SRBI – PREDZIDJE HRISCANSTVA

Gospodine Medakovicu, na prostorima gdje mi zivimo, posljednjih godina ponovo smo izlozeni zatiranju naseg kulturnog identiteta. Nestaje nasa bastina, unistavaju se nasi hramovi, tamo gdje je to moguce sami ne cinimo dovoljno da sacuvamo nasu tradiciju i kulturu u najsirem smislu rijeci. Nazirete li Vi kakva nas buducnost na tom polju ceka?

Mnogo sam o tome razmisljao, ne samo profesionalno, i suocavao sam se sa svojim sagovornicima na samom terenu. Ja sam dosta putovao, od 1946, po teritoriji Hrvatske. Vec tada mi je bilo lako da uocim da smo mi u periodu izmedju dva rata propustili da investiramo u bastinu srpskog naroda, ne samo da je evidentiramo, opisemo, nego da je kao celinu ugradimo tamo gde ona spada, a to je u celovitu srpsku kulturnu istoriju. Bilo je pokusaja da se ta bastina evidentira.

Mozda je prilika da se setimo jednoga trudoljubivog amatera koji se zvao Bosko Strika, koji je bio upravnik poste 2 u Zagrebu, jedan drag covek, zaljubljenik u kulturnu bastinu koji je tridesetih godina objavio knjigu o srpskim manastirima u Dalmaciji. Medjutim, i on je isao po onim reprezentativnim manastirima poput Dragovica, Krke i Krupe. Sto se Slavonije tice, tu je najvise uradio prof. Radoslav Grujic koji je 1930. objavio u Spomenici pakrackog episkopa Mirona skicu kulturne istorije Srba u Hrvatskoj. Grujic je dao i najbolju monografiju manastira Orahovice. Zahvaljujuci tim ljudima, mi smo imali mogucnost, odnosno oni koji su kretali na ta putovanja posle Drugog svetskog rata, da idu nekim Grujicevim tragom. Tada je jos mnogo toga bilo na licu mesta. Ustaska razaranja na tim prostorima nisu bez ostatka zbrisala tu bastinu. Jos je bilo crkava koje su prezivele nekim cudom, pa cak i manastiri. Recimo, Pakra je, crkva, bila sacuvana, u crkvama oko Bjelovara jos uvijek su stajali ikonostasi, tu je i manastirska crkva u Orahovici sa zivopisom izuzetno znacajnim za Srbe. Tu je napravljena i poslednja loza Srba vladara krajem 16. veka. Ona se direktno nadovezuje na one loze koje su nastale u srpskoj srednjovekovnoj drzavi… Sve to je jos tada bilo. Sad je izmenjeno i velika je, neoprostiva, greska sto nije bilo snage i pameti da se to bolje evidentira. Pre svega, bilo je vazno da se uradi jedna umetnicka tipografija kao prva stepenica. Koliko god ovo pesimisticki zvuci, moram da kazem da je ipak jedan deo poslova uradjen, da smo mogli da izvucemo nesto za jedno celovito posmatranje kulture 18. i 19. veka, za sta su krajevi u Slavoniji izuzetno znacajni.

U zaduzbini barona Mihaila Mikasinovica, marijaterezijanskog plemica koji je ostao veran svojoj pravoslavnoj veri, naslikane su prve istorijske kompozicije nase novije umetnosti. Radio ih je Joakim Markovic, slikar koji je u Severinu, pri crkvi Svetog Petra i Pavla kod episkopa Simeona Filipovica otvorio prvu knjizaru u novije vreme. Dakle, Srbi su sredinom 18. veka imali svoju knjizaru, a Markovic, koji se potpisivao kao "moler i knjigar", prodavao je mahom ruske knjige. Moram da podsetim da su, bas u crkvi Svetog Petra i Pavla, u jednoj skrivnici, cuvane srpske privilegije koje su starije od onih koje su dobili od Leopolda Prvog. To su bile privilegije koje je austrijski car Ferdinand Treci izdao 1630. godine u Regensburgu, tzv. Statuta Valahorum, ili Vlaske privilegije. Original se cuvao u toj skrivnici, i isto tako i naknadna potvrda Karla Sestog.

