Srpski iseljenici su odlazili u prekomorski svet etnicki sasvim formirani, ili u procesu intenzivnog formiranja, sa svojim kulturnim nasledjem. Dolazak u nove zivotne sredine, znacio je, u stvari, dva osnovna zivotna opredeljenja (Joncich, 1980). Prvo, najvaznije je bilo usmeriti se na sto brze i sto povoljnije ukljucivanje u novu drustvenu sredinu, po cenu etnicke asimilacije. Drugo opredeljenje bilo je usmereno na stari zavicaj, odrzavanje etnickog kulturnog porekla i, radi toga, odr-zavanje veza sa stari m zavicajem (Joncich, 1980).

Drustveno okupljanje Srba u prekomorskim zemljama pocinje sa grupnim doseljavanjem na te prostore. Ono se odigravalo u "salunima" i u bratskim, duhovnim, drustvenim organizacijama i kulturnim udruzenjima. Unutar doseljenickih kolonija organizuju se bratski pansioni, zborovi (horovi), pozorisne druzine, biblioteke, sportski klubovi, dobrotvorne organizacije, savezi mladih i organizacije zena, koji se ujedinjuju u regionalne i nacionalne organizacije. Medjutim, najmasovnije okupljanje je prilikom odrzavanja v erskih obicaja, u crkveno-skolskim opstinama.

Pero Slijepcevich, u knjizi Srbi u Americi objavljenoj 1917. u Zenevi, pored ostalog pise:

"Svoju nacionalnu svest pokazali su americki Srbi vech dovoljno u svome radu.... Cim su nasoj zemlji pocele da prete velike opasnosti, Srbi u Americi poceli su da osnivaju razne dobrotvorne fondove, da joj pomognu" (str. 91).

"Burna vremena i ratovi, od 1908. pa naovamo, uopste su, vise nego ista drugo, podigli srpsku nacionalnu svest u Americi" (str. 91).

Slicne zakljucke iznosi i Luka M. Pejovich (1934) u knjizi Srbi u St. Luisu:

"Kod Srba je jako razvijena nacionalna svest, te iako su se zenili 'tudjinkama' deca se ipak osechaju Srbima. Taj jak osechaj rasnog instinkta i nacionalne svesti ucinio je dosta da se narod odrzao kao duhovna i nacionalno-kulturna celina" (str. 18).

Srbi su zadrzali niz simbola etnickog identiteta u prekookeanskim zemljama. Prezimena i imena su najneposredniji simbol etnickog identiteta, mada je dosta njih promenilo ime, ili prilagodilo prezime. Jedan od simbola etnickog identiteta je i porodica i manifestacije vezane za nju. Ona igra znacajnu ulogu ne samo kao nukleus okupljanja clanova vech i negovanja etnickog identiteta. Sklapanje brakova je, isto tako, znacajan faktor ocuvanja i negovanja etnickog identiteta. Srbi i Srpkinje, osim sa partnerkama i partnerima u istoj etnickoj grupi, sklapaju brakove i sa pripadnicima i pripadnicama drugih etnickih grupa, cesto iste veroispovesti. Krsna slava je, isto tako, karakteristicno obelezje Srba u dijaspori.

Anketa, koju je dr Grecich izvrsio 1986. u SAD (180 ispitanika), pokazuje da Srbi u 84,2% slucajeva pripremaju nacionalnu hranu kod kuche, Hrvati u 88,9% slucajeva, a Slovenci u 92,9% slucajeva. Na pitanje "da li pretezno kupujete robu ili koristite usluge firmi koje vode ili rade u njima Jugosloveni?", sa "da" je odgovorilo 33,3% ukupnog broja srpskih ispitanika, 48,6% hrvatskih i 57,1% slovenackih. Udeo anketiranih koji ne odlazi na bogosluzenje je kod Srba 21%, Slovenaca 17,8%, a Hrvata 13,9%. Ove cinjen ice pokazuju da etnicka grupa nije tako homogena. Kod dece anketiranih ta etnicka homogenost je jos slabija. U 91% slucajeva (oni koji imaju ozenjenu i udatu decu) deca anketiranih su u braku sa supruznicima druge nacionalnosti.

Objasnjenje ovih odgovora bi trebalo traziti i u tome sto Srpska pravoslavna crkva nije tako uticajna i stroga kao sto je, na primer, katolicka ili druge; da je crkva dugo bila podeljena; da su Srbi vise rastrkani po Americi nego sto je, na primer, slucaj sa Slovencima; da dugo nisu odrzavali prisnije veze sa zemljom maticom, posto ni ona nije imala etnicku politiku prema Srbima u dijaspori. Tu bi trebalo traziti i objasnjenje zasto su se Srbi vise nego drugi narodi bivse SFRJ izjasnjavali kao Jugosloveni.

Srbi koji zive kao nacionalne manjine u starim susednim zemljama, osim u Albaniji, odrzavaju i neguju svoju nacionalnu samobitnost, koristechi iste ili slicne simbole kao sto to cine i Srbi iseljenici. U velikoj meri su sacuvali jezik, zahvaljujuchi raznim oblicima samoorganizovanja.

Srbi - gostujuchi radnici i gradjani na privremenom radu i boravku u inostranstvu, narocito u evropskim zemljama, dosta tesno su vezani za zemlju maticu i izrazavaju vidljivo svoju nacionalnu pripadnost iz vise razloga. Najznacajniji su: geografska blizina, status koji u tim zemljama uzivaju, brojnost i koncentracija u odredjenim podrucjima. Klubovi predstavljaju vrlo znacajne centre okupljanja ovih kao i SPC.