KOMENTAR 35.

U studiji I knjige, na strani 274, ja sam stavio kod "418 U" i ovde cu sad napraviti jedan siri komentar o zapazanju u vezi sa tim. Ja sam tamo napisao:

"(…) Argo u smrtonosnom zagrljaju simplegadskih stena.

(…)"

Palo mi je na pamet da se u opisu Argonautike, Noemisove Argonautike, ne moram drzati Apolonija Rodjanina ni bilo kakvih drugih interpretacija te Argonautike, kao sto se otprilike ni Grevs nije drzao u Zlatnome Runu, nego da jednostavno mogu da ili izmisljam potpuno nove epizode koje mi trebaju, ili da postojece epizode prema svojim potrebama preudesavam i najzad da, sto je najvaznije, hronologiju remetim u tom smislu da one epizode koje su narocito interesantne i koje meni za odnos mita i buduce istorije trebaju, pomerim ranije, tako da ih Noemis moze doziveti sa Argonautima, pre nego sto ga oni, nakon izlaska iz tesnaca u Crno more, izbace u Trakiju. Dakle, kada ponovo budem studirao ceo kompleks Argonautike, ja cu je tako preudesiti da on naravno lici na sebe, na poetsku autenticnost postojecih verzija, ali da se prilagodi i mojim potrebama.

KOMENTAR 36.

U onoj parnici gde ce se ponovno pojaviti i utvarni i pravi srpski sud bice reci o Nacertaniju, cije sam tekstove konacno nasao sa komentarima samoga Gazde i koji su vrlo upotrebljivi kao osnova. Medjutim, sad dok sam citao, palo mi je na pamet da bi bilo potrebno da sudu govoreci, povezujuci Nacertanije sa planovima Dusana Silnog i Nemanjica u odnosu na Grcku, Gazda povodom toga pomene i Milutina. Medjutim, dok je na neki nacin prihvatio sve ove ostale vladaoce, Gazda, i za sebe nerazumno, ne znajuci ni sebi da objasni, prema Milutinu pokazuje jednu mrznju koja ce biti shvacena tek kada se citalac u secanju vrati na srpsku, nemanjicku epizodu simeonskog zivota. Posto je ona pre ove parnice, razumece se zasto on tako mrzi Milutina, iako njemu samome to nece nikad biti jasno.