Sve do sredine devedesetih godina srpska javnost nije mnogo znala o delovanju jedne druge americke tajne sluzbe FBI protiv Srba u samoj Americi i van nje. Govoreci, naime, 1996. o istrazi Medjunarodnog suda za ratne zlocine protiv generala Djordja Djukica i pukovnika Aleksu Krsmanovica, beogradski advokat Toma Fila je i sam zacudjen izjavio da je u Hagu sreo dvadesetak istrazitelja americkog Federalnog istraznog biroa. Oni su licno saslusavali generala Djukica i pukovnika Krsmanovica i sve sto su ovi kidnapovani i uhapseni srpski oficiri govorili, snimili na video trake i poslali u Vasington. Po misljenju Tome File, ovakav postupak FBI nije u skladu sa samom funkcijom haskog tribunala, koji zvanicno jos nije ni podigao optuznicu protiv generala Djordja Djukica i pukovnika Alekse Krsmanovica iz Vojske Republike Srpske. Tribunal je samo preuzeo obavezu da do sedamnaestog marta ili podigne optuznicu protiv srpskog generala i pukovnika za genocid ili donese odluku da ih zadrzava kao krunske svedoke ratnih zlocina u Bosni ili ce ih vratiti onima koji su ih uhapsili, muslimanskoj vladi u Sarajevu. Do tada general Djordje Djukic i pukovnik Aleksa Krsmanovic ce, izgleda, biti zarobljenici i taoci suda u Hagu, ali i Federalnog istraznog biroa.

Advokat Toma Fila iz njemu pokazanih optuznica protiv dr Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica, veruje da tribunal u Hagu i americka policija nameravaju da iskoriste generala Djukica i pukovnika Krsmanovica kao svedoke protiv predsednika Republike Srpske i komandanta Vojske RS. Kod FBI general Djukic i pukovnik Krsmanovic imaju status " oficira teroristicke Srpske demokratske stranke iz Bosne ", koja je " vrsila genocid nad muslimanskim narodom u Bosni". Sami Amerikanci, naime, smatraju da i po Zakonu o Federalnom istraznom birou - FBI i po Mirovnom sporazumu iz Dejtona, imaju pravo da u Hagu saslusavaju uhapsene Srbe. FBI je, po americkoj pravnog definiciji " vladina agencija za ispitivanje i dokazivanje pravde ", pa se zato kao policijski organ i nalazi u nadleznosti Ministarstva pravde SAD.

FBI, medjutim, sa svojih petnestak hiljada zaposlenih, baveci se istrazivanjima i suzbijanjem terorizma, politickog i klasicnog kriminala, deluje i kao klasicna policijska sluzba, kao obavestajni i kontraobavestajni organ, ali i kao tipicna politicka policija. Njeni istrazitelji su ovlasceni da vode zvanicne i nezvanicne krivicne istrage, kao i tajne operacije i van SAD, ali uz specijalno odobrenje javnog pravobranioca i drzavnog sekretara za inostrane poslove, tacnije same americke vlade. I to kada su ugrozeni americki drzavni interesi i ako su prekrseni americki i medjunarodni zakoni, posebno oni o ljudskim pravima, pise u Zakonu o FBI. A kako je i sam Bil Klinton rekao da Srbi ugrozavaju americku bezbednost, to su, ocigledno je iz slucaja generala Djukica i pukovnika Krsmanovica, inspektori FBI upuceni u Hag da saslusaju osumnjicene oficire za krsenje ljudskih prava i pocinjene ratne zlocine.

