Voren Cimerman je poslednji americki ambasador u SFRJ, sa nedovrsenim mandatom kao ucesnik i svedok kljucnih dogadjaja u raspadu Jugoslavije, u prolece 1996. je svoje beleske i analize pretocio u knjigu "Izvori katastrofe: Jugoslavija i njeni razbijaci". U njoj pise da je jedan izvestaj CIA jos krajem 1990. predvideo je "krvavi raspad Jugoslavije u narednih 18 meseci". O tome Cimerman u jednom intervjuu kaze :

- U beogradskoj ambasadi smo vrlo ozbiljno primili taj izvestaj. Verovatno zbog toga sto je do istih turobnih zakljucaka, mesecima pre tog izvestaja CIA, dosao i nas analiticki odsek. Krajem 1990. vise nismo imali nikakvih iluzija. Znali smo da ce Jugoslavija, ako ne opstane, nestali u moru krvi. Zato smo kao prioritet postavili pokusaj da pronadjemo demokratsku soluciju za opstanak Jugoslavije, naglasavam - demokratsku soluciju. A to znaci ocuvanje teritorijalnog integriteta i demokratizaciju tada smo dozivljavali kao elemente koji se medjusobno nadopunjuju, koji nemaju izglede za opstanak jedan bez drugog. Znali smo da, ako uzmemo zajednistvo bez demokratije - na primer, "jedinstvo" po srpskom shvatanju, ili na nacin kojim bi ga ostvarila JNA - da tu ne bi bilo mesta za demokratiju. Na duzu stazu tako se ne bi mogao ocuvati ni integritet zemlje. S druge strane, bili smo uvereni da izdvajanje Slovenije i Hrvatske u tom trenutku takodje, nije pravo resenje za promociju demokratskih nacela, jer ce, bez obzira na dobre namere, to dovesti do rata, a rat i njegove posledice nikada nisu favorizovali demokratsku atmosferu. I to je ono sto se zapravo dogodilo. U ime demokratije i samoopredeljenja razbijena je Jugoslavija, ali je vrlo diskutabilno da li je to pridonelo ostvarenju istinske demokratije, osim delimicno u Sloveniji i, u manjoj meri, u Makedoniji. Po dolasku u Beograd nisam imao nikakve dilema o tome da Srbiji Jugoslavija treba samo zbog ostvarenja hegemonije, i da je to glavni razlog za njene brutalne napade na slovenacko i hrvatsko rukovodstvo. Bilo nam je jasno da takva vrsta "jedinstva" nema nikakvih izgleda. Istovremeno, kao sto sam rekao, znali smo da druga opcija, razbijanje Jugoslavije bez sagledavanja realnog politickog konteksta, vodi u krvavi i neizvesni rat. Zato smo podrzavali opciju Ante Markovica, koju smo dozivljavali kao pokusaj da se uspostave nacela zapadne demokratije i zapadni standardi ljudskih prava unutar granica Jugoslavije. Markovic je tada bio nas ideal prozimanja principa demokratije i teritorijalnog integriteta. Mi smo ga podrzavali, otvoreno i bez zadrske.

Iz beogradske ambasade i tadasnjeg zagrebackog konzulata slali smo 1989. i 1990. istu vrstu izvestaja: treba podrzavati Markovica kao jedinu soluciju za odrzavanje demokratske Jugoslavije i sprecavanje rata. Krajem 1990, a posebno pocetkom 1991. morali smo, na zalost, da konstatujemo da Markovic nije uspeo da dobije podrsku kljucnih centara moci u zemlji, nakon cega su nasi izvestaji postali vise hronika rata, a manje analiza dogadjaja. Nismo u tome bili u protivrecnosti sa Vasingtonom. Busova administracija delila je nase stavove, ali nije bila u stanju da prati tajming koji smo mi predlagali. Kada je Bejker u kasno prolece 1991. dosao u Beograd i odrzao sastanak sa tadasnjim republickim liderima, vec je bilo prekasno da se bilo sta ucini. Bilo bi puno bolje da je dosao krajem 1990. ili pocetkom 1991, kao sto smo mi sugerisali, ali je u to vreme drzavni sekretar Bejker, na zalost, bio okupiran Zalivskim ratom.

U svojim memoarima Borisav Jovic, bivsi predsednik Predsednistva SFRJ priznao je da posle razgovora sa generalom Veljkom Kadijevicem je jos 1990. godine zapisao : "Vojska ocenjuje da su SAD, posle posete Iglbergera Jugoslaviji, konacno odlucile da sruse srpsko rukovodstvo, kao, po njihovoj oceni, jedino komunisticko u Jugoslaviji. Kriticna tacka preko koje ga zele rusiti je Kosovo. Daje se prednost rusenju komunista na vlasti u Jugoslaviji nad njenim integritetom. Dakle, ako ne uspeju da sruse komunizam integralno, idu na razbijanje Jugoslavije "osvajajuci" deo po deo. Ovakav svoj zaokret u odnosu na integritet Jugoslavije zasnivaju na smanjenoj opasnosti od sovjetskog interesa za izlaz na Jadransko more. Amerikanci su prisutni u svim znacajnijim jugoslovenskim institucijama, ukljucujuci SDB i samo Predsednistvo SFRJ. Preko toga se informisu i deliju !"

Iako nema dokaza za ovakve tvrdnje i glasine, jedno je bilo sigurno - Slovenija i Hrvatska uspele su uz pomoc BND i CIA, kako je to 1997. javno receno u zapadnoj stampi, da se naoruzaju. U pocetku je Beograd to naoruzavanje, dok je dolazilo lako oruzje, tolerisao, da bi imao povoda za vojnu intervenciju. U medjuvremenu, umesto kaljisnikova u Zagreb i Ljubljanu, a potom i u Sarajevo poceli su da pristizu topovi, raketni bacaci, pa i tenkovi. I pored zabrane UN - naoruzanje je upuceno u Sloveniju i Hrvatsku iz pravca Beca i Budimpeste, a o tome su cutale sve obavestajne sluzbe Zapada, pa i CIA.

Dva odbora Skupstine SFRJ - za odbranu i unutrasnju politiku - raspravljali su u vise navrata o ilegalnom uvozu naoruzanja u zemlju; ali nisu imali potpune podatke. Jedino sto su mogli zakljuciti na jednoj od sednica (12. marta 1992.) svelo se na konstataciju da je neophodno da se preduzmu sve mere kako bi se sprecio dalji uvoz oruzja u BiH, Sandzak i Kosovo i Metohiju, gde postoje namere za prosirenje sukoba na jugoslovenskom prostoru. Pouzana saradnja o ilegalnom uvozu oruzja potvrdjuje da su u taj unosan biznis bila umesana najuza republicka rukovodstva u Sloveniji, Hrvatskoj i drugim secesionistickim republikama.

Slovenacko rukovodstvo je preko privatne firme "Trejd" Sandi Grubelica, koparske "Intereurope" i privatnih firmi u Svajcarskoj i Italiji, o cemu je pisala italijanska stampa ("Trieste oggi"), tajno uvezlo naoruzanje iz inostranstva. U tom smislu su znacajnog udela i ministri odbrane i unutrasnjih poslova Slovenije Janez Jansa i Igor Bavcar. Uloga Janse i Bavcara bila je vazna i u kasnijoj fazi uvoza oruzja iz Austrije i Nemacke, pri cemu je uspostavljen tajni kanal preko austrijskog ministra inostranih poslova Alojza Moka, koji je na tom poslu ostvario profit od 18 miliona maraka.