I Sarajevo je devedesetih kazu zapadni diplomati i novinari bazen prepun krokodila, koji jedu sami sebe. Jedan od senzacionalnijih zlocina u glavnom gradu Bosne bilo je ubistvo drugog coveka bosanske obavestajne sluzbe Nedzada Ugljena, do kojeg je doslo u septembru 1996. On je pogodjen u ledja dok je izlazio iz svojih kola. Napadac ga je zatim dokrajcio pucavsi mu u usta i nakon toga pobegao. Njegova smrt alarmirala je sve pripadnike zapadnih obavestajnih sluzbi koje imaju svoje ljude u Sarajevu. Ubistvo Ugljena je cak izazvalo i zabrinutost Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu, s obzirom da je ovaj bosanski obavestajac bio zvanicni kontakt izmedju tribunala i bosanske vlade. On je bio odgovoran za zastitu svedoka sa kojima bi istrazioci haskog suda zeleli da razgovaraju. Ugljen je, takodje, bio oficir za vezu bosanske obavestajne sluzbe u kontaktima sa ispostavom CIA u Sarajevu. Neki bosanski zvanicnici smatraju da se on suvise priblizio Amerikancima i da je izneo neke neprijatne tajne u vezi ratnih zlocina, ukljucujuci i plan za proizvodnju topovskih granata punjenih bojnim otrovima. Sa druge strane, Amerikanci su bili zabrinuti zbog kontakata koje je Ugljen imao sa Irancima, ciji sve veci uticaj u Bosni je anatema za Vasington. Oni misle da je Ugljen bio umesan u poslove oko centra za obuku terorista koji su Iranci vodili u Fojnici i u koji su u prolece ove godine upale NATO snage. One su uhapsile trojicu iranskih zvanicnika i zaplenile opremu za sklapanje bombi i kornete za sladoled napravljene od plasticnih eksploziva.

Ima i onih koji veruju da je za Ugljenovo ubistvo odgovorna bosanska vlada ili cak i Agencija za istrazivanja i dokumentaciju, Ugljenova licna obavestajna organizacija osnovana u januaru 1996. a po naredjenju bosanskog predsednika Alije Izetbegovica. Tu agenciju su, zapravo, formirali Amerikanci kako bi CIA preko nje mogla zvanicno i legalno da deluje u Sarajevu, a i u citavoj dejtonskoj Bosni. Nedzad Ugljen je bio ujedno i sef ispostave CIA u Bosni. Ali, kao covek koji drzi na vezi i Amerikance, i muslimane, i Irance, a neki kazu cak i oficire KOS-a JNA, Ugljen je bio svestan opasnosti za sopstveni zivot. U tom smislu je letos zatrazio da bude evakuisan iz Sarajeva. Medjutim, predomislio se. Poceo je da nosi automatsku pusku tipa "Hekler i Koh" i obrijao brkove. To mu, medjutim, nije spasilo zivot. Nedzad Ugljen je ubijen 28. septembra 1996. godine u Sarajevu ali njegova smrt i dalje veoma interesovala obavestajne sluzbe iz svih delova sveta. Ne bez razloga, jer je Nedzad Ugljen zvanicno bio zamenik Kemala Ademovica, sefa muslimanske tajne policije, a nezvanicno prvi covek AID-a. Ugljen je bio covek za vezu politicara i kriminalaca. On je i Stranku demokratske akcije, vladajucu muslimansku partiju koristio za krijumcarenje oruzja, iznudjivanje i pranje novca. Neke evropske diplomate, misle da muslimanska Agencija za istrazivanje i dokumentaciju stoji iza rasprostranjenih pokusaja zastrasivanja opozicionih politickih lidera. Ta agencija je, navodno, organizovala napad na bivseg premijera Harisa Silajdzica, koji je povredjen u junu mesecu 1996. za vreme predsednicke predizborne kampanje. Bio je to nacin da islamski lobi privremeno iz politike izbaci glavnog americkog coveka Harisa Silajdzica, koji je krajem maja 1997. licno docekao Medlin Olbrajt u Sarajevu. Nedzan Ugljen je uz to covek koji je mnogo znao o muslimanskom podzemlju, posebno o ilegalnoj trgovini oruzjem, drogom i srpskim zarobljenicima, ali i o politicarima koji su sa njima poslovali.

