KOMENTAR 29.

Prilikom rada na komentarima I knjige Zlatnoga Runa, dakle na stvarima koje treba da primenim kasnije u VI i VII, naisao sam na strani 219 na recenicu:

"(...) Ako je i zlo, moje je, (...)"

i kodirao je pod "341 U". Tu mi je pala na pamet ideja da prikupim razne poslovice, ne samo grcke i cincarske, kojima raspolazem, nego i recimo, latinske sentence, zatim srpske narodne poslovice, one sa kojima to mogu da uradim, i da ih priuspodobim Simeonovoj logici, duhu, recniku i njegovim temama. Hocu da kazem - da uzmem jednu poslovicu u njenom originalnom vidu, a zatim da je preuredim, tako da zvuci kao poslovica, ali da sada, u stvari, izrazava Simeonovo misljenje. To, naravno, mogu koristiti uglavnom u VI knjizi Runa. Sto se tice VII knjige, tu verovatno moram koristiti to isto ali na neki drugi nacin, naime narocito u Argu, gde Noemis ima svoje vlastite sintagme i poslovice koje ga razlikuju od bogova i heroja, a istovremeno pokazuju put kojim ce se kretati buduci Simeoni.

KOMENTAR 30.

Na strani 220. I knjige Zlatnog Runa imam jednu recenicu pod kodom "344 U" Ona glasi:

"(...) doslo je Dijukalionofo vreme. (...) Furtutma bozija svet da potopi! (...) dazd pljusto! (...)"

Bura, katastrofa, i tako dalje. To mi je dalo ideju da i neke druge susrete sa vaznim zenama u Simeonskom zivotu napravim u slucnim okolnostima, pa da tome dam i jedan mitski karakter. Dakle, za vreme upoznavanja Gazdinog sa Julijanom Tolnaj bila je potopna bura i oni su imali svoj prvi odnos koji je prilicno fantasmagorican, u datim okolnostima, upravo na bunjistu gde su bile srpske kosti i usred toga nevremena koje je krenulo prema Zemunu i mlavilo Zemun, dakle neposredno posle takve bure. E sada, pala mi je na pamet ideja da bih to mogao da produzim, pa da sad takav isti bude odnos izmedju Noemisa i Atalante, izmedju Crnog konja i Amazonke koja ga je uzjahala, i odakle je naravno doslo do radjanja kentaurskog roda. Ja moram tako da uradim kako bi ta veza bila ocigledna, da taj mitski tip u stvari predodredi na neki nacin susret izmedju Julijane i Simeona, tim pre sto cu pokazati veliku fizicku slicnost izmedju Julijane Tolnaj, Atalante i one Amazonke bez imena, anonimne Amazonke, koja je stvorila Kentaure.

KOMENTAR 31.

Pod komentarom 31. imam jednu novu ideju. Sasvim je jasno da uzjahivanje Simeonovo u epizodi radjanja Kentaura, njegovo krocenje, i tako mora biti vrlo precizno dato sa psiholoskim elementima, narocito u vezi sa problemom racunskog i bezracunskog zivota, ali sada u obrnutom smislu. Ja jos, naravno, ne znam kako cu to uraditi, ali ono sto to mora da znaci i sto mora da simbolizuje jeste polni odnos, dakle plodjenje. Cela ta bitka, u stvari, izmedju zenskog i muskog pola, izmedju covecanskog i zivotinjskog principa, covecanskog koga izrazava Amazonka, izrazavajuci pri tome i red, rad, meru i tako dalje, dok Crni konj izrazava sve suprotno, dakle da taj odnos u stvari mora da bude odnos plodnosti, jedna vrsta seksualnog rituala, burnog, orgijasticnog, seksualnog rituala koji ce se ponoviti i u Argu, ali koji znaci sam po sebi polni odnos. E sada je pitanje: da li taj polni odnos treba da dobije i svoje, za citaoca, stvarno jasno znacenje? Naime, bura prestaje, dakle sve se to dogadja kao i sa Julijanom Tolnaj. On iscrpljen, Konj iscrpljen, pobedjen, leze ili lezi u plodnoj jednoj brazdi. Sada je noc, mesecina, dakle jedna lunarna atmosfera i tada on biva obljubljen od Amazonke, i to je trenutak zaceca roda Kentaura.

KOMENTAR 32.

Na strani 221. I knjige Zlatnog runa, pod kodom "351 U", imam jednu recenicu sledece sadrzine:

"(...) Obrijanji banjkrot je likvidofo po povrsinju. Trgofacko mu telo zdrafo. Pravi je banjkrot onaj sto u samome sebi svako placanje obustafio. Onaj sto se ujutru ne brije, sa tefteru ne konjsultuje, nego na prozor stane i u daljinu gleda. Onaj kome ni do cega vise nije. Koji je pustio i dusa da mu u cekinje dugova zaraste (...)"

