"Kada je izbio hladni rat, a posebno kako je rasla napetost u zoni Istre - kaze Doder - Amerikanci su se direktno umesali, pa su svojim dolarima postali "suvlasnici" Kraljevskog obavestajnog centra br. 1 u Trstu. Na celu ovog centra nalazio se Dragoljub Vurdelja, predsednik Pravoslavne crkvene opstine Sveti Spiridon u Trstu. Sve pisane izvestaje agenata i privatnu korespodenciju Vurdelja je vodio preko emigranta Djordja Draskovica, takodje iz Trsta".

Po podeli italijansko-jugoslovenske granice na zonu A i B, Amerikanci su dobili prvi rejon, tacnije grad Trst sa okolinom. Bilo je to 1945. godine. Vec godinu dana kasnije bice to tzv. Slobodni Teritorij Trst, a po Doderovom misljenju, fakticki obavestajna Meka za sve sile, pa i SAD. U takvim uslovima Dragoljub Vurdelja je imao pune ruke posla, jer je za potrebe Amerike rukovodio kanalima za ilegalno prebacivanje emigranata u Jugoslaviju. Prvi njegov kanal se zvao "Slovenska veza", a drugi "Austrijska veza", jer je isao preko Udina - Trzica i Maribora, odnosno preko Udina - Filaha i Klagenfurta. Da bi pokazali kako podrzavaju cetnike kao svoje nove saveznike protiv jugoslovenskih komunista, Amerikanci su, tacnije predsednik Truman je 1946. posmrtno odlikovao Drazu Mihailovica i tako mnoge nase emigrante pridobio uz sebe. I to je bila posledica britanskog zaokreta prema nekadasnjim partizanima i novim jugoslovenskim komunistima. Vasington je samo sledio Londom.

"Ovim kanalima su do 1948. godine u zemlju ubacene stotine ustaskih diverzanata i spijuna sa Ljubom Milosem i Bozom Kavranom na celu. Ova akcija se zvala "Gvardijan". Ustase su isle i preko Madjarske, kuda je proslo petnaest njihovih grupa terorista. Amerikanci su u sesnaestoj grupi ubacili i svoja tri spijuna koje je predvodio neki Izidor Strmecki. I oni su, kao i ostali, pali u ruke nasim organima bezbednosti" - pise Milenko Doder.

Dragoljub Vurdelja je bio sreski nacelnik u Smederevu pre rata, a potom jedan od ljoticevih funkcionera. Vurdelja je zbog razgranatih veza i aktivnosti dugo godina smatran najjacim spijunom u jugoslovenskoj emigraciji. Koristio je nadimak Petrovic ili Cico. On je oko sebe okupio nekolicinu agenata iz svih drustvenih slojeva, koji su svoje posebno uporiste imali vec tada u Beogradu. A posebno medju bivsim kraljevskim oficirima, od kojih su neki posle oslobodjenja, tvrdi Doder, postali i staresine JA. Jedan od njih je bio i Andrija Loncaric, koge je Vurdelja i zavrbovao da radi i sa Amerikancima. Zajedno sa Djordjem Draskovicem drzao je u Mariboru jednog profesora, koji je imao sifrovano ime Lojze i koji mu je 1947. bio zatvorio kanale za prebacivanje terorista. Zato je Vurdelja poveo akciju "Crni kralj" da otvori taj kanal. Medjutim, njegova saradnica Mirjana Jovic ga je izneverila i sva dokumenta o tome predala nasoj policiji. Vurdelja je umro 1971. godine, ali se tajna o njegovoj i kraljevoj obavestajnoj saradnji sa Amerikancima nije do kraja razjasnila.

"Obavestajna aktivnost kod nase emigracije pocela je jos 1941. godine, odlaskom u inostranstvo izbeglicke vlade generala Simovica, koja je reorganizovala spijunske punktove u diplomatskim centrima. U saradnji sa nekim zapadnim obavestajnim sluzbama - pise dr Milo Boskovic - emigracija je radila na povezivanju sa cetnickim pokretom u Jugoslaviji. Centri su bili u Parizu, Jerusalimu, Kairu, Istanbulu, Rimu, Bernu i posebno pri Vatikanu. Imali su zadatak da prikupljaju podatke o stanju u zemlji, da vrbuju ljude u Jugoslaviji i pripremaju diverzantske akcije. Kapitulacijom Italije ovi centri su pomereni blize granici nase zemlje - Bari, Brindizi, Taranto, Napulj, Rim, Firenca, Perudja i Trst".

