Za komandanta americkih vojnih snaga u Bosni u Vasingtonu je odredjen general-major Vilijam Nes, nekadasnji komandant Prve oklopne divizije. Rodjen je 1943. godine u Tusonu, Arizona u porodici konjickog oficira. Studirao je neko vreme hemiju, ali je napustio i zavrsio vojnu akademiju Vest Point. Ratovao je u Vijetnamu kao komandant tenkovske brigade, dok je u Zalivskom ratu vodio Trecu oklopnu diviziju. Sluzbovao je, u medjuvremenu u Nemackoj, gde je postao vojni ekspert za Crvenu armiju i Sovjetski Savez. Poznat je kao komandant koji ne izbegava ratnu opasnost i probleme u organizaciji i komandovanju. Kao i general Dzordz Dzulvan i general Vilijam Nes ima moderan pristup ratovanju, koje ne odvaja od medijske promocije americke vojske. Licno se uvek trudi da americki novinari putuju na front zajedno sa americkim vojnicima.

Vaznu ulogu u Bosni imali su iz DIA i general - major Mintgomeri Mejgs i brigadni general Reginald Klemens. Prvi je Teksasanin. Sa dvadeset i sedam godina staza u americkoj vojsci bio je fakticki veteran, kada je 1996. imenovan za zamenika komandanta Prve divizije. Zavrsio je Vojnu akademiju 1967. godine, odakle je otisao, prvo u Nemacku, a potom u Vijetnam. Zavrsio je u medjuvremenu specijalnu obuku u brtanskoj armiji, Univerzitet u Viskansinu i postao clan uprave na Vest Pointu. Osamdesetih je zavrsio i Ratnu skolu i preuzeo opet vodjenje specijalne jedinice americkih "Djavola". Sa njom je izvodio operacije na Bliskom Istoku, ucestvovao je i u "Pescanoj oluji". I sa tim iskustvo je dosao u Bosnu. Drugi general je iz Severne Karoline, prosao je slicne vojne skole, ali je kao artiljerac najvise sluzbovao u XVIII korpusu. Bio je u Vijetnamu, i na Havajima. U Centralnu Evropu je dosao kao pomocnik komandanta americkih kopnenih snaga stacioniranih u Nemackoj. Odatle je stigao u Bosnu. I general Mejgs i general Klemens odlikovani su visokim americkim ordenjima za vojne zasluge, sto je dokaz da su vrsni profesionalci.

Da bi obezbedio uspeh svojoj vojno-politickoj i izbornoj akciji u Bosni i na tlu bivse Jugoslavije americki predsednik Bil Klinton se potrudio da medju zaracene Muslimane, Hrvate i Srbe posalje i tadasnjeg ministra odbrane Vilijama Perija. Americki drzavni sekretar je cetvrtog decembra 1995. godine potpisao naredbu o slanju tri hiljade americkih vojnika iz baze u Nemackoj, preko Madjarske u Bosnu. Licno je nadgledao obuku vise od 10.000 Amerikanaca u bazama Hoenfelz i Granfenver, u juznoj Nemackoj. U njima su bile napravljene makete Tuzle i okolnih sela, kako bi americki vojnici vezbali patroliranje po bosanskom terenu. Ministar Peri je licno ocenio da su Amerikanci spremni i naredio njihov ulazak u Bosnu, da bi potom, treceg januara 1996. dosao, preko Sarajeva, u posetu admiralu Lejtonu Smitu i americkoj vojsci. Pre toga je u Madjarskoj dogovorio, prevoz ostalih americkih vojnika, u dve stotine zeleznickih kompozicija, cime je zvanicno otpocela americka tiha okupacija Bosne.

Pored aktivnih profesionalaca SAD su u Bosnu i Hecegovinu, pre svega svojim pravim saveznicima Muslimanima, na ispomoc poslali i grupu penzionisanih admirala, generala i pukovnika. Naime, tokom 1996. godine Amerika je ponudila Bosni program "Opremi i obuci" za stvaranje federalne armije, radi balansa snaga na Balkanu. Da se u tom poslu ne bi otkrivali CIA i DIA, Vasington je otvorio konkurs kako bi se angazovala neka privatna firma umesto savezne vlade. Svako u SAD, medjutim, zna, pisale su tamosnje novine, da onaj ko zeli da iznajmi generala treba da se obrati korporaciji "Militeri profesenel risorses" (MPRI), ciji se glavni stab nalazi u zgradi od crvenih cigala u Aleksandriji, u drzavi Virdzinija. Ova korporacija postoji osam godina i ostvaruje godisnji prihod od oko 12 miliona dolara. MPRI je - kako pise u njenoj reklamnoj brosuri - "najveca korporacija vojnih strucnjaka na svetu." U njoj je zaposleno oko 160 ljudi, a oko 2.000 penzionisanih generala, admirala i drugih oficira je na raspolaganju. Medju najistaknutijim oficirima nalazi se penzionisani general sa cetiri zvezdice Karl Vuono, koji je komandovao armijom u operaciji "Pustinjska oluja" i sada nadgleda sirenje biznisa preko Atlantika. Tu je i Krozbi Buc Sent, koji je nekada bio glavnokomandujuci za operacije u Evropi i takodje, nadgleda rad MPRI na drugoj strani Atlantika. "Karl Vuono i Buc Sent su najamnici i to rade za novac," rekao je Carls Bojd, nedavno penzionisani vazduhoplovni general sa cetiri zvezdice, koji je do jula meseca 1995. godine bio covek broj dva u Pentagonu nadlezan za Evropu. "Oni su odlicno obavili posao za Hrvate i ne sumnjam da ce obaviti posao i u Bosni."

