Povod

Brojni su razlozi koji su nas naveli da pripremimo ovu dokumentacionusvesku. Pre svega na to su uticali sami dogodjaji, ali i pokusaji da se tidogadjaji falsifikuju i pred svetom prikazu na nacin koji ne odgovara istini.

Ovaj deo Istocne Bosne - podrucje srednjeg Podrinja koje obuhvataopstine Bratunac i Srebrenicu, a od skora i opstine Milici i Skelani -izlozen je stalnim pritiscima i proredjivanjem srpskog stanovnistva. Pored,uglavnom poznatih uzroka koji su karakteristicni za celu Bosnu i Hercegovinu, Podrinje ima i svoje specificnosti. To je geografski i strateski znacaj ovogkraja. Reka Drina je vec odavno, moze se reci vekovima, granica izmedjusrpske drzave, koja se prostire duz desne obale, i drzava koje su se tokomraznih okupacija formirale i smenjivale na levoj obali i na prostorimadanasnje Bosne i Hercegovine. Dugo je Drina bila granica Srbije sa Turskomimperijom, potom sa Austrougarskim carstvom, a tokom Drugog svetskog rata saHitlerovom i Pavelicevom tvorevinom Nezavisnom Drzavom Hrvatskom.Svaki okupator je nastojao, ne birajuci mnogo sredstva, da udalji i skloniSrbe iz Bosne od granice sa Srbijom. To je i prouzrokovalo intenzivanprogon srpskog naroda sa ovih teritorija. Posledica toga je promena nacionalne strukture stanovnistva i sve manje ucesce Srba u ukupnoj populaciji. Danas se u dobrom delu ovog podrucja tragovi naseg vekovnog prisustva jedino mogu naci u razorenim bogomoljama, nazivima naselja i toponimima, ali, na zalost, ne i u prisustvu srpskog naroda u tim naseljima.

Jedino u decenijama postojanja jedne, a potom i druge Jugoslavije, Srbi ovog kraja su proveli u relativnom miru.

Sada je u toku treci oruzani ili ratni pohod na srpski narod i samo udvadesetom veku treci pokusaj izgona tog naroda iz Istocne Bosne i Podrinja.Dok ovo pisem, krajem decembra 1992. godine, vec je popaljeno, razoreno iopustoseno mnogo naselja, cisto srpskih sela i srpskih zaselaka u selima samesovitim stanovnistvom. Ta sudbina je zadesila sela: Gniona, Bljeceva,Oparci, Sadici, Ratkovici, Gostilj, Viogor, Loznica, Cicevci, Brezani,Metaljka, Zagoni, Obadi, Krnjici, Zalazje, Magasici, Jezestica,Rupovo Brdo, Fakovici, Boljevici, Podravanje, Bracan, Rogosija, Bjelovac,Sikiric, Kravica, Brana Bacici, ]osici, Kusici, Vandzici, Babuljice,Bozici, Blazijevici, Brezovica, Donja Bukovica, Butkovici,Banjevici, Biljaca, Vrsinje Gornje, Visnjica, Vitkovici,Vranesevici, Hranca, Jaketici, Jasen, Godjevici,Gladovici, Gaj, Lipenovici, Gake, Kiprovo, Korita, Kostolomci, Medje,Mlecva, Mratinci, Pribanici, Orahovica, Osredak, Postolje, Pribidoli,Pribojevici, Opravdici, Radosevici, Toplica, Zabokvica, Stanatovici,Tegare, srpske kuce u Novoj Kasabi i srpski deo Nedjeljista, i dr. Mestaniovih sela su izginuli ili u izbeglistvu, a imovina u posedu muslimanskih napadaca. Razaranja nisu postedjena cak ni groblja. Etnicko ciscenje,ponovni progon i unistavanje svega sto je srpsko, od stanovnistva do njihovih naselja, opet je u punom jeku. U tom poduhvatu skoro podjednako su angazovani, svako na svoj nacin, i u obimu svojih interesa, muslimani i islamski svet, velike svetske sile, drzave zapadne Evrope, odcepljene republike bivse Jugoslavije... I svi se, gotovo bez izuzetka, trude da zrtvu dotuku i pretvore u krivca.

Sa malim, casnim i povremenim, izuzecima na srpski narod se obrusila mocna Sedma sila Evrope i Amerike svim neistinama koje je mogla da prikupi i lansira preko svojih listova, radija i televizijskih ekrana. Hiljade i hiljade ljudi, profesionalaca, danas sipaju lazi i kao da se utrkuju ko ce vise u tome da postigne. Ovo je vreme pomracenog ugleda i sramote tih ljudi. Njihov zlocin nije nista manji od zlocina muslimanskih hordi koje haraju ovim krajevima. Oni to podsticu i ohrabruju.

