BUDJENJE IZ SNA

AKADEMIJI PRIPADA NAUKA

Poznato je da je Srpska akademija nauka i umetnosti mnogo prisutna u javnom zivotu. Koji su njeni najznacajniji poduhvati danas?

Kao istoricar umetnosti, ne bih zeleo da se ogresim o kolege iz drugih naucnih oblasti. U prirodnim naukama, dobre rezultate daju tekuca istrazivanja o novim materijalima i o biomasi, medicinari izvrsno saradjuju sa VMA. Odbor za istoriju umetnosti poceo je Recnik srpskih spomenika kulture i Recnik srpskih umetnika. Hilandarski zbornik priprema njegov istoimeni odbor – u stampi je sedma knjiga, a Sentandrejski odbor drugi tom Zbornika o Sentandreji, koji ce takodje biti stalna publikacija.

Prema sporazumu sa Saveznim sekretarijatom za inostrane poslove, objavljujemo diplomatsku gradju o spoljnoj politici Srbije od 1803. do 1914. godine – to su vec nedavno uradile sve vece zemlje. Arheolozi rade na svetski znacajnom lokalitetu Gamzigrad na Rtnju, oni su ga i otkrili i dokazali da je to jedna od cetiri carske palate iz doba podele Rimskog carstva na istocno i zapadno. I druga je u nasoj zemlji – Dioklecijanova palata. Pomenuo bih i fototipska izdanja koja jos od 1978. objavljujemo sa Maticom srpskom i Narodnom bibliotekom Srbije: uradjeno je mnogo – komentari i ispravke starih srpskih zapisa i natpisa u sest knjiga – a priprema se i fototipsko izdanje Novina serbskih.

U nasem dugorocnom programu su kriticka izdanja srpskih pisaca. Cesto u stampi citamo nestrpljive, cak ironicne clanke o sporosti Akademije u ovom poduhvatu - zaboravlja se, ili se ne zna, koliko je to pipav posao. Tako je priprema kritickog izdanja dela Laze Lazarevica usporena smrcu Vladana Nedica, a takvi nenadoknadivi gubici zadese nas cesto.

Na pragu smo velikog i u svetskoj kulturno-istorijskoj bastini jedinstvenog obelezavanja Kosovske bitke...

Mi smo, u sirem znacenju, sredina koja svoje pamcenje nekako budi povodom ili uoci jubileja, najcesce "u pet do dvanaest". SANU je jos pre nekoliko godina osnovala Kosovski odbor, jer, po prirodi stvari, planira i radi na duze staze. Pokrenuli smo Kosovsko-metohijski zbornik, a vec smo imali nekoliko izuzetnih izdanja, koja prethode jubileju. Odbor je organizovao naucni skup arheologa, posvecen tzv. ilirskoj teoriji, po kojoj su Albanci direktni potomci Ilira. Ova teza ima negativne politicke konotacije i zvanicna Albanija je vec dugo natura evropskoj nauci, bez stvarnih dokaza. Te etnogeneze su vrlo opasne i vode pravo u nacionalizam – na primer, za vreme NDH, povampirena je tzv. gotska teorija, po kojoj su Hrvati gotskog, a ne slovenskog porekla. U delu Slovenije "bude" se Veneti, Vendi, kod Bugara se zagovara nekakva tracka teorija, u rumunskim zvanicnim dokumentima je dacka teorija...

Suoceni smo s pokusajima da se nase okruzenje, po svaku cenu, pokusava proglasiti starosedeocima Balkana, negirajuci pri tom "dosljake". Dok je sve to na nivou hipoteze, naucnog domisljanja – opasnosti nema, ali kad predje u aktivnu ideolosko-politicku odrednicu i zvanican stav "gubite se sa nase zemlje" – nastaju nesagledive posledice. Da bismo rasprsili slicne zablude, organizovali smo i raspravu o Prizrenskoj ligi, cija su pogresna tumacenja direktno indoktrinirala kosovsku omladinu. Saopstenja s pomenutih naucnih skupova bice stampana i na engleskom jeziku, naravno, u sluzbi istorijske i naucne istine.

