KOMENTAR 278.

Noemis najpre ima neka unutrasnja upozorenja da ovde u Trakiji ne sme okusiti nista od plodova zemlje. On zna da se na izvesnim mestima ne sme jesti, inace covek ostaje vecno za njih vezan. Onda ce se setiti da je takvo mesto Had i da je upravo to sto je, prevarena, jela u Hadu, Persefonu obavezalo na vecno vracanje u pakao. No kasno je, vec je okusio jedan plod i to pakleni plod nara.

U cemu je ovde paradoks? Paradoks je u tome sto se s jedne strane ne sme jesti da bi covek bio slobodan da ode, a jesti se opet mora da bi se zivelo i da bi se moglo otici. Ako sada izraz "Trakija" zamenimo stvarnim znacenjem, dakle izrazima "zivot", odnosno "pakao", iz svega toga proizlazi paradoks koji se nalazi u osnovi i svakoga apsurda. Da je bekstvo moguce samo nejelom, dakle neuzimanjem plodova doticnog opstanka, odnosno smrcu. Jer se ovde nejedenje, dakle neuzimanje plodova opstanka, odnosno zivota, uzima kao alegoricno znacenje samoubistva, odnosno smrti, a to je jedini nacin da se covek spase pakla, odnosno zivota. To su, u stvari, zakljucci o kojima ce razmisljati, ne u filosofskom smislu kao ovde, vec vise u egzistencijalnom smislu, Noemis u Trakiji.