Jos tokom rata, dok je bila zainteresovana za sudbinu istocne Evrope i granice komunizma, zvanicna Amerika je zelela da kontrolise ulaz SSSR-a u FNRJ, ali i sam razvoj komunizma u tek stvorenog Titovoj Jugoslaviji. Covek preko kog je takva kontrola uspostavljana bio je, prema tvrdjenju istoricara dr Vojislava Pavlovica, hrvatski ban Ivan Subasic. U januaru 1944. Vasington je predlozio Josipu Brozu da Ivan Subasic dodje u Jugoslaviju, kako bi pregovarao o prelasku domobrana na stranu partizana. Taj predlog Amerikanaca Tito je prihvatio, ali je lukavo predlozio britanskim saveznicima da Nacionalni komitet narodnog oslobodjenja Jugoslavije bude priznat kao nova jugoslovenska vlada, umesto kraljevske vlade u Londonu. A kao kraljev predstavnik u toj komunistickoj vladi predlozen je Ivan Subasic, kog je Tito hteo da primi u sastav NKOJ-a. Subasic je bio iskusan politicar. Rodjen je 1892. godine. Po profesiji je bio advokat. U Prvom svetskom ratu kao austrijski vojnik nasao se na srpskom frontu, ali nije hteo da se bori protiv Srba. Carevina ga je optuzila za veleizdaju i poslala na ruski front. Tamo je stupio u Dobrovoljacki korpus i prebacen je na Solunski front. Pre Drugog svetskog rata Subasic je bio vodja Hrvatske seljacke stranke, a ban je postao 1939. kada je potpisan sporazum Cvetkovic-Macek, kojim je formirana Banovina Hrvatska. Posle okupacije Ivan Subasic je emigrirao u Englesku, ali se drzao dalje od jugoslovenske emigracije zbog netreljivosti saveznika prema Drazi Mihailovicu. Iz Londona je potom presao u SAD, gde je proveo veci deo rata.

Tito i Subasic su se zvanicno susreli dva puta, 16. juna 1944. na Visu i 1. novembra 1944. u Beogradu, kada je i potpisan sporazum o formiranju jedinstvene vlade. Kralj ga je imenovao za predsednika vlade u egzilu. Ivan Subasic je sa Edvardom Kardeljem posle Beogradskog sporazuma 17. novembra 1944. isao u Moskvu na sastanak sa Staljinom. Tom prilikom ruski lider je javno kritikovao Tita sto ne dozvoljava kralju Petru II da se vrati u otadzbinu, sto je Subasic odmah preneo i Amerikancima i Englezima. U novu jugoslovensku vladu Subasic je usao 7. marta 1945. kada je imenovan za ministra spoljnih poslova. Zvanicno Subasic je bio drugi jugoslovenski ministar diplomatije, jer je na toj funkciji u Titovoj vladi nasledio dr Josipa Smodlaku. U obavljanju svojih poslova Subasic je imao dva velika sefa - Josipa Broza i Edvarda Kardelja. Za vreme njegovog mandata sklopljen je 1945. Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoci i saradnji sa SSSR-om. Nije dugo vodio jugoslovensku diplomatiju, posle sedam meseci, pocetkom novembra Ivan Subasic je podneo ostavku. Do ostavke je doslo zbog razmimoilazenja sa Josipom Brozom, koji je zvanicno svog ministra proglasio bolesnim i preuzeo njegovu funkciju. Tito je umesto Subasica bio ministar spoljnih poslova sve do 1. februara 1946. kada je na tu funkciju imenovao Stanoja Simica. Ivan Subasic je jednostavno penzionisan, cime je sisao sa politicke scene FNRJ. Zivot je sve do smrti 1995. proveo u Zagrebu. Prema shvatanju dr Vojislava Pavlovica hrvatski ban Ivan Subasic je bio, ne samo politicki americki covek vec i americki obavestajac.

