Dzejmsa Adamsa, dopisnik "Sandej tajmsa" pozivajuci se na americke i britanske obavestajne izvore javljao je tokom 1996. da su americke oruzane snage vec spremne da izvrse udar na bazu Radovana Karadzica na Palama u kojoj bi delovale jedinice padobranaca komandosa. Obavestajna podrska za takvu operaciju koja ukljucuje i rasporedivanje tajnih agenata na terenu, prema pisanju londonskog lista, vec je bila obavljena. Americki planovi predvidjali su akciju u kojoj bi ucestvovala specijalna jedinica "Delta fors", a do cilja intervencije americki specijalci bi bili prebaceni ofanzivnim helikopterima. Helikopteri bi leteli veoma nisko kako bi izbegli radare. Komandosi bi se spustili pomocu konopaca, eliminisali Karadziceve telohranitelje, uhvatili bivseg

bosanskosrpskog lidera i zatim ga prebacili u Hag. Britanija, medutim, nije podrzala te planove. Odluka o pripremi ove akcije u SAD, pisao je reporter "Sandej tajmsa", oznacava dramaticnu promenu u americkoj politici. Do promene u stavovima Pentagona doslo je posle najnovije turneje Ricarda Holbruka. Specijalni izaslanik predsednika Klintona u BiH, u Beogradu je zeleo da kaze predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu da ce doci do ozbiljne akcije Pentagona sa ciljem da se uhvati Radovan Karadzic. Holbruk je postigao dogovor sa Crnom Gorom da primi Karadzica koji je na kraju ostavio predsednicko mesto, ali nije pristao da napusti zemlju. Taj dogovor je, medjutim, u SAD bio je izlozen brojnim kritikama, a nova poruka Ricardu Holbruku glasila je da "Karadzicu ne treba verovati".

Portparol Bele kuce Majk Mekari pozurio je da demantuje pisanje britanskog lista "Sandi tajms" o tome da je americka komando-jedinica "Delta" spremna da izvrsi vazdusni desant na Pale, zarobi i otme Radovana Karadzica i Ratka Mladica. Brzina reagovanja Bele kuce, ali i zestoko protivljenje Londona na indicije da se zaista sprema jedna takva spektakularna akcija, pokazuju da je Bil Klinton pod snaznim pritiskom svojih politickih savetnika, koji ga upozoravaju da ce republikanci popustljivost prema Karadzicu iskoristiti u izbornoj kampanji kao znak Klintonove slabosti. Pentagon se ostro protivi bilo kakvoj avanturistickoj akciji u cemu ima podrsku i britanskog vojnog establismenta. Vasingtonski dopisnik "Sandi tajmsa" tvrdi da su mu upravo zato odredjeni krugovi Pentagona i otkrili planove za upotrebu komando-jedinice "Delta" u Bosni, ne bi li se to sprecilo i uznemirila javnost.

Komandant tih specijalaca bio je americki pukovnik Carls Bekvajt. Sluzio je u specijalnoj britanskoj komando-jedinici SAS od 1962. do 1963. i po povratku u americku armiju dobio je zadatak da napravi nesto slicno. Nakon dugotrajnih priprema formirao je 1. specijalne operativne snage detasman "Delta" 19. novembra 1977. To je bio "Delta projekat" (detasman B. 52). Kao osnov za formiranje u "Deltu" su usli 160. avijacijska grupa iz Fort Kembela, mornaricki komando-tim SEAL-6, kao i 23. vazdusna snaga. Kasnije, "Delti" su pridodate: 5. i 7. grupa za specijalno ratovanje i 4. bataljon za psiholoski rat. Samo kroz 5. grupu u Vijetnamu svojevremeno je proslo oko 3 000 ljudi, od kojih su mnogi kasnije postali savetnici za posebne operacije. Pukovnik Carls Bekvajt, rukovodilac specijalne grupe koja je otisla u Iran i tamo dozivela blamazu, prihvatio je zadatak da grupu "Delta" obnovi i dovede na adekvatan nivo.

