U arhivskim dokumentima americke obavestajne sluzbe pored pukovnika Nikole Stepanovica krupnim slovima ispisano je jos jedno srpsko ime - Eli Popovic. Ovaj potomak Licana, rodjen u Denveru 1908. godine, bio je od prvih dana nastanka OSS u julu 1942. godine vojni obavestajac. Eli Popovic je odrastao u porodici Nikole i Ljubice Popovic, koji su pored njega imali jos petoro dece. Tragajuci za poslom Popovici su se selili po juznim drzavama SAD od Kalifornije preko Kolorada do Nevade. Zavrsio je nekako osnovnu i srednju skolu. U krugu porodice naucio je da svira tamburicu, a u Pueblu je izucio mesarski i fotografski zanat. U vreme velike depresije tridesetih Eli Popovic je napustio porodicu i krenuo trbuhom za hlebom. Radio je po celicanama u Klivlendu, Pitsburgu, Detroitu, Micigenu i San Pedru. Tu ga je i zatekala vest da su Japanci bombardovali Perl Harbur. Kako pise njegov biograf Filip D. Hart, tridesetdvogodisnji Eli Popovic prijavio se odmah kao dobrovoljac u americku mornaricu. Na zalost, u mornarici nije bilo odela za ovog krsnog Licanina. Popovic je onda otisao u avijaciju, ali je bio pretezak za letenje. Konacno, primljen je u inzinjerijsku diviziju. Kako je na testovima pokazao kvocijent inteligencije 174 Eli Popovic je odmah upucen u Oficirsku skolu Fort Belvor u Virdziniji. Za samo godinu dana zavrsio je oba razreda ove skole i sa diplomom inzinjerijskog oficira upucen je kamp Klejborn u Luizijani na mesto komandanta Inzinjeriske brigade za puteve. Kada je posle nekoliko meseci sluzbeno boravio u Vasingtonu porucnik Eli Popovic upoznao se sa Nikom Stepanovicem, vojnim obavestajcem Pentagona.

Ovaj susret promenio potpuno zivotnu sudbinu Elija Popovica. Svom zemljaku i starijem oficiru Nikoli Stepanovicu pozalio se da nije imao srece da ode na front : "Voleo bih da ratujem!" Pukovnik Stepanovic ga je kratko posavetovao : "Upisi se u OSS!". Jula 1943. porucnik Eli Popovic upisao se na kurs za vojnog obavestajca. Predmete na kojima je morao da pokaze znanje stranih jezika, sposobnosti snalazenja u stranim zemljama i lojalnost SAD, polozio je vrlo lako. Vec u avgustu sa cinom kapetana popovic je upucen u sume Merilenda na obuku i trening specijalaca. Ucio je sifrovanje i desifrovanje, rukovanje sa radio stanicom, padobranstvo, izvodjenje sabotaza i borbu prsa u prsa. Instruktori su im bili britanski obavestajci iz tajne sluzbe MI5, koja je, inace, imala veliki uticaj na formiranje prve americke obavestajne sluzbe OSS. Posle sedam nedelja obuke kapetan Popovic je prebacen u drugi kamp, u drzavi Virdzinija. U njemu je obucavan za upotrebu vatrenog i hladnog oruzja. I ovog puta Eli Popovic je bio najbolji u svojoj klasi. Tada mu je saopsteno da pripada Odelenju za Evropu i da je stavljen na listu obavestajaca koji ce biti clanovi americke vojne misije u Jugoslaviji.

