Polazna pretpostavka je da je, u najvechoj meri, odnos Srba visokih strucnjaka u dijaspori prema Otadzbini pozitivan i da ih svako ko se njima bavi mora tretirati kao znacajan cinilac opsteg buducheg razvoja zemlje matice. Isto tako, polazi se od pretpostavke da che se, u godinama koje dolaze, emigracija naucnika iz otadzbinskih zemalja nastaviti i sledstveno zasluziti vechu paznju nase javnosti.

Migracija visokih strucnjaka je, inace, svojstvena svim zemljama. Ona je u "prirodnoj" razmeri odgovor na specificne zahteve pojedinaca i pojedinih drzava koje nameche prvenstveno razvoj nauke i tehnologije. Migracija strucnjaka u savremenim uslovima je, isto tako, odgovor na nove strukturne promene u svetskoj privredi, odgovor na neostvarena ocekivanja pojedinaca generisana ekonomskim razvojem i novim tehnologijama a podsticana informativnom tehnologijom, ali i reakcija na unutrasnje neresene probleme. Ona se prevashodno tretira kao ekonomska kategorija.

Sudechi po mnogo cemu, a prvenstveno po pocetnim rezultatima dugorocnog i opseznog istrazivanja, odlazak nasih mladih i strucnih ljudi u inostranstvo, kao i u slucaju mnogih drugih manje razvijenih zemalja, postao je jedan od najtezih problema. To, pre svega, zbog toga sto u nasem slucaju nije rec o tzv. "prirodnom odlivu", koji je normalan, pa i pozeljan, vech o prekomernom, galopirajuchem. Taj odliv che, kako stvari stoje, u narednim godinama imati, bez sumnje, dalekosezne posledice. Stoga ta pojava priv laci punu paznju strucne i naucne javnosti, drzavnih organa i politickih struktura. Prekomerni "odliv" strucnjaka iz SR Jugoslavije nesumnjivo predstavlja ozbiljan problem srpske i jugoslovenske svakodnevne prakse.

Rezultati istrazivanja, izvrsenih u Institutu za medjunarodnu politiku i privredu, pokazuju da je problem vrlo ozbiljan. Naime, iz univerzitetskih, istrazivackih i razvojnih organizacija, koje su krajem 1993. i pocetkom 1994. godine dostavile informacije o tome, u inostranstvo je, u periodu 1979-1993. godine, otislo 1.060 naucnika i istrazivaca. Medju njima je bilo 251 lice sa akademskom titulom doktora nauka, 215 magistara i 594 diplomaca. Znacajno je istachi da su u toku 1993. godine nase anketirane univ erzitete, samostalne naucne i istrazivacke institute i druge istrazivacke jedinice napustila, radi odlaska u inostranstvo, 223 istrazivaca.

Pod pretpostavkom da se i iz onih univerzitetskih, naucnih, istrazivackih i razvojnih institucija koje se nisu odazvale anketi, a ciji broj prelazi petinu (24%) ukupnog broja na teritoriji Republike Srbije, "odliv" strucnjaka u inostranstvo kretao u istoj srazmeri, ukupan broj onih koji su otisli u inostranstvo, u analiziranom 15-godisnjem periodu, iznosio bi oko 1.400. To je vise od 9% ukupnog broja naucnih radnika zaposlenih u Republici Srbiji.

"Odliv" naucnika i strucnjaka u inostranstvo, cije je kretanje pracheno u periodu od 15 godina, pokazuje - osobito od 1990. godine - sve vechi intenzitet. U stvari, samo u poslednje cetiri godine (1990-1993) u inostranstvo je otislo 67% ukupnog broja svih koji su registrovani u univerzitetskim, naucnim, istrazivackim i razvojnim institucijama. Jos ocitija je cinjenica da samo na 1993. godinu otpada 21% ukupnog broja otislih u inostranstvo u 15-godisnjem periodu.