Mnogo pre neposrednih priprema za obelezavanje jubileja, akademik Atanasije Urosevic je izdao Etnicke procese na Kosovu. S tim u vezi su i kriticka izdanja starih srpskih povelja i onomasticka istrazivanja akademika Pavla Ivica, prof. dr Milice Grkovic i drugih.

Odbor SANU za obelezavanje ovog jubileja s akademikom Simom Cirkovicem na celu osnovali smo mnogo pre drzavnog. On priprema veliki medjunarodni naucni skup "Kosovska bitka – istorija i tradicija". Ukoliko se obezbede sredstva, mogli bismo stampati voluminoznu knjigu o jubileju manastira Decani, vec gotovu, jer i to je kosovsko-metohijski spomenik.

Srpska akademija nauka i umetnosti, kako rekoste, nikada nije delovala mimo sveta i vremena. Kakav je njen polozaj i odnos prema burnim politickim previranjima u zemlji?

Bezbroj puta smo isticali i zapisali puno demokratsko pravo svakog clana SANU da aktivno sudeluje u svim oblicima javnog reda, sto se, u krajnjoj liniji, i podrazumeva. Izricanje zvanicnih stavova Akademije, to je nesto drugo i predvidjeno je nasim Statutom, kroz vrlo jednostavnu proceduru. Vec je tuzno koliko moramo da ponavljamo da SANU ne cine samo pojedini njeni clanovi. Klasican primer tog poistovecivanja imali smo s Memorandumom. Taj nezavrseni dokument, njegova radna verzija, na jedan nelegitiman, lopovski nacin je pusten u javnost, pre no sto je SANU imala mogucnosti da ga doradi i prihvati na svojim telima. Tadasnje politicke strukture okomile su se na sopstvenu Akademiju, zabranile nasu proslavu itd.

Pokusao sam tada da objasnim da smo mi, u stvari, prolazni i da smo samo delic Akademije koju cine i Jovan Cvijic, i Stojan Novakovic, i Dimitrije Bogdanovic, i Josif Pancic i mnogi drugi. Nedavno smo imali problema zbog intervjua koji je akademik Dobrica Cosic dao jednom slovenackom listu, a potom ga u svojoj slobodnoj i izvitoperenoj interpretaciji preneo zagrebacki Vjesnik, utrpavsi tu neku navodnu Akademijinu strategiju u odnosu na sadasnje politicko rukovodstvo Srbije. SANU se od toga ogradila javno, a ne od svog clana, sto je pogresno tumacenje.

Akademija ne bi trebalo da se mesa u dnevnu politiku, od nje je, napokon, starija. Po mom misljenju, ona ne moze i ne sme da bude gluva i nema kada je rec o sudbonosnim trenucima sopstvene nacije. To su, na primer, pitanja jedinstva srpskohrvatskog jezika, problemi nasih manjina u drugim zemljama, (ne)ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i slicno. Politikantske zadjevice, sitne dnevne intrige, treba da su joj strane. SANU je na mnogo primera pokazala kako treba dostojanstveno otrpeti takve nepravde.

Poslednji pokusaj konfrontacije SANU i sadasnjeg rukovodstva puca zapravo u napore tih ljudi da konsoliduju SR Srbiju i da isprave decenijske nepravde, sto oni uspesno i cine. Nisu, na zalost, retki pokusaji "lomljenja kicme" srpskom narodu, pokusaji unistavanja jedne prirodne celine koja je vekovima imala zajednicku vertikalu, i u tursko vreme, kada je taj narod ziveo u tri drzave – turskoj, austrougarskoj i venecijanskoj. Celo tumacenje o genezi Vojvodine, na primer, donedavno je bilo falsifikat u sluzbi pogresne politike. U svim prilikama i neprilikama, SANU mora da brani i odrzava svoj naucni dignitet i osnovne postulate svog delovanja.

