Prema Apoloniju Rodjaninu, na strani 51. zena pokojnoga Hirona donela je Pelejevog sina Ahila, dete na rukama, da isprati oca i Argonaute. Kod mene bi to trebalo da ucini da se stvar jos jedanput poveze sa Trojanskim ratom. Medjutim, kako je Hiron umro na Malejskom rtu, ja njega ne dajem ovde, kao sto to cine Rodjanin i Grevs, u Jolku. To bi trebalo da znaci da nije samo Noemis bezao iz Arkadije, nego da su mnogi Kentauri odatle pobegli, pa tako i zena Hironova, noseci Ahila, koji je ocevidno bio ostavljen njoj na staranje.

Mozda bi Noemis u Trakiji, odnosno Hadu, mogao sresti Euridiku (mada on ne zna ko je ona) kako luta tim crnim, cutljivim, mracnim paklom, gde gore samo vatre, tragajuci za Orfejem koji takodje, samo kao glava, luta vodama Hada tragajuci za njom i peva o njoj, a da se nikada ne sretnu.

Sto dublje ulazim u stvar, sve vise imam utisak da je celo Zlatno Runo u sustini jedna transkripcija orfickoga mita. Jer, na kraju krajeva, Gazda se pretvara u konja pre nego sto se pretvara u sve, odnosno pre nego sto se spoji sa nistavilom.

Posto mi ne znamo sta je stvarno bilo sa Hilom, niti ja mogu, kao Grevs, da pratim druge junake osim Noemisa, prvi put sam Noemis nastoji da pokaze svoju toboznju polubozansku vidovitost i da opise sta vidi, odnosno da opise sudbinu Hilinu - onako kako je to on, toboze u jednom od bogova datom snu, video. On u stvari prica istinu, a da sam to ne zna. On prica kako je recna Nimfa za koju odmah polubogovi kazu da je Driopa, jer je prepoznaju u njegovom opisu, Hilu odvukla u vodene dubine, zaljubivsi se u njega kada se ovaj, onako lep, nagao nad svetim izvorom da se napije vode. On ovu pricu ne zna. On ovu pricu sastavlja zapravo po tipu tadasnjih prica, svega onoga sto je na Argu cuo. Sastavlja je po uobicajenim konstrukcijama toga doba i zato ona Argonautima izgleda uverljiva. Nemojmo zaboraviti da je on to sve opisao posle razgovora sa Zevsovom granom, kada je poceo polako da pomalo i veruje u taj cudni svet oko sebe. Zato ce se kasnije i usuditi na odmeravanje sa Talom.

U mojoj interpretaciji, radi sazetosti, ja epizodu sa kraljem Amikom povezujem sa epizodom o bronzanom coveku Talu, koja inace stoji tek po povratku iz Kolhide i gde glavnu ulogu igra ocevidno Medeja, ali toj epizodi ni Rodjanin ni Grevs ne posvecuju narocitu paznju. Zato ja vezujem te dve epizode. Isto onako kao sto niko nije mogao da prodje pored ostrva kralja Amika, ili da se iskrca na tu zemlju, a da ne prodje kroz test takmicenja u pesnicanju sa njim, sto je preduzeo Polideuk, tako pored ostrva koje je autenticno Kritu, ali to za mene ne moze biti, jer se oni vec nalaze izmedju Helesponta i Bosfora, tako i pored te zemlje niko ne moze proci, a da se ne takmici sa bronzanim covekom Talom koga je napravio bog Hefest. Kad dodje do toga da se treba odmeriti sa Talom, Herakle nije tu, a niko drugi se ne usudjuje. Onda se sete da do sada samo jos Noemis nije izveo neki junacki podvig i kazu mu - "zar mislis da smo te primili na Argo samo da podupires jarbol?" Noemis se necka, nalazi izvinjenja, ali najzad nema kud. Kazu mu da on, kao Hironov sin, kao potomak Krona ima najvise sanse protivu Tala, koji je na izvestan nacin i sam Kronov rodjak. Ja ne znam zasto sam to pribelezio ovako, jer ocevidno Tal je robot, kibernet u stvari, prvi kibernet u istoriji mita; njega je stvorio Hefest i prema tome nije mogao biti niciji sin, kao sto je to, recimo, mogao biti Polifem u sukobu sa Odisejem. Sto se tice samog dvoboja, ja sam ga vec u jednom ranijem komentaru opisao.

Takodje Rodjaninov i Grevsov opis velike pljacke dvora kralja Amika ja prebacujem sada u epizodu sa kraljem Kizikom, gde tu pljacku povezujem sa pustosenjem kao arhetipom kasnijih nebeskih skitija.

