Londonski "Gardijan" je cetrvtog jula 1997. najavio da bi do hapsenja Karadzica i Mladica, posle hvatanja Slavka Dokmanovica, moglo doci u vreme novog zasedanja Komande NATO, u jesen 1997. godine. Dok je "Los Andjelos Tajms" obevestio svetsku javnost da CIA i DIA vec sest meseci prave operativni plan za hapsenje dr Radovana Karadzica i Ratka Mladica, koje je Bela kuca preko portparola Nikolasa Barnsa u julu 1997. proglasila za "glavne smetnje sprovodjenju Dejtonskog sporazuma i mira u Bosni". Navodno, Bil Klinton nije dao saglasnost za sprovodjenje ovog plana CIA i DIA, jer je to "odlozeno do pogodnog politickog trenutka". Americki predsednik je, medjutim, na samitu clanica Zapadne vojne alijanske u Madridu, komentarisuci tada aktuelni sukob dr Billjane Plavsic i dr Radovana Karadzica oko vlasti u Republici Srpskoj, izjavio da veruje da "Karadzic i Mladic treba da budu uhapseni i sprovedeni u Hag". Tu izjavu je dopunila drzavni sekretar Medlin Olbrajt koja je u Madridu najavila da ce SAD od NATO traziti "koordiniranu akciju izolacije dr Radovana Karadzica". Nikolas Barns je, medjutim, bio izricitiji : "Karadzica i Mladica, pre ili kasnije, videcemo u Hagu!"

Iza ove Klintonove izjave osmog jula 1997. usedila je dva dana kasnije velika racija Sfora u Prijedoru, u kojoj je ubijen Simo Drljaca, sef lokalne srpske policije i srpskog logora za muslimane, a lekar Milan - Mico Kovacevic uhapsen i odveden u Hag. Ova operacija imala je tajni naziv "Tango". U njoj je DIA snagama Sfora dala logisticku podrsku, tacnije obezbedila transport britanske specijalne jedinice i americke vojne policije i organizovala njihovo odstupanje iz Prijedora. Prevoz specijalaca je po nalogu DIA vrsen cak i kolima Medjunarodnog crvenog krsta. Kako su Amerikanci ubili Simi Drljacu u selu Gradina kod Prijeroda posvedocio je beogradskim novinarima njegov sin Sinisa :

- Tog jutra (cetvrtak, 10. jul) probudio sam se oko 9.30 sati. Spavao sam na jezeru, u selu Gradina kod Prijedora, gde smo otac, ujak i ja bili na odmoru. Ujak me pozvao da popijemo kafu. Seli smo za drveni sto, pored jezera. Posto smo popili kafu, pozvali smo oca da dodje sa plaze, da doruckujemo. On je bio u camcu, lovio je pre toga ribu na jezeru. Otac je dosao, seo sa nama. Za vreme dorucka sva trojica bili smo u kupacim gacicama. Odjednom, napala nas je grupa specijalaca. Mislim da je bilo nekih 15 ljudi, koji su pred nas iskocili iz tri automobila. Dvojica od njih bili su civili - jedan u belim pantalonama i crnoj kosulji, a drugi u plavoj majici i maskirnoj uniformi. Njih dvojica nosili su pistolje i motorole, dok su ostali, uniformisani, bili naoruzani do zuba. Naredili su ujaku i meni da legnemo na zemlju, a na oca su se bacila sestorica vojnika. On se otresao, potrcao prema plazi, ali su ga savladali i pritisli ka tlu. To je poslednje sto sam jasno video, jer mi je uniformisani crnac uperio pusku u glavu, naredio da stavim lice u mravinjak i da ne dizem pogled sa zemlje...

Cuo sam dva pucnja i jauk. Instiktivno sam se okrenuo i video krv. Otac je, ja mislim, vec bio mrtav. Primetio sam krv na njegovim prsima, bas u predelu srca (lezao je na boku). Jedan od dvojice onih u civilu drzao je u ruci pistolj. Rekao je, na engleskom: "Pogledajte sta mi je uradio! Prokleto jebeno kopile! Idiot. Manijak, manijak!" Odjednom, progovorio je na srpskom: "Mangup, mangup, lezi dole! Lezi dole!"

Vojnici koji su nas napali na jezeru imali su na uniformama, na levom ramenu, americku zastavu. Na prsima, na prednjem dzepu, takodje na levoj strani, pisala su im imena, dok se sa desne strane grudi jasno raspoznavao natpis: U.S. NAVDz. Imali su americke puske M-16 sa objektivima i baterijske lampe na cevima. Od pistolja nosili su "beretu 92F". Govorili su kratkim, ostrim recenicama, koje su odavale americke akcenat. Sve sam razumeo sta su pricali - znam veoma dobro engleski.

