Glavni zagovornik vojne saradnje Sarajeva sa Vasingtonom u Americi bio je muslimanski emigrant Muhamed Sacirbegovic, koji je postao Sacirbej. Pored ambasadora BiH u OUN i Nedzad Hadzimuslic, ambasador u Evropskoj uniji, bio je blizak Amerikancima. A kod kuce u Bosni i Hercegovini najblizi SAD bio je tadasnji visoki funkcioner Haris Silajdzic, za koga je SDB Jugoslavije sumnjala da je agent CIA. Pored njega muslimanska stampa je prozivala i Nijaza Durakovica i Abdulaha Sidrana. U Republici Srpskoj Amerika je tipovala na socijaldemokratu Milorada Dodika i liberala Zivanovica. Bivsi muslimanski premijer Haris Silajdzic je cak i javno priznao da je simpatizer americke vlade. Haris Silajdzic je zavrbovan za CIA dok se skolovao u Libiji. Diplomirao je u Bengaziju 1971. na islamskom pitanju. A magistrirao 1977. na albanskom pitanju sa tezom "Albanski nacionalni pokret u bosanskohercegovackoj stampi". Dugo godina radio u Zavodu za istoriju Kosova pored svog mentora akademika Ali Hadrija iz Pristine. Kasnije je presao na Filozofski fakultet, Odsek za orijentalistiku, gde je 1979. doktorirao na temi " Stav SAD prema Albaniji od 1912. do 1939. godine". Pocetkom osamdesetih dr Hairs Silajdzic odlazi u Ameriku na sluzbeno putovanje u trajanju od devet meseci. Odatle, posle povratka u Jugoslaviju, odlazi opet u Libiju, da predaje na fakultetima Moamera El Gadafija. Iz Libije se vraca u Sarajevo i krajem osamdesetih ulazi u SDA. U postjugoslovenskoj Bosni dr Haris Silajdzic je dobio mesto ministra inostranih poslova, a potom i premijera, zahvaljujuci zalaganjima Vasingtona. Bilo je u SAD predvidjeno da u leto 1996. Haris Silajdzic postane i predsednik nove BiH federacije, ali ga je islamski lobi Alije Izetbegovica i bukvalno motkom pobedio. Sami Amerikanci su pisali da Bela kuca u Sarajevu veruje samo Silajdzicu. Uostalom, i drzavni sekretar Voren Kristofer je u Sarajevu izgovorio da BiH ima buducnost kao zemlja evropske demokratije i blizak partner SAD. U ovom okviru Amerika bi tu, nema tajne, voljela da vidi Silajdzica kao uticajnu licnost na bosanskoj politickoj sceni. Zato je i dobio nadimak "Najomiljeniji americki Musliman".

Premijer Silajdzic je, u septembru 1994. godine, podneo ostavku na duznost clana Izvrsnog odbora i potpredsednika SDA, navodeci razaloge u svom pismu Aliji Izetbegovicu. Bio je to, zapravo, pokusaj da se ogradi od Izetbegovica i njegovog islamskog fundamentalizma. Sam Silajdzic tesko prihvatao lidersku poziciju Alije Izetbegovica. I zato je postavljao pitanje svog prostora i svoje pozicije u podeli vlasti. Premijerova ostavka izazvala je krizu Vlade i ovaj, treci po redu, veliki raskol, u SDA. Silajdcicev sukob sa SDA zapoceo je onoga casa kad mu je postalo jasno da on nece biti glavni nosilac Izetbegovicevog politickog nasledja. Ostavku je dao neposredno posle izglasavanja amandmana na promenu dela Ustava koji se odnosio na biranje buduceg predsednika Republike. SAD su sa Silajdzicem izgubile svog coveka u vrhu SDA i muslimanske Bosne, ali ne i svoje pozicije u Sarajevu. Silajdzica su na funkciju premijera doveli krugovi su predstavljali opoziciju SDA. Muslimanski mediji ocenjivali su ga kao "sposobnog, demokratskog, modernog i sarmantnog predstavnika u svetu". Silajdzic je bio zrtva verskog, funamentalistièkog totalitarizma u vodecoj stranci RBiH, one preovladjujuce struje koja se opire modernizmu i "ulasku u Evropu i u savremene demokratske tokove". I koja nije po volji Americi jer je previse bliska Iranu.