U ovoj situaciji, da bi opstao, srpskom narodu je jedino preostalo da veruje, kad je rec o svetskoj zajednici, da ce istina pobediti novinare i politicare i da se, kad je opstanak u pitanju, odbrani i zivi na svojoj zemlji. Drugog izbora, izuzev propasti, nema.

Medjutim, pre nego sto pocnemo izlagati dogadjaje koji su uticali na stvaranje ove dokumentacione sveske, potrebno je da bar u osnovnim crtama predstavimo teritoriju o kojoj je rec. Na zalost, s obzirom na motive i uslove nastanka rukopisa, cini nam se da je izlisno izlagati prirodne, istorijske i kulturne vrednosti i karakteristike ovog kraja. Ti, prevashodno mirnodopski, iako znacajni, sadrzaji u ratu se, bar privremeno, nalaze udrugom planu. Od toga je znacajniji opstanak ljudi na vlastitim ognjistima iodbrana onoga sto su nasledili, sto su stvorili i sta imaju. Zato cemo se uovom slucaju zadrzati na iznosenju samo onih cinjenica koje su trenutno aktuelne i na globalnom planu znacajne za tekuca zbivanja. To su, jednostavnije receno, neke demografske karakteristike i zemljisni posed,odnosno vlasnistvo nad zemljom.

Cetiri opstine koje su predmet posmatranja, Srebrenica, Bratunac,Skelani i Milici, prostiru se na 1520 km2 ili 3,0% ukupne teritorije Bosne i Hercegovine (51139 km2). Prema popisu stanovnistva 1991.u tim opstinama zivelo je oko 80000 stanovnika, ili 1,8% ukupnog stanovnistva, odnosno 2,0% srpske populacije u ovoj bivsoj jugoslovenskojrepublici. U tim opstinama Srba je bilo 28500 (35,6%), a muslimana 49500(61,9%). Mali, gotovo simbolican broj stanovnika pripadao je drugim etnickimgrupama i nacijama. U ovom slucaju govorimo integralno o sve cetiri opstine,iako medju njima postoje velike razlike (u opstini Srebrenica Srbi su cinili25,0%, a u opstini Milici 90,0% ukupnog stanovnistva). Posmatrajuci sela, njih u srebrenickoj, bratunackoj i skelanskoj opstini, znaci izuzimajuci Milice, ima 37 cisto muslimanskih, 29 cisto srpskih i 64 mesovitog sastava stanovnistva. Milici, kao sto je pomenuto, pripadaju prevashodno Srbima. Istina, problem njihovog medjusobnog administrativnog razgranicenja je jos uvek aktuelan, ali to u ovom slucaju nije predmet naseg interesovanja.

Ipak, kad se razmatraju trenutni demografski odnosi na celom podrucju,neophodne su i nezaobilazne izvesne napomene bez kojih nije moguce sagledati veci deo trenutnih zbivanja. To nas, nuzno, vodi u ne tako daleku proslost.

Izvesni indikatori su popisi stanovnistva pre i posle dva poslednja rata, koji su od velikog znacaja za srpski narod. Prema popisu stanovnistva pred II svetski rat, koje je izvrseno 1931. godine, Srbi su u srebrenickom srezu (opstine Srebrenica, Bratunac i Skelani) cinili vecinu stanovnistva (Srba 17766 ili 50,6%, a muslimana 17332 ili 49,4%). Istina, pre toga, znaci u toku i neposredno posle I svetskog rata, ti odnosi su bili znatno povoljniji za muslimansku, ili islamsku versku zajednicu.

