Ravanica . MileÅ¡eva . Manasija . Studenica . GraÄanica . St. Peter's Church . Pillars of St. George . Sopoćani
Marko Lopusina, "UBIJ BLIZNJEG SVOG"Elita nedodirljivih
|
Elita nedodirljivih
Pocetkom osamdesetih kadrovska popuna Uprave bezbednosti bila je 96 odsto. U KOS-u su radili, uglavnom, oficiri iz posleratne generacije, skolovani u Obavestajno-skolskom centru u Pancevu. Samo za godinu dana njih 159 je zavrsilo Komandno-stabnu skolu taktike, osamnaestorica Skolu narodne odbrane, a 71 oficir Visoku vojno-politicku skolu. U to vreme savezni sekretar za narodnu odbranu postao je admiral Branko Mamula. Oficiri bezbednosti se danas secaju slucaja pukovnika Milana Damjanovica, koji je na licnu intervenciju Branka Mamule postavljen za njegovog ordonansa, odnosno za licnog oficira bezbednosti, mada takav polozaj u formacijskom rasporedu uopste nije bio moguc. Pukovnik Damjanovic je umeo da uzvrati ministru, pa je za njegov racun u Nemackoj kupio jedna kola, a gospodji Zlati Mamuli sluzio je kao licni telohranitelj i nosac. Za Damjanovica se u srpskoj tajnoj policiji znalo da je osamdeset i seste godine po JNA raznosio pismo u kome se general Nikola Ljubicic optuzuje za »izdajnicko« ponasanje u vreme sovjetske invazije na CSSR. Grafoloska analiza tog pisma, koja je izvrsena u SDB Srbije, pokazala je Ljubicicu da je autor visoki oficir iz bliskih krugova admirala Branka Mamule, pa je sumnja odmah pala na pukovnika Milana Damjanovica. Posle raspada JNA u gradjanskom ratu, pukovnik Damjanovic je jednostavno nestao iz Beograda. Tvrdi se u pravcu Hrvatske. Prema nekim saznanjima, Milan Damjanovic se pojavljivao u vise navrata u Beogradu, cak je i hapsen od strane srpske Sluzbe drzavne bezbednosti i saslusavan u vezi indicija da je sa pojedinim visokim oficirima pripremao vojni puc u SRJ protiv Slobodana Milosevica tokom 1993. godine. Pojedini oficiri KOS-a i VOS-a posvedocili su mi da je i admiral Branko Mamula zbog toga trebalo da se nadje pred islednicima SDB Srbije. Pukovnik Ljubisa Petkovic, kako danas svedoce oficiri bezbednosti, bio je covek generala Aleksandra Spirkovskog, komandanta Gardijske jedinice. Toliko su bili bliski, da su cak i popodne provodili zajedno igrajuci stoni tenis u kasarni. Petkovic je doveden iz Sremske Mitrovice na Topcider, za zamenika nacelnika Garde, ali je svojim uticajem uspeo da sa mesta sefa bezbednosti potisne pukovnika Nikolu Zecara. On je, prema recima oficira KOS-a, bio ortodoksni karijerista. Prica se da je uz podrsku generala Spirkovskog i generala Andrije Silica, koji je, takodje, sluzbovao u Gardijskoj jedinici, uklonio desetak »neposlusnih« oficira. Jedini covek koga nije uklonio, bio je potpukovnik Miroljub Djokic, koji je na sastancima staresina javno kritikovao slabosti u radu organa bezbednosti na Topcideru. Da bi pokazao svoju revnost u progonu neprijatelja, pukovnik Ljubisa Petkovic je, navodno, otkrio u jednoj jedinici Garde grupu siptarskih nacionalista. Potpukovnik Djokic je, medjutim, otkrio da se radi o namestaljki i da ce nacelnik bezbednosti nagraditi sa petnaest dana odsustva jednog Siptara ako napise nekoliko velikoalbanskih letaka i podeli ih svojim zemljacima. Na tu zamku su natrcala cetiri vojnika i zbog albanskog nacionalizma poslati su na vojni sud i osudjeni na robiju. Samim tim stvoren je utisak da je