Pocetkom devedesetih, posle ratnih avantura u Iraku, Somaliji, na Haitiju, Amerikanci su nenadano dobili priliku da vojno intervenisu u Bosni i Hercegovini. Nemogucnost Evrope da zaustavi gradjanski rat na tlu bivse SFRJ, koji se preko Slovenije i Hrvatske, 1993. rasplamsao i u Bosni i Hercegovini, bila je povod da OUN i NATO posalju svoje zdruzene jedinice medjunarodnih snaga na ovo podrucje.

- Sada, kad je americka vojska vec u Bosni, strateski interes je, svakako, da se sacuvaju zivoti i garantuje bezbednost na terenu. Pre toga, americki interesi nisu bili tako jasno uocljivi. Od samih pocetaka Pentagon i americko ministarstvo odbrane guraju tezu da Amerika nema vitalnih interesa u ovom ratu i na ovom prostoru, direktno gledajuci, a da, tek iz drugog plana posmatrano, postoji globalni interes da se rat ne prosiri van jugoslovenskih prostora, te da se kontrolise, sto je moguce bolje, situacija sa izbeglicama, sto u krajnjem slucaju i nije bilo toliko bitno za Amerikance koliko za Zapadnu Evropu, a prvenstveno Nemacku. No, vremenom su se u pogledu americke spoljne politike iznijansirale dve grupacije: jedna, koja je pitanje odnosa americke spoljne politike prema lokalnim sukobima, pa i prema ratu u Bosni, postavila kao moralno pitanje, moralni princip, sto je prihvatila i Klintonova administracija, dok se toj tezi suprotstavila druga, takozvana realisticka grupa. U ovoj grupaciji su, bas kao i u Pentagonu, smatrali da Amerika nema vecih interesa u Bosni i da mora da bude opreznija prilikom izbora situacije u koju ce se umesati. Ako se intervenise u Bosni, iz moralnih razloga, sto je zagovarala prva grupacija, postavljalo se pitanje intervencije i u svim drugim slucajevima, kao sto su na primer Sudan, Avganistan, a sa Somalijom smo vec videli kako se zavrsilo. Realisticka grupa uporno upozorava na latentnu opasnost da ce Amerika biti uvucena u sve lokalne ratove, iz kojih se moze desiti da ne izadje bas tako lako. Ipak, prevagu je odnelo prvo misljenje, jer mu se priklonio predsednik Klinton - procena je mr Obrada Kesica iz Vasingtona.

Neke su se stvari prekrenule u samoj administraciji u Vasingtonu, a neke i van Vasingtona, ali se sve desilo u istom momentu, tako da je predsedniku Klintonu bilo mnogo lakse da donese odluku. Pitali ste sta se promenilo. Pa najvaznije, svakako odlucujuce, bilo je to sto se politika u Beogradu promenila. Ili se pak nije bila toliko promenila, koliko se u datom momentu americkoj administraciji ucinilo. Licno mislim da je Srbija vec odavno "okrenula list" u odnosu prema Srbima s druge strane Drine, ali to u Americi nije prihvatano sve do Frejzerovog dolaska. Svo to vreme Evropa je na razne posredne nacine porucivala da ne zeli ni za koga da ratuje, niti da se vojno stavlja na bilo ciju stranu, jer dok god je Srbija otvoreno podrzavala Srbe u Bosni i Krajini, postavljalo se pitanje da li bi to zapravo bio rat Evrope sa Srbijom. Posle pada Knina postalo je svima jasno da se Srbija ni u sta nece umesati, ma sta se desilo u Hrvatskoj, ili u Bosni. Sa znanjem da eskalacije sukoba nece biti, stvari su se bitno promenile.

Tako tvrdi americki analiticar Obrad Kesic. Zivotna i profesionalna biografija mr Obrada Kesica vezana je za srpske zemlje i Balkan. On vodi poreklo iz Bosne, a i danas se aktivno bavi analizama politickog stanja u bivsoj Jugoslaviji. Kesic je studije medjunarodne politike i prava zavrsio u americkoj drzavi Ilinois. Posao ga je, medjutim, odvukao u Vasington, gde je angazovan kao vladin ekspert za balkanske probleme. Danas je i jedan od rukovodilaca u Centru za istocno-evropske programe, a samim tim je dobar poznavalac americke spoljne politike i strategije novog svetskog poretka.