Put do Jugoslavije, medjutim, vodio je kapetana Elija Popovica preko Kaira i Palestine, gde su se nalazili centri OSS za odrzavanje veza sa Amerikancima u stabu Draze Mihailovica i u stabu Josipa Broza Tita. Popovicem nacelnik centra bio je Lin Faris, kog je na to mesto oktobra 1943. godine imenovao licno Vilijam Donovan, prvi covek OSS. Posle opseznih priprema kao clan anglo-americke misije Eli Popovic je 20. januara 1944. sleteo na Medno Polje kod Dravara i uputio se u Titov stab. Zajedno za Radnolfom Cercilom i Linom Farisem kapetan Eli Popovic bio je deo tima koji je vodio brigadir Ficroj Meklin. U februaru vec napustio je Bosnu i odleteo u Bari na raport americkoj komandi. Odatle je upucen kao obavestajac u Makedoniju, kod kapetana Mihaila Apostolskog i majora Tempa Vukmanovica. Bio je opremljen foto aparatom i kamerom radi snimanja pokreta i borbi partizanskih jedinica u Makedoniji i aktivnosti oficira OSS na tlu Jugoslavije. Na osnovu tih zapisa kasnije je napravljen i prvi dokumentarni film o americkoj vojnoj obavestajnoj sluzbi OSS.

Iz Makedonije kapetan Eli Popovic je maja 1944. upucen u Sloveniju, na Crni vrh, odakle je slao svoje radio izvestaje komandi americkih snaga u Italiji. Ujedno je i davao kordinate za letenje i sletanje americkih aviona tipa C47 na prostorima severne Jugoslavije. Iz Slovenije, sa jos dvojicom obavestajaca, Eli Popovic je presao u Kordun. Svoj obavestajni centar instalirao je u Glini, gde je u partizanskim jedinicama upoznao jos jednog americkog Srbina, majora Stevu Stankovica iz Ruta u Nevadi. Avgusta 1944. godine Popovic odlazi u Zagreb da bi iz obavestajnog centra koji je formirao u Cazmi pratio povlacenje nemackih konvoja iz Grcke preko Jugoslavije. Kako taj posao nije mogao dobro da obavlja u Zagrebu i okolini, Popovic se u septembru mesecu prebacio u Prilep, blize grckoj granici. Krajem 1944. po naredjenju komande OSS iz Kaira, medjutim, vojni obavestajac Eli Popovic je povucen iz Jugoslavije u Grcku. Privremeno je smesten u jedinicu britanskih specijalaca "Crveni djavoli", koji su upravo upali u Grcku. Popovic je bio jedini Amerikanac u toj britanskoj specijalnoj akciji.

Kada su partizani i Rusi oslobodili Beograd, oktobra 1944. godine, americki obavestajac Eli Popovic je preko jugoslovenskog glavnog grada upucen na novi zadatak u Burmu. Obavestajno i diverzantski Popovic je sa svojom jedinicom specijalaca "Gorila" pokrivao trougao Kina - Burma - Indija. Tu se upoznao sa jos jednim Srbinom, kapetanom Djordjom Musulinom, zvanim Gov, koji je, takodje, bio oficir OSS. U Burmi je ostao sve do kraja rata, kada se vratio svojoj porodici u Cikago. Za ratne zasluge obavestajac Eli Popovic je dobio cin pukovnika i odlikovan je orednom Srebrna zvezda u leto 1945. godine, zbog cega je i uvrscen u zive legende OSS.

Vojislav Vucinic, poznatiji kao Vejn, iz Bata u drzavi Montana dobio je, takodje, za svoje obavestajne aktivnosti orden, Bronzanu zvezdu OSS. Taj orden urucen mu je jos 1944. godine u Bugarskoj, gde je Vucinic sluzbovao. Za razliku od Eli Popovica koji je bio prirodno inteligentan i spretan obavestajac, Vojislav Vucinic se skolovao za profesora i nije ni slutio da ce raditi za americku tajnu sluzbu. Njegov otac Spiro Vucinic stigao je u Ameriku 1900. godine iz Bilece u Harcegovini. Vojislav je rodjen u SAD 1913. godine, ali je kao dete odlazio u Bilecu kod strica Djoke Vucinica. U Ameriku se definitivno vratio 1929. da se upise na koledz u Berkliju. Odlucio se za istoriju i slovenske studije. Bio je odlican student, govorio je cetiri svetska jezika, pisao je za strucne casopise. Izabran je i za predsednika Slovenskog drustva na Univerzitetu Kalifornija, a kada je upoznao profesora Roberta Kernera mladi Hercegovac dobio priliku za ubrzano studiranje i doktoriranje. Profesor Kerner ga je 1937. uputio na Univerzitet u Pragu da doktorira na temu "Srbi i Austro-Ugaraska izmedju 1903. i 1908. ". U to vreme kao ugledni slavista Vejn Vucinic je bio urednik lista "Jugoslovenski americki glasnik" i magazina "Slavia". Svoj prvi posao dobio je u americkoj vladi, u Odelenju za pracenje i analiziranje zbivanja u Evropi.

