odakle Bosni posle godinu i po dana rata oruzje i nafta? Iz aviona Nato bacano je oruzje i nafta.

Pitanje: Da li ste sigurni u to?

Odgovor: Zaplenili smo raketne lasere Milan i Fagot, kao i drugi materijal. To smo pokazali predstavnicima stranih sredstava informisanja, ali oni to nisu objavili.

Pitanje: Zasto su se muslimani iz Bihaca odvojili od muslimana iz Sarajeva?

Odgovor: Abdic nije fundamentalista, vec razuman covek koji je shvatio da moraju ziveti u miru sa Srbima. Da su njega pitali, rata ne bi ni bilo. Sto se mene tice, ja nemam nista protiv tog da Bihac bude drzava.

Pitanje: Naravno, zato sto to slabi pozicije Alije Izetbegovica.

Odgovor: Ukoliko je slab Izetbegovic nece biti nista. Da nije imao podrsku spolja eliminisali bismo ga na politickom planu za mesec dana. On nema kontrolu nad svojim snagama i one ce uskoro otici u Zenicu, Mostar i Travnik. NJegov narod je podeljen na osam enklava. Finansijsku pomoc mu pruzaju samo islamske zemlje.

Pitanje: U ovom ratu ucinjena su mnoga zlodela, mnogi zlocini. Da li ste kaznjavali njihove pocinioce?

Odgovor: Kada neko izgubi citavu porodicu i svu svoju imovinu tesko ga je kontrolisati. Mi smo preduzimali ostre mere protiv svakog kriminalnog ponasanja i drasticno smo ga kaznjavali.

Pitanje: A silovanja muslimanki?

Odgovor: To je bila izmisljotina stranih listova. Predstavnici svih medjunarodnih organizacija posetili su nase logore i nisu naisli ni na jednu silovanu muslimanku ili Hrvaticu. Mi se ne borimo protiv muslimanskog ili hrvatskog naroda, vec protiv njihovih ekstremnih i fasistickih lidera. Ja sam iz Srebrenice evakuisao 12.000 zena i dece. Iz Travnika, Varesa i Bugojna izvukli smo skoro 30.000 civila. Pustili smo one vojnike koji su predali oruzje. Dozvolio sam da se iz mnogih sela evakuisu ranjeni vojnici, njih oko 200 iz Zepe. Prebaceni su helikopterima Unprofora. Oni, medjutim, ne dozvoljavaju srpskim civilima da napuste Tuzlu, Zenicu ili Sarajevo. Mi se borimo na ratistu. Mi se ne krijemo iza civila. Preko svoje propagandne masinerija i strane stampe oni sire najmonstruoznije lazi.

Pitanje: Da li jos uvek imate zatvorenickih logora?

Odgovor: Da. Jos uvek ima nekoliko takvih logora, ali samo za ratne zarobljenike.

Pitanje: Mozete li nam reci gde se nalaze ti logori?

Odgovor: U Foci, Sarajevu i Bijeljini. Svaki zatvorenik je prijavljen Crvenom krstu.

Pitanje: Koliko je ljudi poginulo u ratu u Bosni i Hercegovini?

Odgovor: Imam podatke samo o Srbima, ali Vam necu dati nijedan podatak jer nije poznato koliko njih je ubijeno u selima koja se nalaze u muslimanskim i hrvatskim rukama. Plasim se da je taj broj ogroman. U Sarajevu je zivelo 230.000 Srba i ne znamo koliko ih je ostalo. Isto je u Zenici, Travniku i Vitezu. Mi ne znamo koliko je Srba prezivelo u ovim gradovima. Medjunarodna zajednica je htela da Srbe obezglavi, da budu bez drzave. Ona to nikada nece uspeti. Treba uciniti sve sto je u nasoj moci da bi se zaustavio ovaj rat i da bi sukobljeni narodi mogli da razgovaraju o miru.

Pitanje: Prvo treba poloziti oruzje da bi se postigao mir.

Odgovor: Ne. Prvo treba prekinuti proizvodnju oruzja. Amerikanci ne mogu sebe naoruzati do zuba, a druge razoruzavati. Oni zele da razoruzaju somalijski narod koji umire od gladi, kao i srpski narod koji napada ceo svet.

Pitanje: Mogu vas zastiti snage UN.

Odgovor: Zar verujete da bih sudbinu svog naroda prepustio pukovniku Mei, koji je kriv za masakr na aerodromu Zemunik u blizini Maslenica, ili pukovniku koji je odgovoran za masakr u Divoselu? Kojem generalu UN treba da prepustimo odbranu srpskog naroda? Zahvaljujemo, mozemo se braniti sami.

Pitanje: Izvinite, generale, ali ne mozete u isti kos trpati sve plave slemove. Spanski oficiri i vojnici pomazu svima u Bosni.

Odgovor: U pravu ste. Oficiri iz Svedske, Spanije, Egipta i Nepala su vrlo korektni. Rekao bih da spanska javnost nije upoznata kako su poginuli vojnici cije vozilo je palo u Neretvu.

Pitanje: Kako to mislite?

Odgovor: To je bila zamka koju su pripremili Hrvati. Sve spanske vojnike ubili su muslimani ili Hrvati. Srbi nisu nikada ispalili nijedan metak na spanske vojnike. Svaki vojnik i oficir Unprofora vrlo dobro zna da Srbima nije u interesu da pucaju na njih. Zasto treba da pogine neki mladi Spanac u sukobu izmedju Srba, muslimana i Hrvata? Oni Srbe optuzuju za ove napade zato sto im je potrebna intervencija Nato. Vidite, ja raspolazem sa dovoljnom vojnom snagom da pobedim Hrvate i muslimane.

Pitanje: Zasto ne prekinete opsadu Sarajeva?

Odgovor: Izvinite, ali moram da vas ispravim. Mi ne drzimo Sarajevo pod blokadom. Mi odrzavamo mir u onom delu Sarajeva koje je u srpskim rukama. Medjutim, postoji jedan deo koji mi ne kontrolisemo. Moja kuca nalazi se u centru Sarajeva na brdu na kojem je TV repetitor. Mogao bih da ga osvojim, ali ostavljam im ga, jer zelim da se stide. Moja je kuca medju prvima koje su spaljene. Tu je poginulo prvih 300 nevinih Srba. Neka svet to zna.

Pitanje: Drugim recima, opsada Sarajeva ostaje?

Odgovor: Ponavljam, zadrzacemo samo ono sto smatramo da je nase. Priznajem da ni muslimanima ni Hrvatima sada nije lako. Ali, bice im jos gore ako i dalje budu zeleli rat. Nece biti kriv ni General Mladic, ni srpska vojska, ni doktor Karadzic. Bice krivi oni koji su poceli rat. Dobili su ono sto su trazili. Ukoliko nastave bice im jos gore. To vam garantujem.

Pitanje: Sta mislite o medjunarodnoj humanitarnoj pomoci?

Odgovor: Najbolja humanitarna pomoc bi bila kada bi se rat zavrsio. Umesto sto se trose milioni dolara na humanitarne letove i konvoje i rizikuju zivoti nevinih Spanaca, Nepalaca i drugih, taj novac bi trebalo uloziti u obnovu zemlje i omoguciti kretanje stanovnistva. Sigurno da nijedan Srbin ne zeli da zivi u Zenici, Tuzli, Livnu, Splitu ili Zagrebu. Nijedan musliman ne zeli da ostane u Srebrenici ili Gorazdu. Zasto ne omoguciti normalno i mirno preseljavanje stanovnistva? Zasto ne organizovati razmenu imovine i ravnopravnu podelu medjunarodne pomoci kako bi se omogucili normalni uslovi za zivot? Mi ne trazimo nicije sazaljenje. Ne zelimo sazaljenje stranih novinara, drzavnika ili vojnika. Na nasoj teritoriji imacemo nasu drzavu, onu koju je izabrao srpski narod, a nije nametnula Nemacka ili neka islamska zemlja. Mi trazimo da nam olaksate da sacuvamo mir da bismo mogli da trgujemo sa celim svetom, kao i da sa Hrvatima i muslimanima zivimo u dobrosusedskim odnosima. Ne daj Boze da sada moramo da zajedno zivimo u istoj drzavi!

Pitanje: Da li je sadasnja Jugoslavija koja je pod pritiskom medjunarodnog embarga zahtevala od Vas da popustite?

Odgovor: To nije embargo, vec zlocin. To je zlocin nad bebama, starcima koji umiru i civilima jer ne mozemo uvoziti lekove, sanitetski materijal, hranu, naftu... To je nepravda medjunarodne zajednice.

Pitanje: Ali bosanske Srbe ne pogadja embargo?

Odgovor: Da, bosanska teritorija nije pod embargom. Ipak, mi ne mozemo nista uvoziti, zato sto smo Srbi. S druge strane, na istoj ovoj teritoriji koju kontrolisu druge strane, avioni Nato svake noci dovoze municiju, oruzje, naftu, a nase teritorije svakodnevno nadlecu lovci F-16 i F-18. Sta rade americki avioni iznad mog sela? Da li je neki moj vojnik ili oficir otisao u Nemacku ili Ameriku. Odakle im pravo da prete mom narodu? Nemci su mi ubili oca. Ja nisam ubio nijednog Nemca. Nemci su ubili skoro milion i po Srba tokom Drugog svetskog rata. Koji Srbin je otisao u Nemacku da ubije Nemca?

Pitanje: Poslednje pitanje generale: Da li ce vojska bosanskih Srba pomoci Srbima iz Krajine ako oni to budu trazili?

Odgovor: Sigurno. Ne bih oklevao ni sekund. To je moj narod. Zar Vi ne biste zastitili Spance iz Palma De Majorke? Sta biste uradili kada bi medjunarodna zajednica priznala Kataloniju i kada bih ja slao hranu, oruzje, naftu... Kataloncima, a zabranio uvoz te robe Spancima! Bio sam na Gibraltaru i znam da vam je on kost u grlu zato sto je to spanska teritorija, a ne pripada Spaniji.

Pitanje: Da li je u Bosni mir blizu?

Odgovor: Mir je jos uvek daleko, zato sto ga ne zele hrvatska i muslimanska vlada, kao ni vlade njihovih mentora. Narod zeli mir. Mi zelimo mir kako bismo razotkrili surovost medjunarodne zajednice koja nama ne dozvoljava cak ni uvoz hrane za bebe, dok nase neprijatelje snabdeva naftom i oruzjem.

Hose Manuel Arija"Kambio 16"

MOCNI GENERAL

NJujork, 17. april, 1994. Cas lukav, cas svirep, General Ratko Mladic, komandant bosanskih Srba, ponovo je prkosom odgovorio Zapadu.

Zapadni funkcioneri vec neko vreme nasiroko spekulisu o uticaju, pa cak i mentalnoj stabilnosti ovog grubog, naprasitog i strastvenog vojnika, ali njegov razorni napad na muslimansku enklavu Gorazde u istocnoj Bosni pokazuje da se Sjedinjene Drzave i njihovi saveznici nisu usaglasili o odlucujucoj ulozi generala.

Jer, podceniti Generala Mladica znaci izloziti se opasnosti da se potceni dubina srpskih emocija izazvanih ratom, a time i kompleksnost postizanja mira. NJegova zivotna prica otelotvoruje teme, strahove i demone koji progone srpsku istoriju.

Pedesetjednogodisnji General Mladic, bivsi oficir Jugoslovenske narodne armije koji voli da komanduje na samom frontu, pojavio se kao tvorac srpske taktike u Bosni i dzoker u traganju za mirom na Balkanu.

Kontinuirani napad na Gorazde jedinstven po svojoj bezocnosti naocigled aviona Nato odaje dve osobine Generala Mladica koje karakterisu bosanski rat od samog njegovog izbijanja: svirepost i nepogresiv osecaj za pravi trenutak.

"Mladic ima jasan vojni cilj: ucvrscivanje bosanskih teritorija koje drze Srbi, iskorenjivanje muslimanskih enklava u njima, kao, na primer, Gorazde, i presecanje svih vojnih veza izmedju muslimana u Bosni i onih u Sandzaku", izjavio je Pol Biver, strucnjak za vojna pitanja iz "DZejnz informejsen grup". "Napad na Gorazde, stratesku enklavu na putu izmedju Sarajeva i Sandzaka, savrseno se uklapa u ovu strategiju."

Ali, kako se ovaj napad desio u casu kada su pregovori predvodjeni Sjedinjenim Drzavama brzo napredovali, on je iznenadio americke funkcionere, poremetio planove Carlsa Redmana, specijalnog americkog izaslanika, i diplomatski proces vratio prakticno na pocetak.

