KOMENTAR 98.

Na strani 158. pa dalje, III knjige Zlatnoga Runa, ja pricam pricu o Hironu i tzv. simeonskom traganju za Hironom, koga ovde izjednacujem sa hriscanskim mitom o Ahasveru. Prema Carigradjaninu, Hiron nije izmolio od bogova smrt, jer je bio besmrtan, vec je kaznjen da postane potpuni covek, a zapravo se celoga zivota trudio da, odbacujuci kentaursku prirodu, postane potpuni konj. To je njegova tragedija. Zatim, Hiron je bio cudoviste - od pupka nadole Crni konj, a gore covek bele rase. Ta belina gornjega dela razvila se iz one belege, belege nesavrsenosti koju je imao Crni konj od koga je Hiron postao. Prema tome, ta belega, ta belina, u stvari je ljudskoga porekla, odnosno postaje obelezje ljudskosti i obelezje ljudske nesavrsenosti istovremeno.

Noemis laze kada tvrdi da je poreklom potekao od Hirona i Kentaura, i to je u stvari laz koja mu omogucuje da se, posto je tako visokog roda, iako nije Minijac ukrca na Argo. Ali ce on kasnije spoznati ne samo da je potomak Hirona nego da je on zapravo Hiron koji je kroz Noemisa, njega, postao zao, dakle poceo da ispunjava onaj drugi Kentaurski deo svoje dvostruke prirode.

KOMENTAR 99.

Postoji bronzani div po imenu Tal, kojeg sam pominjao i pominjem u beleskama za Atlantis, i koji predstavlja pocetak legende o masinskim ljudima, ili pocetak mita o kompjuterima. To je, u stvari, na neki nacin praotac Kiberneta, praotac robota. Prema mitu, Tal je div od tuca koga je stvorio Zevs ili Hefest. On je imao jednu jedinu zilu koja je isla od glave do pete i u peti se zavrsavala jednim klinom koji se mogao izvlaciti i tu je, kao kod Ahila, bila ona osnovna zivotna tacka, jedina ranjiva tacka diva Tale. Zevs (ili Hefest) ga je poklonio Minoju ili Evropi da cuva ostrvo Krit. Tri puta dnevno Tal je optrcavao ostrvo i kad god bi video strance usijavao bi se od besa i zatim ih davio svojim vrelim dahom i telom. Kad su, po povratku iz Kolhide, Argonauti dosli na ostrvo Krit, oni su se suocili sa Talom i prevarili ga na taj nacin sto su uspeli da izvuku klin iz njegove pete, pa je Talu nestalo zivota, umro je. E, sad se ja pitam da li bi onaj div sa kojim ce se Noemis suociti kada bude zaboravio da je nemocan i da nije bog, mogao da ne bude Polifem nego upravo ovaj tucani div Tal se ostrva Krita.

Prema mitu, doduse Argonati su naisli na Tala i dosli na ostrvo Krit tek na svom putovanju iz Kolhide natrag u Grcku, ali s obzirom da svi autoriteti koji pisu o Argonautima govore o protivurecnostima marsruta i o raznim interpretacijama, kao i o interpolacijama raznih epizoda u taj mit i o tome da neki autori neke epizode stavljaju na putu za Kolhidu, a neki na povratku iz Kolhide, i ja sam slobodan da izvrsim svoju interpretaciju i da taj susret sa Talom i posetu Argonauta Kritu stavim na putu za Kolhidu, a ne na povratku iz Kolhide.

KOMENTAR 100.

Prelistavajuci Grevsa zbog nekog podatka, nasao sam u predgovoru za njegovo Zlatno Runo medju drugim pretpostavkama i jednu koja potice, cini mi se, iz V veka nove ere, da se, s obzirom na Orfejevo prisustvo u Argonautici, Argonautika citava smatrala jednom velikom pesnickom alegorijom Orfickih misterija. Nemojmo zaboraviti da je Orfej vec bio u paklu i da je mogao posluziti kao vodic, a da je sustina orfickog kulta seljenje odnosno putovanje ili "Argonautika dusa". Ne znajuci za ovu pretpostavku, jer ja sam taj predgovor citao pre mnogo godina sâm sam dosao do ideje da Argonautika u stvari bude simbolika i da bude alegorija, s tim sto sam ja izabrao kao predmet Elevsinske misterije. Sasvim nehotice, gradeci pricu, ja sam u stvari glavno mesto pored Noemisa dao bas Orfeju, i to u odnosu na Noemisa. Nemojmo zaboraviti da je prvi zivi stvor na koga Noemis nailazi kad se nadju u mitu, dakle van istorije, nakon velikih inicijacija u Elevsini, bas Orfej i da je njegova, Orfejeva glava sa porukom Noemisu, jednom porukom koja je bitna za citavu njegovu kasniju licnu argonautiku i argonautiku svih Simeona, poslednje sto on vidi pre nego sto nestane u istoriji. Orfej je verovatno onaj koji ga osudjuje na Argu, koji bira za njega onu kaznu da bude izbacen u istoriju odnosno u Trakiju, cega se on naravno, kada se nadje na trakijskoj obali, nece setiti.

