Srb Net (Serb-Net) je srpska politicka asocijacija koja je nastala krajem osamdesetih godina kao reakcija na jacanje srpske drzavnosti u SFRJ i kao odraz potrebe ujedinjenja i zajednickog delovanja americkih Srba u prekookeanskim zemljama. Ideju o ujedinjavanju svih srpskih iseljenickih organizaicja i udruzenja u jednu asocijaciju iznela je prva kongresmen Helen Delich-Bentli na posebnom sastanku srpskih lidera u dijaspori, koji je odr-zan 1989. godine u Baltimoru. Taj predlog podrzao je Robert Rade Stojanovich (Bob Stone), predsednik Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, zajedno sa jos desetak organizacija i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve iz Kalifornije. Odlukom vechine na ovom skupu je osnovana Srpsko-americka nacionalna informativna mreza (Serb Net). Clanice ove asocijacije su od poznatijih organizacija Srpski narodni savez, Srpska narodna odbrana, Srpski kulturni klub "Sveti Sava", Kolo srpskih sestara, Kulturni klub "Jovan Ducich", Srpsko narodno udruzenje "Srpska matica", Svetska srpska zajedni ca i Srpska pravoslavna crkva. Srb Net je za svoj rad dobio blagoslov vladike Hristofora iz Los Andjelesa i vladike Irineja iz Libertivila.

U Izvrsnom odboru, najvisem organu Srb Neta, jos na sastanku u Baltimoru, sedeli su Helen Delich-Bentli, predsednik, Bob Ston, predsedavajuchi, Bogdan Maglich, Slavko Paunovich, Milos Dobrijevich, potpredsednici, Milan Visnjich, blagajnik Jelena Pavicevich, sekretar, Nikola Trklja, koordinator, Ana Pavicevich-Harkins, koordinator i Dzordz Bogdanovich, direktor. Asocijacija ima desetak hiljada organizovanih clanova. Pored toga, Srb Net ima i Srpsko-americki informativni centar u Cikagu, koji vodi Dzordz Bogd anich i Odbor za humanitarnu pomoch u Pitsburgu, sa Bobom Stonom na celu. Kako je zapisano u dokumentima ove asocijacije, glavni zadatak Srb Neta na tlu SAD je ujedinjenje srpskih iseljenika pod devizom "Samo sloga Srbina spasava" u borbi za ocuvanje nacionalnog identiteta u Americi i u borbi za opstanak svih Srba sveta. Ti zadaci se sprovode kroz rad srpskih organizacija clanica, a posebno kroz list "Amerikanski Srbobran", dok posebni centri Srb Neta brinu o politickom marketingu, kulturnoj afirmaciji, a z atim i o medijskoj promociji srpskog naroda, kao i o humanitarnoj pomochi, neophodnoj borcima i izbeglicama u Otadzbini. Kao pomoch u borbi za istinu o Srbima angazovane su za milion dolara tokom 1993. godine i dve americke agencije "Mac Dermont O'Nil Association" i "David Kini Company". I u humanitarne akcije ukljucene su mnoge americke firme i sami gradjani SAD. Racuna se da je Srb Net, samo tokom 1993. godine poslao u Otadzbinu pomoch u vrednosti od tri miliona dolara.

Svoj doprinos afirmaciji srpskog naroda lideri Srb Neta su dali posebno organizovanjem, u vise navrata, velikih demonstracija nasih iseljenika u Vasingtonu, Los Andjelesu i Njujorku. Prilikom prvih nastupa celnika Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u Njujorku, u OUN, clanovi ove asocijacije su tokom 1992. pomogli srpskim delegacijama sa Pala i iz Knina da sto bolje obave svoje diplomatsko-politicke poslove. Tom prilikom su im organizovali i susrete sa grupama americkih Srba. Tokom jeseni 1993. godi ne, uz finansijsku podrsku Srpske pravoslavne crkve, Otadzbinu je posetila prva delegacija Srb Neta. Nju je predvodila Ana Pavichevich-Harkins, predsednik Odbora iz Pitsburga, koja je sa sobom u Srbiju dovela i cetvoricu americkih kongresmena i senatora. Njihova poseta je doduse bila nezvanicna, ali znacajna i vrlo korisna za razumevanje tadasnjeg stanja i prilika u Otadzbini. Kako su, u medjuvremenu, zbog zauzetosti Srb Net napustili Helen Delich-Bentli i Bogdan Maglich, rukovodechu ulogu preuzeo je Bob St on.