Ako se 1990. uzme kao baza, indeks "odliva" je u 1991. godini bio 143, u 1992. godini 151, a u 1993. godini 177. Treba istachi i to da je 1993. godine, u vreme kada su sankcije koje je uveo Savet bezbednosti UN bile u punom jeku, u inostranstvo otislo 68 doktora nauka i 58 magistara. Najvise je otislo iz Instituta "Mihailo Pupin" i Instituta za nuklearna istrazivanja "Vinca".

Ko odlazi? Odlaze svi, ali u najvechem broju mladi naucni radnici iz oblasti fizike, matematike, elektronike i hemije. Najznacajnija je grupa starosne dobi izmedju 30 i 36 godina zivota, koja je i najbrojnija.

Preko jedne petine (23,6%) ukupnog broja otislih cinili su doktori nauka, a jednu petinu gotovo (20%) magistri. Dakle, preko 43% ukupnog broja otislih posedovali su magistarske i doktorske titule.

Kako i zasto odlaze? Nasi naucnici odlaze u inostranstvo na razne nacine. U 32,5% slucajeva anketiranih otislo je inostranstvo na specijalizaciju, 36,7% radi zaposlenja, a u 29,8% slucajeva na neki drugi nacin. Inace, motivi odlaska u inostranstvo su brojni - ekonomski, drustveni, bezbednosni, politicki i drugi.

Anketom su dobijeni samo delimicni odgovori na pitanje motiva za odlazak. Ranija istrazivanja su pokazala da su materijalni razlozi znacajni, ali ne i najbitniji. Medjutim, poremecheni odnosi u monetarnoj i finansijskoj sferi nisu bili najpogodniji za prikupljanje informacija o zaradama, osobito pri inflaciji kakva je bila u vreme ankete. Anketa je bila koncipirana tako da se dobiju informacije druge vrste koje ranija istrazivanja nisu dala.

Stambeni problem je u jednom i to manjem broju slucajeva bio uzrok odlaska u inostranstvo. Od ukupnog broja onih koji su odgovorili na pitanje "da li je imao reseno stambeno pitanje?" u preko dve trechine slucajeva je odgovor bio "da".

Dosadasnja istrazivanja vise autora, ukljucujuchi i autora ove studije, pokazala su da razloge "odliva" visokoobrazovanih kadrova iz Jugoslavije treba traziti prvenstveno u:

- protivrecnostima drustveno-ekonomskog razvoja zemlje koje suzavaju prostor za produktivno zaposljavanje strucnjaka i za njihovu punu afirmaciju;

- neizvesnim uslovima i moguchnostima profesionalnog usavrsavanja i napredovanja;

- nedostatku odgovarajuche klime u zemlji koja podstice stvaralacke impulse i afirmise natprosecne sposobnosti pojedinih strucnjaka;

- neadekvatnim materijalnim uslovima za zivot i rad, kao i uslovima stanovanja mladih strucnjaka;

- nepostovanju institucije konkursa pri zaposljavanju i kriterijuma sposobnosti; slabostima kadrovske politike;

- nedostatku organizovane brige o natprosecnim kadrovima kod svih drustvenih subjekata;

- bekstvu iz potencijalne ratne opasnosti, ili da bi se izbegao odlazak u rat; i

- ekonomske sankcije i neizvesnost njihovog skidanja.

Kuda odlaze? Najvechi broj odlazi u SAD (26,1%). Slede Kanada (18,3%), Australija (7,7%), a zatim evropske zemlje - Velika Britanija (6,1%), SR Nemacka (4,8%), Francuska (3,8%), Svajcarska (3,5%), Italija i Holandija.

Danas se cesto iznose procene o mladim strucnjacima koji su napustili Srbiju nakon pocetka etnickih sukoba i gradjanskog rata na teritoriji bivse SFRJ. Niko, medjutim, ne poseduje tacne podatke koliko je visokoobrazovanih ljudi napustilo Srbiju od juna 1991. godine. Ni statistike imigracionih zemalja jos nisu dostupne. Poznato je, medjutim, da je ukupan broj izdatih useljenickih viza u 1993. godini naglo povechan. Izdato je, naime, oko 12.000 useljenickih viza - za Kanadu (preko 7.000), Australiju (oko 3.00 0), SAD (oko 1.100) i druge useljenicke zemlje. Medju njima je veliki broj mladih i obrazovanih ljudi.

