PRAVOSLAVNA CKRVA SE OBNAVLJA ZAHVALJUJUCI MLADIMA

Pre nekoliko dana liturgijom u Peckoj patrijarsiji pocelo je obelezavanje 300 godina Seobe Srba pod Arsenijem Carnojevicem. Zivotom Srba u novim prostorima, preko Save i Dunava, odnosno kulturom koja se tamo razvijala, bavi se akademik Dejan Medakovic, generalni sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je nedavno u Becu primio i Herderovu nagradu. Kao istoricar umetnosti on, naime, proucava duhovne i materijalne vrednosti bastine koju je srpski narod ostvario posle dve velike seobe (1690. i 1737).

U mozaiku koji cini evropski barok postoji jedan kamicak koji se moze nazvati srpski barok – kaze akademik Dejan Medakovic, generalni sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti, objasnjavajuci doprinos koji je evropskoj kulturi pruzila umetnost koju su Srbi ostvarili u periodu posle Velike seobe pod Arsenijem Carnojevicem. – Srbi su stvorili jednu varijantu u okviru evropskog baroka. Ma koliko ta varijanta bila skromna, mi smo prepoznatljivi, u izvesnom smislu originalni.

Iako se u Austrougarskoj srpska kultura evropeizirala, odnosno dozivela ubrzani preporod, moze se reci da je Velika seoba bila i greska, jer je ostavljen prostor da tada Albanci naseljavaju Kosovo. Da li je gresaka sa slicnim posledicama bilo i u kasnijoj, odnosno, novijoj istoriji Srba?

Ima bezbroj takvih gresaka. Najrecitiji primeri su zakonska zabrana povratka onima koji su za vreme fasisticke, balisticke okupacije Kosova i Metohije proterani i dopustanje nove imigracije Albanaca posle Informbiroa. Te doseljene Alabnce mi smo prihvatili i uz sve moguce povlastice zadrzavali, iako je jasno da nije bila rec o politickim emigrantima, nego o jednoj novoj kolonizaciji. Povredjena su i u ovom slucaju zakonska pravila ove zemlje. Jer strani drzavljani ne mogu da imaju nekretnine. A ti Albanci su ih imali, iako su ostali strani drzavljani. Oni nisu sluzili vojsku, jer jesu strani drzavljani. To je bio jedan pravni haos koji je srpsko stanovnistvo, kao i Crnogorce, Turke, Rome, postepeno, ali sistematski, potiskivao. Gde je bilo moguce, izvrsena je albanizacija. Sve to pocelo je mnogo, mnogo ranije. Jos kada sam 1946. godine bio na Kosovu, to se dogadjalo. Bilo je to potpuno jasno. Gotovo je nemoguce i zamisliti da sve to nisu znale nase nadlezne obavestajne sluzbe, vojne sluzbe, organi unutrasnjih poslova. Govoriti o nekom neznanju je prica za malu decu. Prema tome, logicno je zakljuciti da je sve to deo plana cija realizacija na svakom koraku ponistava i rusi pravnu drzavu i u suprotnosti je sa civilizacijskim tokovima. Apsurda je bilo koliko hocete. Profesori iz Tirane su kao strani drzavljani dolazili jednom nedeljno i drzali casove na Pristinskom univerzitetu, ucestvovali su u doktorskim disertacijama.... A sve to je protivzakonito. Sve je to deo jednog smisljenog plana u kome ja vidim vise zrtava.

Ko su sve, prema Vasem misljenju, zrtve i zasto?

Nije stradao samo srpski i crnogorski svet, niti Romi i Turci. Zrtve su svi oni. Ali, za mene su zrtve i albanci, pre svega albanska omladina, jer je ona zarazena tim injekcijama, odnosno "argumentima" za neka svoja nepostojeca prava. Dobila je falsifikovanu istorijsku sliku o svom poreklu. Mladi su ubedjeni u tu takozvanu ilirsku teoriju. I sad placaju ceh, jer idu u zatvor, dok ideolozi sede sa svojim dobrim penzijama i to posmatraju. Mladi Albanci u sebi nose veru, iluziju da Kosovo mogu da odvoje, da ce to biti ostvareno demografskom eksplozijom pa i nasiljem, ako treba. Ta njihova vera je velika zabluda koja ih vodi u tragediju. Albanskoj omladini bi mnogo bolje bilo i prirodnije da se okrenula podizanju zivotnog standarda i da je shvatila da pripada jednoj celini koja se zove Republika Srbija i Jugoslavija.