Sabor srpskog ujedinjenja osnovan je na kongresu u Klivlendu, 7. decembra 1990. godine po ideji princa Andrije Karadjordjevicha i njegovog prijatelja Dragoslava Djordjevicha, profesora iz Kalifornije. Ovom osnivackom skupu prisustvovalo je oko 350 delegata iz citavog sveta, koji su zvanicno bili predstavnici svoje baze od najmanje deset clanova. Za predsednika Sabora srpskog ujedinjenja u Klivlendu je izabran Miroslav-Majkl Djordjevich, biznismen iz San Fransiska, za sekretara Momcilo Tasich, a za potpredse dnike Milos Milenkovich, Majlo Popovich, Nik Petrovich, Dejan Markovich, Nadezda Rakich. Prvobitni zadatak ove asocijacije je bio ujedinjenje i okupljanje svih Srba sveta oko programa finansijske pomochi mladim srpskim intelektualcima u obrazovanju, a potom i uspostavljanje sirih ekonomskih i kulturnih veza s Otadzbinom. Sa zaostravanjem situacije na Balkanu, a posebno nakon raspada SFRJ i izbijanja gradjanskog rata ciljevi ove asocijacije su se umnogome promenili. Pored ujedinjenja Srba u dijaspori sa Srbi ma u matici Srbiji, glavni pravci delovanja su bili zastita i zastupanje srpskih interesa u americkoj administraciji i medijima, kao i organizovanje humanitarne pomochi srpskim rodoljubima i izbeglicama.

Sabor srpskog ujedinjenja je registrovan kao iseljenicka kulturna asocijacija, u kojoj je clanstvo doborovoljno i zbog neprofitnog karaktera oslobodjeno plachanja poreza na sve finansijske rashode. Za svoj rad Sabor godisnje trosi oko 400.000 americkih dolara. Asocijacija okuplja srpske iseljenike svih uzrasta, bez obzira da li su vech clanovi nekih organizacija i ima svoje odbore sirom SAD, Kanade, Australije, Velike Britanije i Zapadne Evrope. Za cetiri godine postojanja broj clanova i simpatizera Sabora srpskog ujedinjenja je narastao cak na desetak hiljada, a broj regionalnih odbora na dvadeset. Poslednji je otvorio dr Mihailo Vukas u Svedskoj u zimu 1993. godine. Radi koordinacije rada, boljeg organizovanja kao i ostvarenja osnovnih ciljeva i zadataka, na ovako velikom prostoru tokom 1992. godine, ovaj kongres iseljenika otvorio je jos cetiri svoje kancelarije. Pored Centralne kancelarije u San Fransisku, koju vodi Jelena Kolarevich, otvorena je Srpska kancelarija u Vasingtonu, a za direktora je postavlj ena Danijela Sremac. Srpsku kancelariju u Londonu vodi Radomir Putnikovich, a u Srpskoj kancelariji u Beogradu direktor je Slavka Draskovich.

Na poslovima politickog i medijskog marketinga Sabora srpskog ujedinjenja u SAD, pored ovih direkcija, radi posebno "Zurnal javnih poslova" i "Glas Sabora", organi ove asocijacije, a i americka agencija "Manatos & Manatos". Odlukom Sabora specijalne akcije istrazivanja porekla neistina o srpskom narodu u SAD vodi izvrsni direktor Mirjana Samardzija. Posebnim zalaganjima predsednika Miroslava Majkla Djordjevicha i njegovih saradnika, Sabor je ostvario i odredjene kontakte, ali i uticaje u americkom politicko m vrhu. Organizovao je desetak javnih tribina u americkim medijima o Srbima i dvadesetak demonstracija u Los Andjelesu, Njujorku, Cikagu, Vasingtonu i slanje oko pet hiljada protestnih pisama predsedniku Bilu Klintonu i uglednim americkim senatorima i kongresmenima. Trenutno se u Saboru, bez mnogo medijske galame, priprema objavljivanje posebne knjige o srpskom narodu, na engleskom jeziku, ciji je autor jedan ugledni americki profesor.