Ova mi recenica daje jednu ideju koju mogu koristiti u pisanju VI i VII knjige Zlatnoga Runa. Rekao sam, naime, da je Noemis Arga arhetip Simeona i simeonskog duha. To, u stvari, ne moze da bude samo kazano, to mora da se dokaze, ne samo na jedan opsti nacin, da citalac uspostavi jednu duhovnu vezu izmedju arhetipa Noemisa i varijacija na taj tip kod ostalih Simeona, to mora da se vidi i u nekim sporednijim detaljima, na izgled i trivijalnim. Ali u svakom slucaju, i pre svega, u nacinu gledanja na svet, u pogledima na svet, dakle u trgovackim, neduhovnim nacelima Noemisa, koja ce se kasnije razviti i kod Simeona. Jedan od tih primera jeste i pomenuto stanoviste prema bankrotu, odnosno prema zivotnoj borbi. Epski heroj, koji je ovde predstavljen recimo Herakleon ili Orfejem, kad je ocajan, prepusta se svom ocajanju, koje dobija kosmicke, univerzalne razmere, pa se Orfej, koji je inace vrlo uredan i vodi racuna o svom izgledu, cak i ne brije. Medjutim, Noemis se bas tada, onda kada mu je najgore, uredjuje i zapravo pokusava da svojim izgledom prevari okolinu. Bilo bi vrlo dobro kada bih mogao da u Argu, u Noemisovim stavovima, nadjem one prave osnove za izvesne delove Moskopoljskog testamenta, dakle te osnove simeonskog nacina misljenja.

KOMENTAR 33.

Na strani 244. I toma Zlatnog Runa, pod kodom "397 U", pa dalje, nalazi se jedno razmisljanje Simeonovo o zivotu bez racuna, dato u obliku dijaloga, u trenutku kada, zamisljajuci da je Crni konj uzjahan od Julijane Tolnaj, juri kroz srpsku carsiju, koja je poremetila istorijske granice i izasla, i da ona primi taj teret i da se epizoda kasnije pretvori u jedno fantasmagoricno opste jahanje. Ovde se daju prednosti konjskom, bezracunskom zivotu. Pitam se da li tome treba da odgovara, a normalno bi bilo, jedan potpuno suprotan proces ne u Argu, kako sam u jednom trenutku mislio, jer to ne bi bilo pravo mesto, vec u radjanju Kentaura. Dakle, u VII knjizi, gde treba da taj Crni konj prvi put bude uzjahan od coveka, od te anonimne Amazonke, i onda bi u stvari taj dijalog mogao biti ponovljen. Sada, naravno, pitanje je kako, jer je ovde rec o konju, ali da znacenje bude obrnuto ovom znacenju kod jahanja srpskih staleza, jer sada se daju prednosti drugoj filosofiji, drugom gledanju na svet, ljudskom, antropocentricnom, gde se sada hvale racun, red, rad, mera, protivu svih onih ideja koje su u ovom prvom dijalogu dosle do izrazaja o slobodnom zivotu, o svemu sto razlikuje Crnog konja od coveka mere - Pan Metron Ariston. I sada naravno da: rezultati takvog dijaloga moraju biti drukciji i da Crni konj pocinje da se odusevljava zivotom coveka, sustinski materijalistickim zivotom coveka, zivotom na osnovu racuna i to ga u stvari upropascuje. To omogucuje njegovo pretvaranje u coveka, najpre u Kentaura, a zatim u coveka, jer je u Kentauru ta ljudska mera, uprkos zivotinjskoj bestijalnosti vrste, najzad preovladala i pretvorila poslednjeg Kentaura u prvog coveka simeonskog roda, odnosno Noemisa.

KOMENTAR 34.

Na strani 254. I toma Zlatnog Runa ja govorim o Amazonki Julijani. Time se povezuje Julijana Tolnaj sa druge dve jahacice - sa Atalantom na Argu i sa anonimnom Amazonkom koja je sa Crnim konjem rodila prvog Kentaura. Dakle, te tri osobe zapravo predstavljaju jednu istu osobu, i zato moraju imati vrlo veliku fizicku slicnost. Ta fizicka slicnost mora biti naglasena. Od nje se ne sme bezati, tako da citalac mora jasno da se seti Julijane Tolnaj kada cita o Atalanti i o anonimnoj Amazonki.