- Cilj Amerikanaca je bio da Subasic doprinese stvaranju kompromisa izmedju istoka i zapada, cime bi se izbegao direktni britansko-sovjetski sukob na tlu FNRJ. Ivan Subasic je prvi put stupio u kontakt sa americkom obavestajnom sluzbom u leto 1943. godine, kada je posetio SAD. Tada je Amerikancima sam predlozio da za racun i u organizaciji americkih obavestajaca iz OSS ode u Jugoslaviju, kako bi radio na prelasku hrvatskih domobrana u partizane. Taj projekat su Amerikanci tada odbacili, jer je doslo do sporazuma u Teheranu o podeli interesnih sfera izmedju istoka i zapada, odnosno komunista i kapitalista. Time, medjutim, kontakt Ivana Subasica sa americkom obavestajnom sluzbom nije prestao. I dok je bio premijer kraljevske vlade u Londonu, i dok je bio Titov ministar za spoljne poslove Subasic je bio americki agent. Redovno je izvestavao Amerikance o sadrzaju svojih razgovora sa jugoslovenskim rukovodiocima, pa i sa britanskim saveznicima. Tako se dogodilo da je Ivan Subasic u maju 1944. obavestio OSS, a time i americkog predsednika Ruzvelta o svojim razgovorima sa Cercilom i Titom - kaze dr Vojislav Pavlovic.

Jedan od glavnih izvora podataka o stanju u poratnoj Jugoslaviji u CIA, FBI i DIA bili su nasi ratni zarobljenici, begunci, izbeglice i iseljenici. Prema podacima dr Mila Boskovica, autora knjige "Sesta kolona" o neprijateljskoj politickoj emigraciji posle Drugog svetskog rata, u svetu se naslo oko 250.000 nasih ljudi. Pored ustasa, cetnika, ljoticevaca, nedicevaca, balista, belogardejaca, vmrovaca, u toj gomili je bilo 3.764 ratnih zlocinaca. Mnogima od njih, obavestajne sluzbe nasih dojucerasnjih saveznika, tako i americka, pruzile su utociste, pa i lazni identitet na Zapadu. Tako su drugoj ruci pravde iz Jugoslavije izmakli Ante Pavelic, Dido Kvaternik, Ljubo Milos, Dzafer Deva i Vanco Mihajlov.

- Veci deo emigranata prosao je kroz saveznicke logore u kojima je i zapocelo grupisanje bivsih zlocinaca i pedanta selekcija emigranata koju su sprovodile zapadne obavestajne sluzbe s ciljem da ih okupe i organizuju da nastave borbu, ali protiv nove Jugoslavije - pise dr Milo Boskovic. - Stvaraju se vece i manje grupe, pa i organizacije kvislinske emigracije. Mnoge od njih su menjale i svoje nazive i vodje, ali ne i osnovne ciljeve - rusenje Jugoslavije. U tim logorima, jos u Evropi mnogi jugoslovenski emigranti su vrbovani u americku armiju, odelenje OSS i CIC. Nudjena je dobra plata, kuce i limuzine na kredit. Odabir kandidata vrsio je Milos Ivanovic, bivsi oficir, a kasnije je njegov posao preuzeo nedicevac Dusan Sedlar.

Valja napomenuti da se u to vreme, sve do 1947. kada je CIA osnovana, Amerikanci nisu previse ukljucivali u ove operacije preko svojih tek zacetih obavestajnih sluzbi. Oni su zajedno sa Englezima, Francuzima, pa i Italijanima, bili saucesnik u ubacivanju diverzantskih grupa u novu Jugoslaviju. Kako pise publicista Milenko Doder u svojoj knjizi "Jugoslovenska neprijeteljska emigracija„, u novi obavestajni rat Zapada protiv Istoka ukljucila se cela nasa emigracija. A prvi je to uradio kralj Petar Karadjordjevic za racun Engleza, potom Amerikanaca. On je njima jednostavno poklonio obavestajnu mrezu Kraljevine Jugoslavije koju je vodio ministar policije, takodje emigrant, Vladeta Milicevic. Prvu saradnju sa jugoslovenskim obavestajcima Amerikanci uspostavili sa Miodragom Paunovicem, ministrom policije kralja Petra II Karadjordjevica. Drugu vezu je imao Draza Mihailovic pre dve radio stanice. Jednu je vodio nekadasnji konzul Dusan Petkovic - Senegalac u Carigradu, a drugu kapetan Nedeljko Plecas u Alziru. I treca veza je bila preko americke vojne misije, koja je dolazila u Stab srpskih cetnika. Jednu takvu misiju, u kojoj su bili americki pukovnik Sajs, kapetan Mansfild i kapetan Bora Todorovic primio je Nikola Kalabic, komandant Gorske garde. Dok je Dobrosav Jevdjevic saradjivao direktno sa pukovnikom Panjotom, sefom americkog obavestajnog centra u Rimu.