Cetvrta ekipa americkih obavestajaca u Bosni, sa hiljadu ljudi, zaduzena je za psiholosko-propagandno delovanje kod civilnog stanovnistva. Razdvajanje zaracenih strana, zastita komunikacija, osiguranje dopremanja humanitarne pomoci stanovnistvu, razoruzavanje nezakonitih vojnih formacija, prisluskivanje i spijuniranje - to je samo delimican spisak zadataka americkih vojnika u Bosni, tvrdi Aleksandr Znamenski, vojni komentator revije "Krasnaja zvezda" iz Moskve u svojoj analizi uloge SAD na Balkanu. Za oznacavanje takvih dejstava u oruzanim snagama SAD i drugim zapadnim zemljama koristi se termin "operacije koje se razlikuju od ratnih" (OOTNj). On se koristi uporedo sa terminom "sukobi niskog intenziteta", a cesto i umesto njega. Pritom zapadni eksperti smatraju da su jedan od kljucnih elemenata tih operacija "psiholoske operacije". PsO povecavaju efikasnost dejstava americkih snaga i znatno smanjuju gubitke medju ljudstvom i civilnim stanovnistvom. Na tom planu je interesantna izjava general-potpukovnika Edvina Zinija, komandanta Prve ekspedicione jedinice pomorske pesadije SAD: "Ja se danas vise bavim psiholoskim operacijama i kontaktima sa civilnim stanovnistvom nego sistemom vatre i manevrima." Takav odnos prema psiholoskim operacijama americki vojnici, pise Znamenski, su imali i u Somaliji, irackom Kurdistanu, za vreme operacije "Pustinjska oluja", na Haitiju, i u Bosni i Hercegovini.

Medjunarodna mirovna operacija u prethodnoj Jugoslaviji nema presedana po svojim zadacima, razmerama, sastavu ucesnika i predvidenim nacinima delovanja, ukljucujuci vojne akcije protiv prekrsilaca Dejtonskog sporazuma. U Beloj kuci su savrseno svesni da od uspeha tih mirovnih napora u mnogome zavisi imidz NATO-a kao glavnog instrumenta bezbednosti ne samo u Evropi, vec i u svetu. Polazeci od toga, sacinjen je vojni kontingent medjunarodnih snaga za sprovodenje Dejtonskog sporazuma (IFOR-a), koji broji oko 60.000 vojnika. Snage SAD, koje zastupa Prva oklopna divizija, cine trecinu tog kontingenta. U bazi divizije oformljena je Operativna grupa "Orao" pod komandom generala Vilijema Nesa. Operativna grupa "Orao" danas ima u svom sastavu Prvu, Drugu i Cetvrtu brigadu armije SAD, rusku posebnu vazdusno-desantnu brigadu i takozvanu brigadu "Nordik", koja se sastoji od svedskog i poljskog bataljona, kao i tursku grupu. U zoni odgovornosti Operativne grupe "Orao" nalazi se severoistocni deo Bosne i Hercegovine.

Za neposrednu informativno-psiholosku podrsku americkom kontingentu Operativne grupe "Orao" sa teritorije SAD prebacene su jedinice iz sastava Cetvrte grupe PsO, koje su svedene na posebnu operativnu formaciju. Njihovi osnovni zadaci su: stvaranje povoljne informativne i psiholoske situacije u Bosni i Hercegovini radi sprovodenja mirovne operacije i dejstava kontigenata IFOR-a; upoznavanje zaracenih strana i civilnog stanovnistva sa informacijama o misiji i namerama IFOR-a; obezbedivanje lojalnosti i maksimalne saradnje lokalnih zitelja i vlasti sa IFOR-om. U sastav operativne formacije PsO, koja deluje u Bosni, ulazi centar za pripremu informativnih i propagandnih materijala na srpskohrvatskom jeziku, nekoliko taktickih jedinica PsO snabdevanih radio-stanicama u automobilima, kao i jedinice za servisiranje stamparske, radio i tv-tehnike PsO. Pored jedinica PsO, u resavanju zadataka za stvaranje pogodne psiholoske atmosfere za IFOR ucestvuju i jedinice za rad sa civilnim stanovnistvom iz rezervnog sastava vojske SAD.