ta gardijska jedinica »centar albanskog nacionalizma«. Izvedeno je nekoliko takvih slucajeva, pa je, kada ih je potpukovnik Djokic raskrinkao, morao licno da intervenise i general Aleksandar Spirkovski kako bi citavu »namestaljku« zataskao. Time je i ovaj oficir postao »dodatni neprijatelj« pukovnika Petkovica. Slicne manire primenjivao je i pukovnik Branimir Milovanovic, za koga se sumnja da je preteranu azurnost naplatio dobijanjem stana preko reda. Na drugoj strani, bundzija potpukovnik Miroljub Djokic je stavljen na raspolaganje, a zatim prebacen u saobracajni sektor, samo da bi se ucutkao. Ljudi koji su tih godina radili u Gardi, tvrde da je vecina oficira bezbednosti posteno radila svoj posao i da nisu bili skloni karijerizmu, ni zrtvovanju vlastitih kolega. Oni su imali obicaj da citiraju poznatog sovjetskog spijuna Abela: »Tajni agent mora da ima hladnu glavu, vruce srce i ciste ruke!« Oficirima bezbednosti osamdesetih godina bilo je zabranjeno da izmedju sebe govore o slucajevima neprijateljstva, sem kada je rec o sluzbenim susretima. Izvestaji su slati Upravi bezbednosti SSNO, odnosno Generalstabu i ministru odbrane, tako da su operativci znali samo za ono na cemu su radili. Cim bi slucaj predavali komandantu, vise nisu mogli da prate njegovu sudbinu, a desavalo se, da se bezbednosna istraga, cak i protiv nekih generala, jednostavno u komandi ili SSNO prekine. Zato se i moglo dogoditi da u vojnom vrhu, KOS nikada nije otkrio nijednog spijuna, a ni nacionalistu, sem generala Antona Tusa i generala Martina Spegelja, dok ih je medju nizim oficirima bilo. Takav »drzavni neprijatelj« bio je, na primer, i niski pukovnik Dragan Popovic, kad je pocetkom devedesetih pokusao da formira zavicajnu organizaciju Kordunasa pod imenom »Tromedja«. O tome mi je pukovnik Popovic svojevremeno poslao opsirno pismo: »... Na vest o formiranju Zajednickog udruzenja »Tromedja« u Nisu i da je njemu pristupio veliki broj aktivnih vojnih lica srpske nacionalnosti, general Kadijevic je vrlo energicno reagovao i precizno naredio: pukovnika Popovica odmah penzionisati, a ostale iz Armije isterati! Nosioci sprovodjenja ovog naredjenja bili su generali Dragoljub Simonovic, Jovo Supic i Boce Perevski, svi iz Komande III vojne oblasti. Oni su na OOSK startovali sa informacijom Ocene i stavovi o delatnosti »Tromedje«, u kojoj nije iznet nijedan podatak koji bi cak ukazao na mogucnosti naseg odstupanja od akata Politicke uprave SSNO. Ni tada se nije dogodilo da organi bezbednosti iskoce iz partijske kolotecine. Naprotiv, njihova uzajmana koordinacija poslova krunisana je »rezultatima« visokog stepena. To se vidi iz izvestaja pukovnika bezbednosti Branka Arsova o kapetanu Djordju Stoisavljevicu, koji je »operativnim radom dokumentovao kapetanovo istupanje sa pozicija srpskog nacionalizma u kojima dominira ispoljavanje nacionalne preosetljivosti, vezano za polozaj Srba u Kninskoj Krajini, kao i velicanje licnosti Slobodana Milosevica... KOS-u je smetao i susret clanova šTromedjeŠ sa delegacijom iz Indjije, sa dr Jovanom Dmitrovicem i Duskom Orlovicem...« Na Disciplinskom sudu, pukovnik Dragan Popovic Kordunas i kapetan Djordje Stoisavljevic, kaznjeni su novcano i zaustavljanjem prava u napredovanju.
Biblioteka | Sadrzaj | Sledece: Ko snima Milosevica
Copyright © 1996 Marko Lopusina
|
||