Za cetiri godine rada ove nadstranacke organizacije, koja se zvanicno nije mesala u politicki zivot u Otadzbini, Sabor srpskog ujedinjenja je odrzao cetiri kongresa u Klivlendu 1990. godine, u Cikagu 1991, u San Dijegu 1992. i Njujorku 1993. godine. Na tim svesrpskim saborima u dijaspori iznesena je i utvrdjena srpska strategija i metodi njenog predstavljanja u zapadnom svetu. Kongresima su prisustvovali i ugledni americki politicari Dzim Mudi, Helen Delich-Bentli, Bil Barton, novinari Stiv Pleter, Piter Br ok i Zak Merlino, profesor Radza Tomas i clanovi dinastije Karadjordjevich, princ Aleksandar II i princeza Katarina. Rad Sabora srpskog ujedinjenja podrzava i Srpska pravoslavna crkva u Americi i Srbiji, a i mnogi srpski intelektualci i politicari.

U proleche 1991. godine posebna delegacija od dvadesetak clanova ovog srpskog kongresa, predvodjena tadasnjim predsednikom Miroslavom Majklom Djordjevichem posetila je Srbiju, Bosnu, Krajinu i Kosmet i razgovarala sa vodechim licnostima srpskog naroda. Rezultat te posete je bila Bela knjiga o Srbima, u kojoj su date analize i zakljucci o situaciji u Otadzbini, ali i o vrstama pomochi koju mogu dati Srbi u dijaspori. Tim povodom, Sabor srpskog ujedinjenja je na svojim kongresima usvojio nekoliko politickih r ezolucija u kojima se javno osudjuju antisrpski stavovi u medjunarodnim institucijama i medijima, genocid nad Srbima u Bosni i Hrvatskoj i daje podrska pravu na samoopredeljenje srpskog naroda u bivsoj BiH i bivsoj Republici Hrvatskoj, kao i procesu demokratizacije u SRJ. Na kongresu u Njujorku, oktobra 1993. godine, posebno je od OUN zahtevano ukidanje sankcija prema SRJ i povechanje humanitarne pomochi Srbiji i Crnoj Gori, kao i Srbima u krajinama. Tada su formirani i posebni komiteti Sabora za skidanje s ankcija i za humanitarnu pomoch, cije je vodjstvo povereno dr Vojkanu Joksimovichu i princezi Katarini Karadjordjevich. Ova asocijacija nije, medjutim, ni jednog trenutka zapostavila ni svoju prvu obavezu: finansiranje skolovanja talentovane srpske dece. U Americi se zahvaljujuchi Saboru obrazuje sezdesetak mladicha i devojaka iz Otadzbine, koji bi posle studija trebalo da se vrate natrag da pomognu razvoju srpske nauke i privrede. Otvorena je, takodje, i moguchnost jacanja ekonomske saradnje samog Sabora i njegovih clanova sa privrednicima u Otadzbini.

Na cetvrtom Saboru srpskog ujedinjenja u Njujorku, posle reorganizacije ove najaktivnije iseljenicke asocijacije, izabran je i novi Izvrsni odbor, na cijem celu je novoizabrani predsednik profesor dr Nikola-Nik Petrovich iz Meksika, a njegovi potpredsednici su Dusica Protich i Ron Radakovich. Dugogodisnji lider Miroslav Majkl Djordjevich je zadrzao specijalno mesto u upravi, a izabrano je i jos petnaest regionalnih predsednika odbora od Aljaske preko SAD i Kanade do Evrope, Australije i Juzne Amerike. Slede chi, peti po redu, Sabor je zakazan za jesen 1994. godine u Detroitu, a sesti bi, kako se planira, trebalo da se odrzi u Beogradu. Treba rechi i to da su tokom aprila 1994. godine u poseti otadzbinskim zemljama bili sledechi clanovi Sabora srpskog ujedinjenja: Miroslav Majkl Djordjevich, potpredsednik, Momcilo Tasich, clan, i Zarko Bilbija, clan Sabora. Oni su posetili Beograd, Pale i Knin da bi se na licu mesta informisali o situaciji u otadzbinskim zemljama i o tome informisali Izvrsni odbor Sabora srpsko g ujedinjenja. Nedugo zatim, pocetkom maja, potpredsednik Sabora, Majkl Djordjevich je govorio i u americkom Kongresu. Naime, gospodin Djordjevich je u spoljnopolitickom komitetu Predstavnickog doma opsezno i vrlo objektivno objasnio bosanski problem, kao "problem iz pakla" podvlacechi da "politika koju Sjedinjenje Drzave vode prema Srbima nije samo kontraproduktivna vech i duboko neprincipijelna i ne pristaje velikoj americkoj naciji i njenoj istorijskoj demokratskoj tradiciji" ("Politika", 14. V 1994). To m prilikom je predlozio Komitetu resenja koja bi bila prihvatiljava za rasplet bosanskog sukoba i ukidanje sankcija protiv Srbije i Crne Gore.