Ugovorom izmedju te firme i vlade Federacije u Sarajevu u Bosnu su stigli americki generali Vernon Luis, Karl Vuono, Karl Stajner, Ricard Trifraj, Frederik Krojzen, Krozbi Bac Sent i admiral Hantington Hardisti. Inspekcijska poseta bila je vrlo kratka, a za neposrednu saradnju sa armijom Federacije odredjeni su generali Krozbi Bac Sent i Karl Vuono kao i general Vilijam Bojs. General Krozbi Bac Sent bio je nekada zamenik nacelnika generalstabne akademije americkih oruzanih snaga u Fort Levenvortu, a kasnije i komandant americke Sedme armije u Evropi i zamenik vrhovnog komandanta NATO-a. General Krozbi Bac Sent rodjen je u Vest Pointu, drzava Njujork. Vojnu akademiju zavrsio je 1958, armijski Generalstabni koledz 1969, a Ratnu skolu americke armije 1984. Godinu dana ranije diplomirao je medjunarodne odnose na "American Universitdz". General Sent sluzio je u dva navrata u Vijetnamu u sastavu Prve konjicke i Prve oklopne divizije, kao i 23. pesadijske divizije. Kasnije je premesten u Evropu gde je obavljao komandne duznosti u stabovima americke armije u Nemackoj. Nosilac je najvisih americkih ratnih odlikovanja medju kojima Srebrne zvezde i Legije casti. Krozbi Bac Sent tipican je americki vojnik, ofanzivac.

Admiral Hantington Hardisti bio nacelnik staba americke Pacificke flote i sef grupe za nuklearno planiranje u Pentagonu. On je rodjen u Atlanti, drzava Dzordzija, 1952. zavrsio je Pomorsku akademiju u Anapolisu, a 1953. medjunarodne odnose na Harvardu. Istovremeno postao je i mornaricki pilot. Sluzio je na nosacima aviona "Oriskani", "Midvej", "Randolf", "Enterprajz", "Ruzvelt", "Kenedi", "Amerika" i "Kiti Houk". Leteo je na avionima F-4 i u Vijetnamu. Kasnije je bio direktor raznih vojnih institucija za vojnu pomoc inostranstvu i za planiranje mornarickog razvoja. Bio je, dakle, izvrstan mornaricki pilot i komandant borbene grupe nosaca aviona, glavni operativni oficir Pacificke flote i kasnije nacelnik staba te flote. Nosilac je najvisih vojnih odlikovanja, ozenjen, a zena mu je Sali Ives, ima dva sina, Dzona i Roberta. Njegovo veliko znanje i iskustvo u vojnom planiranju verovatno je razlog sto je odredjen da u okviru firme MPRI stigne u Bosnu.

Heri Sojster, nekadasnji sef vojne obavestajne sluzbe nadlezan za operacije MPRI je jedini funkcioner koji u americkoj javnosti govori o svojoj korporaciji. U toku 1995. godine MPRI je poslao u Hrvatsku 15 svojih ljudi - grupu na celu sa

penzionisanim generalom sa dve zvezdice, Ricardom Grifitsom. Oni su obucavali Hrvate kako da formiraju oruzane snage u demokratiji i nedavno je potpisan jos jedan ugovor o reorganizaciji hrvatskog Ministarstva odbrane. Amerikanci su, kako svedoce japanski novinari iz Sarajeva, bili instruktori muslimanskim snajperistima, koji su likvidirali srpske civile po glavnom gradu BiH. Sem toga, u toku 1996. godine, MPRI je - u skladu sa ugovorom Stejt dipartmenta - nadgledao teret koji se iz Sarajeva transportovao bosanskim Srbima. To je bio deo medjunarodne mirovne misije. "Muslimanima je potrebna obuka na nivou cete, zatim obuka komande bataljona i slicne stvari," rekao je general-pukovnik u penziji, Heri Sojster. "To moze brzo da se obavi."

Sjedinjene Americke Drzave su ucestvovale u tajnom naoruzavanju bosanskih Muslimana, dok su verovale da Alijina vojska moze biti americko "topovsko meso". Ni za koga vise nije bila tajna da su Amerikanci zeleli 1995. ukidanje embarga na oruzje, kako bi Muslimani mogli i zvanicno da se naoruzaju. To je zapravo americki zalog arapskom svetu iz kog izvlaci naftu i prirodni gas, koji ce 2.ooo godine biti gorivo buducnosti. To su Amerikanci cinili na dva nacina. Prvo, agenti CIA i DIA, civilne i vojne tajne sluzbe, u Sloveniji i u Austriji koristili su posrednike da bi kupili oruzje iz razlicitih izvora. Za to se daje nekoliko miliona dolara godisnje. Tajna je otkrivena jos 1994. godine, kada je jedan francuski "avaks", iznad Tuzle uocio tri "herkulesa C-130" . U njihovoj pratnji je bilo sest lovaca koji su, sudeci po radarskim signalima bili F-18 iz americke vazduhoplovne flote. Odgovarajuci na pitanja stranih novinara, Amerikanci, Francuzi, Britanci i drugi ucesnici operacije " Zabraniti let" su se zakleli da nisu imali nijedan avion u vazduhu. Ovaj incident je stavljen medju bezbrojne papire Ujedinjenih nacija i o tome se vise nije govorilo, mada je svima bilo jasno da su avioni nosili oruzje, tada za Muslimane.