Kada je krajem 1995. uspostavljena dejtonska Bosna, SAD su umesto planiranog radija "Slobodni Balkan" odlucile da finansiraju osnivanje nezavisnih medija u BiH. To je dovoljno govorilo koliko je Americi stalo da pod svojom kontrolom ima i dalje medijski prostor u Bosni i Hercegovini. Taj posao poveren je Srbinu magistru Obradu Kesicu, koji je sa ekipom ispitivao javno mnjenje u rodnoj Bosni. O tome sam Kesic kaze :

- Prosli smo kroz cetiri glavna grada: Sarajevo, Tuzlu, Mostar i Banjaluku. Nas zadatak je bilo da procenimo stanje u nauci, slobodu medija, rad nevladinih institucija i na tom planu ponudimo pomoc u projektima, u obuci kadrova, te konkretnu finansijsku pomoc. Kad su mediji u pitanju, sada, posle rata, medjunarodna zajednica se ne moze zadovoljavati kriterijima koji su je zadovoljavali u ratu. U ratno vreme pomagani su spolja oni listovi, one radio-stanice koje su pokazivale iole dobre volje za multietnicko, multikulturno drustvo. A sada: mediji moraju imati viziju da budu nezavisni, samostalni finansijski, jer takva samostalnost nudi nezavisnost i profesionalnost. Postala je prava moda u medijima ocekivanje od medjunarodne zajednice da odresi kesu za njihovu "nezavisnost". Kad zavrsimo analizu, predloge cemo poslati Americkoj vladi i nevladinim fondacijama koje bi finansirale specificne projekte koje budemo akcentirali. U BiH i u SRJ, nema nezavisnih medija po americkim kriterijumima, ali ima medija koji pokazuju zelju da autonomno misle, koji, ma koliko "vuku" za neku politicku struju, ipak nastoje da budu koliko-toliko objektivni. Moram priznati da ih je vise na muslimansko-hrvatskoj strani, mada se sad u Republici Srpskoj, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma okolnosti menjaju i oseca se drugacija atmosfera i u oblasti medija.

Perfidne provokacije muslimanske strane, kombinovane sa diverzijama i medijskom hajkom i neopravdano optuzivanje Srba, od strane SAD, OUN i Evropske unije, bili su konstantna praksa u bosanskom ratu. Na samom njegovom pocetku, u maju 1992. godine, u sarajevskoj Ulici Vase Miskina doslo je do prve eksplozije u kojoj je poginulo ili ranjeno oko 50 ljudi. Posle toga, Zapad je optuzio Jugoslaviju za "agresiju" na Bosnu i uveo Beogradu ekonomsku blokadu. Februaru 1994. godine u masi sveta na sarajevskoj pijaci Markale eksplodirala minobacacka granata koja je odnela 66 zivota. Bez obzira na nepostojanje dokaza da je za to bila kriva srpska strana, NATO je saopstio da je spreman za masovne vazdusne udare po Srbima. Tada su ogromne zrtve i razaranja izbegnuti samo zahvaljujuci brzom ulasku ruskog bataljona "plavih slemova" u Sarajevo i iznudjen pristanak bosanskih Srba da povuku svoje tesko naoruznja iz grada. A krajem avgusta 1995. godine u Sarajevu, u ulici prepunoj ljudi, ponovo je eksplodirala minobacacka granata koja je poubijala i obogaljila

nekoliko desetina ljudi. Posle toga NATO prelazi sa pretnji na masovne vazdusne udare u kojima je poginulo preko hiljadu Srba i unisteno na stotine ekonomskih objekata bosanskih Srba. Kao i prilikom eksplozije na pijaci, odgovornost srpske strane nije bila dokazana, ali je Zapad dobio mogucnost da silom nametne svoj plan resenja sukoba. A kao rezultat, Sarajevo je potpuno preslo pod muslimansku kontrolu, iz grada je proterano oko 100.000 Srba, a hiljade Srba je bombama zasuto i usmrceno. Tako su o podmuklim diverzijama Muslimana i politickom precutkivanju SAD i OUN pisale ruske, francuske, britanske, pa i neke americke novine. Obrad Kesic, americki analiticar o tome ima svoje misljenje :