Kakvi su odnosi i saradnja srpske, vojvodjanske i kosovske akademije nauka i umetnosti?

Nedavno smo zapoceli prve ozbiljnije razgovore o saradnji i pre ustavnog konstituisanja Republike. Ta ce saradnja biti sve bolja, dogovorili smo se oko novih projekata koji tek treba da krenu, ukljucili smo se u obelezavanje Dositejevog jubileja. Napominjem da cemo u nasoj galeriji u septembru otvoriti reprezentativnu izlozbu "Blago fruskogorskih manastira". Pojedinacna saradnja clanova SANU i VANU oduvek je bila dobra, a, u celosti posmatrano, mogli smo da radimo zajednicki i bolje i vise.

Proba nasih zajednickih interesa su Sremski Karlovci, na cijoj ce obnovi raditi i mnoge druge pokrajinske i republicke institucije. Apsolutno smo se sporazumeli oko sredjivanja Mitropolitskog arhiva, a i ostalim kulturno-istorijskim zdanjima posvetice se duzna paznja: zgradi koju koristi sremskokarlovacka opstina, a sazidala ju je Srpska crkva, namenivsi je biblioteci i arhivu; bogosloviju takodje treba iseliti, jer je to bila zgrada srpskog parlamenta s divnom saborskom salom, ali je zapustena, decenijama nije obnavljana. To je jedna od najlepsih palata srpskog naroda u Vojvodini.

Najvaznije je da smo zajednicki poceli da razmisljamo o kulturnom blagu i bastini srpskog naroda, sto ranije nismo mogli, uprkos silnim nastojanjima. Rezultat tog visegodisnjeg nesporazumevanja republike i pokrajine je bedno stanje u kojem je vecina fruskogorskih manastira. O svemu sto sam pomenuo, bice postignuti konkretni dogovori, i to uskoro, kada SANU vrati posetu VANU.

Na zalost, s Kosovskom akademijom nauka i umetnosti imamo slabu saradnju i kontakte, ali ne nasom krivicom. Oni sami moraju da rasciste svoje probleme koji, kao sto je poznato, nisu samo naucno-umetnicke prirode, pa da se tek onda nadjemo u trojnom sastavu, bez namere da SANU "proguta" te dve akademije ili pak da im nametne paternalisticki odnos. U prvom planu nam je, pre svega, interes nauke. Sto pre treba ukloniti vestacke barijere, kao posledicu administrativno-politickih nonsensa, i udruziti najbolje naucne potencijale na programima od zajednickog interesa, jer akademije i akademici nisu poslusnici dnevne politike.

U vise navrata ste skretali paznju da kasne pripreme za obelezavanje kosovskog jubileja. Da li je to izbegnuto kada je rec o 200-godisnjici rodjenja Dositeja Obradovica?

Na zalost, nije. Ovu inicijativu je pokrenula Vojvodjanska akademija nauka i umetnosti, ukljucila se i Matica srpska s jos nekoliko institucija. SANU ce ucestvovati na naucnom skupu posvecenom Dositeju, a drzavni odbor je nedavno osnovan – to sam saznao iz stampe. U svoje ime sam predlagao da se, u nedostatku vremena, jubilarna knjiga Dositeja Obradovica, koju je 1910. izdala Drzavna stamparija, vrlo skromno opremljenu, ili sveobuhvatnu, pripremi kao fototipsko izdanje, u velikom tirazu, i da se deli besplatno narodu. Nedavno sam bio na celu delegacije SANU koja je potpisala protokol o saradnji s Akademijom nauka DR Nemacke i tom prilikom sam predlozio da se u Haleu, u Jeni i na jos nekim mestima gde je Dositej delovao, odrze prigodne manifestacije. Bojim se, na zalost, da je i za to kasno.

(1989)