Pozvali su helikopter. Oca su uhvatila cetvorica vojnika, dvojica za ruke, dvojica za noge. Prebacili su ga preko ograde. Bas su ga bacili kao vrecu! Iako su odnekud stigla nosila, nisu ga prebacili na njih, nego su ga direktno bacili u helikopter sa oznakom Crvenog krsta. Kad je helikopter uzleteo oni su se podelili u dve grupe. Jedna je cuvala mene i ujaka, a druga je pretresala ocev automobil, koji se nalazio u blizini, kamp-kucicu u kojoj smo boravili i sator. Ubrzo su i nas ubacili u jedan helikopter. Vezali su nas njihovim crnim, zateznim lisicama za jednokratnu upotrebu, a stegli su nas toliko jako da krv uopste nije mogla da cirkulise. Za vreme leta lezali smo na podu helikoptera, pored otvorenih vrata. Vojnici nista nisu govorili. Drzali su mi dve puske uperene u glavu. Jedan od vojnika potom mi je stavio nogu na glavu. Kada mu je to dosadilo, seo mi je na glavu. Ujaku je, koliko sam primetio, puska bila uperena u ledja, u predelu lopatica.

Sleteli smo na neki proplanak. Tu je helikopter sacekao neki oficir, imao je dve ili tri zvezdice, koji je, verovatno, bio sef ove operacije. Stavili su nam neke papire iznad glave, a prevodilac je na srpskom izgovorio: " Ovo su vase optuznice, vi ste optuzeni za etnicko ciscenje muslimana i Hrvata u Bosni i Hercegovini!" Gledao sam u optuznice. One su bile bez imena i prezimena. Bez ijednog detalja koji bi govorio da se odnose bas na mene i ujaka. Posle nekoliko trenutaka usledilo je pitanje: "Da li razumete optuznice?"

- Razumem - odgovorio sam (ne znam sta sam drugo mogao da uradim u tom trenutku).

Primetio sam da se ponovo spremaju za transport. Sada je sa nama usao u helikopter i onaj oficir za koga mislim da je bio sef operacije. Ovaj let trajao je znatno duze. Na aerodromu u Tuzli cekala nas je druga ekipa cuvara. Ovi sto su nas napali usli su u helikopter i odleteli. Sa nama je ostao samo oficir za koga mislim da je bio glavni u ovoj operaciji. Njemu je prisao covek za koga sam malo potom utvrdio, po akcentu, da je Amerikanac. U ruci je drzao fasciklu sa natpisom: "Atlanta". Svom sagovorniku, oficiru, obratio se na engleskom: "Je li to pravi covek?" "To je pravi covek" - glasio je odgovor.

Potom su nas odveli u jednu montaznu kucicu - kontejner. Tu sam vec prepoznao doktora Micu Kovacevica, direktora prijedorske bolnice. Pored njega sada je seo moj ujak, a ja sam seo pored ujaka. Rekli su nam da mozemo da gledamo samo plavu crtu na zidu. Upozorili su nas da se ne smemo okretati. Kad god bi neko od nas skrenuo pogled, vojnici koji su nas cuvali stavili bi nam pusku na glavu i govorili da gledamo u crtu...

Operacija "Tango" je izvrsena po nalogu Dzordza Dzulvana, glavnog komandanta snaga NATO u Evropi i uz saglasnost Viljema Krouca, takodje americkog komandanta Sfora. Tada je javno priznato da Sfor i Tribunal u Hagu imaju tajnu listu osumnjicenih Srba za hapsenje, na kojoj su i dr Radovan Karadzic i general Ratko Mladic. Autor tog spiska za osumnjicene Srbe iz Bosne bio je Mihail Stajner, pomocnik Karla Bilta, pa je ta optuznica od strane novinara i naroda nazvana "Stajnerova lista". Simo Drljaca je na tu listu dosao posle svedocenja Duska Tadica u Hagu, koji je braneci se na sudu Drljacu pomenuo kao jednog od najodgovornijih Srba za zlocine u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje. Dok je dr Milan - Mica Kovacevic osumnjicen jer je organizovao novinarske posete ovim loogrima za Muslimane. Kako je Dusko Tadic 14. jula 1997. godine u Hagu osudjen na dvadeset godina robije, a Simi Drljaca pre toga ubijen, u srpskoj javnosti se stekao utisak da su Sfor i NATO, odnosno Amerikanci osudili Drljacu na smrtnu kaznu i sami je bez suda u Hagu sa cetiri metka u glavu i izvrsili na jezeru Gradina. Na tajnoj stajnerovoj listi, pored ubijenog Drljace i uhapsenih Kovacevica i Dokmanovica nalazila su se jos sest imena : Milomir Stakic, gradonacelnik Prijedora, Velibor Ostojic, potpredsednik Vlade RS, Vojislav Maksimovic, funkcioner SDS-a, Zeljko Raznatovic - Arkan, i Mladen Naletilic - Tuta i Tomislav Mercep, obojica iz Hrvatske. Predstavnici Sfora su posle ubistva Sime Drljace prvi put priznali da vec cetiri meseca, od junskog zasedanja ministara u Sintri, imaju ovlascenja da hapse osumnjicene za genocid, jer "oni ne smeju da imaju miran san, sem u zatvoru u Hagu". Taj mandat Sfor je dobio od OUN, shodno jednoj od rezolucija Saveta bezbednosti. I celni ljudi Amerike, pre svih Bil Klinton i Nikolas Barns, portparol Bele kuce, najavili su potrebu hapsenja i izrucenja Hagu i dr Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica. Za to, navodno vec postoji i specijalni plan CIA. Pitali smo na kraju razgovora advokata Nikolu Kostica, koji zastupa Republiku Srpsku, veruje li u takvu mogucnost?

