KOMENTAR 26.

Sve vise se lik mitskog Simeona, odnosno Noemisa, izgradjuje kao neka vrsta simeonskog arhetipa. Sve vise se svi ostali Simeoni, bar teoretski, dok razmisljam o delu koji ce odredjivati putovanje Arga u Kolhidu, sve vise se dakle ti Simeoni javljaju kao razne rekombinacije osnovnog tipa izrazenog u mitskom Noemisu. To pred mene stavlja nesto slozenije zadatke, ne samo da ispricam jednu pricu, ne samo da tu pricu ispricam u smislu simbolizacije Elevsinskih misterija, vec i da tu postavim osnovne temelje buducim Simeonima. To sto mi za sve te Simeone vec znamo, posto sam isao istorijski obrnutim redom, upravo je dobro zato da bi se videlo kako se kombinacijom tih Simeona, ciscenjem i redukcijom njihovih osobina, dolazi konacno do jednog osnovog tipa. To je, u stvari, i postupak slican naucnom u kome se iz jedne smese cije osnovne elemente hocemo da saznamo izdvajaju svi oni koji su sporedni, dok na dnu autoklave ne ostane cist sadrzaj koji nas interesuje. Takav sadrzaj je Noemis, mitski Noemis, u epizodi u Argu.

KOMENTAR 27.

Bez obzira na to sto svi Simeoni proizlaze iz mitskoga Noemisa, dakle iz jednog arhetipa, oni su posebne a nisu tipske licnosti. Oni jesu kombinacija sa novim elementima arhetipa, ali kao umetnicke kreacije, kao karakteri, oni predstavljaju izrazite individualnosti, i to namerno. Dakle, zadrzavajuci svoje individualnosti one se naslanjaju na provobitne tipove, odnosno na provobitni tip Noemisa, otprilike onoliko koliko se izvesne forme u bioloskoj evoluciji oslanjaju na forme iz kojih su potekle.

Medjutim njihovi naslednici (a ovoga puta imam posebno u vidu kvartet, intelektualni kvartet kako ga ja nazivam - Leonid, Martin, Filip, Fedor) vec su tipske licnosti. Dakle, bez obzira sto tu i tamo izrazavaju izvesne individualnosti sto se tice izvesnih dramskih problema, odnosno vise problema proze nego zivota, dakle problema zapleta ili price, bez obzira na to - oni su namerno tipovi. Oni predstavljaju nacela izgradjena kroz istoriju, oprobana kroz istoriju i vecna u istoriji, koja je u medjuvremenu izgubila simeonsku vitalnost i pretvorila se u fosilne okamenotine, u forme, u osnovne forme koje se vecito ponavljaju.

Dakle, bez obzira na to sto pretpostavljam da ce kritika ukazati na izvesne tipske elemente ovih licnosti, mozda ne shvatajuci nameru, mozda pretpostavljajuci da je to nedostatak umetnicke imaginacije, to sto se u jednom delu bogatom individualnostima i karakterima najedanput pojavljuju cetiri osobe koje predstavljaju tip, bez obzira na to, ja moram odrzati taj nivo i tu tipsku formu kod ove cetiri licnosti, jer to tumaci i moju ideju. Ideja je zapravo da se individualnosti pretvaraju u tipove i to se dogadja sa nasom -filosofijom, sa nasim zivotom najzad, gde je sustina u tome da se vratimo individualnim oblicima, pocetnim onim oblicima onako kao sto se Simeon vratio Crnome konju iz koga je postao. Naravno, tu sansu ova cetvorica ljudi nemaju.

U Crvenim i Belim, gde su drugi problemi u pitanju, tipska postulacija ovoga kvarteta, u tom romanu gde oni predstavljaju glavne licnosti, bice manje zapazena zbog toga sto ce oni morati biti aktivni u smislu zapleta, u smislu story price, tako da se ono sto oni predstavljaju nece izraziti iskljucivo pomocu intelektualnih parenteza ni putem intelektualnih sukoba pramapostavljenih stavova, nego zivotom, delovanjem, akcijom pa naravno i ovim prvim, ali ne samo ovim prvim, ne samo idejama, mislima i dijalogom. No i tada, jer ja tu moram biti dosledan, oni ce predstavljati tip, svaki za sebe po jedan tip, koji ce se, medjutim, razbiti zbog toga sto ce doci u dodir sa pravim zivotom na koji se mora delovati i emocijama i akcijom i intelektom, a ne samo temama prema kojima se covek iskljucivo postavlja intelektom.

KOMENTAR 28.

Jedna od tema koju moram zavrsiti u epizodi o Argu i Elevsinskim misterijama je tema ljudozderstva, koju sprovodim kroz Zlatno Runo i s vremena na vreme joj se u razlicitim oblicima vracam. Kanibalizam je moguc iz dva razloga: kao nuznost u trenutku kada bez upotrebe, odnosno zloupotrebe, ljudskoga mesa mozemo da umremo, i iz ritualnih, obrednih razloga, kao neka vrsta odbrane od htonskih bozanstava ili iz potrebe da ta htonska bozanstva umilostivimo. Na plovidbi mog Arga dogodice se oba ova slucaja. Razlika izmedju Noemisa i polubogova i heroja je u tome sto i polubogovi i heroji jedu ljudsko meso, meso prijatelja u prvom redu mozda, mada nisam siguran, ili neprijatelja, zato da bi umilostivili htonska bozanstva, dakle u ritualne svrhe. A kad dodje trenutak da umiru od gladi, a pred sobom imaju ljudsko meso, oni obijaju da ga jedu iz postovanja prema coveku koga su bogovi stvorili, dakle koga su stvorili oni sami. Noemis, medjutim, jede ljudsko meso onda kada nejedenje preti da ga ubije. Ali kad ga treba pojesti u duhovne svrhe, kad ga treba pojesti u one svrhe koje on ne priznaje ili ne poznaje, on odbija da ga jede. I tu je razlika izmedju materijalnog i duhovnog, izmedju Noemisa i njegovih saputnika na Argu.