Martin Spegelj je bio od 1985. do 1989. komandant Pete (zagrebacke) vojne oblasti, a 1990. je postao hrvatski ministar odbrane. Kad je otpoceo rat u Hrvatskoj imenovan je sa 68 godina za zapovjednika Zbora narodne garde, popularne kao Zenge. Tada je Spegelj vec imao gotov plan za borbu protiv JNA. Prema Spegeljovim podacima, koji su bili dostavljeni Pentagonu, JNA je u Hrvatskoj imala 30 000 vojnika svrstanih u sest bataljona, sa 650 tenkova, 52 samohodke, 1100 minobacaca, 24 visecevnih bacaca raketa, 500 topova, 41 avion, 36 helikoptera, 15 raketnih i torpednih camaca. I oko 250 000 komada lakog armijskog oruzja u skladistima TO Hrvatske. A u celoj Jugoslaviji, tvrdio je Spegelj, JNA je imala hiljadu tenkova, pet hiljada topova i tri stotine borbenih aviona. Dok je Hrvatska 1991. imala oko trideset hiljada pripadnika milicije i ZNG, kao i 30 000 mobilisanih clanova Narodne zastite. Taj plan je predvidjao napad hvatske milicije na kasarne i skladista JNA u Hrvatskoj i otimanje oruzja. Uz samo devet stotina poginulih u tim planiranim borbama. Kako je plan pravljen u DIA, to ga je jedino pred Tudjmanom podrzao Stipe Mesic. Nemci, koji su stajali iza vrhovnik ocigledno nisu bili za tu vrstu akcije protiv jugoslovenske armije. I sami Hrvati priznaju da je Spegelj covek koji je rukovodio tajnim naoruzavanjem hrvatske vojske, iako je 1990. bio clan reformirsanog Saveza komunista Hrvatske.

KOS JNA je o tom naoruzavanju napravio film, koji je emitovan da bi izmamio reakciju jugoslovenske javnosti, ali umesto pobune Jugoslovena dogodilo se samo to da je Martin Spegelj uklonjen iz Zagreba i sakriven u Austriji, dok bura nije prosla. Bila je to posledica borbe uticaja BND i CIA na dogadjaje u Hrvatskoj. General Aleksandar Aca Vasiljevic, nacelnik KOS JNA je dva puta propustio priliku da uhapsi Spegelja. Prvi put na terenu, u zasedi, dok su prolazili konvoji kamiona sa oruzjem, a drugi put usred Zagreba, kada su dogovorili "sluzbeni razgovor" u jednoj kafani. Tom prilikom general Vasiljevic je samo uspeo tajno da snimi razgovor na kasetofonu sa generalom Spegeljom.

Istrazivanja dr Boska Todorovica i Dusana Vilica su pokazala da je sama delikatnost pozicije KOS-a u jugoslovenskom sistemu bezbednosti uticala i na efikasnost u radu vojne tajne sluzbe. Organi bezbednosti u JNA su, naime, bili obavezni da od vojnog vrha, ali i od vrhovnog komandanta primaju zadatke, ali i odobrenja za svoje akcije, cak i od Stipe Mesica, koji je dolaskom na kormilo SFRJ javno izjavio da HDZ ne zeli jedinstvenu Jugoslaviju, vec Hrvatsku. Kada je decembra 1990. godine, KOS tj. Stab vrhovne komande, obavestio Predsednistvo SFRJ o ilegalnom uvozu oruzja u Hrvatsku i o spremnosti da u Osijeku, Splitu i Zagrebu pohapsi glavne aktere ovog prljavog posla, predsednik Stipe Mesic i premijer Ante Markovic su istovremeno o tome izvestili Franju Tudjmana, Martina Spegelja i nekolicinu stranih diplomata i obavestajaca. Ministar vojni, general Veljko Kadijevic iz samo njemu znanih razloga, povukao je naredjenje o hapsenju i nagodio se sa Predsednistvom SFRJ, odnosno secesionistickom vecinom u njemu, da se tajne vojske u zemlji raspuste. Kada je doneta odluka da se paravojne formacije razoruzaju, to isto Mesicevo predsednistvo nije istrajalo kao vrhovni komandant u izvrsenju sopstvene odluke, a general Kadijevic, prvi covek Armije, od koje su se secesionisti najvise i bojali je to naredjenje precutao. Dao je ostavku i otisao u penziju, ne odgovarajuci ni za jednu svoju gresku, ali pravdajuci se u svojim memoarima da su za sve krivi politicari. General Martin Spegelj je u intervjuima 1995. godine priznao da mu je zivot spasao bas general Veljko Kadijevic, ali je napomenuo da je KOS i pored toga pokusavao tri puta da ga kidnapuje usred Hrvatske. Kako to nije uspelo pukovniku Aleksandru Vasiljevicu, odluceno je da se Spegelj likvidira. Taj zadatak je poveren snajperisti Miodragu Aleksicu, ali zbog jakog generalovog obezbedjenja, nije dosao u priliku da puca na Martina Spegelja.