Srpski nacionalni savez (SNS) formiran je u Australiji 1990. godine kao asocijacija koja ima zadatak da objedini srpsku iseljenicku koloniju na "petom kontinentu". Na prvoj osnivackoj sednici clanstvo u ovom savezu su potvrdili predstavnici svih srpskih organizacija Srpske narodne odbrane, Srpskog kulturnog kluba "Sveti Sava", Udruzenja boraca Jugoslovenske kraljevske vojske "Draza Mihailovich", Cetnickog pokreta "Ravna gora", Kulturnog kluba "Njegos", Srpskog nacionalnog centra, Srpskog drustva "Zora" i Sr pske pravoslavne crkve, eparhije australijsko-novozelandske sa vladikom Longinom na celu. Za prvog predsednika Srpskog nacionalnog saveza izabran je biz-nismen i nacionalni aktivista Dragoslav Rancich, a za sekretara Djordje Covich, obojica iz Sidneja. Oni su ujedno bili i celnici odbora SNC za drzavu Novi Juzni Vels, dok je za predsednika odbora u drzavi Viktorija izabran inzenjer Vladimir Savich iz Melburna. Osnovni zadatak ove srpske asocijacije je bitka za ocuvanje i razvoj srpstva na australijskom tlu, gde hrvatska emigracija i ustase imaju dosta jako uporiste, i posebno organizovanje humanitarne pomochi srpskom narodu u Otadzbini. SNS je tokom 1991. godine odrzao dvadesetak manifestacija u svim australijskim gradovima pod nazivom "Dani srpske solidarnosti" na kojima je sakupljeno vise od 100.000 dolara. Takvih manifestacija srpskog duha i patriotizma bilo je najmanje po cetiri puta svake naredne godine i u njima su dosta cesto ucestvovali i gosti iz Otadzbine: akademik Matija Bechkovich, dr Veselin Djur etich, episkop Atanasije Jevtich, princ Tomislav Karadjordjevich, ali i mnogi predstavnici australijskih vlasti.

Na politickom planu, Srpski nacionalni savez je prvi put 1991. godine imao direktan kontakt sa predsednikom australijske vlade Bobom Houkom. Delegacija australijskih Srba, koju je predvodio advokat Ilija Viskovich je tom prilikom premijeru Bobu Houku u Kanberi predala promemoriju. U njoj se jasno kaze da nasi iseljenici, kao lojalni gradjani postuju zakone Australije, ali dizu svoj glas protiv medijske i politicke antisrpske kampanje, bojkota srpske istine i stavova srpskih doseljenika, kao i podrske koju australijske vlasti daju hrvatskim nacionalistima u Hrvatskoj i na "petom kontinentu". Sa tim stavovima Srpskog nacionalnog saveza upoznati su bili i senatori Bolkus, Hil i Evans, odgovorni za imigraciona pitanja, informisanje i spoljnu politiku, kao i sidnejski kongresmen Dzon Njumen, koji cesto zastupa srpske stavove u politickom vrhu Australije.

Tokom 1992. i 1993. godine na izborima u Srpskom nacionalnom savezu doslo je do velikih kadrovskih promena. Za predsednika je izabran Ilija Glisich, direktor drzavne poste u Sidneju, dok su lideri ove asocijacije za drzavu Viktoriju, Juznu i Zapadnu Australiju i glavni grad bili Slavko Nedeljkovich iz Melburna, Slavko Govedarica iz Sidneja, Boro Sajcich iz Perta i Borislav Pupovac iz Kanbere. Mladji i agilniji, novi rukovodioci asocijacije organizovali su u Sidneju izdavanje specijalnog Srpskog biltena, koj i se salje na dve stotine australijskih adresa i otvaranje srpskog nacionalnog radija "F 2000", preko kojih se siri istina o srpskom narodu. SNS je u vise navrata drzao i masovne demonstracije u Sidneju, Melburnu, Pertu i Kanberi protiv australijskih vlasti i njihove diskriminacione politike prema Srbima. Na protestnom mitingu u glavnom gradu Australije, u leto 1993. godine, bilo je oko dvadeset hiljada srpskih iseljenika, sto se moze smatrati najmasovnijim skupom Srba u dijaspori u poslednjih dvadeset godi na. Na ovim skupovima iskazana je puna podrska pravu srpskog naroda da se bori za svoju samostalnost na Balkanu i spremnost da se Srbima u Otadzbini pomogne.

