Peta grupa americkih obavestajaca u Bosni prikuplja materijale o ratnim zarobljenicima. I posebno o ratnim zlocinima, koje su pocinili prvo Srbi, dr Radovana Karadzica i Ratka Mladica, disidenata sa Pala", pa Hrvati i Muslimani.

Amerikanci su se preko CIA i DIA posebno angazovali oko otkrivanja ratnih zlocinaca na srpskoj strani. U tome su isli cak toliko daleko da su od RDB MUP-a Srbije izdejstvovali da legalno intervenisu prilikom pronalacenja i hapsenja Drazena Erdemovica na teritoriji SRJ. Madlen Olbrajt, ambasador SAD u OUN je i sama priznala da je koristila usluge CIA za dobijanje podataka o navodnim srpskim masakrima nad muslimanima u Srebrenici. Sa fotosom iz "Avaksa" mahala je na Generalnoj skupstini OUN. Podudarnosti u kazivanjima jednog americkog reportera, Dejvida Rouda i jednog vasingtonskog politicara, Dzona Sataka, pokazali su jugoslovenskoj javnosti svu snagu informativne sprege koja postoji unutar americke administracije. Naime Dejvid Roud je napisao : - Video sam krv na zidovima skole u Srebrenici ! Americki drzavni sekretar za ljudska prava, posle posete Bosni, izrekao je gotovo identicnu recenicu : - Video sam mrlje od krvi i rupe od granata u Srebrenici ! I jedan i drugi, i Roud, i Satak kao dodatni dokaz pocinjenih zlocina nad Muslimanima, pokazali su fotografiju, odnosno satelitiski snimak, navodne masovne grobnice u Srebrenici. Tim snimkom jos pocetkom 1996. mahala je po zgradi OUN ambasadorka Madlen Olbrajt, a sada ga pokazuju sve svetske novine i agencije.

Objavljivanjem tajnog satelitskog snimka o navodnoj masovnoj grobnici Muslimana u Srebrenici, kao i najavom formiranja Centra CIA za podrsku mira u Bosni, SAD su i zvanicno preko svojih medija i politicara, priznale da se na tlu bivse Jugoslavije i obavestajno-spijunskom politikom.

- Nacionalna obavestajna mreza SAD u Bosni daje prioritet neposrednim pretnjama, koje mogu ugroziti SAD i Ajfor, kao i pomoci pri hapsenju pocinilaca ratnih zlocina. Medjunarodni tribunal u Hagu zatrazio je od SAD da pomognu u prikupljanju satelitskih snimaka eventualnih masovnih grobnica u Bosni, koji se, inace, iz CIA i DIA prosledjuju Stejt departmentu. Ti snimci mogu posluziti Tribunalu u Hagu samo kao indikator za prikupljanje materijalnih dokaza, ali nikako kao dokaz za krivicnu prijavu i optuznicu protiv nekih lica za ratne zlocine - naglasio je Ken Bejkon, portparol Pentagona na jednoj pres konferenciji krajem januara meseca 1996.

Bejkon nije govorio o ranijim tajnim misijama CIA i DIA u Jugoslaviji i Bosni, koje su precutno potvrdjene samim pokazivanjem satelitskog snimka, navodne, masovne grobnice Muslimana u Srebrenici. Taj snimak, kao i fotiografija novinara Dejvida Rouda, dokaz su i onim ljudima koji ne veruju u teze o spijunskim zaverama prema Srbima, da je CIA koristila ovog coveka u Bosni kao svog saradnika. Roud je bio i jasna pretnja samom generalu Ratku Mladicu i dr Radovanu Karadzicu, jer se kao svedok moze upotrebiti protiv njih na eventualnom sudjenju u Hagu. To se sve, ipak, dogadja, iako su i CIA u svom sluzbenom izvestaju i sam Dzon Satak u javnim nastupima demantovali da, prvo u logorima u BiH ima dokaza o masovnim ubistvima Muslimana, i drugo, da u Srebrenici postoje masovna stratista Muslimana. Sve je to, medjutim, veci bilo deo plana o saradnji SAD sa Medjunarodnim sudom u Hagu, koji ima za politicki cilj potrebu da sudi Srbima. To je sama Medlin Olbrajt, posle svoje posete Bosni i rekla:

