"Polazechi od istorijskog nasledja makedonske
Samuilove drzave, kao i od istorijskog
zajednistva makedonskog naroda sa Albancima,
Turcima i pripadnicima etnickih manjina i od
zajednicke borbe za slobodu..."

Ovom recenicom pocinje preambula Ustava Republike Makedonije, koji je usvojen 1991. godine u skopskom Sobranju. U nastavku ovog konstitutivnog akta nove makedonske samostalne drzave, clan 78. nalaze i obrazovanje posebnog Saveta za medjunacionalne odnose koji sacinjavaju Makedonci, Albanci, Turci, Vlasi, Romi, ali ne i Srbi. I kada govori o samoj drzavi Makedoniji, ovaj Ustav kao drzavotvorne narode pominje najbrojnije zitelje ove republike, Makedonce, Albance, Turke, i najmalobrojnije Rome i Egipchane, ali ne i Srbe.

Time je Makedonija zvanicno odredila novi status Srbima u ovoj republici, kojim su svedeni na marginalnu etnicku grupu.

Statisticki godisnjak Kraljevine Jugoslavije posle popisa 1931. godine registrovao je u Vardarskoj banovini 1.046.039 stanovnika pravoslavne vere. Prvi popis u FNRJ 1948. godine je, medjutim, u Makedoniji zabelezio prisustvo samo 29.721 Srba i 2.348 Crnogoraca; po popisu iz 1981. godine bilo je 44.468 Srba, odnosno 3.920 Crnogoraca, kao i Jugoslovena 14.000. Poslednji popis stanovnistva 1991. godine registrovao je 44.000 Srba i 10.000 Jugoslovena, i oko 2.000 Crnogoraca.

Po misljenju advokata Gojka Vojvodicha, ranijeg predsednika Udruzenja Srba i Crnogoraca, u Makedoniji ima oko 300.000 ljudi srpskog porekla. Pocetkom osamdesetih, po njegovoj proceni, u ovoj republici su Srbi cinili cak 14 odsto stanovnistva. Zvanicno, medjutim, taj broj nije nikada potvrdjen. Dobar deo Srba je asimilovan a neki su proglaseni Makedoncima.

Neki Srbi da bi izbegli pokrstavanje pisali su se kao Jugosloveni. Srba najvise ima u Skoplju - 21.342, Kumanovu - 11.697, Djevdjeliji - 1.287, Tetovu - 1192, Negotinu - 1.085 i Titovom Velesu - 1.084, dok Gojko Vojvodich tvrdi da u Kumanovu i Skopskoj Crnoj Gori ima najmanje duplo vise srpskog zivlja.

U novijoj istoriji prostor Vardarske Makedonije bio je veliko popriste bitaka protiv turskih, bugarskih i nemackih osvajaca, protiv kojih su se borili i Srbi i Makedonci. Za makedonske nacionaliste novijeg datuma, ti Srbi su bili samo osvajaci makedonske zemlje.

Kada je, naime, drzavnim dekretom 1968. godine stvorena Makedonska pravoslavna crkva, svi srpski manastiri i crkve su prisvojeni i prepusteni zubu vremena. Manastir Matka je, na primer, pretvoren u turisticki kamp. Bogorodicina crkva u selu Susice je opljackana, dok je crkva Sveti Nikola u selu LJuboten sacuvana kao ruina. Skrnavechi tudju veru i tudju istoriju, makedonski nacionalisti su stvarali svoju veru i svoju istoriju.

Mnogi skopski nacionalisti i funkcioneri su "kaznjavali" srpski zivalj tako sto su ih i fakticki drzali u ekonomskoj izolaciji. U selima Cucer, Gornjane, Banjane, Kuceviste, Mirkovce, Brodac, Pobozje, Gluvo, Umin Dolu, Donje Konjare, Novo Selo, Staro Nagoricino, Cekerce nema industrijskih objekata, a time ni posla. Srbi su u potrazi za boljim zivotom napustali svoja ognjista. Skole su im opustele, jer je u ovim srpskim selima i dece sve manje. Tokom 1992. u tim skolama bilo je samo 1.545 djaka i 112 ucitelj a. Da paradoks bude vechi, u nekim skolama, kao na primer u selu Cekerce, ucitelj je Makedonac i clan nacionalisticke stranke VMRO.

Makedonski premijer Nikola Kljusev imao je obicaj da kaze (1991) kako je Makedonija jedina republika u kojoj svi narodi i nacionalne manjine imaju svoja prava i slobode. I Albanci, i Turci, i Romi, i Grci, i Srbi. Premijer je, medjutim, prechutkivao cinjenicu da je bilo zabranjivano Srbima bilo kakvo politicko organizovanje. U Makedoniji su jos 1991. svoje stranke i organizacije imali Turci - Demokratski savez, Romi- Partija za emancipaciju, Vlasi - Demokratski savez, Albanci - PDP i NDP, Egipchani - Savez Egipchana, pa cak i bosanski muslimani - SDA za Makedoniju. Srbima je samo dozvoljeno da u okviru svog udruzenja neguju foklornu tradiciju.

U vreme referenduma o samostalnoj makedonskoj drzavi, u jesen 1991. godine, glasanje u srpskim selima je izvrseno pod strogom kontrolom policije. A u selo Cekirce je dosla i ekipa inspektora SDB iz Kumanova. Zbog ispisivanja srpskih simbola po asfaltu i nosenja srpske zastave u policiji su batine dobili Nenad Dimkovich i Zivko Gurmesevich ("Intervju", 1992).

Makedonski Srbi uglavnom zive u Skopskoj Crnoj Gori. Srbi, dakle, predstavljaju nacionalnu manjinu, sa svim politickim pravima. A ona podrazumevaju pravo na sopstveni jezik, veru, informisanost, kulturni i tradicionalni zivot. Srbima u Makedoniji je malo od toga omogucheno.