U toku i neposredno posle II svetskog rata srpsko stanovnistvo je bilo svedeno na manjinu. Medjutim, u godinama mira Srbi su se ponovo vratili u svoja sela i gradove iz kojih su bili prognani ili iz kojih su morali izbeci. I ne samo to, mnogi muslimani, delimicno da bi prikrili svoje zlocine u toku rata, delimicno zato sto su se tako osecali, u prvim poratnim popisima su se izjasnjavali kao Srbi (muhamedanskog, odnosno islamskog zakona). Usled toga, bar statisticki, vec 1948. godine Srbi u srebrenickom srezu vise nego dupliraju broj stanovnika u odnosu na stanje iz vremena vladavine fasisticke Nezavisne Drzave Hrvatske i vec tada dostizu ponovo 50,5%, a u vlasenickom srezu, kome pripada i opstina Milici, 82,5%. Treba istaci i cinjenicu da se tokom celog ovog XX veka, kako u Austrougarskoj monarhiji, tako i u jugoslovenskoj drzavi, tragalo za nacionalnim identitetom muslimana. Poslednjih decenija u Jugoslaviji oni su prilikom statistickih istrazivanja iskazivani (1948. godine) kao "muslimani neopredeljeni", potom (1953) "Jugosloveni neopredeljeni", a onda (1961) kao"musmimani (etnicka pripadnost)" ili "Jugosloveni nacionalno neopredeljeni".Tek od 1971. godine dobili smo konacno samo "Muslimane" sa velikim slovom "M", neku vrstu nacije koju je nominovala i promovisala socijalisticka, samoupravna, prokomunisticka Jugoslavija, ali naciju bez svog etnickog korena,pisma i jezika.

Administrativne i upravne promene koje su od II svetskog rata vrsene u drzavi (reorganizacije i ukidanje srezova, okruga i pojedinih opstina) otezavaju pracenje kontinuiteta gotovo svih demografskih promena,pa i verskih i nacionalnih odnosa stanovnistva u opstinama koje su predmet naseg interesovanja. Medjutim, nezavisno od toga, prema rezultatima popisa stanovnistva 1991. godine Srbi su predstavljali, izuzev u opstini Milici, manji deo stanovnistva. Ovde, ipak, treba podsetiti na sumnje koje suse ispoljavale u verodostojnost statistickih podataka kada je rec o nacionalnom sastavu stanovnistva u Bosni i Hercegovini jos od 1961, a pogotovo 1991. godine. Prilikom poslednjih zajednickih izbora (1990) u opstini Srebrenica je bilo vise Srba koji su imali pravo glasa nego sto je po statistickim podacima ova opstina imala stanovnika srpske nacionalnosti. Drugi razlog za sumnju da su statisticki podaci o nacionalnoj strukturi stanovnistva falsifikovani je izbegavanje Republickog zavoda za statistiku SR Bosne i Hercegovine da te podatke dostavi nadleznom Zavodu za statistiku SFRJ. Popis stanovnistva je obavljen aprila 1991, godinu dana pre pocetka sukoba, ali ovaj segment istrazivanja je ostao van uvida javnosti i jugoslovenskih strucnih institucija.

U poslednje vreme, pogotovo od kada su pocele razne mirovne inicijative i pregovori, jedan od glavnih kamena spoticanja postala je teritorijalna podela ili formula po kojoj ova bivsa jugoslovenska republika treba da se deli. Svakako da su tu moguce razne varijante od kojih se u prvi plan, kao kljuc za resavanje ovog problema, izdvajaju ili nacionalni sastav stanovnistva ili sadasnje vlasnistvo nad zemljom ili politicka medjunarodna arbitraza. Nijedna od tih varijanti ne odgovara svim stranama u sukobu. Svako trazi i nalazi svoju formulu koju nudi kao jedino realno i prihvatljivo resenje.

Za upucene u tu problematiku, na podrucjima koja su predmet naseg posmatranja, nije nista neobicno sto je srpski zemljisni posed skoro u obrnutoj proporciji u odnosu na broj stanovnika srpske nacionalnosti. Muslimani su i ranije, kao i danas, cinili vecinu u gradovima (posebno u Srebrenici, ali i u Bratuncu). Medjutim, na seoskom podrucju, pogotovo do Drugog svetskog rata, dominiralo je srpsko stanovnistvo. Ni veliko stradanje Srba u poslednjem svetskom ratu, ni tolika njihova razorena i opustosena sela nisu mogli da promene vlasnike. Smanjena je srpska populacija, pogotovo u relativnom odnosu, ali ne povrsina sela i imanja na kojima su ziveli. Katastarske knjige, i one austrougarske, kao i kraljevine Jugoslavije, pa i ove poslednje, socijalisticke Jugoslavije, pokazuju prave odnose i prave vlasnike zemlje. Po njima, u ove cetiri opstine, sa mogucim minimalnim odstupanjima, Srbi su vlasnici na oko 52% zemlje, muslimani na oko 29%, a preostalih 19% pripada drzavi. Jedino se moze postaviti pitanje kako podeliti drzavnu zemlju, jer su ostali odnosi jasni. U ovom slucaju, a takva je situacija i u ostalim delovima Bosne i Hercegovine, primeniti neku drugu formulu (na primer odnos srpskog stanovnistva u ukupnoj populaciji ove bivse jugoslovenske republike) znacilo bi nagraditi ubice iz proslih ratova i njihove naslednike imanjima i zemljom zrtava.