Kakvu je ulogu u ocuvanju integriteta srpskog naroda u periodu Velike seobe odigralo negovanje kulta srpskih svetaca (Sv. Save, sv. Lazara, sv. Simeona i drugih)?

Kultovi Srba vladara-svetitelja odigrali su prvorazrednu ulogu. Bio je to neiscrpan istorijski izvor koji je srpski narod u jednoj mnogonarodnoj drzavi kakva je bila Austrija legitimisao. Austrija je veoma brzo shvatila da pred sobom ima narod koji se moze pozivati na svoju drzavu, na svoju istoriju, tradiciju, na svoju svetu lozu, na dalje nosioce nacionalnog identiteta, to jest drzavnog kontinuiteta. To su: knez Lazar, Stefan Lazarevic, Brankovic itd. Pored toga, kao i osim crkvenog toka koji se iskazuje kroz sluzbe svojim svetiteljima, javio se i jedan laicki tok kultova koji vodi u kult Kosova, vidovdanacki kult, gde Lazar cak u jednom momentu ne postaje centralna licnost, nego se kult siri prema Milosu Obilicu, prema kosovskim junacima. Dakle, jedna vrsta laicizacije, sto opet doprinosi jacanju nacionalne svesti. Prema tome, kultovi Srba vladara-svetitelja, odnosno svih nosilaca drzavnog legitimiteta, bili su na neki nacin ugaoni kameni srpske nacionalne, rano razbudjene i rano formirane nacionalne svesti u mnogonarodnoj Austriji.

Cini se da se upravo mladi danas vracaju ovim kultovima. Kako to ocenjujete?

To je prirodna pojava, jer su mladi po prirodi radoznali. Zele da sto vise saznaju, nauce, vide, da se snadju u haosu, kakav se pred njihovim ocima odvija ne samo u ovoj zemlji, nego i u svetu. Kriza je, veliki su lomovi. Mladi to osecaju. Osecaju sve velike napone i sve prevare koje su na pomolu, ili koje sami vec dozivljavaju, pre svega, besperspektivnost. To je jedna od velikih drama mladog sveta, koju nase drustvo nije bilo kadro da resi. I, naravno da mladi traze odgovore koje im drustvo nije dalo. Traze odgovore cak i na pitanja koja drustvo nije ni dozvolilo da se postavljaju. Mislim na laznu sliku istorije, na brisanje istorijskog pamcenja kod mladih ljudi, na ono sto se zove ispiranje mozga. Citave generacije su odgojene u tom pranju mozga kroz apsurdne skolske programe. Tesko je danas ziveti u jednom razervatu lazi i gluposti. Mladi probijaju taj obruc i to nasledje koje ih pravi pokornim gradjanima ili jednostavno poslusnicima koji mogu biti upotrebljeni samo u sluzbi jednog sistema. Ko nije bio u sluzbi sistema, on je gubio igru.

U tom traganju za odgovorima mladi se, prirodno, vracaju na problem svog porekla, identiteta, korena, pa i religije. Nije nikakva tajna da se danas Pravoslavna crkva obnavlja zahvaljujuci mladima... Starima je vec zamorno stajati u crkvi... Mladi legitimno zele da saznaju odgovore na pitanja koja ih zaokupljaju, i u tom trazenju obracaju se, prirodno, onome sto je vekovima provereno. Crkva kao organizacija ili hriscanstvo izgradila je evropsku civilizaciju. Mi danas, bili ateisti ili ne, korisnici smo evropske civilizacije koja je judeohriscanska. Mladi se vracaju tim kutovima srpskih vladara-svetitelja jer zele da saznaju odgovore koje im drustvo nije moglo dati, ili, sto je jos najgora varijanta, a to su mladi takodje osetili, postojala je svesna namera da se odgovori zataskaju.

Okupljanje Srba oko Krusedolske, a zatim Karlovacke mitropolije znacilo je mnogo za srpski nacionalni preporod. Stoga se i centralna proslava ove godine organizuje u Sremskim Karlovcima. Sta, prema Vasem misljenju, kao predsednika Odbora za obnovu ovog centra srpske duhovnosti, tu u Sremskim Karlovcima treba revitalizovati?

Karlovci su, takodje, jedno od svedocanstava tog sistematskog ponistavanja srpskog nacionalnog identiteta. Karlovci su bili mala duhovna i politicka prestonica srpskog naroda u jednom, ne bas kratkom periodu – skoro dva veka. A danas su mrtvaja. LJudi su utekli iz Karlovaca. Agonija Karlovaca pocela je jos izmedju dva svetska rata zbog njihovog ekonomskog propadanja. Drugi svetski rat je sistemski unistio Karlovce.

(1990)