Pitanje u kolikoj meri Mladicevu strategiju dele drugi vodeci Srbi, ukljucujuci predsednika Srbije Slobodana Milosevica i Radovana Karadzica, vodje bosanskih Srba, jeste tema sporenja nekih zapadnih diplomata i funkcionera.

Neki smatraju da su Milosevic i Karadzic spremniji na kompromis. Oni su skloni da otpisu Generala Mladica, cija je 23-godisnja cerka Ana izvrsila samoubistvo u Beogradu proslog meseca, kao sve neuravnotezeniju osobu koja ce na kraju biti zauzdana.

"Covek mora da porazmisli o Mladicevoj stabilnosti u ovoj fazi, narocito posle samoubistva njegove cerke", rekao je jedan americki funkcioner koji budno prati razvoj sukoba.

Ali, generalovu vojnu strategiju karakterise koherentnost stalozenog coveka. General Mladic, koji je rodjen u selu Bozinovici u istocnoj Bosni 1943, dve godine kasnije ostao je bez oca, koji je bio jedna od stotina hiljada zrtava nacistickih i hrvatskih fasistickih snaga. Ovaj gubitak je ocigledno imao pogubno dejstvo na njega, budeci u njemu trajnu i duboko ukorenjenu sumnju u nemacki ekspanzionizam i Hrvate.

Kada je Nemacka u decembru 1991. priznala Hrvatsku, da bi na kraju ubedila i druge evropske zemlje, a kasnije i Sjedinjene Drzave, da krenu njenim stopama, General Mladic je u tome video dokaz ozivljavanja Rajha. On je evropsku kapitulaciju pred tim nemackim korakom opisao kao "drugi Minhen".

U vreme otcepljenja Hrvatske od bivse Jugoslavije, General Mladic, koji je tada imao cin potpukovnika, bio je stacioniran u Kninu, uporistu 600.000 pripadnika srpske manjine u Hrvatskoj, koji je bio izvanredan primer za uocavanje provokacija koje je hrvatski predsednik Tudjman vrsio protiv srpske manjine: ukidanje cirilicnog pisma u Hrvatskoj, uklanjanje nekih Srba sa javnih polozaja i uvodjenje ustaskih simbola iz vremena fasisticke Hrvatske.

Takvi postupci su potvrdili Mladiceve opsesije koje dele mnogi Srbi, a zatim su izneli na videlo beskompromisnu svirepost s kojom je on spreman da odgovori na postojecu ili imaginarnu opasnost po njegov narod.

Nepopustljiv komandant krajinskih Srba za vreme rata u Hrvatskoj, on je postao jos tvrdokorniji kada je preuzeo komandu nad snagama bosanskih Srba u maju 1992. Bez ikakve vidljive grize savesti, on je izdao naredjenje o neprestanom granatiranju sarajevskih civila, jer je napad, kako je tvrdio, bio jedini nacin da se zastiti srpska manjina koju je ugrozavala vlada u kojoj su dominirali muslimani.

"Napadi, ofanziva, to je moj glavni nacin ratovanja", izjavio je on nedavno u intervjuu beogradskom nedeljniku NIN. "Dopustam defanzivu, ali samo kada je potrebna. Po karakteru sam ofanzivan i to prihvata cela vojska bosanskih Srba. Moj cilj je prost: zastita srpske teritorije i naroda koji na njoj zivi vekovima."

NJegova filozofija je otelotvorena na zidovima kasarni na 72 posto bosanske teritorije koju sada drze njegovi vojnici.

"Da li ste spremni za nemackokratiju?" pise na plakatima na kojima su prikazani vojnici u uniformama ukrasenim kukastim krstovima.

Drugi popularni poster zelene boje, koja, prelivajuci se preko plave zastave Evropske zajednice, simbolizuje sirenje islama, obelodanjuje jos jedno Mladicevo ubedjenje da je muslimanski uticaj u porastu na Kosovu, u sandzackom regionu koji povezuje Srbiju i Crnu Goru, u samoj Bosni i Zapadnoj Evropi kao deo koordinisane strategije koju on poredi sa ekspanzijom otomanskih Turaka ka Evropi.

Pronicljiv, cas prostosrdacan, cas izrazito prkosan, ovaj korpulentni general svetlih ociju i prostodusnog drzanja bio je narocito efikasan kada je drugima trebalo da prenese takvu poruku o sebi, tako da Srbima lici na vojnikovog vojnika spremnog da se licno izlozi opasnosti, ponavljajuci da njegov zivot vredi isto toliko koliko i zivot svakog obicnog vojnika u rovu.

"On ima sarma", rekao je jedan funkcioner Ujedinjenih nacija koji je prisustvovao brojnim sastancima s generalom i bio ocevidac kada bi on neocekivano napravio pauzu da bi sa nekim od sagovornika igrao stoni tenis. "Deluje pomalo bestijalno, ali takav je."

Svi dosadasnji komandanti Ujedinjenih nacija pokusavali su da shvate generalovo neumorno nastavljanje rata protiv bosanskih muslimana. U jednom razgovoru u Sarajevu, general Lars Erik Valgren, koji je otisao s polozaja prosle godine, zapitao je Mladica zasto nastavlja s napadima.

"Generale, da li se secate svoga oca?" upitao je Mladic umesto odgovora. "Da", odgovorio je Valgren.

"U mom slucaju", rekao je General Mladic "moj sin je prvi posle mnogo generacija koji zna svog oca. Posto je na srpski narod izvrseno toliko napada, deca se ne secaju svojih oceva."

Tokom celog bosanskog rata, on je umeo da pusti druge da pogadjaju, praveci dogovore da bi ih odmah krsio, nagovestavajuci da se mozda blizi vreme za mir da bi odmah zatim poceo nov i izuzetno divljacki napad, odisuci sarmom da bi zatim poubijao bespomocne civile na nacin zbog kojeg je stavljen na listu mogucih ratnih zlocinaca.

Ovakav stil je generala Majkla Rouza, komandanta snaga UN u Bosni, proslog vikenda doveo u stanje potpunog beznadja.

Ali, general Rouz je, kao mnogi drugi zapadnjaci, mozda zakljucio da je General Mladic popustljiviji nego sto on to u stvari jeste. Cilj srpskog komandanta je dosledan teritorijalno koherentna drzava za bosanske Srbe na najvecem delu teritorije ove bivse jugoslovenske republike i nema dokaza da je i za dlaku odstupio od njega.

Cini se da ovog zakletog porodicnog coveka nije pogodilo ni samoubistvo sopstvene cerke, koje su, po recima nekih zapadnih diplomata, isprovocirale generalove akcije u Bosni.

U maju prosle godine, upravo je vatreni govor Generala Mladica u samozvanom parlamentu bosanskih Srba na Palama presudno uticao na delegate da odbiju mirovni plan koji je Karadzic vec bio potpisao, a koji je Milosevic cvrsto podrzao. On je kao glavni argument naveo cinjenicu da se rascepkana teritorija koja se nudi Srbima ne bi mogla braniti.

Gotovo godinu dana kasnije, srpski napad na Gorazde je pokazao da bi neki drugi mirovni predlog ovaj se uoblicuje uz diplomatiju Sjedinjenih Drzava mozda bio podjednako neprihvatljiv za ovog mocnog vojnika u Bosni i Hercegovini.

The "New York Times"Rodzer Kohen iz Zagreba

RATKOV POGLED NA RAT

On je ratno dete, a sada i ratnik. Oci su mu prodorne svetlo plave, kosa kratko podsisana i celicno siva, a lice siroko kao lopata. Sedeci za konferencijskim stolom General Ratko Mladic promuklim baritonom govori o ratu u Bosni i Hercegovini. Ratu u kojem je nekoliko hiljada ljudi poginulo ili nestalo a milion oterano iz svojih domova.

Pre dve godine tadasnji americki drzavni sekretar Loren Iglberger na listu srpskih lidera sa "politickom ili vojnom odgovornoscu za zlocine protiv covecanstva" kojima bi trebalo suditi po "medjunarodnom zakonu" ukljucio je i Mladicevo ime. Prosle godine senator Denis Dekoncini, kopredsednik Komisije o evropskoj bezbednosti i saradnji rekao je da su vojnici koji su bili pod Mladicevom kontrolom "odgovorni za mnoga zverstva koja su pocinjena u Bosni i Hercegovini, ukljucujuci nastavljanje opsade Sarajeva kojom se izoluje i gusi vise od 300.000 preostalih stanovnika."

Na direktno pitanje o zverstvima koja su Srbi pocinili protiv muslimana Mladic odgovara: "Ja to ne gledam tako. Uradio sam sto i svi drugi da odbranim sopstveni narod. To je nasa patriotska duznost". Bez uzbudjenja on nastavlja: "Bilo bi ispravno reci za mene da imam ,rogove na glavi, da sam izvrsio invaziju na Vijetnam, Kambodzu ili Foklandska ostrva. Nisam isao u Zaliv, ni u Somaliju. Branio sam sopstvenu kucu. Zapravo moja je kuca jedna od prvih koja je spaljena u maju 1992."

Kada ga pitamo o dvogodisnjem gadjanju Sarajeva iz srpskog teskog naoruzanja i drugim primerima brutalne agresije protiv bosanskih civila od strane srpskih snaga, Mladic nabraja zverstva koja je pocinila druga strana: "Hrvati su u martu 1992. poceli rat terora protiv srpskih civila od Kupresa do Doboja", kaze. (Rat u Hrvatskoj izmedju Srba i Hrvata poceo je 1991.) "Poceli su genocidnu politiku protiv Srba u Samcu, Modrici, Derventi i dolini Neretve do Mostara. U junu i julu muslimani su spalili vise od 100 srpskih sela duz Drine."

Do maja 1992, kada je Mladic postao komandant srpske vojske u Bosni srpski borci zahvaljujuci ubedljivoj vojnoj superiornosti vec su naveliko poceli da sprovode kampanju etnickog ciscenja proteravsi na stotine hiljada muslimana sa njihovih ognjista za samo sedam nedelja. Mladic nije imao potpuna ovlascenja nad mahom rasutim borcima sve do pre godinu dana, ali je operacija ciscenja nastavljena. NJegova uloga u onome sto je usledilo nije jasna.

Jedan oficir koji je sa Mladicem bio na frontu pamti da je Mladic sprecavao svoje vojnike da ubijaju muslimanske ratne zarobljenike jednom, dok je trajala srpska ofanzivna na Igman, u leto 1993. i drugi put na Majevici kod Tuzle, proslog proleca. Prema svedocenju jednog nedavno pustenog Hrvata ratnog zarobljenika nakon sto je Mladic posetio srpske delove Sarajeva proslog marta uslovi u kojima je zivelo 340 muslimanskih i hrvatskih zatvorenika "znatno su poboljsani".

Od nedavno Mladic je izlozen napadima, ne samo iz Vasingtona vec i iz Beograda. Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, upozorio je Mladica i lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica da ce odbacivanje mirovnog plana usloviti prekid politickih i ekonomskih veza. Odgovor generala bio je: "Ako to ucinite dovescu rat na vasa vrata". Proglasivsi prekid odnosa sa pobunjenicima, 4. avgusta, Milosevic je lidere bosanskih Srba opisao kao "ratne profitere" kojima su "politicke ambicije i pohlepa pomracile um".

Mladicevo ime Ratko je deminutiv od Rat-i-mir ili Rati-slav. To je tipicno ime za musku decu koja se rode za vreme rata. General ne pristaje da se, ili na koji nacin, identifikuje sa Republikom Bosnom i Hercegovinom koja je stvorena aprila 1992. kao nezavisna multietnicka drzava i koju su priznale SAD i Evropska unija.

"Rodjen sam u takozvanoj staroj Hercegovini", kaze pricajuci o pretezno planinskom pojasu teritorija koje su bile stare srpske knezevine. "Bosna i Hercegovina je bila vestacka tvorevina komunistickog sistema, a pre toga deo Austrougarske monarhije. Mi Srbi ne prihvatamo termin 'Bosna'. Mi smo Srbi i mi znamo ko smo."

To sto je Srbin, ipak, nije imalo znacajnu ulogu u Mladicevom zivotu dok nije postao 48-godisnjak. Na poslednjem popisu, objavljenom pre raspada stare federacije, 1991. izjasnio se kao Jugosloven, a ne Srbin. Po mnogo cemu on je u sustini Jugosloven ciji su se roditelji pridruzili partizanima pod vodjstvom komunista u borbi protiv nemackih okupatora i njihovih hrvatskih sledbenika, ustasa. Mladicev otac Nedja poginuo je boreci se protiv fasistickih hrvatskih ustasa, 1945...