I jedni i drugi, i politicari i kriminalci imali su svoje razloge za smrt Nedzada Ugljena. Najaci je bio taj sto su posumnjali da Ugljen radi za Kontraobavestajnu sluzbu bivse jugoslovenske armije, jer je i sam nekada bio tajni policiajac SSUP-a SFRJ. Nedzad Ugljen je rodjen 1952. godine u Mostaru. Bio je ozenjen, otac dvoje dece, u SFRJ radio je za SDB BiH kao nacelnik tajne policije u Mostaru. Kada je 1991. godine doslo do nacionalnih deoba u Hercegovini, napustio je Mostar i presao u Sarajevo, gde se zaposlio kao inspektor Specijalne policije novog MUP-a BiH. Tada je poceo da se bavi i privatnim biznisom, uvozio je i preprodavao cigarete, sto mu je omogucilo da se brzo obogati, da otvori restoran, a to mu je otvorilo put ka policijskom, ali i politickom vrhu Bosne. Maja 1992. Nedzad Ugljen je presao u Sluzbu drzavne bezbednosti MUP-a BiH, koji je vodio Alija Delimustafic. Kao dzoker Alije Izetbegovica vrlo brzo je postao podsekretar za privredni kriminal u tajnoj policiji BiH i direktno vodio akciju "Trebevic" protiv svojih kolega koji su se bavili crnom berzom, mitom i korupcijom. Tako je Nedzad Ugljen uspeo iz MUP-a BiH da potisne i samog Aliju Delimustafica, Bakira Izetbegovica, Bakira Alispahica, Munira Alibabica i mnoge druge podsekretare. Kada je SDB MUP-a BiH pocetkom 1994. godine preimenovan u Agenciju za istrazivanje i dokumentaciju, njen podsekretar Ugljen je unapredjen u zamenika nacelnika AID-a i u vodju ekipe za licno obezbedjenje predsednika Alije Izetbegovica, koja je koristila tajno ime "Biser". Za njega se smatralo da je bio prvi policajac Alije Izetbegovica. Tako jak covek Nedzad Ugljen bio je opasan za svoju okolinu, koja je, izgleda nasla razloge i nacine da ga se zauvek oslobodi.

Kroz svaku od ovih, doduse, oprecnih teorija u vezi sa njegovom smrcu provlaci se i ideja da je Ugljen ubijen u sukobu u kome su Bosanci pioni u igri sirih razmera. Po toj varijanti smrti zamenika nacelnika Agencije za istrazivanje i dokumentaciju tj. muslimanske tajne policije Amerikanci su ubili Ugljena kao znak odmazde zbog ubistva americkog agenta proslog leta. Drugi razlog je, pricalo se po Sarajevu, cinjenica da Vasington, a i Zagreb nisu odobravali rad tajne policije AID i samog Ugljena, jer su kontrolisali politicke partnere u dejtonskoj Bosni i jacali vlast muslimanskih nacionalista okupljenih oko Alije Izetbegovica. Medjutim, usprkos i americkom pritisku na Izetbegovica i AID zbog njihove "iranske veze", koji je imao za posledicu smenu nacelnika tajne policije Bakira Alispahica i dovodjenjem na njegovo mesto Keme Ademovica, AID je opstajao kao "paralelna" i tajna policija SDA, sto je suprotno Dajtonskom sporazumu. A Nedzad Ugljen je opstajao i kao prvi obavestajac Bosne, i kao saradnik CIA, ali i iranske obavestajne sluzbe. I treci razlog, tacnije odgovor na pitanje zasto bi to Amerikanci, odnosno CIA uradili usred Sarajeva jeste navodno kidanje veze koje je muslimanska tajna policija AID preko Nedzada Ugljena imala sa iranskom tajnom sluzbom.

