Srbi danas zive u devedesetak drzava na svih pet kontinenata. Kako je to vech istorijska sudbina odlucila, oni su podeljeni na Srbe u Otadzbini i Srbe u rasejanju. Najnoviji gradjanski rat na balkanskom prostoru, cini se, prvi put posle pedeset godina, priblizio je srpsku maticu i dijasporu. Duhovno objedinjenje medju Srbima je vech oglaseno, patriotske veze su uspostavljene, a ideoloska netrpeljivost je smanjena. Stoga, Srbi danas sebe dozivljavaju kao jedno nacionalno biche.

Cinjenica je, medjutim, da Srbi u Otadzbini malo znaju i malo brinu o Srbima u rasejanju. O njima nije bilo reci u udzbenicima istorije, a vrlo malo u naucnim studijama. Pominjani su u referatima na naucnim skupovima, ali i u policijskim izvestajima. Bez obzira na to, iseljeni Srbi su uvek, kad god je trebalo, pruzali otadzbinskim Srbima pomoch. Retki su bili obrnuti slucajevi.

Ovo je prvi celovit prikaz Srba u dijaspori. Ali, kako nema srpske dijaspore bez srpske matice, ovo je knjiga i o Srbima u Otadzbini. Rezultat je visegodisnjeg istrazivackog rada u zemlji i inostranstvu. Delove knjige koji se odnose na Srbe gostujuche radnike ili nove iseljenike u Evropi, izuzimajuchi Francusku i Italiju, Srbe - nacionalne manjine u susednim zemljama, bez Rumunije i Madjarske, a ukljucujuchi nezavisne drzave koje su se otcepile iz bivse SFRJ, zatim Veliku Britaniju i Juznu Afriku, kao i srpske organizacije, klubove, asocijacije i izdavacke kuche u dijaspori napisao je Marko Lopusina. Ostale delove knjige napisao je dr Vladimir Grecich.

Autori izrazavaju posebnu zahvalnost izdavacu, gospodinu Predragu Jeremichu i recenzentima, prof. dr Blagoju Babichu i dr Predragu Simichu za sugestije koje su dali radi dopune i poboljsanja teksta u toku pripreme ove knjige za stampu. A posebno se zahvaljuju na podrsci svojim suprugama, gospodjama LJupki i Jeleni.

Isto tako, autori duguju veliku zahvalnost Srbima u dijaspori za predusretljivost i saradnju. Od velike koristi su bili saveti, primedbe, razmena literature i druga pomoch ljudi kao sto su profesori Milka i Djordje Lukich, Biljana Sljivich-Simsich, Djordje Tomasevich, Nikola Kosanovich, Milenko Karanovich, Majkl Boro Petrovich, Vladislav Tomovich, Miroslav i Dragoslav Djordjevich, Slobodan Pavlovich, Pavle Topalovich, Djordje Knezevich, Vojkan Gavrilovich, zatim ljudi koji rade u bibliotekama i dokumentacionim centrima - Robert Gakovich, Milan Radovich, Sofija Skorich, Aleksandar Solovljev, Ruzica Popovich; ljudi angazovani u etnickim, politickim i privrednim organizacijama - Bob Ston, Nikola Trklja, Djordje Bogdanich, Danijela Sremac, Milos Radovich, Ilija Glisich, Aleksandar Stamatovich i drugi.

Beograd, jun 1994.

Autori