Kolika je bila svest naseg sveta o tome da je privilegisan narod, oslobodjen kmetovskih obaveza, da je slobodan seljak, svedoci i to da su te privilegije jedared godisnje nosene oko crkve u posebnoj litiji. One su, negde pocetkom ovog veka, nestale, da bi se posle Drugog svetskog rata pojavile u privatnoj zbirci, a kasnije ih je otkupio Povijesni muzej Hrvatske. Tu nastaje i jedna posebna ikonografija, koja se opet oslanja na heraldiku, tu su kultovi Srba svetitelja vladara… Mnogo toga bi se moglo vezati za one periode kada je srpska kultura zracila, pre svega iz jednog velikog centra, kao sto su bili Sremski Karlovci, to jest kada je crkvena organizacija, koja je bila vazeca za Srbe u Hrvatskoj, imala svoj centar u Karlovcima.

Mi se obicno, kad razmisljamo o kulturi Srba u Hrvatskoj, vezujemo za crkvenu umetnost, sto je razumljivo, ona je dala sjajna dela, dala je slikarske skole, poput one u Komogovini…

Medjutim, zaboravlja se da smo mi imali i veoma razvijen gradjanski stalez i da mozemo da govorimo o gradjanskoj kulturi, posebno u vremenima 19. veka, kada se javljaju i odredjene politicke partije, kad se posle razvojacenja kasnije razvija civilni zivot, kada Srbi dolaze do svojih, vrlo znacajnih, prosvetnih institucija, pre svega do dve sjajne preparandije koje su radile u Karlovcu i Pakracu. Tu je i "Privrednik", genijalno smisljeno resenje kako da se dodje do treceg, gradjanskog sloja, zanatlijskog. Matijevic je to vizionarski smislio, sto je dalo oko 40.000 pitomaca. Tu su i nasa pevacka drustva, tu je citava jedna gradjanska urbana kultura, sve ono sto je izgradjeno, i u Karlovcu, Varazdinu, Osijeku, Bjelovaru, jedna velika kultura koja je ostala po strani. To je nesumnjivi propust nauke, koja je pristala na parcijalnu koncepciju, da se nesto radi, ne kao celina, vec kao parcijalno telo. Tako, recimo, kad je radjena Istorija srpskog naroda (ja sam onda bio potpredsednik Knjizevne zadruge), imali smo velike muke s nasim uglednim nastavnicima, profesorima, akademicima, koji su od nas zahtevali da taj ambiciozni program svedemo na istoriju drzave, dakle Srbije, a ne srpskog naroda, sto smo mi zeleli, dakle tamo gde su se Srbi doseljavali, kuda su odlazili, spajali se, gasili, ukljucujuci i dijasporu…

Naravno, to se moze raditi i parcijalno, na nivou jendog grada (trenutno radim Srbe u Becu) ali to je samo jedan segment srpske istorije, kao sto sam radio istoriju Srba u Trstu, ali, to sve treba da se stapa u jednu celinu onda kad se radi celokupna srpska istorija.

Znaci, mnogo toga je propusteno. Medjutim, od kuknjave nista, treba da se spasi sto se spasiti moze, da se evidentira ono sto je ostalo, svaka srpska gradjevina.

Bez obzira na to sto mnogo toga nije ucinjeno, u Hrvatskoj se sve te cinjenice o kojima govorite i te kako dobro znaju. Pa ipak, Hrvati uporno nazivaju Srbe barbarima, nekulturnim narodom… Slicne ocjene dolaze i iz usta i pera hrvatskih intelektualaca…

Evidentno je da se iza svega toga krije jedan starcevicanski koncept koji tezi stvaranju etnicki ciste Hrvatske. Svako ponisavanje jednog kulturnog sloja, bez obzira da li je taj sloj srpski ili neke druge narodnosti, jeste falsifikovanje istorije i cinjenje duhovnog genocida. Ako se to desava, a desava se u Hrvatskoj, onda je to tragedija hrvatske nauke u kojoj nema ljudi koji ce kazati: gospodo, ovo je bezumlje, tako se ne moze raditi. Nema etnicki cistih naroda, to je jedno ludilo koje je nama Srbima, koliko ja poznajem svoj narod (ne ulazeci u neke ekstreme koji znaju "pregrejati" ponekad), strano. Mi nismo narod koji je agresivan u odnosu na druge. Uostalom, pogledajte u Vojvodini, tamo se jos odrzavaju enklave (sad je ta rec moderna) koje normalno zive sa svim njihovim posebnostima – skolama, kulturnim, izdavackim, duhovnim institucijama, pozoristima, novinama… Tu se moze postaviti pitanje – sta sve nemaju.