Pripadnici "Delte" obicno se regrutuju iz sastava "Zelenih beretki" i "Rendzera" i svi prolaze kroz prethodne, vrlo rigorozne testove. Samo pocetna obuka za jednog clana te specijalne jedinice kosta oko 30 000 dolara; to su, dakle, vrlo skupi vojnici. Procenjuje se da u siri sastav jedinice spada oko 150 aktivnih boraca i pomocnog osoblja. Operativni odredi - grupe sastoje se od tipicne patrole od cetiri coveka do grupa od po dva, osam, cetrnaest i sesnaest ljudi. Postoje i tri tipa udarnih grupa: A, B i C. Udarna grupa tipa A sastoji se od dva oficira i 12 podoficira odredjenih specijalnosti: tri za borbeno delovanje i obavestajnu sluzbu, dva za minerske poslove, dva strucnjaka za americko i strano oruzje, jedan za logistiku, dva za radio-vezu i dva za medicinsku pomoc. Pa, ipak, pripadnici specijalne jedinice americke armije, cuvene "Delte", nisu iza sebe do tada imali nijednu uspelu akciju. Medijska uzbuna oko priprema "Delte" za akciju u Bosni samo je bila posledica americkog iskusenja da ako se vec raspolaze takvom jedinicom, onda je negde treba i upotrebiti.

Nekih pokusaja u Republici Srpskoj je, doduse, bilo, ali oni nisu, takodje, zavrseni uspesno. Akcija od 6. jula 1996. realno bio pokusaj ulaska u podzemnu komandu Glavnog staba Vojske Republike Srpske u Crnoj reci i pokusaj zarobljavanja generala Ratka Mladica. Tog jutra, naime, americke oklopno-mehanizovane kolone, uz podrsku helikoptera i nekoliko aviona F-16 koji su "visili" u vazduhu iznad mesta dogadjanja, krenule su iz cetiri pravca ka Han Pijesku sa namerom da se upute u kanjon Crne reke gde je podzemno komandno mesto, gradjeno jos u vreme Kraljevine Jugoslavije za kralja Aleksandra, a kasnije modifikovano i prosireno za potrebe vrhovnog komandanta oruzanih snaga SFRJ marsala Tita. Na prilazima Han Pijesku komandanta americke brigade pukovnika Batistu najpre su zaustavili oficiri iz Glavnog staba Vojske Republike Srpske sa generalom Mladenom Gverom na celu. Pukovnik Batista, pracen dvojicom pripadnika americke vojne policije, pokusao je da pravda pokrete svojih trupa potrebom inspekcije na licu mesta dva sumnjiva polozaja srpskih tenkova. Navodno je satelitski snimak pokazao da dva srpska tenka nisu u skladistu, vec na polozaju. Objasnjenja srpskih oficira da Amerikanci jos jednom preciznije pogledaju najnovije satelitske snimke i da se uvere da tamo nema nikakvih srpskih tenkova, pukovnik Batista jednostavno je ignorisao isticuci "da je on dobio naredjenje da udje u Crnu reku i da izvrsi inspekciju na licu mesta". Komandant Zastitnog puka Glavnog staba VRS potpukovnik Sarovic upozorio je americkog pukovnika "da u Crnu reku nece moci uci sa svojim vojnicima, i da ako bi im to nekim slucajem i uspelo, iz Crne reke sigurno nece izaci". Batista je i to ignorisao i krenuo ka svom borbenom vozilu pesadije "bredli" pracen otpozdravom generala Mladena Gvera: "Ukoliko krenete u Crnu reku, gospodine pukovnice, vidimo se na nebu."

Dok je trajala prepirka srpskih i americkih oficira, narod je blokirao americke tenkove i oklopna vozila, nastalo je objasnjavanje i guranje, bilo je psovanja pa cak i pljuvanja. Jedno americko vozilo "hamer" je prevrnuto, drugo je zapaljeno. Nekim americkim vojnicima oduzete su puske i pistolji. Puske su kasnije vracene, a pistolji se "izgubili". U medjuvremenu, dok je guzva na prilazima Han Pijesku postajala sve veca, sa neba je stigao engleski dzentlmen: britanski general Vili sleteo je helikopterom u nameri da resi incidentnu situaciju. Posto je generalu Gveru objasnio "da je sve to americki sou, ali da on mora, ipak, pogledati mesta gde su navodno srpski tenkovi, a oni su upravo pored podzemne komande, da li on sam u pratnji generala Gvera moze da to licno osmotri?" General Gvero, naravno, prihvatio je tu ponudu, britanski general ukrcan je u vozilo srpske vojske i krenulo se za Crnu reku. Mrak je vec pokrio kanjon, podigla se i nekakva magla, put je vrlo uzak, sa jedne njegove strane huk brze planinske reke u strmini, sa druge strane gusta suma iz koje se culo prilicno glasno skljocanje zatvaraca. Pored puta bodljikava zica i oznake miniranog terena. Britanski general nije hteo da komplikuje inspekciju na licu mesta, pored prve jaruge, koja je mogla da bude neka vrsta zaklona za tenk, on je kratko zakljucio: "O.K, video sam sve, nema nikakvih tenkova, ja sam zadovoljan, idemo nazad." Dok je pukovnik Batista, zatvoren u svom borbenom vozilu, po kojem je skakao narod, iscekivao povratak britanskog generala, njegova dva pratioca pobegli su u sumu. Kako je i tamo bio mrak, verovatno su zakljucili da je ipak bolje dole medju srpskim narodom, pa su se niz padinu vratili na put. Ceo cirkus dobio je i dodatni sadrzaj, jer su snalazljivi lokalni trgovci alkoholom odmah na putu postavili standove sa rakijom i pivom, znajuci da pripadnici IFOR-a vec mesecima nisu okusili ni jedno ni drugo. Hepening je bio savrsen, jer su komandanti IFOR-a zatrazili od generala Gvera da im obezbedi vojnu pratnju na komunikacijama povratka u njihove baze, posto je, zaboga, noc. General Gvero bio je zaista nemilosrdan: "Sami ste dosli, sami se i vratite."