- Bombardovanje je, budite uvereni, dogovoreno nedeljama pre, a granata na Markalama je mogla biti samo dnevni izgovor. To se moze videti i kad se po datumima sloze javne izjave americke vlade: prvo je receno da je to americki odgovor i kazna Srbima za masakr na Markalama. Vec sledeceg dana bombardovanje je navedeno kao nacin da se Srbi ponovo nateraju za pregovaracki sto, a treceg dana, posle susreta sa predsednikom Milosevicem i to je odbaceno, jer je Holbruk izjavio da bombardovanje nema veze sa pregovorima. Nakon toga, stigao je i novi razlog "da je do vojne intervencije doslo jer Srbi nece da demilitarizuju Sarajevo". Dakle, u nekoliko dana, nekoliko razlicitih razloga, ali jedno je sigurno: Markale, uprkos onome sto se misli, nisu bile presudne. A o tome cija je granata pala na Markale, kao i za prethodnu tragediju u redu za hleb u Ulici Vase Miskina, stvari ce se polako razbistravati.

O zlocinima na sarajevskoj pijaci Markale, pisao je u svojim memoarima i francuski predsednik Fransoa Miteran, koji je potvrdio da je u nevinost Srba verovao i Butros Gali, generalni sekretar OUN i njegov izaslanik Jakusi Akasi, ali su o tome neko vreme cutali. Knjiga secanja pokojnog francuskog predsednika Fransoa Miterana postala je u Francuskoj i Evropi kljuc za odgonetanje jedne od najmracnijih tajni bosanskog rata, pisali su pariski novinari. Uostalom, nije rec o odgonetanju, vec o direktnom raskrinkavanju muslimanske tajne sluzbe u Bosni, koja je, u cilju uvlacenja Zapada u vojnu intervenciju protiv bosanskih Srba, ubila 66 i ranila preko 100 vlastitih gradana.

..."Pre nekoliko dana Butros Gali mi je rekao da je ubedjen u to da je granata, koja je pala na sarajevsku pijacu, predstavljala provokaciju Muslimana." Te reci Fransoa Miterana uzete su iz knjige "Godina oprostaja", njegovog savetnika Lora Adlera, koja je napisana uz saglasnost i saradnju samog Miterana i koja je posvecena poslednjim danima njegovog boravka u Jelisejskoj palati. Citat iz knjige francuskog predsednika odlicno je posluzio i francuskom novinaru Bernaru Volkeru, koji je uspeo da dobije sudski proces za zastitu svoje profesionalne casti.

"Receno mi je da je izvestaj "plavih slemova" stavljen na sto generalnog sekretara OUN Butrosa Galija. Medjutim, on je rekao da je u tadasnjim uslovima dokument bio previse eksplozivan i odlucio je da ga sakrije sto dublje u svoj sef i da ga vise odatle ne vadi. Tako je i bilo." Tako je pisao Bernar Voker. Muslimani u Francuskoj su ga zbog toga javno napali. Organizovana je i "zvanicna istraga". Ona je imala za posledicu zakljucak da je nemoguce tacno utvrditi ko je bacio granatu. Informaciju objavljenu na TV F-1 demantovali su apsolutno svi, ukljucujuci OUN, posle cega je i muslimanski lobi "Karton zon" podneo tuzbu sudu. Odbrana Bernara Volkera je podnela sudu na uvid svedocenja ljudi koji su se nalazili u Sarajevu, ratnih izvestaca i diplomata, koji su potvrdili njegovu verziju dogadaja. Medjutim, argument koji je imao najvecu tezinu bio je citat iz knjige "Godine oprostaja" francuskog predsednika Fransoa Miterana.