Evo moga tumacenja cinjenice da se geografsko lociranje Kinejskih stena ne moze postici. Sudarne odnosno Kinejske stene ne mogu se naci vise jer ih je spojila Atena kada ih je drzala dok je Argo prolazio. Sada je to obicna hridina, u kojoj niko vise ne moze da prepozna nekadasnje stene. Bogovi su odredili da one prestanu funkcionisati kao neprolazna vrata izmedju zapada i istoka, odnosno privida i istine; bice to, dakle, piktografska slika jednog apstraktnog simbola, kad prvi smrtnici prodju izmedju njih. Niko nije u stara vremena mogao kazati gde se te stene nalaze, jer su ih zaticali na raznim mestima. Mnogi su plovili drugim putevima, jer su se nadali da ih zaobidju. Ali bilo je to uzalud, jer stene su bile carobne, i menjale su svoja mesta izbijanja iz vode prema pravcu kretanja broda. U stvari, one su bile u dusama samih ljudi, kao vrata u tajnu otvorena, kroz koja, iako su otvorena, ne moze da prodje zapravo nijedan covek, jer se ona pri prolazu uvek zatvore i tako ga zdrobe.

Noemis je mislio da sanja kad je, cuvsi carobni glas koji je poznavao pre nego sto je video Orfejevu glavu, video u stvari kako se drvece trese, zatim cupa iz korenja i zuri prema glasu, kako se kamenje pokrece i kotrlja prema glasu, kako vode menjaju pravac i teku prema glasu, kako i vetar menja pravac da bi prema njemu pohrlio.

Poslednja epizoda Argonautike pre nego sto se Noemis budi u Trakiji, odnosno u paklu, jeste ona kada su ga Argonauti vezali za jarbol, kada igraju oko njega ritualno kolo, i kada on u stvari umire da bi se probudio u paklu, ali tome prethodi epizoda sa kraljem Finejem. Ja sam tu epizodu iskoristio da za nju povezem otkrice ko je zapravo Noemis. Naime, kralj Finej je bio i veliki prorok kome je Apolon dao prorocku snagu, ali on je tu snagu upotrebio na ustrb Zevsu. Bogovi, zna se, ne zele da se njihove tajne ljudima otkrivaju, oni uvek dopustaju da se putem proroka kaze mozda nesto ali ne sve; on je otisao predaleko i saopstavao ljudima sve sto ce im se desiti u buducnosti. Zbog toga ga je Zevs kaznio. Finej je bio slep, a nije nista mogao jesti jer su mu hranu brljale, zagadjivale i krale cudovisne zivotinje harpije, polustarice, poluptice sa krilima slepih miseva. Kada su Kalej i Zet u ime Argonauta, leteci preko Egeja, prognali harpije, onda je za uzvrat kralj Finej obecao pomoc, i nesto im prorekao u vezi sa sudbinom Arga. Nije smeo ovoga puta da uradi sve, da ga Zevs ponovo ne bi kaznio, ali mogao je da im kaze toliko da Argo ne moze proci kroz Kinejske stene, najvecu prepreku na putu za Kolhidu i za istok, ukoliko se ne oslobodi tereta neposvecenog.

To je nastavak komentara 162. Rekao sam da je kralj Finej kazao Argonautima da na brodu imaju neposvecenog i da sa njim ne mogu proci kroz Kinejske stene, koje simbolisu ulazak u drugi zivot i u tajnu, dakle u besmrtnost, nego da se moraju prvo njega osloboditi. Medjutim, Finej nije mogao da im kaze ko je to, jer nije hteo da ponovno prekrsi Zevsovu zapovest o delimicnom proricanju koje je ljudima dozvoljeno. No uspeo je da ih poduci nacinu na koji ce pronaci obesvecenog coveka. Ja sada treba da smislim taj nacin kojim je Noemis otkriven tako da on bude originalan, neobican i uzbudljiv.

Moram takodje pronaci nacin da ukljucim Kinejske stene, koje imaju izvanredno simbolican znacaj po citavu pricu. Postoje dve varijante: ili Noemis, kada bude na trakijskoj obali, ima viziju cije poreklo ne zna, jer se on ne seca da je bio na Argu, o jednom brodu koji, uprkos strasnih opasnosti, prolazi izmedju te dve stene, a da on sa tog broda pada i ne uspeva da prodje, i ta strasna vizija ga budi i on se budi u Trakiji u paklu. Druga je nesto slabija, a to je da on sa trakijske obale vidi te stene, jer stene su pomicne, dakle cudesne, vidi jedan brod za koji ne zna koji je, a to ce biti Argo koji prolazi pored njega. Medjutim, to resenje nije dobro, jer ono sto je meni bitno u Trakiji jeste da se on odmah suoci sa strasnim predelom za koji ne zna da je pakleni. Misli da je u nepoznatom jednom predelu nekog nepoznatog sveta, koji je crn sa udaljenim vatrama. Dakle, te dve slike bi se sukobljavale. Znaci da ostajem pri prvoj varijanti prema kojoj on u stvari ima tu moru, iz koje se budi kao da pada, i vidi taj brod sa kog pada. Znaci, on vidi sebe kako pada sa broda. Ne oseca da on pada nego da sa broda pada njegov lik.

Biblioteka | Sadrzaj | Sledece: Sreda, 16