Mozda je za ilustraciju dovoljan samo ovaj primer. Selo Zedanjsko u srebrenickoj opstini do II svetskog rata imalo je podjednak broj muslimana i Srba. U tom ratu svi Srbi su pobijeni od ustaskih formacija kojimasu pripadali i muslimani ovog sela. Od tada je selo nastanjeno iskljucivo muslimanskom populacijom, mada se zemlja jos uvek vodi na imena srpskih porodica. Primenom nekog etnickog kljuca ili formule, posto je Zedanjsko danas cisto muslimansko selo, to bi bila i njihova teritorija. Medjutim,to bi znacilo i nagraditi potomke nekadasnjih ubica za zlocin i etnicko ciscenje koje su izvrsili njihovi preci i ozakoniti sva prosla i sadasnja stradanja srpskog naroda na ovim teritorijama. Odnosno, uvesti pravilo da zemlja zrtve pripadne ubici.

A takvih primera, kao sto je Zedanjsko, ima na stotine, a mozda i hiljade u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici.

Dokumentacija i podaci koji su korisceni prilikom rada na ovoj knjizi, kao sto je uobicajeno, poticu iz vise razlicitih izvora. S obzirom na motive, aktuelne potrebe i mogucnosti, najvazniji izvor informacija bili su ucesnici i, posebno, zrtve rata koji jos traje. U to se lako moze uveriti i citalac. Dobar deo kazivanja stradalnika i prognanih, njihova vidjenja i svedocenja, saopsteni su neposredno posle ili u toku samih tragicnih dogadjaja iz kojih su obicno jedva izasli zivi. To su svedocenja ljudi koji su boravili u napadnutim i unistenim naseljima, mestana koji su bili branioci tih naselja, izbeglih lica koja smo nalazili na linijama odbrane drugih sela, ali i u bolnicama, crkvenim portama i na grobljima prilikom sahrana, u izbeglickim zbegovima i kucama u koje su se privremeno sklonili... Pod utiskom onog sto su videli i pretrpeli, ljudi su ponekadatesko dolazili k' sebi i nalazili snage da opisu dogadjaje i stradanja koja su ih snasla. Mnogi od njih nisu znali ni sta je sa clanovima najuze porodice, decom ili roditeljima, i ziveli su u iscekivanju, raspitivali se i tragali za njima. Pa i pored toga, u vecini slucajeva, ti ljudi su sa iznenadjujucom preciznoscu opisivali stradanje ne samo svojih sela i ljudi u njima, vec i aktere pogroma, pa cak i vrstu naoruzanja kojim su se sluzili.

U to vreme, medijska kampanja protiv Srba dostizala je i lansirala neverovatne neistine, a u sredistu su se nalazili Srebrenica i Cerska. Stradanje Srba, prvih i tada jedinih zrtava na ovim prostorima, niko nijehteo ni da pomene. Da bi medjunarodnim institucijama i medijima pomogli da se upoznaju sa stvarnim stanjem, dostavljena im je sva, do tada prikupljena dokumentaciona gradja, ali ni to nije dalo neke znacajnije rezultate. Napori Republike Srpske i Jugoslavije da objasne i dokazu stvarno stanje, ostajalisu bez odziva. Zlocini nad srpskim stanovnistvom i dokazi o tim zlocinima nisu nalazili mesta ni u stavovima politicara ni u emisijama i napisima inostranih sredstava informisanja. Medjutim, te cinjenice su i danas aktuelnei nesporne i mi smo se njima uveliko koristili prilikom rada na ovoj monografiji. To je okosnica ukupnih kazivanja o zbivanjima tokom 1992. i kasnije.

Drugi izvor informacija su domaci i neprijateljski, uglavnom zvanicni dokumenti, koji pruzaju veoma korisnu gradju za sagledavanje i ocenjivanje dogadjaja koji su se zbivali od izbora za lokalne i republicke organe vlasti do pocetka oruzanih sukoba. To su, pre svega, dokumenta SDA, Muslimanskog nacionalnog vijeca, SDS, opstinskih organa uprave i pojedinih, srpskih i muslimanskih, mesnih zajednica. Potom, muslimanska dokumenta iz ratnog perioda: razne naredbe, odluke, izvestaji, planovi i dr. iz kojih se, pored ostalog, saznaje i personalni sastav raznih komandi i stabova, rukovodioci,ali i neposredni izvrsioci pojedinih akcija i egzekutori.