U literaturi se pominju cetiri grupe mera u cilju sprecavanja migracije visokoobrazovanih radnika iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje: preventivne, restriktivne, restaurativne i kompenzacione. Pri tome se one medjusobno ne iskljucuju.

Dosadasnja iskustva drugih zemalja su pokazala da je prva grupa mera dala najbolje rezultate. Prema tome, osnovni elementi politike trebalo bi da se zasnivaju na podsticajnim, a ne na restriktivnim merama. Mere bi se morale odnositi na unapredjenje istrazivackog razvojnog sistema nase Republike uopste (poboljsanjem materijalne osnove rada i nagradjivanja) i na unapredjenje organizovanosti naucnoistrazivackih institucija.

U isto vreme, potrebno je preduzimati mere radi uspostavljanja i unapredjenja veza sa nasim naucnicima i strucnjacima u inostranstvu, kao i mera i preporuka za njihovo ukljucivanje u naucno-tehnoloske programe u zemlji, razume se kada to uslovi budu dozvolili. Ove mere su iz domena migracione politike, koja je deo spoljne politike zemlje.

S obzirom na situaciju u kojoj se SR Jugoslavija sada nalazi, selektivni pristup problemu se nameche kao imperativ. Prioritet u politici razvoja bi trebalo dati optimalnim, drustvenim poduhvatima:

- izbor razvojnih prioriteta koji daju efekte na krachi rok;

- radikalno bi morala da se poboljsa materijalna situacija naucnih i istrazivackih institucija u kojima je bila vecha ucestalost odlaska istrazivaca u inostranstvo;

- sustinska promena u tretmanu nauke i naucnih radnika (koja nije samo u vechem ulaganju u opremu i ostalo, vech i veche korischenje domacheg naucnog rada).

U trazenju odgovora na pitanje o moguchnosti prosirenja obima i oblika saradnje nasih naucnika koji zive i rade u SAD sa maticom, dr Grecich je izvrsio anketu medju naucnicima i strucnjacima koji su ukljuceni u kompjutersku mrezu. Anketi se, bez prethodne najave i bez ikakve pripreme - za vrlo kratko vreme - odazvalo 11% statisticke mase. Uz odredjene rezerve, odgovori koji su dobijeni izrazavaju - u najvechoj meri - stav celine prema Srbiji i Jugoslaviji. Rezerve su se javile zbog cinjenice da to nije sluc ajni uzorak, vech su pitanja poslata svima pa su oni koji su u tom trenutku bili slobodni i voljni odgovorili. Medjutim, to ne bi trebalo bitno da utice na zakljucke koji proisticu iz ove ankete.

U ovoj kratkoj anketi postavljeno je sest pitanja. Prvo pitanje se odnosilo na naucnu oblast u kojoj rade u SAD. Drugo pitanje na duzinu boravka u SAD. Treche pitanje je glasilo: "Da li smatrate svoj sadasnji rad, a posebno buduchi, znacajnim za razvoj Sjedinjenih Drzava?" Cetvrto, "Da li smatrate da bi ste mogli na neki nacin da doprinesete razvoju zemlje porekla?". Peto, "Da li ste zainteresovani za ono sto se dogadja u nauci Srbije - Jugoslavije?", i, sesto, "Da li imate neku sugestiju vezanu za saradnju sa zemljom porekla?" Uz pitanja su bila data i kratka objasnjenja.

Na prvo pitanje dobijena je veoma sarolika slika delatnosti u kojima ovi ljudi rade. Samo se po sebi razume, preko cetiri petine radi u prirodnim naukama: elektrotehnika, kompjuterske nauke i fizika vode na listi delatnosti.

Kada je rec o duzini boravka u SAD, treba rechi da je i tu jedno sarenilo - od godinu dana do 28 godina. Prosek je 6,6 godina. Cinjenica je da su svi koji su se odazvali anketi, rodjeni u nasoj zemlji.

