Tako je zapoceo period najdirektnijeg mesanja CIA, DIA i NSA u unutrasnje politicke prilike na tlu bivse Jugoslavije. Kako su to opisali sami Amerikanci, "cela Bosna je prekrivena spijunskom mrezom svih tajnih sluzbi sveta. SAD u Bosni imaju svoj ogromni obavestajni tepih". Njega su sacinjavali i agenti na terenu, razasuti sirom Bosne, dispeceri za navodjenje aviona NATO, i analiticari vojnih i politickih problema smesteni u evropskim bazama, ali i piloti u izvidjackim avionima i kamere u bespilotskim letilicama tipa "predator" i "avax". Prva grupa obavestajaca CIA, civilne i DIA, vojne obavestajne sluzbe SAD instalirana je u Kiseljaku 1993. godine kao sastavni deo snaga Unprofora. U prvom kontigentu zajedno sa ovim mirovnjacima doslo je oko cetiri stotine Amerikanaca. Svi su stigli iz baze Rajna - Majna u Nemackoj, gde su bili u sastavu DIA, tacnije Odeljenja za specijalne poslove G-2 i Odelenja za vojne informacije G-5. Oni su smesteni u hotel "Dalmacija", ali i po Sarajevu, Gorazdu i Bratuncu. Prvi zadatak im je bio sigurno sprovodjenje operacije "Klementina", odnosno dovodjenje i razmestaj 75 000 "plavih slemova".

Jedan od americkih obavestajnih oficira koji je dosao u Kiseljak bio je i Dzon E. Sraj, potpukovnik DIA. On je pre toga sluzio u americkim bazama u Koreji i Nemackoj, kao oficir Komande za specijalne operacije u Fort Bregu, drzava Severna Karolina. Bio je zatim u cuvenoj 101. Vazdusno-jurisnoj diviziji u Fort Kembelu, drzava Kentaki, i u Centralnoj komandi SAD, u bazi Mek Dil, na Floridi. Ucestvovao je u "Pustinjskoj oluji". A u Bosni je proveo sest meseci. Tada je u svom izvestaju za DIA potpukovnik Sraj napisao :

- Rec je o gradjanskom ratu unutar gradjanskog rata, iako su Muslimani skloni da konflikt predstave kao agresivni rat Srbije. To su samo izmisljotine i preterane price. Muslimani, inace, poseduju jednu prednost - brojnu pesadiju. Njihova pesadija je najsnazniji deo armije i broji gotovo 140 000 ljudi, tako da je odnos prema Vojsci Republike Srpske 2:1 u korist Muslimana. Iako je organizovana u korpuse i brigade, muslimanska armija je sposobna samo za ogranicene operacije do nivoa bataljona. Muslimanska pesadija je iskrvavila upravo zato jer je terana u ofanzivne akcije radi osvajanja terena. S druge strane, Vojska RS ne moze sebi da dozvoli vece gubitke u zivoj sili. Muslimanska tvrdnja da imaju sposobno rukovodstvo je njihova najteza vojna zabluda. Muslimanski oficiri dobijaju cinove ne po sposobnosti i iskustvu vec putem politickih i verskih veza. Njihovi pokusaji da u leto 1994. zauzmu saobracajnicu na planini Ozren, na primer, najbolje ilustruje nedostatke njihovih oficira i njihove armije, jer nisu uspeli da izvedu sadejstvo pri napadu Treceg i Drugog korpusa.

Posle toga potpukovnik Dzon Sraj je krajem 1994. godine presao u Generalstabnu vojnu akademiju SAD u Fort Levenvortu, drzava Kanzas. Magistar je medjunarodnih odnosa, i specijalista za obavestajne aktivnosti. U SAD je u vise navrata javno iznosio svoja licna zapazanja o ratu u Bosni i Hecegovini i americkoj ulozi na strani Muslimana, a protiv Srba. Tada je okrivio Muslimane i njihove saveznike za montiranje diverzija u operacijama "Markale 1" 5. februara 1994. i "Markale 2" 28. avgusta 1995. godine, kada je poginulo 66, odnosno 37 Sarajlija. Potpukovniku Dzonu Sreju savest ocigledno nije dozvoljavala da cuti.