Zajednicku koordinaciju dejstava jedinica PsO i jedinica zaduzenih za rad sa civilnim stanovnistvom oruzanih snaga SAD u Bosni obavlja Odeljenje za gradjansko-vojne odnose Staba americkog kontingenta IFOR-a. Sve te strukture su pojacane lingvistima koji vladaju srpskohrvatskim jezikom i americkim vojnicima poreklom iz bivse Jugoslavije. Osim toga, kao prevodioci su angazovani lokalni zitelji sa znanjem engleskog jezika. Oni zaradjuju priblizno 1.000 nemackih maraka mesecno, sto su za Bosnu ogromne pare. Taj ekonomski faktor je jak argument u formiranju privlacnog imidza americkih vojnika. Pored toga, efekat je pojacan i njihovim spoljasnjim izgledom. Kratka kosa, elegantna uniforma, razlicito i mnogobrojno oruzje - medju kojim centralno mesto zauzima neprobojni prsluk - sve to u celini uzev stvara u svesti lokalnog stanovnistva utisak nekakvog dosljaka vanzemaljca ili supermena. Karakteristicno je da su, igrajuci na kartu tih osecanja, Amerikanci preobukli u svoju uniformu citav pomocni personal, tehnicare, elektricare i sanitetske sluzbenike, zeleli da kazu: "Budite sa nama i postacete jedan od nas."

Ako govorimo o metama informativno-psiholoskog delovanja, komanda Operativne grupe "Orao" se usredsredila na sve vojne formacije u BiH, civilno stanovnistvo, razlicite nevladine organizacije - njihov broj u zoni odgovornosti Operativne grupe "Orao" dostize 60 - izbeglice i raseljena lica. Posebno mesto na tom spisku zauzima omladina. Tako se, recimo, na teritoriji vazduhoplovne baze u Tuzli i velikih garnizona americkih jedinica u BiH odvija priprema perspektivnih strucnjaka iz redova lokalnih mladih ljudi, svojevrsne buduce politicke elite. Stavise, mnogima se nudi dalje skolovanje u uglednim skolskim ustanovama SAD i podrska u karijeri. U svom radu grupacija PsO koristi tradicionalne forme informativno-psiholoskog delovanja: radio-propagandu, stampanu propagandu: distribucija letaka, knjizica, plakata, listova, casopisa, usmenu propagandu: susreti sa predstavnicima zaracenih strana, razgovori sa lokalnim stanovnistvom, organizovanje radio-emisija. U sektoru odgovornosti Operativne grupe "Orao" specijalno je pokrenuta radio-stanica "Radio IFOR". Njen svakodnevni dvanaestocasovni program ispunjen je muzickim slagerima. Svakog sata emituje se kratak blok vesti koji sadrzi operativne komentare. Treba reci da radio uziva popularnost ne samo medju ljudstvom multinacionalnih snaga, vec i kod lokalnog stanovnistva i to vise od radio stanice "Sloboda", "Glas Amerike", mada i njihovi programi privlace veoma sirok auditorijum. Sto je najinteresantnije, zapadne radio stanice cesto emituju svoj program na onim talasima na kojima bi trebalo da se cuju emisije ruskih radijskih kuca.

Stampani materijal je zastupljen pre svega u vidu letaka, listova, biltena i raznoraznih plakata. Posebno mesto zauzima list "Glasnik mira". Namenjen je lokalnom stanovnistvu, a izdaju ga jedinice zaduzene za psiholoske operacije pri stabu Prve brigade Prve oklopno-transportne divizije u vojnoj bazi americkog kontingenta u Tuzli. Jedan stubac lista je stampan latinicom za Hrvate i bosanske muslimane, drugi cirilicom za Srbe, a u sredini postoji umetak na engleskom jeziku sa kratkim sadrzajem lista. Prakticno svaki broj sadrzi fotografije i materijale koji svedoce o uspesima Amerikanaca na Balkanu i blagonaklonom odnosu stanovnistva prema njima.

Izuzetno vazno mesto u radu organa PsO i u radu sa civilnim stanovnistvom pridaje se zivim kontaktima sa stanovnicima gradova i sela u zoni odgovornosti snaga SAD. Socan dijalog lokalnog stanovnistva sa americkim vojnicima posluzio je americkim oficirima srpskog porekla da obogate svoj dedovski vokabular. Naime, svaka americka jedinica iz sastava IFOR-a imala je po nekoliko oficira poreklom Srba, i oni se trude da tecno govore srpski jezik Specijalni bataljon americke armije za psiholosko delovanje na aerodromu Tuzla prepun je oficira i podoficira poreklom iz nasih krajeva. Konkretno, u vreme kada su americki inzenjerci podizali sruseni most preko reke Save, strucnjaci PsO su u neposrednoj blizini podigli specijalni sator u kome je bio smesten "Civilno-vojni informativni centar". U njemu su 24 sata dezurali oficiri i vojnici koji govore srpskohrvatski, a lokalni stanovnici su mogli da im postave bilo koje pitanje. Tu su se delili leci i druga literatura u kojoj je propagirana "misija mira" oruzanih snaga SAD na Balkanu. U razgovorima sa lokalnim zivljem posebno je naglasavano da most koji grade americki vojnici nece samo obezbediti transportnu vezu izmedju bosanskog grada Brckog i hrvatskog sela Gunja, vec i spajanje nekoliko stotina porodica koje su razdvojene u ratu. Strucnjaci za PsO su, takodje, unapred obavestavali lokalno stanovnistvo o planiranim operacijama i kretanjima kontingenata IFOR-a. To omogucava da se sprece panika i nepotrebni ekscesi.