Kao covek Vasingtona Silajdzic je dosledno ispunjvao sve zahteve CIA od potrebe da dize medijsku galamu, tako sto je i sam sirio lazi o Srbima, do toga da je prizivao vojnu intervenciju SAD. Kada je Haris Silajdzic 1994. godine bio u Centru za strateske i medjunarodne studije u Vasingtonu, okrivio je Amerikance da mu nedovoljno pomazu :

- Gospodo, vi niste neutralni. Cini mi se da smo mi u Bosni prakticno prepusteni svojoj sudbini. Tako su nas zatvorili unutar granica Bosne sa cetvrtom najvecom armijom u Evropi. Nametnuli su embargo na oruzje onima koji imaju i onima koji nemaju topove i nazvali to dvjema stranama. I tako, postoji jedna strana koja puca i strana koja umire - iste su. Tako postoji strana koja je iskopala 115 masovnih grobnica u Bosni i Hrvatskoj sa po 5.000 do 3000 mrtvih. Ovo nisu moje brojke, ovo su brojke UN i Human Rajts Voca. Tako su strana koja to cini, koja vrsi masovne zlocine i strana koja je zrtva - iste. Nije moja brojka ni da je bar 20.000 zena silovano u Bosni i Hrvatskoj. Tako da su silovatelji i silovane - dvije strane. Imamo Sarajevo, grad opsjednut vec tri godine, tako da su i opsjedatelji i opsjednuti dvije strane! To je uspjeh za one koji su isplanirali ovaj koncept, koncept zadrzavanja rata unutar nasih granica: "Neka se bore izmeðu sebe! Neka se iscrpe, znate, ratnicka plemena", "To je rat star 500 godina!" Na zalost, cujem to iz Bijele kuce: "Oni se tamo tuku 500 godina!" Zao mi je, ali historija kaze drukcije. Ja nisam Amerikanac, zato mislim da se radi o pitanju da li se Amerikanci mogu uhvatiti ukostac sa novim politickim, socijalnim i ekonomskim dinamizmom u svijetu. Izoliranje i izolacija je ponekad znak slabosti i priznanje nesposobnosti da se rjesavaju problemi kao sto je Bosna. Mi smo rekli: "Embargo na oruzje je osuda na smrt. Da smo slusali vas, danas ne bismo bili zivi"!

Amerikanci su cak i javno stavljali do znanja Muslimanima da je Silajdzic njihova uzdanica. Tako je iz Praga 6. februara 1996. javio radio "Slobodna Evropa" :

- Za vrijeme sluzbene posjete Sarajevu Voren Kristofer susreo se sa gradjaninom Harisom Silajdzicem. Odrednica gradjanin namjerno se koristi jer Silajdzic vise nije clan nikakvog drzavnog ili partijskog tijela, cak nije clan ni jedne stranke. Ovu posjetu zabiljezile su samo strane agencije. Svakom je jasno da ovaj susret ima veliku politicku tezinu i moze se tumaciti dvojako: kao znak buduce podrske Harisu Silajdzicu, ili opomena sto je odstupio iz vlasti. Kada je Silajdzic u avgustu 1995. godine podnio ostavku iz Amerike je stizala podrska njemu, a jasni signali aktuelnoj vlasti da Vasington ne bi bio rad da se Silajdzic povuce. Ovoga puta americka administracija, barem javno, ostala je potpuno pasivna. Ima misljenja da je Klintonova administracija bila unaprijed obavijestena o povlacenju bosanskog premijera i da je ovaj potez pozdravila, sto se dovodi u vezu sa predstojecim izborima u Bosni.