Ono sto je Mladic zatekao u Krajini bila je nocna mora za vojnika. Armijska komanda se raspadala kako su se visi oficiri iznenada okretali svom hrvatskom, ili slovenackom poreklu, kolebali su se ili prelazili na drugu stranu. Na brzinu formirana hrvatska nacionalna garda borila se protiv na brzinu okupljene srpske milicije. U selima sa mesanim zivljem civili su dozivljavali grozote. Armijski garnizoni bili su blokirani.

Mladicevo prvo pitanje bilo je: "Ko je neprijatelj?" A odgovor samom sebi i vojnicima: "Prvo neprijatelj je svako onaj ko puca na nase vojnike, ko im ukida vodu, struju, provocira, blokira".

Kroz hrvatsko-srpski rat 1991. Mladic se kretao kombinujuci odvaznost i lukavstvo, cime je zadivio svoje protivnike. Pre nego sto su nove uniforme i oznake jasno razdvojile dve strane prelazio je linije fronta u civilu, koristeci dokumenta jednog hrvatskog oficira kojeg je poznavao. Jednom prilikom, kada se predstavljao kao pukovnik Stjepan Fazlija, hrvatski vojnik je primetio njegov veliki prsten i zaustavio ga, rekavsi: "Vi niste Stjepan. Vi ste pukovnik Ratko Mladic. Vi ste opasni. Trebalo bi da vas likvidiramo".

"Nije mi bilo prijatno" priseca se Mladic. Mahnuo je dokumentom koji je pripadao Fazlijanu i ubedio vojnika da je Hrvat. "Rekao sam mu da je Mladic zaista opasan i da bi ga trebalo likvidirati."

Onda je, u avgustu 1991. Mladic poveo vojsku da oslobodi kasarne srpske vojske kod Vrlike. Put je bio blokiran autobusom u kome je bilo postavljeno vise od 70 funti eksploziva. Inzinjerska jedinica nije uspela da demontira bombe. Ali Mladic je, pred novinarima i kamerama, usao u autobus i presekao detonatorske zice.

Unapredjen je u generala u aprilu 1992. nakon sto je uspesno i nemilosrdno kazu njegovi kriticari konsolidovao srpske polozaje u Krajini. Ubrzo nakon toga Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost i lideri bosanskih Srba trazili su komandanta koji ce ostvariti njihove ratne ciljeve.

Nikola Koljevic, sekspirolog koji je postao politicar potpredsednik samoproklamovane Republike Srpske priseca se: "Nismo poznavali Mladica. Ali onda smo u hrvatskim novinama procitali da ,Mladic nije socijalni radnik,. Odlucili smo: to je covek koji nam treba". U maju 1992. Mladic je iz jugoslovenske armije prebacen u novoformirane snage bosanskih Srba.

Mladic je, kako to sam kaze, sledbenik Hanibala, Aleksandra Velikog... Ali tokom protekle tri godine, iz bitke u bitku, pokazao je da veruje u doktrinu "koncentrisane snage": "Razvali! Ne prskaj!". Neke od Mladicevih komandi artiljerijskim jedinicama oko Sarajeva bile su i: "Sprzi!", "Udri bez milosti!". (Neki ce reci da u onome sto bosanski Srbi rade sa brda iznad Sarajeva gotovo da nema vojne vestine i da je to ravno pucanju na "sedece patke".)

"Dominantni oblik oruzanog sukoba za mene je napad", kaze Mladic. "Moj karakter je ofanzivan, a to je prihvatljivo za vrhovnu komandu Republike Srpske." Sredinom juna ofanziva bosanske vlade razbila je srpske linije na juznim padinama Ozrena. Bio je to pokusaj bosanskih snaga da obezbede vitalnu kopnenu vezu izmedju Sarajeva i Tuzle. Ali, iznenadnim ukljestavanjem Srbi su ponovo osvojili ovaj klin ubivsi prema podacima UN gotovo hiljadu vladinih vojnika.

Mladic jede i spava sa svojim vojnicima koje cesto vodi u borbu u oklopnom vozilu. U pocetku je gotovo 800 milja duge linije fronta obilazio helikopterom, ali to je prestalo prosle godine kada je zavedena "zona zabranjenog letenja". "Volim da idem peske", kaze. "Kad idu peske, vojnici su najbolji." U podzemnom stabu, 40 km severoistocno od Sarajeva on spava na vojnickom poljskom krevetu.

Mladic ume da bude i naprasit. Prosle godine kada su SAD i EU predlozile vazdusne udare na srpske polozaje zapretio je da ce bombardovati Vasington i London. Radovan Karadzic, predsednik RS ostro ga je ukorio zbog ove "idiotske i neodgovorne izjave".

U beogradskom nedeljniku NIN, februara 1994. penzionisani pukovnik novinar armijskog lista Gajo Petkovic, zestoko je napao Mladica, nazvavsi generala "uobrazenim", "cinikom i sadistom" i optuzivsi ga da je zanet "besom i brutalnoscu". Petkovic je cenio da Mladic ima "nesumnjivu odgovornost za zlocine koje su pocinili vojnici na cijem je celu".

Te noci, napisao je Petkovic u svom sledecem tekstu, Mladic ga je zvao sa Pala i zapretio mu: "Dobices ti svoje uskoro. Zapamtices ti ko je Ratko Mladic". Mladic demantuje da mu je pretio.

I tu nije kraj price. Mladiceva cerka Ana, 23-godisnja studentkinja medicine ubila se 24. marta u Beogradu. NJegovi prijatelji kazu da je to ucinila jer je bila potresena kada je procitala Petkovicev napad na oca.

Sa suprugom Bosom i sinom, koji zive na Palama, Mladic je otputovao u Beograd na sahranu. Vaspitan kao komunista i ateista, Mladic je stavio novcic kraj ikone u crkvi, a na grobu poljubio svecu, zapalio je i prekrstio se.

Ratko Mladic sluzi samoproklamovanoj drzavi ciji je cilj da se eventualno sjedini sa Srbijom. Do 4. avgusta, kada je Milosevic bosanskim Srbima zaveo blokadu, na Pale su benzin i nafta stizali iz Srbije. (Zvanicnici na Palama kazu sada da imaju dovoljno rezervi goriva da nekoliko meseci vode opsti rat.)

Na prednjem dzepu na uniformama vojske bosanskih Srba zasivena je cicak-traka tako da se grb RS moze staviti ili skinuti. Bez obzira da li je njihova samozvana republika prolazna ili nije, bosanski Srbi reseni su da u bosanskom konfliktu nastave svojim putem.

Bosanski Srbi usavrsili su nova oruzja, kaze. Jedno od njih Mladic zove "igla" istinski umetnicka adaptacija, rakete zemlja-vazduh ciji sistem toplotnog navodjenja moze da "razlikuje" toplotu koju proizvodi motor borbenog aviona mlaznjaka od toplotnih mamaca koje on izbacuje da bi se zastitio. Ovom raketom u aprilu je kod Gorazda oboren britanski borbeni avion.

Politicke smernice koje su u pocetku odredjivali njegovi pretpostavljeni u Beogradu, a potom i na Palama, Mladic je cesce prihvatao nego sto nije. 1991. nalozeno mu je da ne zauzima Zadar i Sibenik, iako on tvrdi da su njegove snage onda to mogle da ucine za nekoliko sati, a danas za dan ili dva. U prolece 1993. povinovao se visim vlastima koje su strahovale od vojne intervencije Zapada i uzdrzao od zauzimanja Srebrenice i Zepe. U aprilu se ponovo povukao iz Gorazda.

Ali, da preda Muslimanima teritorije koje je osvojilo njegovih 80.000 vojnika? "Nikada ne bi naredio svojim jedinicama da se povuku", kaze naglasavajuci. "Ne bih ucinio to ni da imam milion zivota i da treba sve da ih izgubim. Samo se porazena vojska povlaci."

Isto ovo ubedjenje motivisalo ga je da se suprotstavi Karadzicu i citavoj medjunarodnoj zajednici u maju 1993. kada je bio protiv Vens- Ovenovog plana. Generalov 45-minutni govor ubedio je parlament bosanskih Srba da odbace plan. Sada kad politicari sa Pala ne mogu da prihvate najnoviji mirovni plan, kad im predsednik Klinton daje rok do 15. oktobra, ili ce ukinuti embargo na oruzje za muslimane, cime ce oni moci da osvoje nove teritorije produzetak rata prakticno je zagarantovan.

"Nase opredeljenje za mir nije znak slabosti", kaze Mladic. "Pokazali smo ko smo i sta smo. Preduzimamo mere da nas ne bi iznenadili. Spreman sam za njih na svakom mestu."

Dejvid Bajnder,The New York Times

GRANICE SE POVLACE KRVLJU

Hamburg, 7. novembar, 1994.

Pitanje: Gospodine generale, muslimani napreduju. Da li se bojite da ce bosanski Srbi biti porazeni?

Odgovor: Muslimani se mnogo naoruzavaju zahvaljujuci zapadnoj pomoci, kao i fabrikama oruzja bivse jugoslovenske armije koje su ostale na bosansko-muslimanskoj teritoriji. Ali mi necemo nista izgubiti, vec cemo povratiti teritorije koje su zauzeli muslimani a uz to, za kaznu, jos vise prostora.

Pitanje: Da li cete pri tome narediti i ofanzivu protiv zasticenih zona Ujedinjenih nacija?

Odgovor: To jos nije odluceno. Ujedinjene nacije podrzavaju muslimane u zasticenim zonama i doturaju im oruzje. Trupa plavih slemova ponasa se kao striptizeta, ona ih podstice. Zasto zapadne vlade precutkuju, koliko je aviona, na primer, iz Turske ili Nemacke oboreno koji su krijumcarili oruzje i municiju za muslimane?

Pitanje: Vodja bosanskih Srba Karadzic prvo je priznao "slabosti".Glavna komanda je proglasila ratno stanje da li je to prinudna mera, ili su se Vase patriote umorile i vise ne mozete da nadjete dobrovoljne borce za front?

Odgovor: Imamo dovoljno vojnika i dovoljno tenkova da muslimane potpuno pobedimo. Ali mi to necemo. Proglasavanjem ratnog stanja zelimo svet samo da upozorimo da nas ne guraju u totalni rat.

Pitanje: Ali za eskalaciju ste sami krivi. Do sada ste odbacili sve mirovne planove.

Odgovor: Vec tri godine se jedan za drugim redjaju beskorisni susreti. Mi smo u ovom trenutku zainteresovani za mir. Ali on mora da se ugovori izmedju tri strane u sukobu. Prvo se mora sklopiti primirje. Mi ne prihvatamo diktat spolja.

Pitanje: Da li ste spremni da odustanete od zauzete teritorije? I koliko?

Odgovor: Nemojte da mi dizete pritisak. Ranije je cela Bosna bila srpska. Ali, posle Drugog svetskog rata muslimani su se naduvali kao balon. Danas drzimo 73,8% zemlje, to je nas zivotni prostor, njega ja branim. Pri tome smo velikodusno odustali od preostalih 26,2%. Meni je svejedno da li ce muslimani i Hrvati na tom prostoru stvoriti eskimsku drzavu ili ce sami sebe lansirati u svemir.

Pitanje: Ali Karadzic je pristao da pregovara o srpskom delu. Da li biste mu se suprotstavili, ako bi on odustao od teritorije?

Odgovor: Prepustimo pregovore oko procenata politicarima, ja sam general. Nece se doneti nijedna odluka mimo naroda. Oduvek su se granice povlacile krvlju, nazalost. Ako muslimani nastave sa ratom, izgubice sve. Onda vi Nemci mozete da ih primite, ako ih toliko volite.

Pitanje: Nemacka je za Vas, izgleda, i dalje glavni krivac za rat u bivsoj Jugoslaviji?

Odgovor: Ne, ali sukrivac. Uostalom, ja imam pozitivno misljenje o Nemcima: ja zlodela iz proslosti nikako ne smatram hipotekom danasnje generacije. Ali Nemacka kao velesila ne moze slepo da se veze za Hrvate i muslimane. Mnogim Nemcima, koji su svesni istorije, dizala se kosa na glavi, kada su Hrvati pevali: "Danke Deutschland". A i onaj Kosnik iz Mostara dosao je ovamo na Pale i pretio da ce nas Nato bombardovati ako se budemo branili od muslimana u Mostaru. Nama je potrebno vise razumevanja od strane Nemaca.

Pitanje: Zbog cega?

Odgovor: Nemacka neutralnost je vazna za iznalazenje mira. Zasto ne dodje bar jedan nemacki general i uveri se na licu mesta, koliko je opasna nova eskalacija ovog rata? Garantujem da mu nece faliti dlaka sa glave.

Pitanje: Vasa vlastita braca iz Srbije su Vas ostavila na cedilu. Predsednik Milosevic je besan, jer niste potpisali mirovni sporazum.