Federalni istrazni biro je osnovan jos 1908. godine kao neka vrsta detektivske agencije pri americkom Ministarstvu pravde. Njegov prvi direktor je bio Stenli Nj. Finc, da bi ga nakon zvanicnog formiranja 1909. i izrastanja u pravu policiju 1924. preuzeo vec legendarni sef Edgar J. Huver i vodio sve do 1972. godine. U njegovo vreme FBI je izrastao u najacu politicku policiju sveta, sa preko 200 miliona kartona o sumnjivim licima, sa 100 miliona fisova sa otiscima prstiju, 6.7oo agenata i istrazitelja, 59 odseka sirom SAD, Kanade i Portorika. Huver je ostao upamcen i kao direktor koji je vodio 10.000 tajnih dosijea i licno kontrolisao i prisluskivao predsednika Dzona Kenedija. Pored uglednih americkih intelektualaca i umetnika, od Tenesi Vilijamsa i Vilijama Foknera preko Carli Caplina i Volta Diznija do Leonarda Berstajna i Dzona Lenona na " crnoj Huverovoj" listi u FBI nalazili su se i Nikola Tesla i Mihailo Pupin, najveci umovi srpske kolonije u Americi. Prvi, jer je politicki i vojno okupljao i organizovao Srbe po SAD, a drugi jer je projektovao " Tajne zrake smrti ".

- Mnogi srpski doseljenici, narocito mi koji smo u Ameriku dolazili posle II svetskog rata, bili smo izlozeni stalnoj kontroli Federalnog istraznog biroa. To je cinjeno iz dva razloga, prvo da u SAD ne udju kriminalci i ratni zlikovci, a potom da bi sposobnije i skolovanije doseljenike, pa i Srbe vrbovali za rad u policiji ili obavestajnoj sluzbi. Istrazitelji FBI su sa nama vodili duge iscrpne razgovore, kako su ih oni zvali " intervjue", u kojima su trazili da im odajemo cak i sluzbene, profesionalne i vojne tajne zemlje i institucija iz kojih dolazimo. Na taj nacin je FBI dolazio krajem rata do mnogih poverljivih informacija o Jugoslaviji, a potom i do ljudi, koji su kasnije postali visoke sluzbenici Federalnog istraznog biroa, ali i drugih obevestajnih sluzbi Amerike. Neki su i direktno radili protiv Jugoslavije, protiv Srba u otadzbini, a i u SAD, a neki su kasnije postali i dobri saradnici jugoslovenske policije. Bilo je to posebno izrazeno sedamdesetih godina, u vreme kada je Dzimi Karter bio predsednik SAD. A taj isti Karter nam se pre dve godine predstavio kao najveci prijatelj Srba - seca se Vuko Dragovic, srpski iseljenik iz Detroita.

Privatna poseta Dzimija Kartera, americkog penzionera dr Radovanu Karadzicu i predsedniku Slobodanu Milosevicu, krajem 1994. godine, vratila je Srbe za pregovaracki sto, a Amerikancima povratila mirovnu inicijativu u razresavanju jugoslvenske krize. Medjutim, ona je pokazala i svu dvolicnost americke politike prema Srbima i podsetila na akcije FBI protiv Srba u vreme tri Titove posete Americi. Jedan od domacina bio mu je upravo Dzimi Karter koji je tada zestoko progonio srpske emigrante. U jednom televizijskom intervjuu Dzimi Karter je, kada se sa Pala i Beograda vratio u svoju Atlanti izjavio : - Ja sam vise misionar nego politicar. Meni se politicki svet nikada nije dopadao !

Kako tvrdi Bob Djurdjevic, srpski poslovni covek iz Finiksa, taj misionar, bivsi americki predsednik Dzimi Karter je dugo i kao clan Saveta za inostrane odnose, ne samo uvlacio Ameriku u nepotrebne politicke avanture vec je i prozivao nekadasnju Jugoslaviju zbog, navodnog, podsticaja medjunarodnog terorizma. Zato Djurdjevic i ceni da je poziv, koji je dr Radovan Karadzic uputio 1994. godine Dzimiju Karteru da poseti Pale i posreduje u sklapanju mira u Bosni, bio strateska greska. I mnogi drugi americki Srbi smatraju Katera za pogresnog coveka, jer nisu mogli da ga dozive kao svog prijatelja, s obzirom da je u vreme svog predsednickog mandata nastupao kao neprijatlje iseljenih Srba i posebno srpskih emigranata. Zbog njega je Nikola Kavaja, clan SOPO otisao na dozivotnu robiju i danas sedi u imigrantskom zatvoru. O svom progonitelju Kavaja je pisao u knjizi "Sinovi izdate Srbije" :