Bez obzira na udaljenost Australije od srpske matice, koja iznosi dvadeset hiljada kilometara, Srpski nacionalni savez je preko svojih izaslanika redovno svakog meseca slao humanitarnu pomoch Srbima u Bosni i Srpskoj Krajini. Da bi se animirao sto vechi broj australijskih Srba, a posebno mladih, SNS je organizovao i posebna sportska takmicenja. Zahvaljujuchi aktivnostima princa Tomislava Karadjordjevicha u ove humanitarne akcije ukljucili su se i mnogi australijski Grci, Makedonci, pa i sami Australijanci. Tokom 1994. godine Srpski nacionalni savez u Australiji je oformio tzv. srpski lobi i pojacao svoju aktivnost na sirenju istine o Srbima, a posebno na trazenju podr-ske australijskih vlasti za skidanje sankcija protiv Srbije i Crne Gore. Delegacija Srpskog nacionalnog saveza nikada nije zvanicno posetila otadzbinu, ali su pojedini aktivni clanovi, na primer, sekretar Djordje Covich i urednici srpskog radio programa Vojkan Gavrilovich i Toma Banjanin bili u Kninu, odnosno na Palama i u Beogradu. Tom prilikom uspostavljeni su direktni kontakti sa srpskim rukovodstvima u Srbiji, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, sto je doprinelo boljem povezivanju australijskih Srba sa Otadzbinom. Na Kongresu srpskih intelektualaca koji je odrzan 22. i 23. aprila 1994. godine u Beogradu, srpske intelektualce iz Australije zastupali su Ilija Glisich, predsednik SNS i Peter Radan.

Svetska srpska zajednica. - Krajem 1989. godine u Svajcarskoj je profesor ekonomije dr Mihailo Misa Milosevich zajedno sa dr Bogdanom Maglichem iz SAD i grupom intelektualaca iz Beograda osnovao Svetsku srpsku zajednicu. Njena iskljuciva namera je bila da patriotski organizuje Srbe u dijaspori i stiti i zastupa fundamentalne srpske interese. Prvi predsednik Zajednice bio je dr Bogdan Maglich, dr Misa Milosevich je bio generalni sekretar Komiteta, a clanovi ovog izvrsnog organa bili su Matija Bechkovich, Mio drag Perisich, Jovan Raskovich i Atanasije Jevtich. Ova srpska asocijacija je kao svoje clanove registrovala nekoliko srpskih klubova iz Kanade, Australije i Zapadne Evrope. Tokom 1990. godine u Beogradu je otvorena i kancelarija SSZ, a planirano je i otvaranje zastupnistva i u Londonu i Frankfurtu. Odlukom srpskih vlasti u Sremskim Karlovcima, u ustupljenom prostoru dvorca "Stefanel", 1991. godine je otvoren i poseban Institut srpskog naroda SSZ.

Svoje prve akcije SSZ je sprovodila u okviru OUN u Zenevi, gde se raspravljalo o polozaju Albanaca na Kosmetu, a potom i o ulozi Srba u raspadu SFRJ. Tokom 1993, SSZ je organizovala u vise navrata demonstracije Srba u mnogim svetskim metropolama, a potom i okrugli sto o Srbima u Albaniji, Madjarskoj i Sloveniji. Kako je u medjuvremenu doslo do razlaza oko sustinskih ideja, SSZ su napustili i predsednik dr Bogdan Maglich, a i clanovi Komiteta, pa je dr Misa Milosevich preuzeo rukovodeche mesto u ovoj srpskoj asocijaciji.

Svetska srpska zajednica je danas najvecha krovna organizacija Srba u dijaspori. Prema podacima dr Mise Milosevicha, ova asocijacija okuplja oko 750 srpskih klubova i udruzenja sa blizu 250.000 clanova sa svih meridijana sveta. Zvanicno, Svetska srpska zajednica u dijaspori ima svoje poverenike u tridesetak drzava. Trenutno radi na ujedinjavanju srpske kolonije na severu Italije, gde zivi dosta Srba, uglavnom radnika i clanova njihovih porodica koji su se doselili u poslednjih pet godina u Milano i okolinu.