Preko tri cetvrtine anketiranih smatra svoj rad u SAD znacajnim za razvoj ove zemlje; 15% smatra da njihov rad ne predstavlja doprinos razvoju te zemlje, a oko 10% anketiranih je odgovorilo da je to veliko pitanje i da taj doprinos zavisi od mnogo faktora.

Ono sto je najznacajnije u saradnji nasih naucnika u inostranstvu sa zemljom porekla, odnosno sa zemljom u kojoj su rodjeni i u velikoj meri i skolovani jeste pitanje da li oni smatraju da bi mogli na neki nacin da doprinesu razvoju zemlje porekla. Kao sto je vech receno, odgovor je dobijen od samo nesto vise od jedne desetine ukupnog broja na kompjuterskoj mrezi, ali svi anketirani su odgovorili pozitivno. To sugerise zakljucak da medju nasim naucnicima u inostranstvu postoji velika spremnost za saradnju s a naucnim i drugim institucijama u zemlji.

Isto tako, svi anketirani su odgovorili da su zainteresovani za ono sto se dogadja u nauci Srbije/Jugoslavije (teskoche, dostignucha, novi projekti i sl.) i da bi zeleli i dalje da se o tome informisu. Nesto preko polovine anketiranih je dalo svoju adresu na koju zeli da dobije postu, ostali su naveli da te informacije zele da dobiju elektronskom postom.

Na poslednje, sesto, pitanje u 75,8% slucajeva je odgovorilo da imaju sugestija, a u 24,2% da nemaju. Medjutim, i oni koji su naveli da nemaju sugestija vezanih za saradnju sa zemljom porekla, u najvechem broju su izneli po nesto sto prakticno znaci stav prema oblicima saradnje sa Srbijom/Jugoslavijom.

Anketirani naucnici i istrazivaci koji zive i rade u SAD dali su vise sugestija. Ovde che biti navedene samo neke.

1. Definisanje nacina komuniciranja sa naucnicima izvan zemlje. Naime, predlaze se formiranje Centra preko koga bi strucne asocijacije u Srbiji i Crnoj Gori mogle da stupe u kontakt sa nasim strucnjacima u inostranstvu. Isto tako, predlazu formiranje jedne nevladine komisije za saradnju sa ljudima izvan zemlje.

2. Korischenje i razvijanje informacionih sistema. Oni smatraju da bi postojecha e-mreza "idealno mogla da se iskoristi za razmenu informacija o potrebama nasih institucija..."

3. Izrazavaju spremnost za saradnju oko nabavke literature (knjige, clanci iz casopisa, radovi sa konferencija i sl.) koja je deficitarna u Jugoslaviji.

4. Sugerisu organizovanje seminara i letnjih kurseva (za obucavanje kadrova) koje bi drzali nasi strucnjaci koji rade u inostranstvu; organizovanje konferencija i okruglih stolova.

5. Rad na zajednickim projektima, objavljivanje zajednickih radova.

6. Organizovano stipendiranje studenata u inostranstvu.

7. Stvaranje odredjenih fondacija (Serbian-American Enterprise Fund), po ugledu na poljsko-americke, ili madjarsko-americke, za finansiranje preduzetnickih poduhvata u Srbiji/Jugoslaviji koji bi bili od koristi i za americku privredu (naravno, po ukidanju sankcija). Isto tako, uspostavljanje istrazivackih programa i fondova, "koji bi se distribuirali na bazi kvalifikovanosti projekata i istrazivaca" uz korischenje metodologije "evaluacije" NSF (National Scientific Foundation), pre svega, radi zdrave konkure ncije.

8. Redovno informisanje o naucnim tokovima putem biltena koji moze biti distribuiran preko elektronske mreze i sa jednog punkta u SAD za one koji nemaju pristup mrezi.