- Nikada nisam bio siguran u tvrdjenje popa Stojiljka Kajevica, da se Udba nece usuditi da sa svojim dzelatima predje Atlantik i otpocne sa ubistvima Titovih protivnika, kao u Evropi. Od jednog starog Crnogorca, krajem sedamdesetih, dosla mi je vest da je iz Jugoslavije u Ameriku prebacena jedna grupa Titovih udbasa, i to Crnogoraca, koja ima zadatak da pobije neke Srbe emigrante. Bio je to rezultat dogovora koji je Tito, prvo l97l. godine postigao sa Ricardom Niksonom, a potom l978. godine sa Dzimijem Karterom da FBI i Udba prate, hapse i likvidiraju srpske emigrantske lidere po Americi. Proculo se bilo da je Karter tog zlikovca Tita cak nazvao i svojim uciteljem i da mu je, takodje, obecao da ce jugoslovensku emigraciju u SAD saseci u korenu. Jugoslovenski udbas i spijun FBI, Bogoje Panajotovic je snimio cak 65 sati magnetofonskih traka razgvora sa emigrantima, na osnovu kojih smo mi 1979. godine osudjeni na veliku robiju - seca se Nikola Kavaja.

I drugi progonjeni, pop Stojiljko Kajevic svedoci da postoji i zvanicni dokument o saradnji FBI i Udbe na progonu srpske emigracije.Taj dokument je, po secanju Kajevica, osmog marta 1978. godine general Franjo Herljevic, tada ministar jugoslovenske policije, predao sefu kabineta Bele kuce, gospodinu Dzordanu Hamiltonu. U njemu je, izmedju ostalog, pisalo : - Mi sve cinimo za Vas, a sada trazimo da po navedenom spisku ove ljude likvidirate ili pohapsite !

Kajevic pominje i telegram Sajrusa Vensa, tada podsekretara u americkoj vladi, koji je poslao Josipu Vrhovcu : - Ispunili smo Vas zahtev !

Svedoci americkog, odnosno Karterovog obozavanja Josipa Broza i njegove nesvrstane politike, posebno u odnosu na Moskvu, kazu da je 39. predsednik SAD toliko ceznuo da vidi Tita u Vasingtonu, da je pristajao na sve zahteve KOS-a JNA i SDB Jugoslavije o marsalovoj bezbednosti u Americi.Tako se dogodilo da je citav kvart oko Bele kuce bio ispraznjen, cak i trake auto-puta, da su svi vidjeniji srpski emigranti pohapseni. A pop Stojiljko Kajevic, koji je u Kongresnoj biblioteci SAD pripremao doktorat je bio pod posebnom kontrolom. Prema procenama srpskih emigrantskih lidera, zahvaljujuci dogovoru koji je SDB imala sa FBI, u SAD je za desetak godina likvidirano dvadeset srpskih nacionalnih aktivista. Tih godina direktori FBI su bili, Klarens Keli za predsednikovanja Ricarda Niksona i Vilijam Vebster u vreme Dzimija Kartera.