Jedan od ljudi koji se bavio vrbovanjem bio je Bosko Blagotic, specijalni emisar vojvode Jevdjevica. Zdenko Antic, saradnik popa Momcila Djujica, saradnik i Radio stanice "Slobodna Evropa", zavrbovan je jos u logoru Eboli za americke obavestajce. I on je poput ostalih dousnika radio na agenturnim vezama, na kvazi-naucnim prikupljanjima i obradama podataka o SFRJ, finansiranju emigrantskih organizacija, vrbovanju nasih gradjana u inostranstvu i ubacivanju u Jugoslaviju. U jednom od takvih centara u Baden-Badenu, na primer, vrbovani su i obucavani i oficiri Drinske divizije koju je predvodio vojvoda Momcilo Djujic. On je u Jugoslaviju poslao Damjana Davidovica, Petra Markovica, Stanka Bahtovskog, dok je miodrag Paunovic za sprovodjenje akcije "Dalmacija" zaduzio Vojina Mamulu. Svi su oni pohvatani i osudjeni na visegodisnju robiju kao americki, britanski i francuski spijuni. Mnoge emigrantske politicke organizacije su u to doba izdavale uputstva o formiranju obavestajnih sluzbi. Tako je organizacija "Jugoslovenski demokratski savez" iz Minhena, cije se sediste nalazilo u zgradi "Slobodne Evrope", pocetkom pedesetih izdao slicna pravila. Ne treba zaboraviti da je tu radio stanicu osnovala CIA. Rukovodilac te emigrantske organizacije bio je Slobodan Stankovic, zvani Cata, takodje i radnik toga radija. Njegov zadatak je bio da za CIA analizira jugoslovensku, posebno srpsku stampu. Svoje izvestaje je predavao pukovniku Robertu Smitu u americkoj vojnoj bazi kod Minhena, koji je bio koordinator obavestajnih aktivnosti medju jugoslovenskim emigrantima. Amerikanci nisu imali obicaj da priznaju svoju blisku saradnju sa jugoslovenskim emigrantima na obavestajnom planu. Februara 1967. godine, list "Vasingtonpost" priznao je da je CIA direktno finansirala cetnike, da im je platila prevoz od Njujorka do Vasingtona, da ucestvuju na demonstracijama protiv posete Josipa Broza Tita. U to vreme, i cetnicki kolovodja Nikola Kavaja pokusao je atentat na jugoslovenskog predsednika. On se kao terorista jos nalazi u americkom zatvoru, jer je osudjen na dozivotnu robiju. Jednom je javno priznao da mu je u zatvoru Teri Balentajn, oficir za deportaciju ponudio da bude saradnik CIA i FBI protiv svojih Srba. Nikola Kavaja je, kaze, tu ponudu sa gnusanjem odbio.

Desetog marta 1969. francuska policija je u Parizu otkrila unakazen les Andrije Andre Loncarica, politickog emigranta iz Jugoslavije. Ovaj Srbin ubijen je sestog marta, pokazala je istraga, sekirom. Loncariceva glava je bila presecena na dva dela. Emigranti su za ovaj zlocin okrivili Tita i jugoslovensku Udbu, sto nikada nije dokazano. Andra Loncaric je bio rezervni artiljerijski porucnik Jugoslovenske kraljevske vojske. Kad je izbio rat Kralj je izbegao u Englesku, a porucnik Loncaric u Kairo, ali se u Srbiju vraca krajem decembra 1942. kao komandos i obavestajac, zajedno sa majorom Erikom Grinvuldom i narednikom Andersonom. Pripreme za ubacivanje u Srbiju obavljene su u saveznickom, odnosno americkom obavestajnom centru u Kairu. Miomir Radovanovic ga je opisao kao rodjenog obavestajca, srednjeg rasta, zacesljane kose, vise slusa nego sto prica, poliglota. U kairskom hotelu "Jork" odlucio je da sluzi Britancima, a potom i Amerikancima. Skolovanje za obavestajca na kursu "102" okoncao je na brdu Karmela, nedaleko od Haife. U Srbiji se 1943. sastao sa Drazom Mihailovicem, da bi mu preneo poruke Britanaca i Amerikanaca i da bi kraljevog prijatelja gospodina Ilica prebacio iz Beograda u London. Kada je shvatio da ce mu misija propasti Loncaric je pobegao u Tursku. Odatle je preko Alzira 1945. cim je otkrio da su London i Vasington napustili Kralja Petra II i Drazu Mihailovica, presao u Pariz.