Obavestajni potpukovnik Dzon E. Sraj se u svom dnevniku tim povodom glasno pitao :

- Kako je muslimanska vlada, koja se stalno pravda da nije u mogucnosti da se pridrzava kratkotrajnih prekida vatre zbog neadekvatnosti komunikacija, tako cudesno brzo obavestila strane medije i istovremeno poslala sanitetska kola na mesto incidenta u roku od dva minuta posle zlocina? Zasto su se repna krilca minobacackog projektila neobjasnjeno izgubila posle eksplozije? Pre nego sto su zaplenili neke minobacace od Srba, Muslimani su bili prinudjeni da rucno izradjuju svoje minibacacke mine i artiljerijske granate, sto znaci da su njihova repna krilca imala karakteristican oblik, pa bi posluzila kao neoboriv dokazni materijal protiv muslimanske strane. S obzirom na blizinu pijace "Markale" i zgrade Predsednistva BiH, dilema je ko je izdao naredjenje da se izvrsi ovaj suludi zlocin - predsednik Alija Izetbegovic ili potpredsednik Ejup Ganic?

Sami Srbi su znali istinu o Markalama, ali njih niko nije hteo da saslusa, ni da im veruje, jer Srbi u Bosni su vec bili odredjeni za odstrel. Jedan od ljudi koji je javno govorio o tom medjunarodnom zlocinu na Markalama bio je i iskusni policajac Tomo Kovac. Ovaj bivsi ministar unutrasnjih poslova Republike Srpske bio je jedan od najvaznijih ljudi u srpskom establismentu s one strane Drine. Zavrsio je Visu skolu unutrasnjih poslova u Zemunu i Fakultet bezbednosti u Skoplju. Diplomirao je na temi "Rad americkih obavestajnih sluzbi u Sarajevu za vreme Olimpijade". Sa svega 23 godine postaje glavni inspektor Drzavne bezbednosti BiH. Iz DB-a prelazi u javnu bezbednost gde postaje komandir u sarajevskoj opstini Novi grad, najvecoj policijskoj stanici u bivsoj Jugoslaviji. Svojevremeno je general Petar Gracanin stanicu Tome Kovaca proglasio i najboljom u SFRJ. Tokom bosanskog rata Kovac je najpre bio nacelnik stanice na Ilidzi, potom pomocnik ministra RS za policiju a sa te funkcije tokom celog rata bio je komandant milicije RS. Kraj rata je docekao kao jedini general policije RS. Ujedno i najmladji general na svim srpskim zemljama i prvi nosilac ordena Nemanjica.

- Nije slucajno sto je bas Sarajevo izabrano kao epicentar rata i mira na Balkanu. Zablude su price o nekoj 'sarajevskoj raji', pa bratstvu - jedinstvu koje se pokazalo na 'najbolji' nacin u ovom ratu. Mogu o tome da govorim kao covek koji je rodjen i odrastao u Sarajevu. Mogli smo samo da se trpimo i mazimo, ali onaj koga volimo je bio daleko. Za nas Srbe je to bio Beograd, za Hrvate Zagreb, za Muslimane neka arapska zemlja. Medjutim, dok god nisu bili priznati za naciju danas najveci Muslimani su se izjasnjavali kao Srbi, pa cak i Alija. Sve dok Hamdija Pozderac i Tunjo Filipovic nisu udarili temelje muslimanske nacije. U Bosni zaista vodjen verski rat izmedju pravoslavlja, katolicanstva i islamista, s tim sto je jedno vreme mogao da preraste u pravi 'krstaski rat' izmedju hriscana i muslimana. Godine 1993. u srednjoj Bosni, na primer, doslo je do stapanja nekih srpskih i hrvatskih jedinica. Mi smo zajedno usli u borbe protiv Muslimana, sve dok iz Zagreba nije bilo naredjeno da se sa takvim aktivnostima prestane.