Odgovor: Nas cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko Banjaluke i Sarajeva do Beograda. Ono sto je dozvoljeno nemackom narodu da zive u jednoj drzavi ne moze se uskracivati Srbima. Mi necemo dozvoliti da nas jedan sporazum razbije na tri dela.

Pitanje: Koliko ce jos trebati vremena dok sankcije iz Beograda budu uticale na to, da se vasa ratna masinerija srusi?

Odgovor: Vrlo dugo. Svet je protiv Srbije zaveo strasne i zlocinacke sankcije, i tako naterao srpsku vladu da nas podlo i neljudski kazni. Ali srpski narod sa one i ove strane Drine je slozan i jednoga dana ce o tome suditi.

Pitanje: Sta cete uciniti ako predsednik Milosevic, kako to sada zahteva OUN Bosnu i Hercegovinu prizna kao samostalnu drzavu?

Odgovor: To bi bilo fatalno, fatalna greska sa nesagledivim posledicama.

Pitanje: U Srbiji mnogi veruju da jugoslovenska armija u vezi sa bosanskom krizom ne stoji ubedljivo iza Milosevicevog kursa. Najmanje cetvrtina oficira je navodno spremna, da se u slucaju napada Nato snaga odmah angazuje na strani bosanskih drugova.

Odgovor: Mi smo dovoljno jaki. Nije nam potrebna pomoc, pa ni iz Beograda. Ali Nato konacno treba jednom da shvati da iskljucivo vazdusnim napadima jos nije dobijen ni jedan rat. Odlucujuce su kopnene trupe. Ali, kako Nemacka, tako ni Amerika ni u snu ne pomisljaju da svoje sinove puste da ginu za muslimane. To su mi ovde potvrdili i americki generali.

Pitanje: Zar se ne bojite da cete jednog dana izaci pred Medjunarodni sud za ratne zlocince u Hagu? Cak i jedan deo srpske stampe opisuje Vas kao brutalnog cinika, koji je odgovoran za strahote srpske armije.

Odgovor: Nemam vremena da se bavim placenim skrabalima. Kada americki generali koji su sluzili u Vijetnamu, ili britanski oficiri, koji su besneli na Foklandskim ostrvima, budu dobrovoljno izasli pred ratni sud, tada cu i ja dobrovoljno otputovati u Hag. Oni su ratovali na tudjoj zemlji ja svom narodu branim ono sto nam je od predaka ostalo. Ni sa jednom jedinom borbenom radnjom nisam povredio Zenevsku konvenciju. Zlocini se moraju goniti svugde gde su pocinjeni, na svim stranama ali Zapad ne sme silom da namece svoju presudu Balkanu.

Der SpiegelMLADIC COVEK GODINE

London, 18. decembra, 1994. General Ratko Mladic svakako ce imati razloga da pamti 1994. godinu. Bila je to godina u kojoj je njegova 23-godisnja cerka Ana, student medicine, pocinila samoubistvo posle poplave kritika stampe u Beogradu na racun njenog oca. Bila je to godina u kojoj su prekinuti odnosi izmedju Mladicevog negdasnjeg pokrovitelja srpskog predsednika Slobodana Milosevica, i rukovodstva bosanskih Srba zato sto su bosanski Srbi odbacili mirovni plan koji bi ih primorao da se povuku sa teritorija koje su osvojili.

Bila je to takodje godina u kojoj su se bosanski Srbi pobedonosno opirali svetskom mnjenju, belezeci niz politickih i vojnih uspeha dok su se direktne pretnje Nato, Evropske unije i Ujedinjenih nacija gubile u ludilu medjunarodnog prebacivanja odgovornosti. Zasluga ili krivica za ovo pripada uglavnom Ratku Mladicu.

Kad su lideri zapadnog sveta zapretili da ce poslati kaznu s neba on ih je nazvao bleferima i po svom cefu i nekaznjeno zasuo granatama gradove kao sto su Gorazde, Maglaj i Bihac. Radovan Karadzic je mozda predsednik i predstavnik samozvane bosanske Republike Srpske, ali zapadni diplomati i generali koji su se suocili sa obojicom za pregovarackim stolom kazu da je Mladic cvrsci i da se Karadzic ustrucava da pristane na bilo sta pre nego sto to razjasni sa svojim krsnim, plavookim vojnim komandantom.

Mladic, inace sahista, voli da koristi metafore iz ove igre. Jednom se hvalio da ce Zapad "pokretati figure onako kako ja zelim da ih pokrece, a ne onako kako bi oni da ih pokrecu". A u njegovoj taktici potpisivanja prekida vatre samo da bi ih odmah zatim krsio mozemo otkriti sracunati rizik velikog majstora. On razume nespremnost Zapada da se angazuje u Jugoslaviji i zna da snage na terenu diktiraju dogadjaje.

On nas mozda uzasava, ali zbog uspesnog suprotstavljanja svim velikim silama i medjunarodnim institucijama Ratko Mladic se mora probiti na bilo koji spisak kandidata za coveka godine. Kako se desilo da je ovaj Srbin iz Bosne, iz hercegovacke divljine, vetrovite zemlje kamena, sikare i zvecarki, uspeo da se nametne celom svetu? Odgovor se mozda krije u oceni koju je dao jedan americki novinar: "Coveka prave dogadjaji koje prezivljava."

Ime Ratko deminutiv je od Ratimir, sto znaci rat ili mir, ili od Ratislav, sto znaci rat Slovena. Ovo su uobicajena imena koja se daju decacima rodjenim u ratno doba, a Ratko Mladic je dosao na svet u vreme svetskog rata. Rodjen je 12. marta 1943. u Kalinoviku u Hercegovini od roditelja koji su stupili u partizane da bi se borili protiv Nemaca i njihovih hrvatskih stitonosa ustasa. Detinjstvo je proveo u kraju gde su vodjene najbrutalnije borbe izmedju Hrvata i Srba. U intervjuima retko propusta da pomene da su mu oca Nedju ubile ustase u Bradini, jugozapadno od Sarajeva, na njegov drugi rodjendan.

Vojnu skolu pohadjao je u Zemunu na periferiji Beograda a onda jugoslovensku vojnu akademiju koju je zavrsio 1965. da bi iste godine postao clan Komunisticke partije. Rasporedjen u Makedoniju, komandovao je jednim vodom, onda tenkovskim bataljonom, a potom brigadom. Godine 1991. kad su se vec navlacili oblaci gradjanskog rata, postao je zamenik komandanta na Kosovu, gde vise od 90 odsto stanovnistva cine Albanci.

Mladic je jednom rekao: "Rodjen sam u negdasnjoj staroj Hercegovini, staroj srpskoj knezevini. Bosna i Hercegovina predstavljala je vestacku tvorevinu komunistickog sistema a pre toga austrijskog carstva. Mi Srbi odbacujemo naziv Bosna. Mi smo Srbi i znamo ko smo." Ipak, istina je da cinjenica da je Srbin nije igrala neku narocitu ulogu u njegovom zivotu do njegove 48 godine. Prema popisu u Jugoslaviji iz 1991. poslednjem pre raspada stare federacije, deklarisao se kao Jugosloven a ne kao Srbin. To ce se uskoro promeniti kad Titova Jugoslavija pocne da se raspada otcepljenjem Slovenije i Hrvatske.

Juna 1991. Mladica je pozvala visoka komanda u Beogradu da se probije ka severu prema Hrvatskoj gde su izbile borbe izmedju hrvatske milicije i jugoslovenske armije. "Pitali su me sta mislim. Nisam morao da mislim o tome samo kako to da izvedem", pricao je on. Tri dana kasnije otisao je za Knin, centar srpske pobune u Krajini protiv secesionisticke hrvatske republike, gde mu je data komanda nad tamosnjom vojskom. Posto je nemilosrdno konsolidovao srpske polozaje u ovom regionu proizveden je u cin generala aprila 1992.

Uspeh u Hrvatskoj skrenuo je na njega paznju cvrstorukasa medju bosanskim Srbima koji su trazili vojnog vodju za rat koji su planirali. Jedan od njih, Nikola Koljevic, nedavno se prisecao: "Nismo poznavali Mladica. Ali onda smo procitali o njemu u jednom hrvatskom listu gde je pisalo da ,Mladic nije nikakav socijalni radnik,. Zakljucili smo da je to momak koji nam treba." Maja 1992. on je presao u tek obrazovanu armiju bosanskih Srba.

Na bojnim poljima Bosne i Hercegovine ispredala se, ponavljala i beskrajno razradjivala legenda o Ratku Mladicu u krcmama i rovovima u kojima su srpski vojnici pusili jednu za drugom jake cigarete i pijuckali crnu kafu i sljivovicu. Ovo je general koji prolazi sito i reseto sa svojim vojnicima, a ponekad ide u patrolu sa njima, a sam pomen njegovog imena pokrece citavu bujicu zdravica i prica.

Oni se secaju kako je on avgusta 1991. poveo jednu grupu jugoslovenskih snaga da oslobodi kasarnu u Vrliki od hrvatskih secesionista koji su je zaposeli. Put je bio blokiran autobusom napunjenim sa preko 35 kilograma eksploziva. Inzenjerska jedinica nije uspela da demontira bombe pa se izgleda stalo sa napredovanjem dok Mladic nije usao u autobus i sam presekao zice detonatora.

Druga prica govori o tome kako je generalu Mladicu kad je putovao na jedan vazan sastanak na planini Jahorini 1993. put blokirala gromada koja je trenutak ranije otpala sa jedne stene. Nije bilo vremena da se pronadje alternativni put niti da se ceka buldozer da ukloni prepreku. General je izasao iz kola i, kao Supermen, uklonio stenu golim rukama. Na Jahorinu je stigao miran i sa vremena na pretek da odrzi govor kojim je nagovorio parlament bosanskih Srba da odbaci mirovni plan Vensa i Ovena i prihvati status medjunarodnog parije.

Takve price, koje bi mogle isto tako biti apokrifi, ne ilustruju samo predanu lojalnost srpskih vojnika coveku koji sebe zove bosanskim Napoleonom. One takodje verno odrazavaju njegov karakter: njegovu domisljatost i njegovu iskrenu resenost da nikome i nicemu ne dozvoli da se ispreci na putu njegovom snu o velikoj Srbiji.

Pominjanje njegovog nesumnjivog sarma razjaruje bosanske muslimane. Kad su jednog visokog muslimanskog oficira upitali da li Mladica smatra podlacom ili sarmerom on je odgovorio stihom iz Kamingsove pesme o Bafalo Bilu: "Sta kazete da ucmekamo vaseg plavookog dasu."

Tokom sve cetiri godine rata, prvo u Hrvatskoj a onda u Bosni, njegova strategija sastojala se u tome da za solidne delove teritorije obezbedi komunikacione veze i snabdevanje, onesposobljavajuci neprijatelja time sto njegove teritorije malo po malo svodi na izolovane rastrkane dzepove. NJegove trupe istrajale su u ratu u Bosni s upornom nemilosrdnoscu, koristeci svoju nadmocnu superiornost u oruzju kao prednost sa cesto brutalnim posledicama za muslimanske zajednice uhvacene na vatrenom polozaju.

Pre dve godine SAD su nazvale Mladica ratnim zlocincem koji prema medjunarodnom pravu treba da odgovara za svoja dela, ali on izgleda ne mari za to. NJegova posebna vrsta balkanske drskosti, zajedno s njegovom potpunom privrzenoscu srpskom nacionalizmu, ucinila ga je prakticno nepristupacnim za bes koji su njegove snage izazvale sirom sveta. "Nije zlocin braniti svoj narod, to je sveta duznost", rekao je on.

On je sposoban za aroganciju od koje zastaje dah. Kad su kruzile vesti kako vojnici bosanskih Srba masovno siluju muslimanke, Mladic je rekao da je ispitao ove tvrdnje i da nije pronasao nijedan slucaj da jedan od njegovih vojnika seksualno napadne neku muslimanku. Suocen kasnije s novom tvrdnjom da je silovano cak 30.000 muslimanki, on je izjavio: "Za ovo bi trebalo da svi budemo supermeni. Morali bismo biti seksualni manijaci vredni da udju u Ginisovu knjigu rekorda."

Sto se tice mogucnosti zamene osvojenih teritorija za mir, on je nepokolebljiv: "Nikad ne bih naredio svojim jedinicama da se povuku. Ne bih to ucinio kad bih imao milion zivota i sve morao da ih izgubim. Povlaci se samo porazena armija. Dok god se vijori srpska zastava, necemo je skinuti."

Independent on SundayRobert Block

NATO RIZIKUJE JOS OPASNIJI RAT

Moskva, 21. decembra 1994.

