Punih cetrdeset godina SFRJ je trazila od Kanade da izruci Beogradu ratnog zlocinca, agenta IV odelenja za borbu protiv komunista Specijalne policije Radoslava Radana Grujicica radi sudjenja zbog izvrsenih deset ubistava 25. maja 1943. godine. Osmog decembra 1992. Radan Grujicic je uhapsen u Vindozru i optuzen za "zaveru sa nemackim okupatorima i srpskom kvislinskom vlascu". Bio je to rezultat upornosti i komunisticke vlasti i tajne policije SFRJ, koji su zeleli zivog Radana Grujicica jer je za mnoge zive i mrtve clanove KPJ ovaj osamdesetdvogodisnji emigrant bio neugodan svedok izdaje u njihovim redovima. Kanada je, na sugestiju SAD, vise godina odugovlacila hapsenje, jer navodno nije imala dovoljno dokaza u Grujicicevoj krivici, pa je cak i specijalna delegacija suda iz Vindzora dolazila u Beograd da se uveri da je njihov sugradjanin ratni zlocinac. Posle samo nekoliko dana, medjutim, sudjenje Radanu Grujicicu u Vindozu je obustavljeno. Kako je Ministarstvo pravde SRJ obavesteno proces je obustvaljen zbog starosti i teske bolesti Radana Grujicica. Njemu je vec zbog secera i gangrene amputirana jedna noga, preziveo je mozdani udar, a pronadjen mu je i rak, pa je za Kanadjane bilo besmisleno da se sudi polumrtvom coveku. Kada je, medjutim, dve godine kasnije Radoslav Grujicic preminuo u starackom domu, mnogi komunisti u Srbiji su odahnuli. Za njih je Radan Grujicic, posle vojvode Momcila Djujica, bio najopasniji Srbin u emigraciji.

Radan Grujicic je rodjen 1910. u Pljevljima. Gimnaziju je zavrsio u Uzicu, a prava u Beogradu 1938. godine. Bio je tada blizak komunistima, sve dok nije iz ilegalnog kruzoka KPJ, preko Zadruznog saveza nasao zaposlenje u policijskoj upravi grada Beograda. U pocetku je bio samo obican agent IV odelenja za borbu protiv komunista, ali je zbog svoje upornosti i efikasnosti ubrzo unapredjen u zamenika zloglasnog Boska Becarevica, nacelnika u Specijalnoj policiji. Tokom rata kroz istragu i saslusanja kod Grujicica i Becirevica prosli su mnogi poznati komunisti : Pera Stambolic, Draza Markovic, Olga Dedijer, Vladimir Ribnikar, Milos Minic, Mitra Mitrovic, Vera Miletic, Ivo Andric, Milutin Doroslavac, Koca Popovic, Aleksandar Vuco, Oskar Davico, Bosko Siljegovic, Svetozar Vukmanovic Tempo. Kada je prebegao u Ameriku inspektor Radan Grujicic je dobio sva ta dosijea, u kojima je crno na belom pisalo kako se ko od komunista drzao u Specijalnoj policiji. Tacnije, ko je izdao svoje drugove, a ko nije. Tu arhivu i sve sto je i sam znao i video Grujicic je ustupio CIA. Za uzvrat je dobio lazni identitet i obecanje da nece biti izrucen Jugoslaviji i komunistima koje je isledjivao. O tome sam Grujicic je jednom prilikom rekao :

- Pred kraj rata uspeo sam da prebegnem u Italiju, a odatle u Austriju, pravo kod Amerikanaca. Americki oficiri tajne policije su mene i Jovana Kodema odveli u opstinu varosi Ensu na Dunavu. Bilo je to 1948. godine. Odatle su nas priveli u Stab za Mediteran, kod generala Leja u Livornu. Tamo je bio pukovnik Grener iz Njujorka, Irac poreklo, i ona nas je uzeo u svoj obavestajni servis. Radili smo samo defanzivnu obavestajnu sluzbu. Ako im se neki Srbin ili Jugosloven obrati za neku molbu ili slicno, oni su prvo pitali nas sta o njemu znamo. Njih je interesovao rad komunista u vojsci i slicno - i mi smo im to i davali. Jos u leto 1947. meni, Kodemu i Zutajkovicu, svi su oni radili u Upravi grada Beograda i dobro govorili francuski i italijanski jezik, Amerikanci su dali jednog arheologa. Bio je to Huk Dejvis iz Kentakija. Njegov posao je bio da nas ispituje i da nas drzi na vezi. Bili smo u Pizi, a posle smo prebaceni u jednu vilu u Livornu, gde je stanovao i direktor lista "il Telegrafo" i licni prijatelj grofa Cana. U toj vilo smo se mi hranili i spavali.

Kada je poceo komunisticki ustanak u Grckoj, pukovnik Grener, sef obavestajne sluzbe SAD za Mediteran, trazio je od visih vlasti da nas povede u Atinu i da nas ubaci iza linije fronta da bi sakupljali vazne informacije za njih. Kodemo je tada isao sa mnom. Kasnije je Kodemo nastradao. Ubio ga je neki Sekulic, sef Ozne stacioniran u Lincu. Ja sam to prijavio Amerikancima. Oni su me prebacili u SAD, a zatim u Kanadu. Onda su mi redovnim putem u opstini promenili ime. Ja sam uzeo ime Marko Jankovic. U Kanadi sam dobio drzavljanstvo i pasos. Bio sam dva puta u Engleskoj, Belgiji, Austriji, Nemackoj i Francuskoj. Putovao sam po celoj Americi i prodavao srpske i jugoslovenske knjige kao Marko Jankovic. Cak sam saradjivao i sa izdavackom kucom "Komunist" iz Beograda kao Marko Jankovic. Trideset godina sam ziveo od knjiga koje su stampane u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. A mene je Udba trazila po Americi i Kanadi da me ubije. Trazila me je po imenu Radan Grujicic. Ni na kakvoj listi ratnih zlocinaca ja nisam bio. Nikoga rukom nisam ubio. To je najvaznije da se zna!