Pre sedamnaest godina advokat Nikola Kostic iz Milvokija je na procesu Nikoli Kavaji i petorici u SAD bio branilac Nikole Zivovica i Zivotija Savica, dvojice americkih Srba. Americki Srbin, advokat Nikola Kostic je rodjen 1943. godine u Splitu, u vreme dok je njegov otac Mladen kao cetnik iz Banjaluke robijao u italijanskom zatvoru. Deda mu je bio prota Nikola Kostic, koji je 1918. pomagao srpsku vojsku. Kad je njegov otac Mladen prebegao Italijanima iz Splita u Egipat, pa u Ameriku mladi Nikola je sa majkom Olgom Kostic otisao preko Banjaluke u Novi Sad. Ziveli su dvadesetak godina u Podbari kod Temerinske ulice. Tu je zavrsio osnovnu i srednju skolu. Pocetkom sezdesetih preselili su se u SAD, gde je Nikola Kostic okoncao Gimnaziju, studije prava. Medjunarodno pravo je studirao i magistrirao u Holandiji. Nekoliko godina je u Milvokiju radio kao drzavni tuzilac i potom sudija, da bi 1977. krenuo u privatnu advokatsku praksu, jer jednostavno donosi vise para od drzavne plate. Danas Nikola Kostic u svojoj kancelariji ima osam advokata specijalizovanih za teska krivicna dela od ubistava do krijumcarenja droge i finansijskih prevara. Branio je oko hiljadu americkih kriminalaca u svim drzavama SAD. U Americi Nikola Kostic je poznat kao branilac na procesu Srbima, clanovima organizacije "SOPO", ali i kao osnivac crkve "Sveti Nikola" u Milvokiju i njen dozivotni predsednik. Clan je Srpske advokatske komore iz Cikaga, koja okuplja oko cetiri stotine nasih pravnika i branilaca iz citave Amerike, aktivan je u Srb Netu i mnogim drugim srpskim iseljenickim organizacijama sirom SAD. Zbog toga je i Kostic stalno bio pod neprestanom kontrolom FBI.

- Znate u vreme kada se sudilo Nikoli Kavaji, popu Stojiljku Kajevicu i ostali pripadnicima organizacije "SOPO" radilo se o unutrasnjoj bezbednosti SAD. Oni su bili okrivljeni sa pripremu teroristickih akcija na jugoslovenski konzulat, za zaveru protiv Tita i protiv americkog predsednika Kartera. Sve te optuzbe nisu, srecom dokazane, ali se i zbog njih SAD i posebno FBI nalazio u velikom strahu. Ne zbog Srba vec zbog sebe, jer ja mislim da je citav taj proces bio montiran upravo od strane FBI, CIA i jugoslovenske Udbe. Kljucni covek u toj namestaljki bio je Bogoja Panajotovic, Srbin iz Nisa. Ovaj bivsi konobar, koji je u Americi postao agent FBI, a mozda i same Udbe, odlazio je ozvucen medju srpske emigrante i sam ih nagovarao da bacaju bombe i prave planove za atentat na Tita, pa i na Kartera. On je bio saradnik Jugoslovenske sekcije, posebno oformljenoj pri FBI za borbu sa srpskim emigrantima. Panajotovic je odgovoran za ubistvo Andre Loncarica u Parizu i Dragise Kasikovica u Cikagu. U Ameriku ga je poslala Udba. Ja za to nemam direktne dokaze, ali u razgovorima sa Panajotovicem nikada nisam saznao od cega je taj covek ziveo , ko mu je placao putovanja po Francuskoj, Nemackoj i SAD, ako ne Udba. Jer, Bogoja Panajotovic nikada nigde nije radio, a stalno je boravio u jugoslovenskom konzulatu i ispostavi FBI. I danas se taj covek kao krunski svedok protiv Srba i "SOPO" skriva pod laznim imenima u SAD, dok njegov prijatelj Nikola Kavaja robija u Nju Orleansu. O svemu tome moze vam detaljnije govoriti moj prijatelj Bosko Radonjic, americki biznismen koji danas zivi u Beogradu. Vlasnik je kasina na Tasmajdanu i u "Lotos" baru, gde sam ga i trazio, ali mi je receno da je na godisnjem odmoru.

I sam Bosko Radonjic je bio zrtva FBI, tacnije samog Luisa Friha, sadasnjeg direktora Federalnog istraznog biora, koji je u Njujorku, krajem osamdesetih kao sudski istrazitelj progonio Dzona Gotija, jednog od kumova americke mafije. Bosko Radonjic je bio prijatelj Dzona Gotija i samim tim jedan od osumnjicenih o kome su agenti FBI i samo Ministarstvo pravde, kome ova policija zvanicno i pripada, posebno vodili racuna. Cak su nameravali i da uhapse Radonjica, ali im je on izmigoljio i, kako pise u knjizi " Dinastija mafija" otisao za Jugoslaviju. Dok za Bogoja Panajotovica, mnogi srpski emigranti govore da zivi ilegalno sa sinovima u Koloradu, pod drugim americkim imenom i prezimenom. Nikola Kavaja se trenutno nalazi u imigracionom zatvoru, jer je posle pustanja na slobodu iz kaznionice u Luizijani, protiv njega podignut zahtev za deportaciju, s obzirom da Kavaja nema nikakva americka dokumenta i zvanicno nije gradjanin SAD. Sam Kavaja tvrdi da FBI , znajuci da on namerava da ide u Republiku Srpsku i da bude dobrovoljac u armiji generala Ratka Mladica, koji ga je pozvao da dodje, zeli da ga deportuje u Austriju i tako spreci Kavajin ulazak u Bosnu.