Pitanje: Gospodine generale, prokomentarisite, molim vas, dogadjaje u Bosni proteklih nekoliko nedelja.

Odgovor: Podseticu da smo letos u Zenevi predlagali da se prekinu borbena dejstva na godinu dana da bi se aktivirao politicki dijalog. Muslimani, na cijem se celu nalazi Izetbegovic, nisu se s tim slozili. Zatim smo predlozili da se prekine vatra na sest, a zatim na cetiri meseca. Na kraju smo se dogovorili o jednomesecnom primirju. Medjutim, muslimani su ga narusili. Dvadeset dana posle potpisivanja tog dokumenta oni su poceli operacije u regionu Sarajeva. Verovatno su racunali da ce osvojenu teritoriju da pretvore u "bezbednu zonu", a svu ostalu tj. Republiku Srpsku u teritoriju na kojoj mogu da deluju snage Nato pakta.

Osim toga, Izetbegoviceva armija je ozbiljno racunala na avijaciju Nato-a. Posebno je u tom smislu indikativna ofanziva Petog korpusa iz "bezbedne zone" u zapadnoj Bosni. Oni su iskoristili status "zasticenosti" da bi se putem mahinacija sa humanitarnim konvojima donaoruzali i stvorili ofanzivni potencijal. Zatim su, sinhronizovavsi svoja dejstva sa napadom snaga hrvatsko-muslimanske federacije u Centralnoj Bosni, izvrsili drzak prodor i zauzeli znatan deo srpske teritorije. Mi smo bili prinudjeni da energicno odgovorimo. Pri tom cilj nase operacije nije muslimanski narod u Cazinskoj Krajini (Zapadnoj Bosni S.S.), vec upravo Peti korpus. Kada je Dudakovic (komandant Petog korpusa S.S.) poceo da trpi poraze, u pomoc mu je pritekla avijacija Nato-a. Za tri dana u oruzanim naletima je ucestvovalo 127 borbenih aviona. Udari su nanoseni ne samo po nasim pozicijama, vec i po civilnim ciljevima i to najrazornijim sredstvima. Bilo je zrtava medju civilnim stanovnistvom.

Pitanje: S vase tacke gledista, u cemu se razilaze SAD i Zapadna Evropa kada je rec o Bosni?

Odgovor: Mislim da je ovaj rat pokazao neodrzivost zakljucaka onih ljudi u Zapadnoj Evropi koji smatraju da je neophodno sacuvati snazan blok Nato. Severnoatlantski savez je stvoren sa ciljem da se zastite teritorije zemalja-clanica. Medjutim, u jugoslovenskom sukobu Nato je izasao iz okvira tog zadatka i pokazao svoje pravo lice. To nije odbrambeni Savez, vec ofanzivna komponenta strategije prosirivanja sfere uticaja. Sada, po mom misljenju, zapadni Evropljani sagledavaju da im preti opasnost da budu uvuceni, kroz bosanski sukob, u daleko opasniji rat nego sto je ovaj. Moguce je da teska vremena koja prezivljava Evropa pruzaju Amerikancima argument u korist ocuvanja svog liderstva u Nato, a to znaci i kontrole nad opasnim konkurentom koji se ujedinjuje.

Pitanje: Poznato je da se u poslednje vreme u SAD govori o tome da, ako bude moralo da se bira izmedju spasa americke klijentele u vladi u Bosni i spasa Nato saveza, oni ce se opredeliti za ovo poslednje. To je u stvari prikriveni kompliment na vasu adresu.

Odgovor: Nato je nokautirao sam sebe, on lici na prezrelu krusku i samo je pitanje trenutka kada ce pasti. Posle prekida delatnosti Varsavskog ugovora uzroci postojanja Nato saveza su nestali. Rusija je u medjunarodnim poslovima zauzela miroljubivu orijentaciju, sto takodje izbija tle pod nogama Nato pakta. Medjutim, postoje i drugi problemi: Nemacka, na primer, koristeci nesuglasice izmedju SAD i jednog dela zapadnoevropskih zemalja, nastoji da prosiri svoj uticaj na jug, jugoistok i istok. U Bonu ponovo razmisljaju o geopolitickoj trijadi Berlin-Beograd-Bagdad. SAD, pak, teze da, pomazuci i jacajuci Tursku, kao i neke islamske rezime, osiguraju svoje interese i pozicije na Balkanu. A to protivreci onome sto zeli Evropa. Evropskim interesima odgovara miroljubiva koncepcija. Rat nije u njenom interesu ni ovde, ni, recimo, u Belgiji. Uzdrzanost Nato pakta u bosanskoj krizi bi trebalo upornije od svih da zahteva Evropska unija. Jer, upravo kroz Nato-pakt SAD forsiraju svoje prisustvo na Balkanu na racun Evrope.

Pitanje: Meni se cini da je Zapad bio zabrinut zbog toga sto bi, kao rezultat brze vojne pobede Srba, kao najorganizovanije i najbolje naoruzane strane, bili povredjeni interesi Hrvata i muslimana.

Odgovor: Mi nikada nismo tezili da nanesemo poraz nasim protivnicima. Mada smo to mogli da uradimo, a mozemo i sada. Mi nismo ratovali protiv celog hrvatskog ili muslimanskog naroda. Navescu vam primer. Godine 1993. u vreme rata izmedju Hrvata i muslimana, kada je hrvatskom stanovnistvu centralne Bosne zapretilo unistenje, srpski narod i njegova armija su im pomogli. Primili smo ih na svoju teritoriju, a zatim smo ih sve, ukljucujuci oruzane formacije sa naoruzanjem, prebacili na teritoriju Herceg-Bosne (drzavna tvorevina Hrvata u Bosni i Hercegovini S.S.) pa cak i u Hrvatsku. U blizini Varesa mi smo primili preko 30.000 hrvatskih izbeglica i oko 700 njihovih vojnika i oficira. U regionu Zepce, 12.500 izbeglica i 903 vojnika, u regionu Bugojna 6.000 izbeglica i 604 vojnika i oficira.

Moram da vam skrenem paznju na razliku izmedju nas i Hrvata u pogledima na svet. Mi smo ih prebacili preko Kupresa u Livno. A oni su nas odatle nepunu godinu posle toga napali sa ciljem da osvoje srpsku teritoriju. I, na zalost, uspeli su da zauzmu grad Kupres i deo kupreske visoravni. Na slican nacin u 1993. godini pomogli smo i muslimanima da prezive tragediju u Mostaru. I zahvaljujuci nasoj pomoci, oni su tamo preziveli.

Dakle, vracajuci se na namere srpske strane, zelim da naglasim da smo ostali na onome na cemu smo bili. Mi zelimo da i muslimani i Hrvati budu gospodari na svojoj zemlji. Nama ne trebaju ni njihovi domovi, ni njihovi putevi, ni mostovi, nista sto pripada njima. Ali, iz istog razloga necemo dati ono sto je nase. Prema zemljisnim knjigama u bivsoj Bosni i Hercegovini Srbi su posedovali 70% zemlje. Priblizno toliku teritoriju kontrolisemo i sada. I mi zelimo samo to da se nase pravo privatne svojine postuje isto onako kao sto se postuje na Zapadu.

Pitanje: Da li je moguce da tri strane u bosanskom sukobu same pronadju resenje pravedno za sve bez pomoci spolja?

Odgovor: Mislim da je to moguce. Rat bi bio zavrsen odavno da nije bilo mesanja spolja i da se postovala zabrana na isporuke oruzja svim zaracenim stranama, a ne samo Srbima. Cim medjunarodna zajednica pocne podjednako da se odnosi prema svim stranama u sukobu i pruzi im mogucnost da se same medju sobom dogovore, mi cemo pronaci to resenje. Mir nikad nece funkcionisati ako je nametnut spolja. O miru treba da se dogovore same zaracene strane.

Pitanje: Posmatraci obicno govore o tri zaracene strane bosanskim Srbima, Hrvatima i muslimanima. Sada je, izgleda, rec o dve strane bosanskoj hrvatsko-muslimanskoj federaciji i bosanskim Srbima?

Odgovor: To nije tacno. Pocev od 1992. godine, kada je Hrvatska izvrsila agresiju na Bosnu i Hercegovinu, ovde se neprekidno nalaze njene regularne snage. I danas u regionu Glamoca i na nekim drugim pravcima deluje 124. brigada iz Nevesinja, 113. brigada iz Sibenika i Cetvrta gardijska brigada iz Splita, veliki broj specijalnih jedinica hrvatskih oruzanih snaga i Ministarstva unutrasnjih poslova. Prema tome, jedna od strana u sukobu je Hrvatska i njena armija. Ona je ovde pocela rat sa namerom da stvori veliku Hrvatsku, koristeci, kao i u vreme Drugog svetskog rata, muslimane da bi dosli do Drine. Takve planove aktivno su podrzale Nemacke, Austrija, SAD a kasnije su im se preko bosanskih muslimana pridruzile i islamske zemlje.

Druga strana su muslimani i njihovi pokrovitelji. Pritom je ovde rec o muslimanima Alije Izetbegovica. To je fundamentalisticka struja, koju podrzavaju Iran, Saudijska Arabija, Pakistan i neke druge islamske zemlje.

Sledeca strana su snage HVO. To je vojska bivse Herceg-Bosne. NJih podrzavaju one iste snage koje stoje iza Hrvatske.

Samostalni faktor u ovom trenutku jesu i snage federacije. Saglasnost o njenom stvaranju u Vasingtonu su potpisali hrvatski i muslimanski predstavnici. Za sada ta federacija postoji samo na papiru. Medjutim, ulozili su se ozbiljni napori u cilju stvaranja zajednickih hrvatsko- muslimanskih snaga. Prvi pokusaji bile su zajednicke akcije zdruzenih snaga federacije i regularne armije Hrvatske na Kupresu.

Jedna od zaracenih strana je i muslimanska armija Fikreta Abdica. Ona ima prilicno snazan vojni potencijal. U toku zestokih borbi sa Petim vladinim korpusom Abdic je uspeo da zadrzi deo teritorije u Cazinskoj Krajini, da konsoliduje i reorganizuje vojsku koja mu je lojalna,a zatim da preduzme uspesnu operaciju. U toku te operacije on postepeno vraca izgubljenu teritoriju i verovatno ce predstavljati odlucujucu snagu koja ce naneti poraz Petom korpusu. Abdicevi muslimani se nalaze u istim odnosima sa Izetbegovicem kao i Srbi, zbog toga sto Izetbegovic nije ratovao samo protiv nas i Hrvata, vec i protiv vlastitog naroda. Indikativno je da Abdic ima daleko manje vojnika nego Izetbegovic. Ali je za Abdica glasalo daleko vise muslimana nego za Izetbegovica na prvim demokratskim izborima u Bosni, koji su odrzani pre rata.

I na kraju, zaracena strana u Bosni i Hercegovini jeste srpska zajednica. Nama su objavile rat sve navedene strane, osim Abdica, koji je od samog pocetka istupao sa pozicija slicnih nasim trazeci resenje bosanskog problema ne na bojnom polju, vec za pregovarackim stolom.

Uvek smo bili za politicki dijalog. Kako bi pregovori bili sustinski plodotvorni, mi smo predlagali i predlazemo da se odrzi sastanak komandanata snaga zaracenih strana i potpise sporazum o potpunom i trajnom zavrsetku rata. U buducnosti sva sporna pitanja treba da se resavaju uz uvazavanje zakonitih interesa apsolutno svih strana. Na primer, u medjunarodnim organizacijama, ukljucujuci OUN, zastupljeni su muslimani Izetbegovica i Hrvati. Mi nemamo nista protiv toga. Medjutim, takodje treba da budu zastupljene i ostale zaracene strane, ukljucujuci muslimane Fikreta Abdica i srpsku stranu. Takav pristup razresenju bosanske krize nasa delegacija je predlozila tokom nedavnih kontakata sa rukovodstvom misije OUN. Medjutim, na taj predlog su, na zalost, negativno reagovali Izetbegovicevi predstavnici. To znaci da su oni kao i ranije za rat i za vojno resenje.

Pitanje: Rat u Bosni je veoma neobican. U njemu ima mnogo toga sto je novo za analizu vojnih strucnjaka. Kako biste vi formulisali njegov karakter?

Odgovor: To je veoma ozbiljan gradjanski, medjunacionalni, a za nas istovremeno i nacionalno-oslobodilacki rat, koji se vodi u uslovima masovnog uplitanja spolja i realizacije Nato strategije upravljanja krizom. Protiv nas do sada nije primenjeno samo raketno-nuklearno oruzje i podmornicka flota.