U nasem slucaju, medjutim, posve je drugacije. Posle rata, znate, bila je partijska direktiva (to ja dobro znam, jer sam oko toga imao problema) da nema vertikalnog povezivanja. Znaci, Srbi, vi ne mozete u vasoj matici, u Beograu, gledati stozer ka kome idete. Vi imate svoj stozer u Zagrebu, a svoje prosvetne, naucne i ne znam koje interese necete ostvarivati preko posebnih srpskih institucija, pa i ne daj boze preko Akademije nauka – nego imate zagrebacku Jugoslavensku akademiju i izvolite se tamo obratiti. To, naravno na prvi pogled ne mora da zvuci tako strasno, ali dublje, to znaci preseci komunikaciju s maticom!

Otkud kod Hrvata tolika potreba da anatemisu Srbe, tim vise sto je opstepoznato koliko su Srbi doprinijeli ocuvanju hrvatske nacije?

Kad se hoce napraviti etnicki cista drzava, a oni to hoce, onda se pribegava svacemu da bi se to ostvarilo. Taj koncept podrazumeva i insistiranje na nekim mitovima cija istorijska verodostojnost nije tacna. Uzmite mit o predzidju hriscanstva! To cak i sadasnji papa upotrebljava kao veliki epitet koji pripada Hrvatima. A ko je bio u sistemu Vojne krajine? Ko je bio predzidje hriscanstva, ako uzmete da su velike dve bitke, ogromne bitke, Maricka i Kosovska, obavili Srbi? Dakle, stalno su Srbi bili taj stit Evrope, dok na kraju Austrija nije dosla na ideju da napravi sistem Vojne krajine. Dakle, ako je neko bio predzidje hriscanstva, onda su to bili Srbi. Ali, to se nama oduzima.

U 16. veku, koji je vek obnove katolicanstva i katolicke moci, uveliko se radi na uniji. Prva unija koju su ostvarili katolicki misionari bila je zumberacka unija, da bi vec u 19. veku Zumberak davao ekstremne Hrvate… Vrlo je logicno to sto Hrvati rade, jer rade ono sto zele, to jest, da stvore etnicki cistu drzavu.

Kad vec znamo sta Hrvati zele, kako ne znamo sta Srbi u takvim okolnostima treba da rade… Pomenuli ste da izmedju dva rata Srbima nije bilo dozvoljeno vertikalno povezivanje sa maticom. Ne cini li Vam se da je i sada matica jednako nedostizna?

Naravno, to jeste problem, matica je daleko. Medjutim, danas je ipak izmenjena situacija. Lakse se savladava prostor, brze stizu informacije i sve je manje mogucnosti da se ta udaljenost od matice bolno dozivljava. Naravno, to ne znaci da se jos mnogo toga ne mora uraditi. Odakle poceti? Po meni, od skole, od jednog programa iz koga bi deca naucila ko su i kakvom narodu pripadaju. Pa onda fakulteti, pa crkva, koja je, doduse ugrozena, Slavonske eparhije vise nema… Treba, takodje, imati u vidu da smo u ratnoj situaciji, kad mnoge stvari nisu definisane, u ratu ciji ishod jos nije saglediv, pa je veoma tesko davati neke predloge. Jos uvek je vanredno stanje, gde se prema zakonima tog vanrednog stanja treba vladati. Ipak, postoji izdavastvo, novine, televizija, i uopste na polju informatike mnogo je uradjeno.

Ta informativnost vise je u sluzbi nekog politickog povezivanja. Kultura ima svoje tokove i svoje kanale. Da li je po Vasem misljenju ucinjeno dovoljno na politickom objasnjavanju svega ovoga sto se desava Srbima izvan matice?