Medju zvanicnim dokumentima kojima smo se sluzili nalaze se i dostupni statististicki podaci, katarstarske knjige, podaci Crvenog krsta, medjunarodnih humanitarnih organizacija i UNPROFOR-a.

Uporedo sa radom na registrovanju i rasvetljavanju tekucih dogadjaja,znaci zbivanja 1992. godine i kasnije, pokusali smo da istrazimo bar deo zlocina koji su se u ovim prostorima dogodili tokom Prvog i Drugog svetskog rata. To je gradja koja se nalazi u Arhivu Srbije (fond Komesarijata za izbeglice i preseljenike u vladi Milana Nedica za vreme Drugog svetskog rata) i u arhivu Vojno istorijskog instituta (fondovi NDH, NOB, nemackih i italijanskih okupacionih vlasti). Veci deo te veoma obimne arhivske gradje tek bi trebalo istraziti i staviti na uvid javnosti. Sada za to nije bilo dovoljno ni vremena ni sredstava. Medjutim, mislimo da je i pored toga, bar kao ilustracija, dato ono sto ne bi trebalo da bude sporno kada je rec o genocidu, etnickom ciscenju i ukupnom stradanju srpskog naroda u prethodnim ratovima na ovim istim prostorima.

Duzni smo iskazati zahvalnost svima onima koji su u veoma teskim uslovima, pored svih svojih obaveza, licnih i porodicnih stradanja i zrtava, samopregorno radili na prikupljanju podataka bez kojih bi bilo nemoguce domacoj i stranoj javnosti predociti tragediju srpskog naroda na podrucju opstina Bratunac, Skelani, Srebrenica i Milici. To su, pre svega, prezivele zrtve i mestani popaljenih i razorenih srpskih sela od kojih vecina njih ni danas ne mogu da se vrate na svoja ognjista. To su roditelji koji su ostali bez dece i deca koja su ostala bez roditelja. Tu su i stradalnici koji su ostali i bez dece i bez roditelja. Svako od njih je dao svoj doprinos i ucinio koliko je mogao da se vise ne prikriva istina o stradanju i tragediji naseg naroda.

U opstini Bratunac, pored mnogih svedoka, zahvalnost za licno angazovanje zelimo iskazati Luki Bogdanovicu, dr Veljku Macesicu, Milisavu Ilicu, Zlatanu Celanovicu, Maksimu Maksimovicu, porodici Nenada i Mirjane Zivkovic i njihovom sinu Milanu, Dragani Zivanovic, Momiru Nikolicu, pok. Mitru Savicu, komandi brigade, Stanici javne bezbednosti,Domu zdravlja, Opstinskom odboru Crvenog krsta i redakciji lista "Nasa rec".

U Milicima - Radetu Bjelanovicu, Cedi Brajkovicu, Zoranu Durmicu,Goranu Kaldesicu, Stanici javne bezbednosti, komandi brigade, Opstinskomodboru Crvenog krsta i Stabu civilne zastite.

Za proveru verodostojnosti saopstenih podataka i dokumentacione gradjeposebno smo zahvalni Jovanu Nikolicu iz Bratunca, Tomislavu Slavkicu iz Milica, Danetu Katanicu iz Skelana i Miodragu Jokicu iz Srebrenice.

Veoma znacajnu i nesebicnu pomoc, posebno u prikupljanju i obradipodataka, pruzili su direktor Informativnog centara Komesarijata zaizbeglice Republike Srbije dr Momcilo Mitrovic i strucni saradnik Dragana Vasovic. Pored njih, aktivan u svim poslovima na prikupljanju i obradi dokumenata bio je i ostao Bosko Ivanisevic. Od pocetka znacajnu pomocpruzao je g. Vlada Tosic, savetnik Komisije za ratne zlocine i zlocine genocida.

Da bi istine koje su saopstene o stradanju srpskog naroda u ovom delu Istocne Bosne postale poznate i van granica nase zemlje, veoma su zasluzni gospodja Mirijam Flesman, Pariz; majka Marija, doskorasnja igumanija manastira Gradac; gospodja Nora Belov, London; Prof. dr Dragan Nedeljkovic,Beograd; Prof. dr Darko Tanaskovic, Beograd; gospodja Ljubica Rot, Salt Lake Sity (SAD) i Alicija Chwals, Winston - Salem (SAD).

Biblioteka | Sadrzaj | Osvrt na prethodne zlocine