Ostajem pri tome, medjutim, da alegorija pociva na Elevsinskim misterijama, koje su i starije i daleko dublje. Dok Orficke govore o seljenju dusa, o konstrukciji zivota u stvari, Elevsinske misterije govore o njegovoj najdubljoj tajni i o njegovom smislu. No nije nemoguce spojiti sve te kultove u Elevsinski, a napraviti i Dionisov…

KOMENTAR 101.

Povodom transa Simeona Sigetskog na stranama 289/290. III toma Zlatnog Runa, mislim da sam nasao mogucnost da radjanje Kentaura, cije me je mesto brinulo dramaturski, dam ne u okviru epizode Arga, nego posle epizode Arga i da na taj nacin direktno, kao sto sam mislio, taj momenat povezem sa Epilogom i sa pretvaranjem Gazde Simeona u Crnog konja.

U vreme Elevsinskih misterija, a procitao sam negde da je za Pelazge, pa prema tome i Kentaure, vazio jedan narociti proces u koji je ulazila orgija, on je postajao jamato, sto na grckom znaci potpuno natopljen elevsinskom drogom, ciji sastav opisujem na stranama 289/290 Runa, III, koju su Simeoni kasnije nazvali simeonskom ambrozijom. Nakon toga je nestao u mitu, u stvari u procesu elevsinske alegorije, i probudio se u Trakiji, kako kazem na strani 290. III toma, nakon cega je nedelju dana bio u bunilu. Za to vreme, u takvom jednom bunilu, sreo je Orfejevu glavu u izvoru kako peva vukovima, isto onako kao sto ju je sreo u tesalijskom Jolku na pocetku Argonautike, odnosno Elevsinskih misterija. Ako je jos kod sebe imao nesto elevsinske ambrozije, mogao je pomisliti da ce mu ona pomoci da se otrese Orfeja i nekih neprijatnih uspomena, munjevitih secanja, koja je, gledajuci njegovu glavu i prepoznajuci ga, dobijao sa Arga, na primer na mazanje govnima, na igru Argonauta oko njega, itd. Ponovo je pao u trans, koji ga je sada odveo u sustinu tajne, u radjanje Kentaura. Kad se po drugi put probudio, nije vise bilo Orfejeve glave u izvoru, da je ona tu bila svedocila je krv: izvor je bio krvav, voda vise nije bila bistra, nestale su zivotinje osim jednog crnog psa, dakle vuka koji se pretvorio u psa, i jednoga crnoga konja, mozda sa belom belegom i tek se tu u stvari Noemis pretvara u Trackoga konjanika, a zatim nestaje u istoriju, Trakiju i drugu svoju Argonautiku. Neposredno potom dolazi Epilog i pretvaranje Gazda Simeona u Crnog konja. Na taj nacin, sve te stvari dramaturski povezujem onako kako sam hteo.

KOMENTAR 102.

Brojanje sa strane 291. toma III, koje se u toku citavog Zlatnog Runa vise puta ponavlja u raznim situacijama, a ovde obelezeno kodom "1248 U", takodje je jedan vazan arhetip sa Arga. Noemis uvek nesto broji i prebrojava. Zbog toga mu se smeju. Ili su to Argonauti koje nikad ne uspeva da prebroji (naime, njihov je broj uvek drugi, bozanski su neodredjeni, protejski promenljivi), ili su to ptice koje na Argo slecu, a u kojima bogovi vide nesto drugo, a on samo ptice, mada se mora praviti da i on vidi sto i oni, ili broji novac do kog usput dolazi i koji za bogove nema nikakve vrednosti, pa on mora da pronalazi neku carobnu vrednost u tome novcu, iako ono sto u njemu voli jeste u stvari samo ono sto je materijalno, ono sto je zemaljsko. Ovde koristim priliku da kazem da Argonauti na Argo nisu poneli nikakvu hranu, na prepast Noemisa koji to tek kasno otkriva. Naime, oni smatraju da ce ih bogovi hraniti, pa se Noemis brine. U redu, oni su polubogovi, bogovi ce hraniti njih, ali ko ce hraniti njega, jedinog coveka u toj pustolovini?

KOMENTAR 103.

Posto je video da je nesrecom upao medju copor ludaka i fantasta, za sta je smatrao Argonaute, shvatio je da mu je jedini nacin da prezivi da se i on, kraj sve svoje velike muke, bezracunski, ludacki, fantasmagoricno ponasa. Zato se cesto, kada bi govorio, izrazavao u cudnim poslovicama da bi parirao njihovim stihovima, poslovicama koje u stvari nista nisu znacile, ali koje su se nekako uvek u interpretacijama Argonauta pretvarale u duboke mudrosti. Stekao je tako glas proroka ravan Mopsovom. I otuda iz toga arhetipa na Argu potice one cudne, neobicne, smesne i cesto nista neznacece poslovice Simeona Grka.