Formalno Srbi imaju sva prava, a fakticki ona su im uskrachena. Srbi su 1993. imali i nekoliko osnovnih skola navodno na srpskom jeziku, u kojima nastavu drze drzavni ucitelji. Oni to, medjutim, cine na makedonskom jeziku i sa makedonskim udzbenicima. Srbi u Makedoniji imaju srpske pravoslavne crkve. Ona u Kucevistu je, na primer, podignuta jos u XIV veku, ali drzava Makedonija ne dozvoljava da se u njoj drzi verska sluzba.

Tokom 1993. godine, Srbi su makedonskom Sobranju uputili i nekoliko predloga za pokretanje srpskih i chirilicnih glasila, pre svega, novina na srpskom jeziku, ali makedonska vlast je odgovorila da za to nema para, mada finansira siptarske i bugarske listove. I napokon, Makedonci u 1993. Srbima nisu dali ni dozvolu za rad Kola srpskih sestara i Kulturno-prosvetnog drustva Sveti Sava - rekao je Bozidar Despotovich predstavnicima humanitarne organizcije za ljudska prava "Helsinki Voc" kada su u leto 1993. dola zili u Skoplje. Tek u zimu 1994, Srbi su dobili svoju emisiju "Vidik" u okviru TV programa.

Antisrpska kampanja pokrenuta u Makedoniji prilikom raspada SFRJ, nastavljena je i kasnije. Srbima je bilo zabranjeno da se okupljaju na javnim mestima i politicki deluju.

Udruzenje Srba i Crnogoraca u Makedoniji okuplja nase ljude od marta 1992. godine kada je i osnovano u Kumanovu. Zadatak mu je da brine o kulturnom i nacionalnom identitetu naseg naroda na tom podrucju. Zbog toga je predsednik Branka Kuves iz Odbora za obrazovanje zvanicno zatrazila od Skoplja da 1993. u jesen otvori u Skopskoj Crnoj Gori skolu na srpskom jeziku. Takva skola je postojala ranije u Kucevistu u crkvi Sveti Sava (Bugari i Makedonci su je rusili dva puta u dva svetska rata, a ucitelji Spasoje Pi rkovich i Ana Milich, kao i prota Atanasije Petrovich su ubijeni).

Posle rata skola je opet proradila, ali na makedonskom jeziku. Kada je odbornik Mile Durancich 1946. trazio da se nastava izvodi na srpskom, ubijen je zajedno sa Petkom Vidinichem i Zaretom Djakovichem. U vreme druge Jugoslavije, Srbi su samodoprinosima u Skopskoj Crnoj Gori podizali skole, ambulante, vodovod i gradili puteve. Radili su u gradskoj industriji, a ziveli od seoske poljoprivrede.

Ministarstvo za obrazovanje Makedonije je septembra 1993. pismeno izvestilo srpsko Udruzenje da che otvoriti nastavu na srpskom jeziku u selu Kuceviste, ako u razredu bude vise od 15 djaka. Ako to zaista bude ispunjeno, Srbi bi mogli da traze i otvaranje razreda na srpskom u nekoj srednjoj skoli u Skoplju. Ovo je veliki uspeh Udruzenja Srba i Crnogoraca u Makedoniji, koje ima svoje odbore u Skoplju, Kumanovu, Josifovu, Gostivaru, Vucidolu, Skopskom Polju, Tetovu, Demir Kapiji i Kavadarcima.

Demokratska partija Srba u Makedoniji osnovana je krajem 1991. u Kumanovu, ali joj je dozvola za rad izdata tek marta 1992. godine.

Makedonska vlada je avgusta 1993. godine ponudila Demokratskoj partiji Srba iz Skoplja da, u prisustvu Gerda Arensa, predstavnika KEBS-a, potpise Dogovorni zapisnik. Tim dokumentom makedonska vlada obechava Srbima u Makedoniji da u roku od 18 meseci resi status srpske manjine, zastiti njena prava, obezbedi obavezno obrazovanje i nesmetano informisanje na srpskom jeziku. Srbi se zauzvrat obavezuju da che izachi na predstojeche izbore i da che ucestvovati u popisu stanovnistva 1994. godine, koji che biti pod kontrolom medjunarodne javnosti. Ovaj dokument je potpisao dr Boro Ristich, predsednik Srpske demokratske stranke. Na Skupstini DPS u Kumanovu, medjutim, delegati su osudili taj potez dr Bore Risticha, jer je olako pristao na makedonska obechanja i iskljucili su ga iz stranke. Za novog pred-sednika je izabran Dragisa Miletich. Takvu odluku je podrzao i Nebojsa Tomovich, predsednik Udruzenja Srba i Crnogoraca u Makedoniji. Na tom skupu je odluceno da srpski simboli budu grb sa cetiri ocila, himna "Boze prav de" a zastava srpska trobojka. Dr Bora Ristich je, medjutim, formirao svoju srpsku zajednicu.

Odluceno je da posle otvaranja srpske skole u Kucevistu od makedonskih vlasti treba traziti i bogosluzenje na srpskom jeziku, pre svega u Kucevistu i Skoplju, a zatim ichi na ustavno resenje polozaja srpskog naroda u Makedoniji i njegovo prisustvo u Savetu za medjunacionalne odnose. Slicne zakljucke doneo je i Izvrsni odbor Udruzenja Srba i Crnogoraca koji je zvanicno oktobra 1993. podneo dva amandmana na Ustav Makedonije u kojima se trazi status naroda za srpski zivalj u Makedoniji i ucesche njihovih pred stavnika u drzavnim institucijama.