Sto se tice mehanizama mesanja, oni zaista zasluzuju da budu opisani u specijalnim udzbenicima o raspirivanju kriza i njihovom usmeravanju na "potreban kolosek". Na teritoriju bivse SFRJ dospeo je ogroman broj vladinih i nevladinih organizacija, komiteta i tome slicno, od Visokog komesarijata za izbeglice do kontingenta "plavih slemova". Od njih je fakticki stvorena nabavno-pozadinska struktura za hrvatsko-muslimanske snage, koja im pruza usluge od izgradnje puteva i mostova do ciscenja gradske kanalizacije. Samo vi ratujte!

S druge strane, preko Saveta bezbednosti OUN, usvojena je citava serija antisrpskih rezolucija. One nam zabranjuju da se branimo onim sto raspolazemo i istovremeno pruzaju avijaciji Nato saveza mogucnost da iz vazduha podrzava operacije hrvatsko-muslimanskih snaga. Istom cilju sluze i rezolucije o stvaranju zona bezbednosti za muslimane. Kakve su to "bezbedne zone" ako one sluze kao poligoni za nastavljanje borbenih dejstava protiv srpskog naroda? Ako nisam naveo dovoljno primera, mogu da nastavim sa nabrajanjem.

Pitanje: Zaista, sve to podseca na Orvela: mir to je rat, istina to je laz...

Odgovor: Pogledajte i ovo. Uporedite mene, na primer, sa generalom Rouzom ili De Laprelom, koji komanduju snagama OUN. Mi smo svi priblizno isto godiste. Ja sada imam 51. godinu. Taj rat je prvi u mojoj karijeri i ja ga vodim za zastitu sopstvenog naroda na zemlji na kojoj sam rodjen i odrastao. A sada izracunajte koliko su vojnih kampanja vodili i gde su ih vodili moji vrsnjaci. Sada, posle Vijetnama, Afrike, Foklanda i slicno, oni mogu da stave na glavu plave beretke i da se nazovu mirotvorcima, a ja, zbog toga sto branim sopstveni narod od bioloskog istrebljenja treba da postanem maltene ratni zlocinac.

Krasnaja zvezdaSergej Sidorov

SVEMOCNI MLADIC

London, 31. decembar, 1994. Kad proricu sudbinu Bosne analiticari su skloni da postave dva pitanja. Gde je general Ratko Mladic i sta misli?

Koliko god se gnusa zapadnih posmatraca, komandant bosanskih Srba cini se nema mnogo vremena ni za lokalne politicare. On izgleda uziva da ih pusti da nagadjaju. Ovo je mozda njegovo najbezazlenije zadovoljstvo. U poslednja 32 meseca rata Mladic je stekao reputaciju brutalnog genija, coveka koji je mozak srpske operacije stvaranja etnicki ciste drzave u Bosni i Hercegovini.

NJegovo cesto nestajanja izazvalo je uzbudjene glasine o njegovoj smrti i budilo nadu medju njegovim nadigranim neprijateljima u redovima bosanskih muslimana i Hrvata. Cak su i zapadni listovi pozurili da objave na udarnim stranama vest da je Mladic "ubijen".

Na svoj drzak i grubo vragolast nacin ovaj 52-godisnji general sleze ramenima na izvestaje, pojavljuje se bez najave, obicno negde na frontu. Dok su se u aprilu svesrdno ispredale price o njegovom razlazu sa svojim rukovodstvom Mladic je igrao ekstravagantni sahovski mec sa svojim politickim saborcem, liderom bosanskih Srba Radovanom Karadzicem na frontu u okolini Gorazda. Mladic je terao inat spoljnom svetu, koji se usredsredio na vazdusne napade Nato na ciljeve Srba koji napadaju tamosnju muslimansku enklavu.

Devet meseci ranije, ocigledno prkoseci zoni zabrane letenja UN, leteo je helikopterom obilazeci srpske polozaje na strategijskim kotama oko Sarajeva.

Onizi i zdepasti Mladic, kome se zbog tvrdokornog stava dive bosanski Srbi, posebno vojnici, redovno obilazi linije fronta. "Nikad necemo dati zemlju za koju je prolivena srpska krv", usput je obecao on objasnjavajuci zasto je odbio da izadje u susret medjunarodnim zahtevima da vrati deo teritorije Bosne koje trenutno drze Srbi, tako da im ostane 49 od 70 odsto.

Okarakterisan od jednog funkcionera UN kao "vojnikov vojnik", Mladic provodi duge veceri uz jelo i rakiju, domaci brendi, sa svojim kolegama iz UN u srpskom uporistu iznad bosanske prestonice. Ovo druzenje sa covekom koga su SAD nazvale potencijalnim ratnim zlocincem izazvalo je zucne komentare u Sarajevu.

Ali ovaj general rumenog lica izgleda ne mari za to. Ranije u ratu culo se da je naredio svojim ljudima da zaspu Sarajevo granatama najveceg kalibra koje imaju srpske snage.

Licne tragedije samo su izgleda ojacale njegovu resenost da "potpuno porazi muslimane". Prosle godine njegova voljena cerka Ana, 23- godisnja studentkinja medicine, pocinila je samoubistvo. Srpski komandant pojavio se odeven u crninu na maratonskim pregovorima, ciji je cilj bio ublazavanje krize oko Gorazda.

Mnogo pre toga Mladic je bio spreman da trazi osvetu. Borbene linije 1991. pruzile su mu sansu da osveti smrt svog oca u Drugom svetskom ratu. Rodjen u selu Bozinovici na tradicionalno srpskom jugoistoku Bosne i Hercegovine, Ratko je imao dve godine kad su njegovog oca, partizana i komunistu koji se borio protiv hrvatskih ustaskih fasista i Nemaca, ubili u napadu na rodno selo ustaskog poglavnika Ante Pavelica...

Medjutim, ovaj surovi vojnik ponekad pozeli da pokloni zivot muslimanima i Hrvatima. "Kad ja nesto garantujem to je isto kao rec Svemocnog", cesto kaze on. Tokom masovnog egzodusa muslimana iz istocne enklave Srebrenice pronadjen je jedan covek dorastao za vojsku koji se krio medju stotinama histericnih muslimana nabijenih u jedan kamion. Mladic je rekao uplasenom coveku: "Postedecu ti zivot, ali samo pamti ko ti ga je postedeo."

Laura SilberFinancial Times

RATUJEM ALI SANJAM MIR

Na nasem putu po bivsoj Jugoslaviji, izrovarenoj od borbi, otisli smo u blizinu Sarajeva da bi se upoznali sa generalom Ratkom Mladicem, komandantom srpsko bosanske vojske, jednim od licnosti o kojoj se najvise diskutovalo povodom ovog rata. "Rat je jedna strasna stvar", kaze on, "ali mi smo bili prinudjeni da uzmemo oruzje u ruke. Moramo da se zastitimo od islamske ekspanzije prema zapadu. O nama su rasprostranjene mnoge lazi."

Zapadne novine ga smatraju dzelatom, ratnim kriminalcem. NJemu je pripisan najveci deo odgovornosti za svireposti koje su u Bosni pocinjene protiv muslimana. Smatraju ga podstrekacem silovanja, klanja i masakra.

A za Srbe u Bosni on je pravi heroj, simbol.

Bez sumnje on je jedan od uvazenijih u ovom ratu.

Dakle, pricacemo o generalu Ratku Mladicu, vrhovnom komandantu srpsko-bosanske vojske.

Nastavljajuci nase putovanje po krajevima bivse Jugoslavije opustosene u konfliktima, uspeli smo da ga nadjemo u jednoj od vojnih baza, u srcu Bosne, na par kilometara od Sarajeva. I napravili smo intervju...

... Sresti Generala Mladica i razgovarati sa njim nije nimalo lako. On je prvi covek u srpsko-bosanskoj vojsci. Ucestvuje u ratu. Nema stalnu bazu, neprestano se premesta. I ne gaji nimalo simpatija prema zapadnim novinarima.

Ipak, uspeli smo da zakazemo jedan susret sa njim zahvaljujuci pritiscima koje je na njega ucinila jedna novinarka beogradskog dnevnog lista "Politika", koja ga veoma dobro poznaje i u koju on ima poverenja.

Susret se odrzao u podne medju bosanskim planinama, u selu Han Pijesak, na putu izmedju Zvornika i Sarajeva.

Iduci kolima ka Han Pijesku prolazili smo kroz predele neopisive lepote dok je sunce obasjavalo belicaste vrhove planina. Ali ubrzo su se pojavili i znaci ratnog podneblja: prvo smo naisli na dve kuce u rusevinama, zatim i na ostale u slicnom stanju, da bi potom videli citavo jedno selo polurazruseno. Jedina vozila koja se mogu sresti na putu su vojna. Na svakih par kilometara nailazimo na neko selo, a ujedno sa njim i na blokade. Naoruzani policajci i vojnici kontrolisu dokumenta, ispituju, ali su pri tom ljubazni.

Stizemo u Han Pijesak pre zakazanog vremena. Otpratili su nas do jednog starog hotela, koji sada sluzi kao kasarna. Sacekala su nas dva pukovnika u prijatnoj atmosferi koja nimalo ne podseca na ratnicku.

Odveli su nas na poslednji sprat i uveli u kancelariju komandanta odeljenja.

"General Mladic se izvinjava sto ce malo zakasniti", kaze nam.

Humanitarna pomoc

Mala soba kojom dominira jedan pisaci sto na kojem se nalaze brojni dokumenti uredno slozeni. Tu je i jedna knjiga: "Titove ljubavi", Filipa Radulovica. Iza pisaceg stola je ogledalo koga pokriva grb Republike Srpske i srpsko-bosanska trobojna zastava. Na suprotnoj strani je televizor u boji, u jednom uglu i orman na kojem se izmedju dve srpske zastave nalazi svetac. "To je Sveti Sava, nas zastitnik", objasnjava jedan od prisutnih.

Dok smo cekali Generala Mladica ponudili su nam sljivovicu, nacionalnu rakiju i pokazali nam "trofeje".

Prvo jednu starinsku pusku, koja se pravila koristeci vodenu cev.

"Pripadala je jednom muslimanu", kaze jedan od njih smejuci se.

Zatim su nam pokazali jednu ogromnu kutiju u kojoj je bila "ratna porcija" uzeta od italijanske vojske.

"I ovo smo zaplenili muslimanima", objasnjavaju. Pazljivo su posmatrali nasu reakciju. Telefon je neprestano zvonio.

Jedan general je usao, ali to nije bio Mladic, vec njegov zamenik DJordje Dukic.

"General Mladic upravo stize", obavestava nas.

Jedan od vojnika je brze-bolje potrcao da sakrije "Titove ljubavi" ispod gomile dokumenata.

Najzad, oko jedan sat pojavio se General Mladic u pratnji ostalih oficira. Nije toliko visok, negde oko 180 cm, ali svakako ostavlja utisak svojom pojavom. Cak i on je u kamuflaznoj uniformi.

Posmatramo ga i sa radoznaloscu i s nepoverenjem. Uctivo nas pozdravlja, izvinjava se zbog okolnosti, seda za pisaci sto, spreman da odgovara na nasa pitanja.

"U Italiji, mnogi ne razumeju ovaj rat", zapocinjemo mi. "Narocito ne razumeju ono sto se desava u Bosni, u Sarajevu. Bore se Srbi protiv Srba. Razdvaja vas jedino religija: sa jedne strane vi pravoslavci, s druge oni muslimani. Da li mozete da nam objasnite zasto je borba poprimila tako surov karakter?"

"Nije lako objasniti ono sto se ovde desava", odgovara General Mladic. "Pre svega moj narod, srpski narod je uvek bio protiv rata. Rat je jedna strasna stvar. Trebalo bi objaviti rat protiv rata. Ali mi smo bili prinudjeni da se naoruzamo. Na to nas je naterala najvise nasa istorijska proslost, ali i hriscanska Evropa, koja je potcenila opasnost koju predstavlja islam. Nasa nesreca je u tome sto se nalazimo u sredistu razlicitih interesa ciji je cilj destabilizacija Evrope. Prinudjeni smo da stvorimo bedem, radi zastite od islamske ekspanzije prema zapadu. Iza neprijatelja protiv kojih se mi borimo u Bosni nalazi se citav muslimanski svet, ciji je predvodnik Turska. Izmedju ostalog, paradoksalno je sto ta ista hriscanska Evropa potpomaze stvaranje jedne islamske drzave na Balkanu. Tu podrsku narocito pruzaju Francuska i Nemacka. Francuska to cini da bi odbranila svoje interese u Alziru i ostalim arapskim zemljama, kojima prodaje oruzje vredno vise milijardi dolara. A Nemacka, jer zeli da prosiri svoj uticaj na Bliski istok i na taj isti Balkan. Nemacka koristi bosanske muslimane na isti nacin na koji je to cinila sa ustasama Ante Pavelica tokom Drugog svetskog rata."