Vrhunske sposobnosti KOS-a da otkrije i najvece tajne neprijatelja zemlje, odnosno da dodje do naredjenja i politickih odluka suprotne strane, demonstrirane su u akciji »Stit«. Operacijom otkrivanja tajnih tovara oruzja za Hrvatsku i planova HDZ-a o istrebljenju Srba u Hrvatskoj, rukovodio je licno Aleksandar Vasiljevic, koji se predstavljao kao gradjevinski strucnjak u JNA. Naime, Vladimir Jagar, kapetan JNA i komsija generala Martina Spegelja, vojnog ministra nove Hrvatske uspeo je kamerom montiranom u vrata ormana, da tajno snimi 19. januara 1991. ovog casnika HDZ-a, a i njegove saradnike Josipa Boljkovca, Djuru Djecaka, Antuna Habijaneca. Sredinom januara 1991. sve je bilo spremno za hapsenje ovih hrvatskih nacionalista. Takav dogovor je Aleksandar Vasiljevic postigao sa Borisavom Jovicem, clanom Predsednistva SFRJ i generalom Veljkom Kadijevicem, saveznim sekretarom za narodnu odbranu. Umesto hapsenja, Kadijevic je generalu Vasiljevicu naredio da se vrati u Beograd, gde su svi clanovi kolektivnog sefa drzave bili obavesteni o tajnom naoruzavanju Hrvatske. Razlozi za to su bili Kadijeviceva preterana obazrivost, potreba da sve bude po zakonu, sto ga je ucinilo neodlucnim da operaciju »Stit« privede kraju. Zbog takve kolebljivosti, general Veljko Kadijevic je u javnosti predstavljan kao izdajnik, pa cak i kao agent CIA. Nekoliko meseci kasnije grupa oficira iz Garde izvela je puc, trazeci od Kadijevica da podnese ostavku, a od generala Blagoja Adzica da preuzme mesto ministra vojnog, sto je ovaj odbio, pa je pobuna time i okoncana. U vezi operacije »Stit« u SSNO, a i u Predsednistvu SFRJ doneta je zato odluka da se paravojne formacije HDZ-a rasformiraju, a oruzje preda JNA, sto se nije dogodilo, pa je KOS u ocajanju, javnosti 25. januara 1991. godine prikazao film o Martinu Spegelju, a list »Narodna Armija« je objavio kompletan dosije o naoruzavanju Hrvatske i HDZ-a. Tog popodneva, akreditovane novinare u GS JNA sa sadrzajem filma upoznao je pukovnik Vuk Obradovic, nacelnik Uprave za informisanje i politicku aktivnost, koji je licno bio ubedjen da ce se vinovnici secesije sami predati JNA.

U samom Zagrebu, citava akcija je izazvala samo podozrenje kod Franje Tudjmana prema generalu Martinu Spegelju. Sumnjajuci da je general agent KOS-a, vrhovnik dr Franjo Tudjman, takodje, bivsi general JNA, proterao je Martina Spegelja na godinu dana iz Hrvatske. Zapovjednik Zenga pobegao je u Austriju preko Slovenije sa laznim pasosem na ime Karl Zelenbrza i u automobilu marke "BMNj", sa takodje, laznim tablicama. Ime je pozajmio od prijatelja iz Starog Gradeca kod Virovitice, a auto iz Varazdina. Citavu ovu akciju realizovao je uz pomoc Josipa Manolica, bivseg nacelnika hrvatske policije. Spegelj je nekoliko nedelja tajno proveo na Bledu, a potom je presao u Augsburg i potom u Bec. U Zagrebu je o tada vec bivsem ministru odbrane javno saopsteno da je na odmoru. Prva Spegeljova ideja je bila da prebegne u Kanadu, a potom u SAD, ali Gojko Susak nije uspeo da mu u Beogradu obezbedi kanadsku ulaznu vizu. Zato se Spegelj sklonio u Austriju. Da bi se zastitio od Tudjmanovog progona, general Spegelj je sa sobom u Austriju poneo oko dvadeset i pet tajnih dokumenata Zbora narodne garde, sakrio ih u tri trezora, spreman da ih dostavi Amerikancima, u slucaju da mu je se nesto nepredvidjeno dogodi. O toj svojoj nameri obavestio je iz Beca pismom licno generala Antona Tusa, zapovjednika Glavnog stozera hrvatske vojske. Istovremeno iz Austrije general Martin Spegelj je i dalje rukovodio tajnim uvozom oruzja u Hrvatsku. Pod laznim imenom Karlo Zelenbrz, general Martin Spegelj je bio sakriven kod Austrijanaca u Ausburgu, i na kraju kod Nemaca u Minhenu. Odatle se 1992. godine vratio ziv i zdrav u Zagreb. Ovakav rasplet, bacio je KOS na kolena, njegove operativce, Dragisu Jovanovica i Boska Mihajlovica u hrvatski zatvor i smrt, a Vladimira Jagara i Aleksandra Vasiljevica u penziju.