- Konacno, Sjedinjene Americke Drzave su vodile svoje informacije sa Tribunalom. Veci deo potice iz javnih izvora, ali americka obavestajna sluzba je takodje, stavila na raspolaganje velik broj poverljivih informacija. Pozabavili smo se i zahtevima sudije Goldstona vezanim za obim i pravovremeno dobijanje informacija. Na sastanku sa njim visi funkcioneri administracije su izjavili da je obavestajna sluzba dala prioritet podrsci Tribunalu. SAD ce ukljuciti dodatna sredstva i osoblje u pregled starih dosijea i radi brzeg pruzanja novih informacija.

Sudiji Golstonu je izneto uveravanje da ce SAD nastaviti da traze nacine da sve relevantne informacije budu prenete sudu na odgovarajuci nacin. Valja pomenuti jos nekoliko tacaka vezanih za razmenu informacija. Glavna vrednost informacije koju pruzamo bice pomoc istraznim organima u utvrdjivanju koji trag najvise vredi slediti. Medjutim, poverljivu informaciju ne treba podeliti sa javnoscu. Preuranjeno iznosenje moze da ugrozi svedoke, oteza istraznim organima da pronadju potkrepljujuce dokaze i podstaci prekrsioce da prikriju svoje tragove. Neki mozda ismevaju napor da se krivicno gone odgovorni za ovakve zlocine, govoreci da je prikupljanje fizickih dokaza, saslusavanje osumnjicenih i dobijanje uverljivih svedocanstava suvise tesko, da oduzima suvise vremena i da je preskupo. Medjutim, Klintonova administracija smatra da teskoce u radu Tribunala ne treba da sprece njegov rad. Samo zato sto ne mozemo sve da garantujemo, ne znaci da ne treba nista da ucinimo - govorila je Madlen Olbrajt.

Srebrenica je zahvaljujuci SAD i CIA postala sinonim za genocid. Srebrenica, medjutim, oznacava i preokret u ratu u Bosni. Pod utiskom ovih zbivanja, SAD su iznudile intervenciju NATO, koja je konacno dovela do sklapanja mirovnog sporazuma u Dejtonu. Oznacavanje Srebrenice kao "ljudske katastrofe" predstavljalo bi pokusaj da se stvari potisnu i ublaze. To nije bila nikakava neizbezna prirodna katastrofa. Odgovorni u UN, kao i bosanska vlada, znali su da ova enklava pod datim okolnostima nece moci da se odrzi. Pa ipak, do samog kraja se drzalo fikcije o "zasticenoj zoni". Na jednoj strani zbog neciste savesti, a na drugoj zbog vojno-politicke kalkulacije. Tako je tvrdio varsavski novinar Danjid Njarzanjski, koji je 1996. godine napisao : "Senzacionalne optuzbe bosanskog politicara: bosanska vlada je dana zrtvovala Srebrenicu da bi isprovocirala akciju snaga OUN protiv Srba. To, u intervjuu za nezavisni nedeljnik "Slobodna Bosna", tvrdi Ibran Mustafic, poslanik iz Srebrenice, koji je preziveo osvajanje grada od strane bosanskih Srba. Prema Mustaficu, bosanske vlasti nisu ucinile sve za odbranu grada, nadajuci se da ce srpsko osvajanje "zone bezbednosti OUN" primorati svet da deluje. Posle pada Srebrenice, medjutim, nije doslo do oruzane reakcije NATO-a. Ona je usledila mesec i po dana kasnije, posle masakra na trgu u Sarajevu, koji je izazvala, navodna, "srpska paljba".