General Mladic negodujuci trese glavom. "Pitam se", kaze on, "ako Francuska zaista zeli stvaranje muslimanske drzave u Evropi zasto im onda ne omoguci da to bude u delu Pariza ili Bretanje?"

Ostali se smeju.

"Sta mislite o ulozi SAD?", pitamo.

"Amerika ne zeli ujedinjenu Evropu", objasnjava. "Prihvatili su ponovno ujedinjenje dve Nemacke upravo zbog lakse destabilizacije naseg kontinenta i dalje ga podsticu. Ali Amerika je podcenila mnogo toga. Na primer, nije predvidela da ce rat na balkanskim prostorima dovesti u pitanje ne samo mir u Evropi vec i u svetu."

"Da li znate da Vas zapadne novine opisuju kao okrutnog i krvozednog. Nazivaju Vas ,dzelatom,. Sta imate da kazete na to?"

"Zahvaljujem vam zbog ovog pitanja", kaze. "Optuzeni smo da smo zapoceli ovaj rat i da ga vodimo na tudjim teritorijama. Optuzeni smo da smo jedan imperijalisticki narod. Ali nije tako. Rat koji mi vodimo je odbrambeni rat. Branimo nase zene, decu, kuce i teritorije. Na zalost, skoro sve zemlje zapadnog sveta su na strani nasih neprijatelja. Oni zloupotrebljavaju sredstva informisanja, sireci lazi. Realno, jedina ,optuzba, koja bi se odrzala je da mi kazu da sam patriota koji se bori za svoj narod. Nemam nista sebi da prebacim. Da ste vi videli 21. septembra 1991. godine kako neki drugi narod ubija vase ljude na mostu na Korani, u Hrvatskoj i vi biste se, po meni, ponasali na isti nacin."

"Svet nije nista ucinio da ublazi patnje srpskih vojnika, kada su bili zarobljeni u slovenackim i hrvatskim kasarnama bez vode, hrane i struje. S druge strane, gnevno su reagovali i sa pravom, kada su videli pokolj izvrsen nad ljudima koji su stajali u redovima cekajuci hleb, u ulici Vase Miskina u Sarajevu. Ali taj pokolj nisu izvrsili Srbi, vec Alija Izetbegovic, muslimanski vodja koji je platio strancima da izmasakriraju njegov narod ne bi li svalio krivicu na Srbe. Ni Agata Kristi ne bi bila u stanju da izmisli toliko zastrasujucu pricu. Ipak, ubedjen sam da ce jednog dana istina izbiti na videlo. Zeleo bih da naglasim da je srpska vojska uvek pomagala hrvatskom i muslimanskom civilnom stanovnistvu. Na primer, mi smo odobrili da im humanitarna pomoc stize preko nasih teritorija. Ni to nije sve. U vreme borbi oko Zenice evakuisali smo hiljade hrvatskih civila i 904 vojnika koje su muslimani proterali. Iz Varosi i centralne Bosne ovde je stiglo 15.000 hrvatskih izbeglica koje smo primili i zastitili kao nase. Odobrili smo evakuaciju 12.000 muslimanskih zena i dece iz Srebrenice. Cak smo tokom najsurovijih sukoba dozvoljavali UN da evakuisu na stotine vojnika koji su prethodno pocinili pokolje nad nasim narodom. Plavim slemovima i internacionalnom Crvenom krstu smo omogucili evakuaciju vise od dve stotine ranjenika iz Zepe. Kazite mi gde su to Hrvati ili muslimani pomogli nasem narodu i nasim vojnicima. Ukazite mi na makar jedan primer."

"Zapadne novine su uvek zanemarivale ove stvari", dodaje razljuceni general." I ne samo to: stalno su pricali o srpskim koncentracionim logorima, a zasto nisu nikad pokazali slike srpskih i muslimanskih leseva u gomilama koje su Hrvati zaklali u zapadnoj Hercegovini? Zasto svet nije uopste obavesten o zastrasujucoj situaciji Srba koji su ostali u Sarajevu, Zenici, Mostaru, Tuzli, Srebrenici, Zagrebu? Pre nego sto je rat i poceo Hrvati su unistili srpske kuce u Zari i Zagrebu. Zasto je svet tada cutao?"

"O nama su recene mnoge stvari koje nisu istinite", dodaje general. "Cak se i Savet bezbednosti UN okrenuo protiv nas na osnovu laznih podataka i uveo sankcije srpskom narodu bez presedana. Medjunarodna zajednica se maksimalno potrudila da pomogne Hrvatima i muslimanima. Sve humanitarne pomoci, cak i one putem aviona, idu njima, koristeci nazalost i italijanske aerodrome, poput onog u Ankoni. Mozda Italijani to i ne znaju. Ali nas narod proliva krv vec tri godine, a mi nismo u mogucnosti da opremimo ni lekare, niti da dopremimo neophodne lekove. Hrane nema. Ne mozemo ni da obradjujemo zemlju, jer ne mozemo da uvezemo benzin za masine. Za razliku od nas Hrvati i muslimani imaju na raspolaganju cak i oruzje koje uvoze preko luka u Puli, Rijeci i Splitu. Svakog dana stize oruzje nasim neprijateljima putem mora ili vazduha. Ipak, nikad nije kasno da se stvari izmene. Ovo je jedan apel koji upucujem Italiji. Italijanski i srpski narod su dosta slicni. Cak su i nase sudbine u proslosti bile slicne. 1943. godine, tokom Drugog svetskog rata Italijani su dosta pomogli Srbima. Tu ubrajam i sebe."

"Mali"

"Rodjen sam u malom selu blizu reke Neretve, a ostao sam ziv zahvaljujuci jednom od dvojice italijanskih vojnika iz divizije Murdjija. Oni su u to vreme bili nemacki zatvorenici koje su rasporedjivali u blizinu pojedinih fabrika. Taj vojnik se nalazio u nasoj kuci uz jos jedanaest italijanskih vojnika. Ostali su tu sest meseci. Majka i otac su mi bili toliko bolesni da su se jedva pomerali. I ja sam bio bolestan. Bio bih mrtav da se taj dobri vojnik nije trudio iz dana u dan da me nahrani i izleci koristeci trave i praveci mi supu od bilja koje je uspeo da pronadje."

"Da li se secate imena tog italijanskog vojnika?", pitali smo.

"Na zalost ne", odgovorio je General Mladic. "Ali se secam da me je zvao ,mali,."

Vratimo se ratu. "Koji su odnosi snaga izmedju vas i muslimana?"

"Tesko je reci. Ovo je gradjanski rat. I ponavljam da ne smemo zaboraviti na one koji podrzavaju muslimane."

"Da li je moguce zaustaviti sukob?"

"Da su se Srbi pitali, ovaj rat nikad ne bi ni zapoceo. Ponavljam da smo mi primorani da ucestvujemo u njemu. Mi smo cak i sada spremni da zakljucimo mir i da sve postojece probleme resimo na miran nacin. Ali rat ne moze da se okonca, jer to ne zele ni Hrvati ni muslimani ni oni koji im pruzaju podrsku."

"Zar vas ne uznemiravaju stalne pretnje Nato-a da ce bombardovati vase polozaje?"

"Svakog dana dobijamo pretnje vojnih intervencija i bombardovanja. Ali to nas ne plasi. Znamo da se branimo. Kako? Pitajte Hrvate i muslimane. Cak da pozovu i milion ljudi protiv nas necemo se uplasiti. I ne znam koliko bi majki trebalo da posalje svoje sinove ovde da umru braneci granice koje su povukli Titovi politicari."

"Rekli ste da trenutno nije moguce okoncati rat zbog politike vasih neprijatelja. Ali, ako se rat nastavi zar ne postoji opasnost da ce se prosiriti i izvan granica Bosne?"

"Stopostotno ce se to desiti. Stavise milion posto. Ako se ne zavrsi na vreme, ovaj rat ce se sigurno prosiriti na citav svet. Ne zaboravite da je Balkan na raskrsnici puteva izmedju Evrope, Azije i Afrike. I zapamtite da danas ubijaju nasu decu oruzjem koje izlazi iz nemackih i francuskih fabrika. Ali obratite paznju, jer ako se rat ne okonca ticace se i vase dece! Vi Italijani biste prvi trebalo da se zabrinete. Zapamtite da ako izbije pozar kod vasih komsija uvek je bolje pomoci mu da ga ugasi pre nego sto se on prosiri i na vasu kucu."

General Mladic je po stoti put pozvan na telefon. Vratio se da nam dovrsi pricu.

"U ratu izvan ovih granica nece postojati ni jedno jedino sigurno mesto na celoj planeti", upozorio nas je.

To je bio kraj zvanicnog intervjua.

General Mladic nas je potom pozvao da sa njim i njegovim ljudima rucamo, u ledenoj sobi u prizemlju. Suvo meso, krastavci i sir ili pire krompir i meso. Nimalo luksuzno. A noge se smrzavaju. Ipak, zahvaljujuci rakiji koju sluze u preobilju, atmosfera se poboljsala.

Vracamo se na razgovor o okrutnostima koje su pocinjene tokom ovog rata.

"Okrutnost? Niko ne zna sta znaci rat dok u njemu ne ucestvuje."

Zatim je pricao o Italiji.

"U svakoj italijanskoj bolnici se cuva po cetiri ili pet mesta za muslimansku decu. Koliko ih je za srpsku decu? Zasto cak i vi pomazete muslimanima, a ne nama? Zar je moguce da od vas, koji ste nam uvek bili prijatelji nismo dobili ni dzak krompira?"

Kao da je sledio svoju misao, Mladic je dodao: "Odrekli ste se cak i Istre. Ali Istra nije hrvatska, ona je oduvek pripadala Italiji. Mora biti vracena Italiji."

"Ja poznajem Italiju. Divim se vasoj zemlji, muzici, umetnosti, tradiciji."

Smeska se: "Dobri ste i u sportu: fudbal, kosarka. Samo sam jednom bio u Italiji, 1979. godine, kada sam zavrsio Vojnu akademiju. Bio sam u Livornu, Pizi, DJenovi. Kasnije sam otisao u Libiju, u Tripoli. Kakva razlika!"

Vec opusten, General Mladic se prepustio uspomenama.

"U Livornu sam zeleo da kupim jedan par cipela. Usao sam u radnju u kojoj je bio enorman izbor. Ali brojevi vasih i nasih cipela se razlikuju. Probao sam jedan, drugi, treci par. Nijedne mi nisu bile dobre. Ali nisam mogao da odem a da nista ne kupim. Na kraju sam uzeo neke koje su mi bile uske. Kasnije sam ih poklonio prijatelju. Secam se i jednog dogadjaja iz Pize. Nosio sam uniformu i u pocetku su me svi gledali s nepoverenjem. Mislili su da sam ruski vojnik. To je bilo vreme Crvene armije, a Italijani nisu bas voleli Ruse. Cim su otkrili da nisam Rus vec Jugosloven, postali su ljubazni prema meni. Moji drugovi i ja smo zeleli da obidjemo krivi Toranj, ali nismo imali italijanski novac. Jedna gospodja je uvidela nas problem i svima nam kupila karte. Cak se ponudila da nam pravi drustvo. Italijani su zaista izvanredan narod!"

General Mladic nije udovoljio nasim molbama da nastavi da prica.

"Vi imate cudesnu zemlju", rekao je.

Ipak nam je ispricao jos nesto: "U vreme mog boravka u Italiji bio sam tek odskora vencan i moja supruga mi je strasno nedostajala. Na brodu sam joj napisao poruku i stavio je u koverat sa njenom adresom. A koverat uz novcanicu od deset dolara i jos deset cigareta sam stavio u jednu flasu. Pare i cigare su bili nagrada za onog ko nadje flasu i prenese mojoj supruzi ljubavnu poruku. Dok smo prolazili kroz Mesinski moreuz bacio sam flasu u more. Moja supruga je posle nekog vremena zaista primila poruku. I to ne samo nju, vec i pare i cigarete."

Kraj rucka je znacio i kraj razgovora. Oprostili smo se od Generala Mladica imajuci o njemu dvojak odnos: on je i pravi vojnik, cvrst, odlucan, mozda i nemilosrdan prema neprijateljima, ali i covek koji je sposoban i da se smeje i da bude ganut.