Nije ucinjeno sve. Mi ovde imamo nadlezno ministarstvo za Srbe van Srbije. Ja, doduse, nemam uvid u to sta oni rade, pa ne bih hteo da se ogresim i kazem kako nista ne rade. Pretpostavljam da jedno takvo ministarstvo ima politicki program na osnovu koga deluje. U svakom slucaju, sanse bi morale postojati da se jedan demokratski proces u tim krajevima ne zaustavlja. Po mom misljenju, ovo nije istorijski trenutak politickog razracunavanja na bazi stranaka, jer to vodi u razjedinjavanje. Meni je tesko da o tome govorim jer nisam politicar, niti imam politicku komunikaciju s mojim zemljacima, ne mogu da budem politicki savetnik…

Da li mozete da razumijete bojazan prekodrinskih i prekounskih Srba za njihovu buducnost, u uslovima kad sav njihov zivot, i vojni i civilni, sva njihova stradanja ne dopiru do matice, jer matica preko svojih medija komunikaciju svodi na odasiljanje vremenske prognoze…

Ili, da budemo jasniji. Srbi preko Drine ne mogu sami da se nose sa Hrvatima, ni u vojnim, ni u politickim odnosima sa Hrvatima. A matica se sve vise zatvara…

Vasa bojazan i vas strah su sasvim opravdani. Jedini nacin na koji se to moze resiti, sve ovo sto ste rekli, jeste da se bojazan ukloni, da bi onda nestalo osecanje odsecenosti… Secam se svog davnog boravka u rumunskom Banatu. Vozili su nas po nekim selima, slusali smo radio, i slucajno neku emisiju "Hrvatska pozdravlja svoje Krasovane". Meni se to dopalo, kako su Hrvati bili brizni da ne zaborave svoju bracu koja zive u Rumuniji, a kojih nema vise od 30.000. Te vrste nezaborava su jednostavan nacin komunikacije… Ja ne znam u kojoj formi je ponudjen razgovor u tom ministarstvu, ili jedan koncept vasih zelja, potreba… Nisma obavesten! Drugo, mi ovde u Akademiji imamo Odbor za izucavanje Srba u Hrvatskoj koji vodi akademik Vasilije Krestic, akademik Macura vodi demografske studije… Naravno, to sve sigurno nije dovoljno. Nece probleme Srba u Hrvatskoj resiti treci tom naseg Zbornika…

… ni novi Memorandum?

Nema novog Memoranduma, nije resio stari, nece ni novi… Taj stari se napada naveliko, iz Gradjanskog saveza i kako se sve ne zove, napada se zestoko, tacno onako kao i strana stampa, i Tudjman… Vidite, ja ne znam koliko je ljudi izbeglo ovde. Kad smo mi osnivali Drustvo, meni je profesor Vucinic rekao da ih ima oko 200.000 sa teritorije Hrvatske, sad ih je jos vise. I to je snaga koju treba aktivirati. U svakom slucaju, ja bih kao nekakav realista, operativac kad bih to morao da budem, uvek bio protivnik velikih koraka, koji onda, obicno, posustaju…

Ali, dozvolite, kako se stvari razvijaju, nece imati ko da cini ni male ni velike korake. Mislimo prije svega na Krajinu, na njezin zapadni dio…

Mislim da se pitanje Srba u Hrvatskoj nece moci resiti bez Srbije. Znaci, u jednoj formi ce drzava Srbija, odnosno drzava Jugoslavija, morati da se umesa u te razgovore. Ja ne znam kojim ce pravcem ici ti razgovori. Mnogo je nepoznanica. Ja mislim da se Srbi u Hrvatskoj nece napustiti bezrezervno, to jest snadjite se kako vam Bog da. To je gotovo nemoguce. Kod Tudjmana i njegove ekipe primarno je pitanje suvereniteta. Nije samo pitanje da li ce voz proci kroz Knin sa turistima do Splita, nego je primaran suverenitet. Tudjman je to obecao Hrvatskoj. Oni su se uglibili u tu viziju da je to vitalno pitanje i da se suverenitet Hrvatske mora priznati. Kako ce to zavrsiti, ne znam. Bitno je da se neka vrsta stava mora imati. Srpska strana mora imati svoj pogled na to. Ja nemam kontakte sa politicarima. Vi mozda bolje znate. Ja sam samo video da je gospodin Mikelic podbacio. Sada se sve vise uplice u kontradikcije. Slom zapadne Slavonije nije posve jasan…

Sem sto je jasan u rezultatu. Zapadne Slavonije vise nema!

Da. Vi postavljate sustinska pitanja, takva da ne znam da bilo ko na njih moze da vam odgovori…

(1995)