Kiseljak je devedesetih godina postao centar evropske, ali i americke spijunske aktivnosti, jer su i CIA i DIA, radi obezbedjivanja svog vojnog kontigenta od 20 000 vojnika u sastavu Ifora, pojacali sa cak hiljadu obavestajaca. A Amerikanci su sa NATO formirali Zajednicku vojno - obavestajnu sluzbu u Bosni. Ovaj podatak objavio je Tijeri Sarlije u francuskoj stampi. Da bi se lakse snasli na prostorima bivse SFRJ, americki obavestajci dobili su mali dzepni spijunski vodic "Prirucnik o Jugoslaviji". U njemu su stampani svi relevantni geografski, klimatski, kulturni, vojni podaci o bivsoj SFRJ, posebno o BiH, kao i mali srpski recnik sa 300 pojmova. Knjiga sadrzi sest mapa BiH - politicku, etnicku, teritorijalnu, ekonomsku, energetsku i mineralnu. I uvodno upozorenje : " Bosna i Hercegovina je bivsa republika SFRJ, u kojoj bosanski Srbi, podrzani od Srbije, zele da se ujedine ne bi li stvorili Veliku Srbiju. A Muslimani, koji su uz podrsku Vasingtona D.C. stvorili federaciju BiH, imaju na srpskom prostoru malu enklavu oko Bihaca. BiH se nalazi na jugoistoku Evrope, granici se sa Jadranskim morem i Hrvatskom. Po podacima iz 1995. ima 3,2 miliona stanovnika i to, po Muslimana 38 odsto, Srba 40 odsto i Hrvata 22 odsto. Jezik je srpsko-hrvatski". Poseban odeljak te male obavestajne studije bio je posvecen vodecim licnostima tri zaracene strane u Bosni, od Alije Izetbegovica, Franje Tudjmana, Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica do Slobodana Milosevica.

Drugi obavestajni americki centar u BiH je Tuzla, grad u koji je zajedno sa jos jedanaest hiljada americkih vojnika, koji su do kraja 1996. godine pristigli u svoju tuzlansku bazu, u Bosnu je doslo i oko dve i po hiljade agenata civilne Centralne informativne agencije - CIA i vojne Odbrambene informativne agencije - DIA. Oni su razvrstani u pet operativnih grupa. Prva, koja ima oko sest stotina agenata radi na pribavljanju informacija o stanju u Republici Srpskoj i Muslimansko-hrvatskoj federaciji, o odnosima tri entiteta, o aktivnostima politickih stranaka i funkcionera. SAD su 1996. organizovali su izbore i pustili Aliju Izetbegovica da pobedi. U svom Izvestasju o stanju u BiH 1994. godine americki obavestajci su kratko napisali :

- Srbi i Muslimani su sasvim uvereni da ce Amerikanci do kraja podrzati koncept BiH kao jedinstvene drzave. Srbi su zato odabrali ratnu opciju da bi zadrzali osvojene teritorije. Sarajevo do kraja novembra ocekuje ukidanje embarga na uvoz oruzja i prve tovare, koje ocekuju da dovezu Amerikanci. Vrh muslimanske armije ocekuje snazniju vazdusnu podrsku NATO nad celom BiH, posebno ako Srbi prvi krenu u ofanzivu. Beograd je spreman da pomogne Republici Srpskoj, ako zapadne u krizu, zato stalno pomaze armiju generala Ratka Mladica. Politicko rukovodstvo BiH ocekuje direktni americki udar na Srbiju, u slucaju nastavka ofanzive protiv Muslimana, a i u slucaju nasilnog gusenja nemira u Sandzaku i na Kosovu. Sukob izmedju dr Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica procenjujemo kao "javni teatar", ciji je cilj skidanje sankcija SRJ i Republici Srpskoj. Alija Izetbegovic ima nameru da stvori najvecu armiju na Balkanu kao protivtezu Srbima i Vojsci Jugoslavije. Zato podstice saradnju sa arapsko - islamskim drzavama, a time i vrsi pritisak na Zapad da mu pritekne u pomoc.