U arhivama FBI postoje dosijei i cetnickog vojvode Momcila Djujica, koji je dr Vojislavu Seselju dodelio zvanje vojvode, jer je pomagao vojsku Republike Srpske Krajine. FBI ima dosije cak i mrtvog srpskog kralja Petra II Karadjordjevica, jer je za zivota okupljao srpske iseljenike po Americi oko sebe. Kad je umro 1977. za njegovo mrtvo telo otimale su se dve srpske crkve u Americi, zena, sin i brat nisu mu ni dosli na sahranu, dok se njegova poslednja ljubavnica Mici Lou nad njegovim grobom upoznala sa njegovim bratom Andrejom i ubrzo posle toga za njega se udala. O tome postoje dva svedocanstva iz obimnog kraljevog dosijea iz arhiva FBI. Pored dosijea kralja Petra II Karadjordjevica u kartoteci FBI nalazili su se svi srpski emigrantski lideri, od dr Urosa Seferovica do Bozidara Rada Stojanovica, poznatijeg kao Bab Stoun, jer su oni rad svojih organizacija Srpske narodne odbrane i Srpskog federalniog saveza morali da prijavljuju ovoj americkoj politickoj policiji pod stavkom " organizacije od posebnog drustvenog interesa".

Za FBI u SAD su bili interesantni posebno i oni Srbi, ali i Amerikanci koji su se zalagali za podizanje spomenika djeneralu Drazi Mihailovicu usred Vasingtona. O tome mi je pricao major Ricard Felman, predsednik Udruzenja americkih ratnih pilota spasenih u Srbiji tokom II svetskog rata :

- Smem da tvrdim da su i danas sve americke obavestajne sluzbe, pa i FBI antisrpski raspolozene. To govorim iz svog pedesetogodisnjeg iskustva druzenja sa americkim Srbima. Za mene je sokantno da taj antisrpski stav, koji je inaugurisan u vreme americkog prijateljstva sa Titom i danas postoji u Vasingtonu. Naime, Klintonova administracija i americka vlada ni danas ne dozvoljavaju srpskim emigrantima da u Vasingtonu podignu spomenik generalu Drazi Mihailovicu, iako je Senat jos 1977. godine jednoglasno prihvatio predlog Zakona o spomeniku zahvalnosti srpskom narodu. Tada je, da vas podsetim, Josip Broz, samo dva dana posle usvajanja tog zakona, pozvao u Beli dvor tadasnjeg ambasadora Lorensa Iglbergera i rekao mu da ce licno biti uvredjen ako Amerikanci podignu spomenik generalu Drazi Mihailovicu u Vasingtonu. Iglberger je odmah to dojavio Beloj kuci, ja imam kopiju njegove depese, i Stejt departmanet je odlucio da zaustavi inicijativu oko podizanja spomenika zahvalnosti Srbima. Cekali smo dve decenije, da se promeni americki odnos prema Srbima i opet zatrazili podizanje ovog monumenta i jos desetak spomenika generalu Mihailovicu po SAD, ali nam je vlada opet rekla ne. Kada smo poceli da se organizujemo radi protesta zbog neizvrsavanja odluka Senata, FBI je krenuo u akciju kontrole ne samo srpskih emigrantskih lidera vec i nas iz Udruzenja ratnih veterana i ratnih pilota spasenih u Srbiji !