Komunisti su me optuzivali da sam kriv za smrt najmanje 50 000 komunista u Jugoslaviji. Zasto? Zato sto sam jedini iz Specijalne policije grada Beograda ostao ziv. Dragog Jovanovica su ubili na putu iz Toronta u Bari, gde je trebalo da bude izrucen komunistima. Nadjen je obesen u vozu. Slicnu sudbinu doziveli su Becarevic, Vujkovic i Gubarev. Meni je glavu spasla Becareviceva i moja arhiva.

Jedan deo policijske dokumentacije ja sam 1945. godine poneo sa sobom. To su bili dosijei, zapisnici sa saslusanja i dokumenti o beogradskim komunistima koje sam ja licno obradjivao. Drugi deo je bio Boskov. Pre nego sto je Bosko Becarevic uhvacen on je citavu dokumentaciju o komunistima predao nasem kolegi. Milasinu Cupicu Tu dokumentaciju, kada se videlo da se rat gubi, Bosko Becarevic je drzao stalno uz sebe. Ovaj covek je emigrirao u Australiju. Dok je bio u logoru Sent Cezaro, cetnici su Englezima prijavili Cupica zbog te arhive. Da ne bi dokumentacija Specijalne policije pala u ruke Englezima kolega Cupic je dao Dusanu Hajdukveljkovic. On je bio domacin seljak iz Smederevske Palanke. U njega Englezi nisu posumnjali.

Hajdukveljkovic je emigrirao u Ameriku. Oboleo je pedesetih godina od raka i kad je video da ce mreti, predao mi je citavu arhivu. Tu su bila i dokumenta iz Pokrajinskog komiteta KP za Srbiju. Ja sam je stavio u kofer, koji je bio uvek kraj mene. Srbi iz Engleske, onaj Tosic mi je trazio arhivu da delove iz nje objavio u "Nasoj reci" u Londonu. Nije mi padalo na pamet da se odvajam od vogo blaga. Meni je neko iz Beograda u ime profesora Jovana Djordjevica nudio 25 000 dolara da mu predam orginale dokumenata iz njegovog dosijea. Pre desetak godina neko mi je upalio kucu. Pretila je opasnost da mi kofer sa arhivom izgori, ali mi je profesor Nikola Stulic, ovde iz Vindzora spasao dokumentaciju i biblioteku sa pedeset hiljada knjiga. Ja sam arhivu cuvao koliko sam mogao, sve dok 15. juna 1990. iz Beograda nisu dosli neki udbasi da me ubiju. Tada sam je dao CIA. Najuverljvija verzija je da je Miloseviceva zena Mirjana Markovic dala 30 000 dolara i obecala jos 70 000 ako me ubiju. Razlog je sto ja imam svedocenje njene majke Vere Miletic, koja je izdala 346 clanova KP - govorio je Radoslav Radan Grujicic.

Iva Cora ili Slepi bili su nadimci Mome Markovica, brata Draze Markovica. Pocetkom 1943. kada sam ja otisao u Veliko Gradiste da vodim istragu protiv jedne grupe komunista, sreo sam medju njima i Veru Miletic. Trebalo je da bude meni dovedena, ali je tada vec bila u drugom stanju. Sa Momom Markovicem, kazu. Uspela je nekako da se skloni i da se izvuce. Uhapsena je, medjutim, Slobodanka Stefanovic, studentkinja agronomije i komunista na Beogradskom univerzitetu. Bila je najbolja drugarica Vere Miletic. Sve sto je znala, kazala je na dvadeset strana. Posto je Vera Miletic rodila devojcicu i dala je roditeljima u Pozarevac, Moma Markovic da bi se resio obaveze poslao je "Mihailu" u Beograd. Tu smo je uhapsili u jednoj zasedi. Nju je saslusavao samo Becarevic i od svakoga je krio. Olivera Zivkovic iz Kragujevca je pisala zapisnik sa saslusanja. I ja imam taj zapisnik, odnosno samo fotografisan jer je orginal pohranjen na sigurno mesto. Vera Miletic je odala 346 clanova partije i partizana, i dala je sve podatke o njima. To je bila jedna medju najvecim provalama medju komunistima. Ona je provalila i samog Janka Jankovica. Becarevic je mislio da sakrije svog kuma Janka i da pusti Veru. Ali, nemci su naredili da svo koji su bili uhvaceni u toj provali moraju biti odvedeni na Banjicu. I Vera.

Komunisti su bili opaki ljudi. Imali su strahovitu organizaciju. Sada mogu da priznam da su bili bolje organizovani od nas u policiji. Moje je duboko uverenje da se Titova Jugoslavija raspala zato sto na kraju nije bilo vise pravih komunista ili ih je ostalo jako malo. Zadnjih dvadesetak godina na vlast su dolazili pohlepni ljudi i otvoreni hrvatski i slovenacki nacionalisti...- izjavio je Radan Grujicic alijas Marko Jankovic u jesen 1993. godine.

Posle njegove smrti 1996. clanovi porodice su u koferu sa arhivom Specijalne policije nasli mnoga pisma koja govore o saradnji Radana Grujicica ne samo sa CIA vec i sa ljudima iz britanske i sovjetske tajne sluzbe. Ocigledno je da je Marko Jankovic umeo dobro da trguje svojim kapitalom, dokumentacijom koju je sakupljao dok je bio agent IV antikomunistickog odelenja Radoslav Radan Grujicic.