- Medjutim, odluci da se intervenise u Bosni i te kako je doprinela Srebrenica, zbog koje je predsednik Klinton licno smatrao da treba nesto da se uradi. Srebrenica je postala kljucni motiv u americkoj spoljnoj politici prema Bosni, tim pre sto je frustracija rasla godinama, prvenstveno kod onih u Administraciji koji su smatrali da su Ujedinjene nacije bile, ne samo nesposobne da preuzmu odgovornost za odrzavanje mira u Bosni, vec da su u izvesnom smislu, ponekad i podrzavale srpske ciljeve. Posle Srebrenice, u americkim diplomatsko-politickim krugovima otvoreno je govoreno da su UN izgubile kredibilitet na ovim prostorima i da Amerika treba da preuzme inicijativu. Prica o masovnim zlocinima u Srebrenici neumoljivo je pritiskala predsednika Klintona da odluci da direktno udje u Bosnu - kaze Obrad Kesic.

Kako su SAD u zapadnoj vojnoj alijanski poslednjih decenija vodile glavnu rec, to je bilo sasvim logicno da Amerikanci predvode snage UNPROFOR-a na prostorima ex Jugoslavije. Pod parolom stvaranja i ucvrscenja mira, sto je politicki najvise odgovaralo Bilu Klintonu, americki predsednik je za taj posao

angazovao od 1994. i najbolje jedinice, ali i najbolje oficire. Za vrhovnog komandanta evropskih snaga NATO, koji je odgovoran za "Operaciju zajednicki poduhvat" postavljen je pedesetsedmogodisnji general Dzordz Dzulvan, rodom iz Pensilvanije. Pocetkom sesdesetih zavrsio je Vojnu akademiju u Njujorku, zatim magistrirao politicke nauke na Univerzitetu Lojola u drzavi Ilinois, da bi 1971. godine diplomirao na Generalstabnoj akademiji. Ratnu skolu SAD zavrsio je sedam godina kasnije i time se kvalifikovao za ulazak u americki vojni establisment. Kao potporucnik sluzbovao je u Evropi, u Nemcakoj je podizao Berlinski zid. A kao komandir cete ratovao je u Vijetnamu, gde je od stapskog oficira dogurao 1972. godine do pomocnika nacelnika staba 101. vazdusnodesantne divizije. Ranjavan je u bitkama dva puta. Dzulvan je bio i specijalni vojni pomocnik predsednika Ricarda Niksona, pa pomocnika zamenika komandanta Glavnog staba americke vojske. I zatim komandant americkih snaga u Nemackoj, gde je rusio Berlinski zid i komandant Petog korpusa americke armije za Evropu u Belgiji. Bio je i nacelnik staba Juzne komande SAD u Panami. Odlikovan je americkom Srebrnom zvezdom i francuskom Legijom casti. Od oktobra 1995. godine, kada je nasledio Dzona Salikasvilija na mestu jedanaestog po redu vrhovnog komandanta NATO, general Dzordz Dzulvan je preuzeo komandu u Monsu i nad sezdeset hiljada snaga zapadne alijanse koje treba da godinu dana cuvaju mir u Bosni i na Balkanu. General Dzordz Dzulvan je licno izdao naredjenje sa polazak snaga Ajfora u Bosnu i odredio da americka vojska bude smestena u njenom centralnom delu, u Tuzli.

Amerikanci su, i admirala Lejtona Smita, po polozaju komandanta Juznog krila NATO u Napulju, koji je 1995. izdavao naredjenja za bombardovanje srpskih polozaja u Bosni, imenovali za glavnokomandujuceg multinacionalnih Snaga za primenu mirovnog sporazuma - Ajfor, zbog njegovog iskustva sa Balkanom. To je americki oficir koji je rukovodio operacijom spasavanja americkog pilota Skota O Gredija, oborenog iznad Banjaluke, u kojoj je pored cetrdesetak marinaca sa nosaca aviona " Kisardz", koriscena kao pretnja neposlusnim Srbima i krstareca raketa " tomahavk". Admiral Lejton Smit ima 56 godine, potice iz Alabame, gde je vojnu karijeru zapoceo kao pilot na nosacima aviona. Ucestvovao je u Korejskom ratu. Poslednjih godina bavi se americkom vojnom strategijom, sa idejom o sadejstvu pomorskih, vazduhoplovnih i kopnenih snaga SAD. Srpska strana mu zamera sto se sada pojavljuje kao cuvar mira u Bosni, dok mu muslimanska strana prigovara sto uopste, posecuje srpsko rukovodstvo na Palama. I pored ocigledne licne netrpeljivosti admiral Lejton Smit, kao komandant Ajfora izjavljuje hrabro da su sve tri strane u Bosni spremne za saradnju sa njim.