Silajdzic je za Zapad bio metafora modernog politicara i predvodnik evropske struje, a Izetbegovic predvodnik konzervativne i verske struje. Sta je Kristofer sve obecao Harisu Silajdzicu ostaje tajna. Medjutim, i sama cinjenica da su se sreli dovoljan je znak na koga Amerikanci tipuju i poruka SAD kakvu Bosnu zele.

Ta i takva misija Amerike, a sa njim i tajnih sluzbi CIA i DIA je kulminirala zvanicnim ulaskom predstavnika ovih americkih obavestajnih sluzbi u Bosnu u svojstvu jos jednog medjunarodnog garanta mira sklopljenog u Dejtonu i Parizu. U Tuzli sada postoji stab civilnih i vojnih americkih obavestajaca, koji je fomiran pod patronatom CIA radi sprovodjenja programa za mir, sto je samo americki alibi za javno spijuniranje Srba, Hrvata i Muslimana. Pre Tuzle, Amerikanci su svoje spijunske centre prema Jugoslaviji formirali u Nemackoj (Frankfurtu), u Austriji ( Bec), u Sloveniji (Ljubljana), u Hrvatskoj (Brac, Vis i Split), u Albaniji ( Drac), u Bugarskoj (Sofija), u Makedoniji ( Skoplje), i u Madjarskoj (Budimpesta). Formiranjem ovih centara rukovodio je Rodzer Dzordz, poverenik CIA za Evropu i penzionisani general Pentagona, dok ih je kontolisao licno direktor Dzjems Vulsi. Italija je jedina od nasih suseda odbila CIA i DIA sa ponudom da sa njenih aerodroma podizu svoje "musice", spijunske bespilotne letilice i avione sa satelitskom opremom, kako bi CIA i DIA neometano pratili kretanje srpske, hrvatske, muslimanske i jugoslovenske armije na tlu bivse Jugoslavije.

- SAD su usle u Bosnu onog trenutka kada su 1994. godine shvatile da Alija Izetbegovic i muslimanska vlada sami ne mogu da dobiju taj rat. Vasington je tada odlucio da preko CIA i DIA, ilegalno naoruza muslimansku i hrvatsku vojsku, obuci njihove oficire i jedinice za borbu protiv armije generala Ratka Mladica. citavu tu tajnu operaciju placao je islamski svet. U CIA danas, na primer, postoje dokazi da su Amerikanci obucavali muslimanske snajperiste kako da gadjaju i ubijaju vlastiti narod, a da potom za to okrive Srbe. Uostalom, takvu obuku sprovodio je general Lori Fridman, oficir jedinice za specijalne namene, sa vojskom u Somaliji. CIA i DIA su vladina profesionalna tajna sluzba koja radi ono sto joj predsednik SAD naredi. Kada sam ja radio pre nekoliko godina u americkoj vladi, na Baliskom istoku 1991. godine, secam se da smo mi iz DIA davali Iracani nase tajne podatke o Iranu, kako bi se rat neko vreme odvijao u korist Iraka. Tako sam sada siguran da smo u bivsoj Jugoslaviji radili slicne stvari u korist Muslimana i Hrvata. Sami Hrvati su mi priznali da je kod njih u Zagrebu bilo oko dve hiljade americkih savetnika. I ja sam davne 1976. sluzbovao u Zagrebu, pa su mi Hrvati koji me znaju 1995. godine ponudili da radim kao vojni savetnik. Nudili su mi platu od 100.000 dolara za sest meseci rada sa hrvatskim i muslimanskim oficirima. Ja sam tu ponudu odbio, jer nisam zeleo da ucestvujem u jos jednom tajnom americkom ratu - rekao mi je dr Ronald Hatcet, direktor Centra za medjunarodne studije Univerziteta Sveti Tomas u Hjustonu i bivsi oficir americke vojne bezbednosti.