Pukovnik Dzon Stroubl koristi telekomunikacije da poveze frakcije u Bosni. Ovaj covek, koji je ranije radio u korporaciji "AT&T" kaze da vidi analogiju izmedju raspada ove korporacije i raspada Jugoslavije. To je, najblaze receno, neobicno. Bosanski Srbi sada koriste pozivni broj za zemlju 381, kao i Srbija. Pukovnik Stroubl zeli da to promeni na 387, koji se koristi u Bosni, da ponovo uspostavi telefonske veze sa Sarajevom i da na taj nacin stvori fizicke uslove za dijalog. "Telekomunikacije i elektronska sredstva informisanja su neka vrsta oruzja u ovom ratu", kaze on. On, takodje, rasciscava teren iza Severnoatlantskog saveza. Delimicno i zbog bombardovanja srpskih komandnih i kontrolnih sistema, devet od jedanaest radio-predajnika za telefone na teritoriji bosanskih Srba bilo je unisteno. On pokusava da uspostavi celularni sistem koji bi "bio od velike pomoci privredi, kao i prilikom izbora".

Pukovnik Baci, koji je iz Cikaga, uci bosanske bankare da prave izvestaje o priticanju gotovog novca i platne bilanse. Njegov kolega potpukovnik Geri Sukanek, nekadasnji pripadnik specijalnih snaga koji sada predaje ekonomiju na

Univerzitetu u Ajovi, kaze: "Kod kuce predajem o kapitalizmu. Ovo sto ovde cinim je slicno." Odgovarajuci na pitanje koje su poslovne knjige najbolje za primenu u radu njegove jedinice ovde, brigadni general Tomas Metjuz kaze da njegovi vojnici pisu onu pravu knjigu. "Recimo to ovako", kaze komandant, koji je u civilu direktor prodaje u kompaniji "AT&T". "Umetnost rata je veoma stara. Stara je vise hiljada godina. Umetnost mira je mnogo novija... Mi ovde ucimo o tome".

Treba ukazati na jos jednu znacajnu osobenost rada strucnjaka za psiholoske operacije u BiH. Odnos postovanja prema lokalnom stanovnistvu oni vaspitavaju kod svih kategorija americkih vojnika, a ne samo kod onih koji neposredno sa njima kontaktiraju. Na primer, vozaci moraju da se drze minimalne brzine u naseljenim punktovima ne samo da bi se sprecile nesrece i zrtve, vec i da bi se smanjila mogucnost da se blatom ili vodom isprskaju prolaznici. Analiza sadrzaja agitaciono-propagandnih materijala koje koriste organi PsO Operativne grupe "Orao" pokazuje njihovu jasnu usmerenost na delovanje na zaracene strane i lokalno stanovnistvo. U materijalima se isticu cvrste namere Operativne grupe "Orao" da se izbori za realizaciju mirovnih sporazuma i da se zastite vlastite snage, ali da se pritom ne preduzimaju mere diskriminacionog karaktera u odnosu na zaracene strane i civilno stanovnistvo. Leci i plakati po pravilu garantuju lokalnim stanovnicima slobodu kretanja putevima, upozoravaju na opasnost od mina, (prema podacima snaga IFOR-a danas u Bosni ima oko 30 miliona mina, pri cemu deo nije naznacen na vojnim kartama zaracenih strana).

Specijalisti za vodjenje psiholoskih operacija vojske SAD po pravilu izdvajaju sledece kljucne momente na koje treba usmeriti paznju prilikom sprovodjenja "psiholoskih operacija": Operativna grupa "Orao" je deo zdruzenih snaga za sprovodjenje Dejtonskih sporazuma (IFOR) koja obavlja svoju delatnost u skladu sa novim mandatom OUN i novim prioritetima; Operativna grupa "Orao" ce adekvatno reagovati na sve situacije i provokacije (jedinice PsO se trude da u svakoj prilici razviju tu tezu); Operativna grupa "Orao" raspolaze svim neophodnim sredstvima i cvrsto je resena da uspostavi mir na Balkanu cak i silom; svima se preporucuje da ispunjavaju zahteve Operativne grupe "Orao" i da se ne suprotstavljaju njenim operacijama.