Po najnovijoj verziji smrti Nedzada Ugljena i pretpostavlja se da ga je ubila bas ruka iranskog dzihada. Zamenik sefa tajne policije Alije Izetbegovica, naime, imao je poslednjih meseci zadatak da skuplja dokaze za tribunal Ujedinjenih nacija za ratne zlocine o islamskim fanaticima koji su ubijali Srbe i Hrvate po Bosni. Ugljen, zvanicno drugi covek muslimanske obavestajne sluzbe je zvanicno bio i oficir za vezu izmedju tribunala UN i bosanske vlade. Iranska obavestajna sluzba je Ugljena optuzivala da je prosle godine Amerikancima otkrio njihov centar za obuku terorista u Fojnici. I da je odao sklonista i jatake nekolicine mudzehadina koji su se, posle zahteva SAD za proterivanje iz Bosne, skrivali u Sarajevu i Zenici. Smatrajuci ga svojim obavestajcem koji je izdao islamski sveti rat zvanicni Teheran je naredio likvidaciju Nedzada Ugljena. Zadatak je poveren, kako danas javljaju svetske agencije, Mohamedu Pur-Salehu, visokom oficiru iranske tajne sluzbe, koji je 1996. nekoliko dana pre atentata na Ugljena vidjen u Sarajevu.

Strepeci za uspeh svoje mirovne akcije, ali i za jacanje islamskog saveza izmedju Sarajeva i Teherana, Amerikanci su obavestajno pretili i pokusavali da kontrolisu sve tajne akcije islamskih fundamentalista. Tako se i rodio slucaj Zenica. Naime, pripadnici specijalnih snaga americke armije zapoceli su jos 1995. vojnu istragu o tome da se u nekadasnjoj zelezari u Zenici proizvodi municija. Operaciju je vodio stariji zastavnik Tom Sevidz, zamenik komandanta specijalnih snaga americke armije, elitnih "zelenih beretki", koje su bile stacionirane u delu ogromnog fabrickog kompleksa. I vojnici turske armije, bosanske armije i medjunarodnih islamskih placenickih snaga poznati kao mudzahedini - nalazili su se tada unutar fabrickog kruga i oko njega. Stab mudzahedina se nalazio neposredno uz fabriku, nedaleko od kontrolnog punkta bosanske armije. Slabo naoruzanoj bosanskoj armiji pridruzilo se na pocetku rata 2 000 mudzahedina, koji su bosanski rat videli kao deo sireg islamskog "svetog rata - dzihada". Vecina mudzahedina sluzila je u Sedmoj muslimanskoj brigadi, koja je bila stacionirana bas u Zenici. Ostali su formirali otpadnicke grupe. Njih su se Amerikanci bojali, jer su mogle da izvrse napade i na americke ciljeve u Bosni. Sporazumom iz Dejtona predvidjeno je da svi strani vojnici napuste Bosnu do 19. januara 1996. U izvestajima CIA se govorilo da su mudzahedini ostali. Njihovo prisustvo u Zenici pokazalo je nemoc Amerike da ukroti Izetbegovica i njegove iranske prijatelje.

Bas zato vojna pomoc SAD Muslimanima bila je uslovljena obavezom Bosna i Hercegovine da prekine sve vojne veze sa Iranom, a posebno sa iranskom obavestajnom sluzbom. Onda se 1996. dogodio presedan prve vrste - sve americke novine su na osnovu podataka CIA objavile vest da je Alija Izetbegovic covek Irana. Nezvanicno, medjutim, stvar je bila malo drugacija. Bela kuca je dozvolila iranskim mudzahedinima da stvore uporiste u Evropi, preko rute za snabdevanje oruzjem i dozvolila je prisustvo iranskih i avganistanskih vojnih savetnika u Bosni. Potpredsednik federacije Ejup Ganic je jednom javno potvrdio novinarima "Tajma", da je Bosna dobijala oruzje od Irana kanalima koji su zaobilazili zone zabrane letenja. "Dajte nam vi oruzje i mi se necemo okrenuti nekoj drugoj strani," rekao je Ganic Amerikancima.