Posledice prekomernog odlaska naucnika i visokoobrazovanih kadrova iz nase zemlje u inostranstvo su nedovoljno istrazene. Ima, medjutim, dovoljno argumenata za potvrdu teze da "odliv" visokih strucnjaka predstavlja obrnuti transfer tehnologije. Jer, Jugoslavija u velikoj meri "izvozi" stvaraoce novih tehnologija, a uvozi tehnoloska resenja. Ona tim "odlivom", pored ulozenih sredstava u odgoj i obrazovanje, gubi i na polju nauke, medicine, kao i u industriji i privredi uopste. Nisu, medjutim, sagledani ni gu bici koje Jugoslavija ima sto na biroima za zaposljavanje godinama ceka veliki broj visokoobrazovanih i visokostrucnih kadrova, bez da je ulozila veche napore za njihovo produktivno angazovanje.

Radi ublazavanja problema o kojima je rec, aktivnost drzavnih i privrednih faktora bi trebalo da bude usmerena u tri pravca. Prvo, resenje problema bi trebalo traziti u daljim sistemskim promenama koje che obuhvatiti poboljsanje materijalne osnove rada i zivljenja i sistema drustvenih vrednosti. Resenja bi trebalo da obuhvate i brigu o natprosecnim kadrovima - kroz prachenje profesionalnog razvoja najboljih studenata na univerzitetima, stipendiranje, pomoch pri zaposljavanju, odrzavanje kontakata univerzite ta sa bivsim studentima, evidentiranje naucnih radnika i strucnjaka koji odlaze na rad u inostranstvo. Izgradnja stimulativne poreske politike, kreditne politike, posebno za resavanje pitanja stanova za strucnjake i drugo. Podsticanje i prijem mladih istrazivaca u istrazivacko-razvojne centre i institute. Postovanje institucije konkursa pri zaposljavanju i kriterijuma sposobnosti kako bi daroviti mladi strucnjaci mogli da dodju na prava mesta. Jednom reci, stvaranjem povoljnih uslova za rad najtalentovaniji h u zemlji, priblizno onih koje dobijaju u inostranstvu. Drugo, pored stvaranja uslova za zadrzavanje i povratak u zemlju, paznju treba usmeriti i na saradnju sa visokim strucnjacima i uspesnim privrednicima iz nase zemlje u inostranstvu, na njihovo angazovanje u zajednickim poslovnim poduhvatima, projektima, kao i niz drugih oblika zajednickog rada. Pri tome bi se preko naucnih institucija koje se ovom problematikom bave mogla koristiti pozitivna iskustva drugih, osobito novoindustrijalizovanih zemalja Az ije, a i nekih evropskih. Posebno treba preispitati i dograditi migracionu politiku SRJ i zakljucivanje sporazuma izmedju nase zemlje i zemalja prijema jugoslovenskih "profesionalaca". U okviru tih sporazuma se mora obezbediti redovan protok informacija o jugoslovenskoj migraciji u zemlje prijema.

Medjunarodno Udruzenje koje okuplja visokostrucne ljude prevashodno naseg porekla, tj. naucnike, inzenjere i druge strucnjake, nosi naziv Drustvo za negovanje uspomene na Nikolu Teslu (Tesla Memorial Society), i deluje vise od petnaest godina. Cilj drustva je da postuje i ovekoveci uspomene i ideale velikog naucnika i pronalazaca srpskog roda Nikole Tesle, preko organizovanja odgovarajuchih akademskih konferencija, davanja stipendija i drugih razlicitih kulturnih aktivnosti. U cl. 2. Statuta ovog Drustva j e zapisano da je ono "nepoliticka i nedobitna organizacija posvechena naucnim, kulturnim i humanistickim teznjama". Ono deluje na svim kontinentima i broji nekoliko hiljada clanova. Medjutim, medju njima je samo 12% clanova srpskog porekla. Pocasni predsednik Drustva je ing. Vilijam Terbo, nechak Nikole Tesle, a izvrsni sekretar profesor u penziji Nikola Kosanovich (druga generacija iseljenika iz Like) koji je svojim entuzijazmom dao veliki doprinos njegovom razvoju. Gospodin Kosanovich je urednik glasila D rustva "Newsletter".