Druga grupa americkih posmatraca, sa osmadesetak spijuna, kontrolise delovanje ruskih, islamskih, nemackih, britanskih, francuskih, jugoslovenskih i hrvatskih obavestajaca u Bosni. Njihov prvi posao je prisluskivanje srpskih telefonskih i radio veza. Prislusna stanica CIA i DIA nalazila se u selu Porebrice. U njoj se nalazi stotinak seizmickih, infracrvenih i magnetnih senzora, antena i releja, povezanih sa kompjuterima za desifrovanje snimljenih razgovora i poruka. Ovom stanicom rukovodila je Melisa Patrik, sef obavestajne sluzbe Prve oklopne divizije SAD. U leto 1995. na primer, ovaj prislusni centar je snimio, prvo razgovor pukovnika Sevica sa pukovnikom Nikolicem iz Vojske Republike Srpske. A potom 4. avgusta 1995. i dijalog Mirka Krajisnika sa pukovnikom Draganom Djokicem iz Glavnog staba VRS u Han Pijesku. Objavljujem deo tog prisluskivanog razgovora :

Djokic : - Izvolte!

Krajisnik : - Mirko Krajisnik, rece mi Kulina da ste se raspitivali da li ima poruke vezano za dva puta stotinu?

Djokic : - Jeste vi to trazili?

Krajisnik : - Mi smo napravili jedan zahtjev zbog plana koji smo napravili i verifikovali na svim instancama u opstinama, da to kupimo, jer se ne moze drugacije...Da ne pominjem cinove, sreo sam Brkica i Djukica, i oni su rekli da to moze da se sredi. E, sad ne znam kako to da se sredi?

Djukic : - Jeli vam to general rekao?

Krajisnik : - Ne, Grubesa, potpukovnik u Vazduhoplovnoj upravi...

Djokic : - Dobro, idite onda pravo u "Krusik" pa se pogodite..Nego, jeli to za vasu brigadu?

Krajisnik : - Ne, nego za Sarajevsko - romanijski korpus, s tendencijom da se usmeri prema gradu, jer je to stratesko mesto ove nase zone!

Djokic : - Dobro, dobro, placanja nema, sa tim parama kupite gorivo, sta vam sve treba.

Krajisnik : - U redu, gospodine pukovnice, zivi bili, sretno, prijatno!

Djokic : - Zdravo !

Treca grupa agenata CIA i DIA u Bosni ispituje aktivnost "neprijatelja Dejtona", nacionalista sve tri strane, srpske paravojske, a posebno "svetih ratnika" - mudzahedina, zatim hrvatskih kriminalaca i terorista iz Mostara. O srpskoj vojsci DIA je napravila poseban izvestaj :

- U blizini Sarajeva rasporedjen je srpski "Romanijski korpus". Osim njega Srbi imaju jos cetiri korpusa - I krajiski, II bosanski, III istocno - bosanski i IV hercegovacki. Njima rukovodi Druga armija, ciji je stab u Han Pijesku. Snage srpske strane u BiH broje ukupno 90 000 ljudi, koliko imaju hrvatska i muslimanska strana zajedno. Njima se pridruzuje neodredjen broj "vikend ratnika", koji ucestvuju u borbama radi pljacke, zadovoljstva ili ubedjenja. Srpska strana upotrebljava artiljeriju na gerilski nacin. Ona je rastrkana po bosanskim brdima. Tenkove koristi kao artiljerijsko oruzje sa cevima podignutim visoko u vazduh. Imaju domet deset kilometara, a njihovu vatru koriguju osmatraci. Srbi su nasledili svu artiljeriju od JNA i imaju nadmoc i u oklopnim vozilima, tenkovima i vazduhoplovstvu. Rat se vodi po partizanskim pravilima koji su neregularni u svakom pogledu. To je u skladu sa konceptom vojne gerile iz Titovih vremena - da se snage agresora drze na severu. A da se ratuje u bosanskim brdima, koja predstavljaju tvrdjavu i koja treba braniti do poslednjeg daha. Planinski teren pomaze braniocima, Srbima, jer regularne snage Muslimana ne mogu da razviju svoju snagu. Za napad na tom terenu nije dovoljna uobicajena nadmoc 3:1 vec je potrebno do dvanaest vojnika na jednog protivnika. Zato se srpski gerilci vesto brane. Sadasnji rat u Bosni vode grupe od dvadesetak vojnika na podrucju od po desetak kvadratnih kilometara. Zato lako izmicu kontroli nasih izvidjaca, obavestajaca, pa i komandi. Srbi su bolje naoruzani i nemilice trose municiju. Nismo primetili premestanje vojnih jedinica iz Srbije u Bosnu, ali stoji pretpostavka da Srbija "doliva" vojnike, rezervne delove i municiju. Cesto i stab u Han Pijesku naredjenja dobija iz Beograda.