Koliko je taj dogadjaj, kao i apsolutna odsutnost generala Ratka Mladica iz javnosti, ali i potpuno vojno pridrzavanje srpske strane Dejtonskih odredaba, sve to zajedno imalo za posledicu izjavu pomocnika Karla Bilta, nemackog diplomate Mihaila Stajnera srpskoj strani prilikom nedavnog razgovora u Banjaluci: "Generala Mladica ste, po svemu sudeci, sacuvali. A Milosevica niste ni trazili!"

Obelezavajuci godisnjicu od stvaranje dejtonske Bosne, americki politicari su bili iskreno zabrinuti nad sudbinom svoje armije na ovom delu Balkana. To je i nagnalo CIA na zabrinutost. "U Bosni bi ponovo mogle da se rasplamsaju borbe ako se SAD i druge medjunarodne mirovne snage povuku iz te zemlje krajem 1996. godine, kao sto je predjvideno planom Klintonove administracije" - izjavili su u oktobru 1996. zamenik direktora CIA-a i direktor Vojne obavestajne sluzbe DIA. Dzon Genon i general Patrik Hjuz - dva visoka funkcionera americke obavestajne sluzbe - govorili su pred senatskim Odborom za obavestajnu sluzbu. Dajuci slicne ocene o krhkosti mira u Bosni, obojica su predvidela da ce neke multinacionalne snage morati duze da ostanu da bi se sprecilo da se bosanski muslimani, Srbi i Hrvati ponovo late oruzja : "Generalno gledano, dalje ucesce Sjedinjenih Drzava na bilo koji nacin je preduslov koji mnoge zemlje postavljaju da bi i same ostale angazovane". Mada se svedocenje CIA-e i DIA-e podudaralo s misljenjem mnogih funkcionera koji su se nalazili na terenu u Bosni, ono se kosilo u oktobru 1996. s javnom retorikom administracije prema kojoj se postojece snage NATO za sprovodenje sporazuma mogu povuci bez rizika da bi to moglo ponovo izazvati rat.

Dzon Genon je u ime CIA javno priznao da je uklanjanje smenjenog vodje bosanskih Srba dr Radovana Karadzica bio "osnovni" uslov za slobodne i postene nacionalne izbore u Bosni u septembru mesecu 1996. "Mislim da je ocena obavestajne sluzbe da ce, ukoliko Karadzic ostane, politicko okruzenje tesko biti pogodno za odrzavanje legitimnih izbora i uopste, bosanske unije". Genon je ovo izjavio samo nedelju dana posto je glavni dejtonski pregovarac Ricard Holbruk, u svojstvu specijalnog izaslanika Stejt departmenta, prihvatio dogovor na osnovu koga se Karadzic povlaci s polozaja lidera politicke stranke bosanskih Srba, prestaje da se pojavljuje u javnosti, ali ostaje u zemlji. Epilog je poznat javnosti, kako je CIA procenila, tako je i uradjeno. Karadzic se povukao, izbori su odrzani, tzv. dejtionska Bosna je zazivela, a Amerika je odlucila da i u 1997. godini zadrzi svoje trupe na Balkanu, dok su snage Ifora promenile ime u Sfor i takodje, ostale u Bosni.