Japanski napad na Ameriku, septembra 1941. godine zatekao je Vojislava Vejna Vucinica na poslu u Vasingtonu. Radio je tada u Odseku kordinacija informacija - COI iz kog je jula 1942. nastala nova americka obavestajna sluzba OSS (Office of Strategic Services), preteca CIA. Vucinic kao ekspert za slovenska pitanja, SSSR i Balkan, radio na poslovima obavestajnog analiticara politickih problema u zemljama Istocne Evrope. Kao Srbin u vise navrata je angazovan na izradi posebnih studija OSS o Jugoslaviji. Na poziv britanske i jugoslovenske vlade u egzilu, a uz saglasnost Amerikanaca, avgusta 1943. godine Vejn Vucinic je otuputovao u London da inzofmise saveznike o svim vaznim obavestajnim pitanjima vezanim za Jugoslaviju. Umesto da se vrati natrag u Vasington, iz Londona dr Vojislav Vucinic je upucen u Bari, da rukovodi Odelenjem za istrazivanja i analize OSS u Italiji. Njegov zadatak je bio da na osnovu obavestajnih informacija, prikupljenih od agenata OSS, ali i kroz intervjue sa izbeglicama sa Balkana, sacini preciznu studiju o trenutnim i narednim desavanjima na prostorima Jugoslavije i Balkana. U to vreme, i njegova braca bili su mobilisani i angazovani da rade kao vojni obavestajci. Aleksandar Vucinic je bio kapetan OSS, advokat Vladimir Vucinic je bio obavestajac ratnog vazduhoplovstva, porucnik Sem Vucinic je radio na vojnim komunikacijama u Bariju, a kapetan Djordje Vucinic je bio vojni atase SAD kod Titovih partizana u Hrvatskoj i Sloveniji.

Doktor Vojislav Vejn Vucinic nije imao priliku da kao vojni obavestajac poseti Jugoslaviju, jer je SSSR, po americkim procenama, septembra 1944. okupirao Bugarsku, pa je sef Odelenja za istrazivanja i analize OSS upucen na novi zadatak u Sofiju. Zajedno sa general-majorom Vilijamom Halom doktor Vucinic je bio jedini americki strucnjak u Bugarskoj u vreme njenog sukoba sa Rusima. Njegovi izvestaji su zato americkoj vladi i Pentagonu sluzili za procenu stanja u Bugarskoj, ali i na Balkanu, u vreme kada je hladni rat vec pocinjao da se nazire. Za te svoje izvestaje Vejn Vucinic je dobio prvo Bronzanu zvezdu OSS, a potom i oreden Legije casti. Kada se maja 1945. godine vratio u Vasington prebacen je iz OSS u novo Obavestajno odelenje americke vlade, u kome je Vejn Vucinic vodio Odsek za Balkan. Godinu dana kasnije, medjutim, dr Vucinic je napustio americku tajnu sluzbu i vratio se univerzitetskim poslovima. Na Stanford Univerzitetu drzao je katedru o zapadnoj civilizaciji punih trideset godina. Od 1972. pa do 1985. dr Vojislav Vucinic je bio i direktor Centra za ruske i istocnoevropske studije u Americi, o cemu je napisao i objavio desetak knjiga. I ostali Vucinici, braca dr Vojislava Vucinica, napustili su armiju i posvetili se profesorskim i advokatskim poslovima.