Tokom 1991. Tomo Kovac postaje komandant ilidzanske policijske stanice, gde mu je u "multietnickoj strukturi bosanskog MUP-a u jednom trenutku iz Srbije, a po sandzackoj liniji Ejpa Ganica, za zamenika bio odredjen tek u Bosnu pristigli Naser Oric. On je nekada bio jedan od prvih ljudi u obezbedjenju predsednika Srbije Slobodana Milosevica, a za vreme rata komandant odbrane Srebrenice. Posle odlaska Mice Stanisica sa mesta ministra unutrasnjih poslova krajem 1992. Tomo Kovac je fakticki preuzeo duznost prvog policajca na Palama, i postaje ministar posle akcije "Septembar '93" u Banjaluci. U Ministarstvu je bio do sredine novembra 1995. godine, nekoliko dana pre potpisivanja bosanskog mira u Dejtonu. U ministarske zasluge mu se racunaju osnivanje specijalne jedinice MUP-a RS i borba na svim ratistima u Bosni. Toma Kovac, bivsi ministar i general srpske policije o delovanju AID-a kaze :

- Sada je jasno da je slucaj Markale, i prvi, i drugi put, iscenirala muslimanska tajna sluzba. Onaj covek bez ruke ciji se snimci nisu skidali sa CNN-a i SKDz-a je Jamakovic sef KDZ-a za jednu sarajevsku opstinu. Mislim da je Markale I i Markale II najverovatnije izrezirao Bakir Alispahic, bivsi nacelnik Centra javne bezbednosti za Sarajevo koji je niz godina pre i za sve vreme rata bio u kontaktima sa najektremnijim muslimanskim teroristickim organizacijama poput "Hamasa" i slicnih. Preko njega su u Sarajevo unoseni snajperi sa nitroglicerinom. Mi smo im ulovili jedan konvoj na prilazu Sarajevu gde su njegovim sluzbenim vozilom kao nacelnika sarajevskog CSB-a prebacivani ti snajperi u grad. Sa Srebrenkovicem, koji je dosao iz Zagreba, a koji je sa Alijom Izetbegovicem pripadao "Muslimanskoj braci", Alishapih je koordinirao sve teroristicke akcije po Sarajevu.

Neki bivsi oficiri KOS-a JNA medju ljudima, koji su vodili istragu o Markalama i davali izjave protiv Srba, prepoznali su svoje kolege policajce. Jedan od njih je bio Jusuf Pusina, sef drzavne bezbednosti u Sarajevu, nekadasnji inspektor SDB BiH, koji je skolovan u Visoj skoli unutrasnjih poslova u Zemunu 1976. godine. Njegov pomocnik je bio inzinjer Adnan Srna iz "Pretisa", inace veliki strucnjak za eksplozive.

- Pouzdano znam da u Sarajevu ima na hiljade dece koja se treniraju kao samoubice za dzihad. Videli ste i one snimke igracaka napunjenih eksplozivom. Kome je taj eksploziv namenjen, srpskoj deci s desne ili leve strane Drine? Za Sarajevo su se tri i po godine vodile zestoke borbe. Mi smo drzali u okruzenju jedan muslimanski korpus u Sarajevu, a iza ledja jos jedan prema Zenici i Bjelasnici. Znate, mi smo bili svesni da Sarajevo nikako ne smemo vojno izgubiti. Znali smo da bi vojni pad Sarajeva ujedno bio i pad Republike Srpske. Kada je na kraju potpisan Dejtonski sporazum i kada smo crno na belo dobili kakva je Bosna, zagovarao sam na sastancima sa celnim ljudima iz RS da se narodu iz srpskih opstina otvoreno saopste cinjenice, da bi se organizovalo njihovo povlacenje i kako ne bismo dosli u ovu katastrofu koju ovih dana imamo prilike da vidimo. Otvoreno sam na Palama rekao da smo dobili sta smo dobili, ali da sada vise nema uzmaka i da se sve ono sto je predvidjeno Dejtonskim sporazumom mora ispostovati. Video sam vestu manipulaciju medjunarodnih medijatora koji su Srbima posle Dejtona davali laznu nadu da ce moci nesto sarajevskih teritorija da zadrze, svesno ih zavlaceci, kako bi dobili u vremenu da Srbi ne bi uradili sa zapadnim delovima Sarajeva isto sto i Hrvati u Mrkonjic gradu i Sipovu - izneli sve proizvodne pogone, a ostalo spalili - kaze Tomo Kovac.