"Poruka koju je general Ratko Mladic uputio citaocima casopisa "DJente": "Nadam se da ce prava istina uskoro biti otkrivena za dobro svih, a narocito za srpski narod."

januara 1994.Han Pijesak

Gaspari di Sklafani,za reviju "DJente", Milano

SRBI SMO, NE KRVNICI

"Veoma je opasno igrati se rata u Evropi i isto je tako opasno zloupotrebljavati sredstva informisanja i proklamovati ono sto nije istina. Stalne pretnje o bombardovanju samo stavljaju u opasnost svetski mir". Tako Ratko Mladic, vrhovni komandant srpsko-bosanske vojske obelezava situaciju u Bosni i Hercegovini. Ponosan sto je Srbin i isto tako siguran da brani sopstveni narod od "unistenja" sreo se sa nama u Han Pijesku, selu udaljenom oko 80 kilometara od Sarajeva, u jednom hotelu koji je postao jedan od glavnih komandantovih stabova.

Duz puta koji vodi u Han Pijesak, od granice (Zvornik) sa Srbijom, sve kuce su unistene granatama i zapaljene, znak okrutnih bitaka izmedju muslimana i Srba. U svakom uglu jedan vojnik. Svi mladi, od 16 do 20 godina, dobro naoruzani. Jedan od njih nam pokazuje doline po kojima su se vodile borbe i bitke gde su mnogi mladi njegovih godina izgubili zivot.

U Mladicevim ocima nema kajanja. Ponos i samo ponos zato sto se bori za pravednu stvar.

"Patriotizam znaci braniti sopstveni narod" kaze Mladic. "Niko ne bi trebalo da crveni zbog toga, ponajmanje jedan general. To je moja cast. Nisam dozvolio da moj narod bude izbacen sa svoje teritorije."

Kada mu se kaze da ga na zapadu smatraju krvnikom, smesi se, ne brine zbog toga i odgovara sigurno:

"Vec trecu godinu vodim vojsku i Srbi su bili zrtve ovog rata, on nam je nametnut. To je prava nesreca. Onaj koji je objavio rat dobio je podrsku Zapada."

General podize ton ne priznaje lazi koje zapadni svet pripisuje Srbima, ne priznaje zverstva, pokolje:

"Kao i u proslosti i danas Srbi nisu krivi. Rat nam je nametnut. Mi nismo nikada imali imperijalisticke ciljeve. Danas, kao ni u proslosti, srpski vojnici nikada nisu bili na tudjoj teritoriji. Mi branimo samo nasu decu, nase zene i nase kuce. To je verovatno sudbina srpskog naroda."

- Pa ipak, svi su vas prikazali naslikali kao krvnike i agresore.

"Secate li se pokolja ljudi u redu za hleb u Sarajevu? Alija Izetbegovic je platio medjunarodne eksperte da ubiju njegov narod i da bace krivicu na nas Srbe. Ove stvari moraju da brinu ceo posteni svet. To je bumerang koji ce se okrenuti protiv njih. Siguran sam da ce svet imati prilike da vidi i produbi istinu. Samo tada ce biti postignuta pravda."

- Rat se, medjutim, nastavlja. Ne nazire se nikakav miroljubiv izlaz?

"Dobro je razjasniti odmah jednu stvar: srpski narod nije u ratu sa hrvatskim i muslimanskim narodom. Taj svet je izmanipulisan i iskoristen prljavom Tudjmanovom i Izetbegovicevom politikom. Ne stidimo se da kazemo da smo ranije sav taj svet pomagali bez razlike na rasu."

- Vi ste, medjutim, optuzeni da ste zabranili evakuaciju ranjenika i civilnog stanovnistva?

"U Srebrenici smo evakuisali vise od 12.000 osoba za vreme najzescih sukoba, cak i putem sredstava Unprofora. Pitam Vas, zasto me je CNN snimala dok sam izlazio iz Srebrenice sa muslimanskim detetom u narucju, a onda taj film nije prikazala? Gestovi dobre volje Srba nikada se ne evidentiraju. Objavljuju se velike reportaze o koncentracionim logorima. Zasto se nikada ne prikazuju lesevi muslimana ili Srba u hrvatskim rukama?

- Zasto nije moguce zaustaviti rat?

"Kada bi to zavisilo od nas, rat ne bi nikada ni pocinjao. Spremni smo da potpisemo mir cak i u ovom trenutku. Rat ce se zavrsiti ukoliko medjunarodna zajednica bude koristila iste mere za sve tri strane. Sa oruzjem koje su im Nemci i Francuzi prodali ubijaju se nasa deca. Nastavljajuci ovim putem konflikt ce se prosiriti i nece vise biti sigurne tacke na nasoj planeti."

- Vi optuzujete Nemce da podrzavaju Hrvate, a Francuze da pomazu muslimane, ne cini li Vam se to isuvise?

"Hrvati su kao loptice za tenis a reketom manevrisu Nemci. Francuzi podrzavaju stvaranje islamske drzave u Bosni. Zasto Miteran ne da jedan deo Pariza muslimanima?"

- Zar Vas pretnje Nato-a o vazdusnom napadu ne plase?

"Mi nikome nismo pretili, a oni kazu bombardujmo Beograd. Bilo kako bilo ukoliko nas napadnu, znamo kako da se branimo."

- Koliko ljudi je pod Vasom komandom?

"Dovoljno da brane nas narod i da se ne plasimo pretnji Nato-a."

Poziva nas na rucak, supu i jelo od krompira i zeli da posalje Italijanima poruku:

"Zasto od vas kao prijateljskog naroda nismo dobili ni dzak krompira pomoci? Zasto nema nijednog kreveta u bolnicama za nasu decu. Vi, Italijani bi trebalo da budete svesni da i nase, srpske, kuce gore. Samo tako ce se moci zaustaviti rat."

januar 1994.

Andjelo Ferari,italijanski nedeljnik "Il DJorno"

NISTA NAS NECE ZAUSTAVITI

Pale, jula ,95. Ko je General Mladic? To je covek koji plave slemove svodi na posmatranje etnickog ciscenja i koji obecava da ce do jeseni osvojiti sve zasticene zone, ukljucujuci Sarajevo. Mladic je komandant Glavnog staba Vojske bosanskih Srba i neprijatelj Izetbegovicevih muslimana. To je general kome bi OUN hteo da sudi kao ratnom zlocincu, ali sa kojim je u medjuvremenu prinudjen da pregovara. Sada je Mladic obecao da "ce za nekoliko meseci, na jesen Srbi zauzeti Gorazde, Bihac, a ako bude potrebno i Sarajevo" da bi okoncali rat.

Iako je tesko sresti ovog coveka, koji ne skida uniformu, uspeli smo da ga pronadjemo i intervjuisemo.

Pitanje: Generale Mladicu, odmeravanje snaga sa Ujedinjenim nacijama, Natoom i snagama za brza dejstva se nastavlja. Sta mislite o mogucnosti mobilizacije medjunarodnih vojnih snaga protiv Srba?

Odgovor: Mi nismo kamikaze, kao sto neki tvrde, niti poludeli robovi. Vodimo racuna o svakom nasem coveku. Medjutim, ovde u Bosni nema mesta za americke bombardere, za trgovce oruzjem, a nema mesta ni za medije koji satanizuju Srbe. Ovde nema sta da trazi onaj koji je zapalio Afriku ili Vijetnam i stvorio povorke zivih mrtvaca. Nama Srbima nije potrebna milost, ali ni mafijasi koji unistavaju citave kontinente, da bi ih podvrgli svojim interesima. Ovde ima mesta samo za humanitarne organizacije i za one koji su voljni da na ovaj rat gledaju svojim ocima, kriticki. Ne trebaju nam oni koji sire ratni pozar od Atlantika do Pacifika. Zelimo samo nasu zemlju, zato sto medjunarodna zajednica do sada nije priznala nijednu srpsku zemlju i zato sto nasi neprijatelji, racunajuci na to, hoce da nas svedu u nacionalne manjine. Zbog svog geografskog polozaja, srpski narod je uvek bio izlozen pogibelji, prvo sa Turcima, zatim sa austro-ugarskim carstvom. Ali, Srbi su isto tako sprecili prodor agresivnog islama u Evropu. Sada se opet osecamo ugrozenim. Zato smo prisiljeni da se borimo. Mi, Srbi, ocekujemo da medjunarodna zajednica preuzme odgovornost za konflikt i kazni onog ko ga je izazvao. Nemacka je sponzorisala ovaj rat, podsticuci Hrvate i muslimane da se bore protiv nas. Tamo gde god su se nalazili Nemci, nikada nije bilo mira. Neka samo dodje Nemacka na Balkan... Ja, licno, imam razloge da je docekam...

Pitanje: Novinari i posmatraci iz inostranstva su pisali da cesto nema saglasnosti, ni koordinacije izmedju politicara i komandanata bosanskih Srba. Verovatno misle na Vas pravac delovanja, koji je vise puta bio u suprotnosti sa pravcem delovanja Karadzica...

Odgovor: To su samo price onih koji hoce da otezaju stvari Srbima. Ovaj rat je zaista veoma cudan, najtezi koji su Srbi ikada vodili. Mi smo, ipak, uspeli da ostanemo na zemlji koja je vec generacijama nasa i uspecemo da postanemo jedinstven narod. Ostvaricemo svoj cilj da budemo jedan narod na jedinstvenoj teritoriji od Kupe do Korane, sve do Juzne Morave i Timoka. Samo ocekujemo da se medjunarodne snage ponasaju kao mirovne snage i da nastoje da okoncaju ovaj rat diplomatskim sredstvima, a ne oruzjem.

Pitanje: Politicari objavljuju ratove a generali ih vode. Ko ce uspostaviti mir: politicari ili generali?

Odgovor: Dobro pitanje... Ovaj rat je suvise komplikovan, da bi ga mogli resiti samo jedni ili drugi. Vise bih voleo da mir donesu politicari, jer je mir covekov najvisi cilj. S druge strane, ne verujem da ce zvezde na medjunarodnoj sceni moci da nametnu mir u Bosni.

Daniela Atropia,"Il DJornale", Milano.

ZIVOT NA POKLON

Pod ovim naslovom objavila je "Borba" deo izjave Lorensa Jolesa, predstavnika visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija. Pre dolaska u bivsu Jugoslaviju predstavljao je Ujedinjene nacije u Indiji, Turskoj, Kini, a ovde je boravio u Vukovaru, Bratuncu, Srebrenici i Tuzli.

- Sa generalom Mladicem ste se sreli dva puta. Cak ste ga dobro upoznali?

- Mislim da jesam. Prilikom prvog susreta proveli smo u Kninu nedelju dana. Bio je to oktobar-novembar 1991. Boravio sam tamo sa petnaestak vojnika iz Unprofora koji su pripremali dolazak mirovnih snaga. Bio je tada tamo i Sajrus Vens. Osim Knina, obilazili smo zapadnu i juznu Krajinu. Mladic je tada bio zamenik komandanta, nas domacin i po ceo dan smo bili zajedno. Spavali smo u barakama JNA, jer tada su tamo bile delimicno snage JNA, delimicno teritorijalne odbrane. Mladic je uspevao sve to na tom prostoru da koordinira. Znao je apsolutno sve sta se desava. Poznavao je svako selo, svaku kucu, decu, zene, starce, znao je ko je kome rodjak, ko je Hrvat, ko Srbin, koliko je gde zivelo jednih koliko drugih. Bio je nacionalni heroj, obozavali su ga i civili i vojnici. Pomislio sam tada da je izuzetno jaka licnost koja definitivno zna sta hoce.

- Vas susret u martu 1993. bio je drugaciji. Evakuisali ste muslimane iz Srebrenice. Svet su vec obisle slike sa tim uzasnim prenatrpanim transportima?

- Da, takav jedan konvoj za Tuzlu bio je zaustavljen u Bratuncu. General Mladic je ulazio u svaki kamion sa zenama, decom i starcima muslimanima, pruzao im ruku i govorio: "Mladic, drago mi je". LJudi su bili uplaseni, ali govorio im je da se ne boje. Iznenada se, medjutim, pojavio jedan problem. Uprkos nase paznje da iz Srebrenice evakuisemo samo bolesne, zene, decu, starce, nekako se u jednom kamionu nasao i jedan pedesetogodisnjak, musliman. Kontrola u Bratuncu ga je otkrila i vec predvidela da ga odvede u zatvor. Nisam mogao da pomognem drugacije osim da uzmem ime tog coveka i kad se vratim u Beograd o svemu obavestim Medjunarodni Crveni krst. Rekao sam to Mladicu.

- Prepoznao Vas je?

- Da, odmah. Onda je sa mnom posao do milicijskih kola, pogledao coveka, razgovarao sa milicionerima i rekao: "U redu je, vratite ga u kamion i srecno do Tuzle". Posle toga se okrenuo prema meni i rekao: "Ne zaboravi da sam ovom muslimanu licno podario zivot".

Zadovoljan ishodom nisam glasno rekao ono sto sam pomislio: "A zasto bi mu ga uzeo?"

Posle smo svi stigli do Tuzle.