- Da postoji plan CIA za hapsenje Karadzica i Mladica, u to verujem. Da postoji odluka Bila Klintona i Bele kuce o tom hapsenju u to jos ne verujem, jer smatram da je ova akcija samo plod nastavka medijskog i politickog rata SAD protiv Srba. O cemu se tu radi? Amerika i Federacija BiH nisu uspele da ostvare Dejtonski sporazum, jer muslimansko-hrvatska unija uopse ne postoji, niti funkcionise. Krivci za to su Alija Izetbegovic i Franjo Tudjman, ali Bela kuca smatra da su krivci Srbi, odnosno Radovan Karadzic i general Ratko Mladic. I zato sada SAD, NATO i OUN okrviljuju Srbe za propast Dejtonskog sporazuma i dejtonske Bosne.

Po informaciji beogradskog lista "Danas" saglasnost za lov na okrivljene Srbe za ratne zlocine dala je i dr Biljana Plavsic, predsednik Republike Srpske. Tu saglasnost je, Plavsicka, navodno dala i Medlin Olbrajt i ministrima na samitu u portugalskom gradu Sintri. Cak se govorilo da je Olbrajt trazila od Plavsicke da prenese Radovanu Karadzicu ponudu, da napusti Republiku Srpsku i da se preseli ilegalno u Grcku ili Rusiju. Prema americkim izvorima DIA i CIA su davale podrsku Biljani Plavsic, jer je u njihovim analizama ocenjena kao "veliki antikomunista i jedini borac za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma u Republici Srpskoj". Zato je Beloj kuci i Stejt Departmentu predlozeno da podrze Biljanu Plavisic kao "saveznika na sprovodjenju Dejktonskog sporazuma", sto su Bil Klinton i Medlin Olbrajt i ucinili. Na takve ocene DIA, CIA i SAD kriticari predsednice Republike Srpske sa Pala su odgovarali da je Biljana Plavsic okruzena "agentima CIA". Neki od njih su imenovani, dr Milos Prica, sef kabineta, inace lekar iz Cikaga i dr Aleksandar Pavic, savetnik Bilajne Plavsic. Policija sa Pala bila je spremna da javnosti ponudi i fotografije susreta savetnika Pavica sa agentima CIA u Republici Srpskoj. Sve ove informacije su se dobro uklapale u glasine, koje su sredinom jula 1997. godine kruzile po Beogradu, da je i Slobodan Milosevic dao Medlin Olbrajt obecanje da ce izruciti dr Radovana Karadzica, ali je koristeci njegov sukob sa predsednicom Republike Srpske, gledao da krivicu za izdaju Karadzica prebaci na Biljanu Plavsic.

Generalni sekretar NATO Havijar Solana je raciju Sfora na Srbe prokomentarisao samo recima da "Sfor mora da radi svoj posao kako treba". Operacija hvatanja Karadzica i Mladica je, na primer, u austrijskim novinama najavljivana za 17. jul 1997. godine, a na CNN kao direktan prenos spektakularni desant dve hiljade americkih komandosa na Srbe u Bosni. Svetom su i kruzile informacije da Han Pijesak i Pale svakodnevno oblecu helikopteri DIA i Sfora, spremni na desant. Cak su i srpski listovi detaljno pratili kratanja generala Ratka Mladica, koji se nalazio na odmoru u Rezevicima u Crnoj Gori i dr Radovana Karadzica, koji je bio u svojoj kuci na periferiji Pala. Povodom informaciji o boravku generala Mladica u Crnog Gori predsednik Momir Bulatovic je izrazio javno nezadovoljstvo njegovim prisustvom, sto je u leto 1997. godine jasno ukazivalo na stav jugoslovenskih visokih politicara da su general Ratko Mladic, a samim tim i dr Radovan Karadzic na prostoru SRJ - nepozeljna osoba. Pukovnik Ljubodrag Stojadinovic, vojni komentator analizirajuci ovakvo ponasanje predsednika Crne Gore dosao je do zakljucka da su i Obavestajna sluzba Vojske Jugoslavije, a i Sluzba drzavne bezbednosti Srbije, i same Crne Gore opsluzivale CIA i DIA, odnosno Sfor i NATO svojim informacijama o kretanju generala Ratka Mladica i dr Radovana Karadzica. Takav stav SRJ je, verovatno i uticao na depresivno raspolozenje kod bivseg predsednika Republike Srpske, za koga je jedan njegov prijatelj izjavio da mu je na Palama sredinom jula 1997. godine Radovan Karadzic otvoreno rekao :