Operativne grupe "Orao" lokalno stanovnistvo se u svakoj prilici podseca da snage IFOR-a nisu okupatori, vec da su samo prisiljene da borave na teritoriji BiH dvanaest meseci, koliko je utvrdjeno mandatom Saveta bezbednosti OUN, radi uspostavljanja trajnog i cvrstog mira. Istina, u poslednje vreme ta teza se donekle zabasuruje sto je vezano za nove politicke realnosti. Amerikanci su se sa velikom blagonaklonoscu odnosili prema Muslimanima i Hrvatima, mnogo vise nego prema bosanskim Srbima. Sada strucnjaci za vodjenje psiholoskih operacija Operativne grupe "Orao" ulazu sve moguce napore da bi uspostavili ravnopravan odnos prema svim zaracenim stranama. Tako "Pravila vodjenja borbe" - svojevrsni podsetnik za vojnike kopnenih snaga SAD - preporucuju vojnicima da se humano odnose prema lokalnom stanovnistvu, da uvazavaju privatnu svojinu, zabranjuje im da otvaraju vatru po kulturnim spomenicima - crkvama, dzamijama, muzejima, istorijskim spomenicima.

Svaki vojnik armije SAD iz sastava Operativne grupe "Orao" obavezan je da zna osnovne ciljeve i zadatke boravka na teritoriji BiH: SAD zele da pomognu balkanskim narodima da okoncaju dugotrajna stradanja i patnje; americke snage su odlicno pripremljene i spremne da odlucno odbace svaki oruzani napad, cvrsto su resene da uspostave mir na Balkanu; americke snage se zalazu za humane metode resavanja bosanskog problema i uverene su da americki narod podrzava njihovu misiju na Balkanu; americke snage cine dobro pripremljeni vojnici koji imaju na raspolaganju sve sto je neophodno za izvrsavanje postavljenog zadatka, adekvatnu borbenu tehniku i naoruzanje; americka vojska u Evropi sluzi kao garant mira i stabilnosti; bilo koja od zaracenih strana koja dopusti sebi da posumnja u odlucnosti americkih snaga, pocinice nepopravljivu gresku.

Organi PsO poklanjaju veliku paznju u radu sa lokalnim i stranim sredstvima informisanja. Danas se u zoni odgovornosti Operativne grupe "Orao" konstantno nalazi oko 1.000 novinara, ukljucujuci predstavnike vodecih americkih i evropskih medija. Rad se odvija individualno sa svakim od njih. Stavise, vojnici armije SAD su dobili precizne instrukcije o pravima i obavezama prema stampi. Njima je, na primer, receno da odgovaraju na pitanja kratko i jezgrovito, da objasnjavaju problem sa pozicije svoje jedinice i da uvek imaju na umu da se sve informacije beleze na traku. Vojnik treba da zna kome daje intervju i s kakvim ce ciljem njegove reci kasnije biti iskoriscene. Americkim vojnicima se preporucuje da uvek razmisle o svom odgovoru i da ne zaboravljaju na operativnu bezbednost. Na taj nacin, ponasanje americkih vojnika iz sastava Operativne grupe "Orao" u njihovim odnosima sa stampom ograniceno je cvrstim okvirima koje su odredili strucnjaci za vodjenje psiholoskih operacija, u skladu sa strateskom politikom SAD u regionu i konkretnom operativnom situacijom.

Analiza rada americkih strucnjaka za psiholoske operacije omogucava da se izvuce nekoliko zakljucaka. Kao prvo, bez obzira na postojece teskoce u stvaranju jedinstvene Bosne i Hercegovine, posebno muslimansko-hrvatske federacije, nedovrsene planove predaje oruzja i razmene zarobljenika, kao i prisustva placenika mudzahedina na Balkanu koji se bore na strani Muslimana, na teritoriji prethodne Jugoslavije, u mnogome zahvaljujuci naporima strucnjaka za psiholoske operacije, uspeva da se odrzi mir. Kao drugo, mocan aparat PsO, koji je rasporeden da bi se obezbedilo delovanje snaga IFOR-a, omogucava da se operativno reaguje na razvoj situacije, da se menja smer informativno-psiholoskog delovanja. Vec godinu posle pocetka rada, Amerikanci pocinju postepeno da pripremaju javno mnenje za to da za obavljanje mirovne operacije u Bosni nece biti dovoljno samo godinu dana, koliko je predvideno Dejtonskim sporazumima. Kao trece, u prethodnoj Jugoslaviji, Rusija gotovo nema realne poluge uticaja na javno mnjenje stanovnistva, sto je rezultat u CIA i DIA brizjivo isplanirane "psiholoske operacije". Hrvati i Muslimani su definitivno usli u sferu politicko-kulturnog uticaja SAD. Cak su i Srbi prisiljeni da sve cesce gledaju na Zapad. Ne samo zbog toga sto ih na to nagoni posleratno stanje privrede, vec i u izvesnoj meri zbog zestokog pritiska koji na njih vrse eksperti za psiholoske operacije.