- Ako pokusaju da me uhapse, pre cu izvrsiti samoubistvo nego sto cu da lezim u njihovom zatvoru u Hagu. Jer od njihovog sudjenja nista drugo ne mozes ocekivati nego dozivotnu robiju. Oni su mene unapred osudili i bez sudjenja. Svi oni znaju da ja nisam kriv, da bar nisam nista krivlji od onih koje ne gone. Njima treba zrtveni jarac - rekao je dr Radovan Karadzic.

Hapsenje Radovana Karadzica u Americi sam predsednik Bil Klinton predstavljao je kao "odbranu bezbednosti SAD i odbranu medjunarodnog morala". Njegovi glavni savetnici po tom pitanju bili su Medlin Olbrajt, Sendi Berger i Ricard Holbruk. Kako u julskom broju "Vasington posta" napisa Dejvid Bajdner, to hapsenje Srba po Republici Srpskoj bilo je "odraz celokupne Klintonove politike prema prethodnoj Jugoslaviji". Direktna posledica takvog stava americkog predsednika bilo je formiranje baza specijalne jedinice Delta Fors u muslimanskom sektoru Bosne, radi priprema za hapsenje dr Radovana Karadzica. Dvadesetog jula jedanaest oklopnih vozila Sfora je uz podrsku helikoptera je opkolilo kucu dr Radovana Karadzica. Stanovnici Pala su zestoko verbalno reagovali na ovu demonstraciju sile Amerikanaca, koji su se povukli stotinak metara dalje. Tokom dana sest oklopnih transportera se zadrzalo na putu prema Karadzicevoj kuci, koju su helikopteri i dalje nadletali. Ova vojna akcija ispred kuce dr Radovana Karadzica, koja je zasticena minskim poljem, usledila je samo dan nakon sto je u vise gradova Republike Srpske izlepljen poster bivseg predsednika sa porukama : "On znaci mir" i "On je sloboda". Ocigledno je bilo da SAD i Bela kuca tako nisu mislile. Njihov zvanicni stav je bio da Karadzic i Mladic ugrozavaju i mir i mirovni proces. Njegovo hapsenje je sluzbenim putem preporuceno jedinicama Sfora, ali samo u slucajevima "licnog susreta i kontakta".

Medjutim, krajem jula, kada je Klinton upoznao i americki Senat o svojim interventnim namerama u dejtonskoj Bosni, americki komentatori su govorili o daljem odlaganju hapsenja Karadzica i Mladica zbog visokog stepena rizika i straha SAD i DIA da se ne ponovi slucaj iz Somalije, kada su Amerikanci u akciji hvatanja pucista izgubili osamnaest vojnika. Cak je u medijima spekulisalo, posebno u Velikoj Britaniji, da ce NATO umesto americke Delte za ovu operaciju angazovani najbolju antiteroristicku jedinicu na svetu - engleski SAS. Da nije bilo izvesnosti, tacnije da je akcija hvatanja dr Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica bila dugorocna i planska operacija, ne samo Sfora vec i Tribunala u Hagu, posvedocio je u jednom intervjuu i sam Antonio Kaseze, predsednik ovog suda :

- Blizu smo razresenja. Za godinu dana imacemo i krupne ribe. Morao sam da licno pisem ostro pismo Biljani Plavsic da nam izruci jednog svog coveka da svedoci u Hagu. Sada su akcije ubrzane jer se misija NATO u Bosni zavrsava juna 1998. godine. A Alijansa mora da postigne neke rezultata pre okoncanja svoje misije. Mi cinimo veliki pritisak na NATO vec dve godine. Sada sam ubedjen da cemo u narednih dvanaest meseci imati velike obrte, do juna 1998. oni moraju biti uhapseni!

Bila je to, kako napisa desetog jula 1997. londonski "Gardijan", zapravo javna poruka predsedniku Srbije da je Amerika, preko hajke na Karadzica i Mladica, zapravo otpocela lov na njega, Slobodana Milosevica.